GhostMile 4614 Napisano Octobar 24, 2012 Lord Sidious Tamni, 4841 postova Prijavi odgovor kao problematičan Poslednja recenica (o preglednosti) je stvar jednostavne geometrije, koga ne mrzi da nacrta videce. Ne znam da li smo se razumeli - ali sirok ulazak u desnu krivinu podrazumeva da na ulasku vozim blizu razdelne linije, a rekoh zasto to ne volim. Sirok ulazak u levu je ok, ali ne "trazim teme". Naravno da treba da si na razdelnoj liniji pri ulasku u desnu krivinu. Naravno da neces tu ostati ako vidis tenk kako je gazi, ali ces ga odatle najranije uociti. Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ninalara 429 Napisano Octobar 24, 2012 Svrati ponekad, 204 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Tracer 9 Prijavi odgovor kao problematičan Siroki ulaz u krivinu omogucava bolji pregled i u svakom slucaju doprinosi bezbednosti. Ne postoji situacija u kojoj je to drugacije. "Trazenje temena" u desnoj krivini je isto tako najbezbezbednija varijanta jer si najudaljeniji od vozila iz suprotnog smera, a imas maksimalni manipulativni prostor za manevar. Kod leve krivine je nesto drugacije. Ako iz suprotnog smera dolazi vozac koji zna sta radi, on ce hvatati teme svoje desne krivine i ako oba vozaca sve urade pravlino, nema sanse da dodje do kontakta (naravno pod uslovom da vozac u svojo levoj krivini hvata teme na liniji odvajanja, a ne u krajnjoj levoj tacki krivine ). Ako pak - a uvek je moguce i vervatno je cak i cesci slucaj - iz suprotnog pravca dolazi neko ko nema pojma a pali se, onda hvatanje temena leve krivine moze da bude cupavo, bas kako je Alien opisao. Siroki ili nesiroki izlazak iz krivine zavisi iskljucivo od prilagodjenosti brzine. Ako nekog mrzi da crta... http://www.cauc-f24....ng%20Lines.html Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
vlajko 2670 Napisano Octobar 24, 2012 Advanced DJ Member, 4305 postova Lokacija: Dunav na vidiku.. Motocikl: Šarulja queen RD04 Prijavi odgovor kao problematičan Takoreći seča krivine.. dok to radiš lakše prolaziš krivinu.. kolima i motorom, ja to radim.. Noću je lakše zbog vidljivosti farova sa druge strane, ali danju se kad tad desi da istrči isto tako neki koji seče krivinu.. tu sledi blagi cim volana u stranu, i nastavak dalje i tako radim jedno 25 godina..niko me očešao nije.. jeste jednom Nevena ispizdela zbog nekog šlepera.. ali siguran sam da je bilo još dosta mesta do njegovog branika.... Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 17133 Napisano Octobar 24, 2012 Integrisan, 8305 postova Prijavi odgovor kao problematičan Poslednja recenica (o preglednosti) je stvar jednostavne geometrije, koga ne mrzi da nacrta videce. Ne znam da li smo se razumeli - ali sirok ulazak u desnu krivinu podrazumeva da na ulasku vozim blizu razdelne linije, a rekoh zasto to ne volim. Sirok ulazak u levu je ok, ali ne "trazim teme". Već su momci odgovorili, ali zbog mladih motociklista važno je reći da je ovaj citiran rezon odozgo pogrešan. Kasni ili rani ulazak u krivinu ne postoji kao dilema. najbolji ulazak u krivinu je onaj koji ti omogućava da: a) Što pre vidiš saobraćaj iz suprotnog smera b) Što pre počneš da daješ gas i tako preneseš težinu na zadnji točak U većini slučajeva je a i b ispunjeno onim što je ovde nazvano "kasni ulazak u krivinu", i za levu i za desnu bez razlike, tj. ova citirana tehnika je potpuno pogrešna. Naravno, pričamo o vožnji na putu. Evo ga jedan odličan Pandin post, da ne crtam sada: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/65954-californication/page__view__findpost__p__1083134 Radi se o verovatno najrelevatnijoj svetkos školi vožnje i početnicima snažno preporučujem da pročitaju celu temu, jer će dobiti neke informacije, a onda samo vežba, vežba, vežba, kilometri, kilometri, kilometri i kada god može: staza, staza, staza, staza, staza... PS: ilustracije na gornjem linku važe i za put, samo zamislite da se radi o vašoj traci i to je to. Drugim rečima, ne vozi se nikada na liniji (a suprotna traka zamislite da ne postoji), ali se vozi za širok ulazak u krivinu. 1 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
pronto 6673 Napisano Octobar 24, 2012 Ne silazi, 6551 postova Lokacija: Vrmdža, Sokobanja Motocikl: konzerviran Prijavi odgovor kao problematičan Koga interesuje ova tematika, mora da konsultuje literaturu na stranim jezicima, a ima je...jer na zalost na nasem jeziku jos ne postoji. Mogu i ovde na forumu da se nadju linkovi, pa i jedan simpatican prevod nekih tekstova Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
đunta 4179 Napisano Octobar 24, 2012 Ne silazi, 6542 postova Lokacija: Singidunum Motocikl: đački pešački Prijavi odgovor kao problematičan Ja prvi napadam krivinu tražeći joj idealnu putanju preko temena, ulazeći i izlazeći što šire, Nakon nekoliko voznji van grada po magistralnim putevima (narocito kroz i blizu sela) skapirao sam da je svako priblizavanje srednjoj liniji nepotreban rizik. Vise puta sam tako u levoj krivini "trazio teme" kad su mi u susret izletali kreteni koji su kolima gazili po pola metra moju traku, pa sam morao naglo da kocim i bezim u desno. Vozim sredinom trake, paralelno sa razdelnom linijom. U ostalom, sto je krivina ostrija to se manje dobija u preglednosti sirokim ulaskom... Nedavno sam imao priliku da mi odrzi cas voznje policajac koji 17 godina vozi motor u sluzbi, i samo je potvrdio ovo sto sam rekao, recima "desna polovina trake je tvoja" (naravno, ako ima rupa, izbegavam ih). Osim toga, usvojio sam i "supermoto" nacin skretanja, tako sto guram motor u stranu (a ja ostajem iznad) umesto da se naginjem sa motorom - zato sto mi je lakse da iz te pozicije (ako je potrebno zbog rizle ili bilo cega drugog) brzo ispravim motor. Ako pricamo o magistralnim putevima, meni licno je 80-90 kmh idealna brzina u kojoj nisam pod stresom i imam vremena da reagujem a da ne moram naglo da kocim. Ako vozim kroz naseljeno mesto gde ima kuca cije dvoriste izlazi direktno na put, tu idem jos sporije. Razlog je sto su mi par puta izletali psi iz dvorista koje je nemoguce videti dok se ne nacrtaju na putu. Pun kontekst [Zamišljeno iscrtavanje zadnjim točkom još jedne idealne linije po asfaltu je u stvari jedan od metoda. [b]Ja prvi napadam krivinu tražeći joj idealnu putanju preko temena, ulazeći i izlazeći što šire[/b], često prelazeći preko razdelne linije glavom skidajući muve sa tuđih šoferšajbni, ili silazeći uz ivicu razgrčući šljunak i čelepenkom rizikujući da postavim čitulju na banderu, kao, to je to. [color=#ff0000]Bezbedna postavka je da se kreće isključivo unutar zamišljenog koridora, svoje trake, ko između 2 zida[/color], bez Rossovanja, a opet toliko to brzo njemu ide da kad ja prođem zavoj, on mi već odmako./code] nemojmo širiti putanju teme u teoriju prolaska krivine idealnom linijom, Hornetshooting:..."zid 2 m"... Kod serpentina koje premotavaju 3/4 kruga obično sa obe strane idu zakrivljenja u suprotnu stranu tako da preglednost malte ne da ne postoji dok se ne izađe na ravan put. U šumskim predelima se balvani izvlače kratkim trukovima, polovina debla je na zadnjoj osovini a pola stabla viri 3-4 m iza zadnjeg točka koji ko da je centar kruga koji se opisuje krajem građe i prelazi skroz na celu suprotnu traku, često do kraja. Većinom to voze iskusni vozači pa zaustave kamion kad vide da im ide nešto u susret, predhodno svirajući i tako najavljujući svoji pojavu, a to čine i svi ostali iskusni prepoznajući nužnost prelaska u defanzivni mod. Na takvim mestima se vozi kroz ceo prevoj skroz uz desnu ivicu. Ima u Beogradu na Rakovičkom putu mostić, S, uvek sirena i uz betonsku bankinu do kraja. Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Жарић 1148 Napisano Octobar 24, 2012 Пријатељ, 365 postova Lokacija: Beograd Motocikl: XT 1200 super tenere Prijavi odgovor kao problematičan Nakon samokaznjavanja kojeg nisam ispostovao do kraja,a na obecanje velikom i vrlo postovanom Arakisu ponovo se sa zadovoljstvom ukljucujem.Izvinjavam se ako sam nekog bilo kako nervirao. Cast mi je i veliko zadovoljstvo da se ukljucim u sjajnu temu koju pokrete sjajni Hornetsooting.Naime hteo sam vec od pokretanja teme da se ukljucim i izrazim odusevljenje za pokretanje necega ovakvog,korisnog,na radost i uslugu svima nama koji nismo potpuno savladali sva pravila bezbedne,sigurne i relaksirajuce voznje. Ja bih zaista bio jako srecan kada bi neko mogao da u ovoj nasoj Srbiji pokrene nekakvu skolu bezbedne voznje,koja bi se placala.Siguran sam da je to jedini nacin da nesto tako uspe.Nisam dostojan da imenujem ali sami se trebaju prepoznati kadri ljudi da ovako nesto zapocnu,pripreme preko zime i na prolece odmah zapocnu. U koliko su kadri da sve predhodne pripreme iznesu,mislim da za adekvatan novac, ne bi trebalo da postoji nikakva prepreka da skola bezbedne voznje ne zazivi prakticno.Takodje sam siguran da ako takva skola spreci i jedan bezazleniji pad,da ne spominjem bilo kakve teze povrede,necu da imam losije pomisli,smisao i te kako postoji.Napominjem ponovo:svaka volonterska misija,nece postici adekvtnu ulogu. Hvala svakom,posebno Hornetsootingui, Djunti sto zapocese nesto ovako korisno.Ovakve teme odrzavaju forum na nivo koji zasluzuje.Postoje na forumu mnogo,mnogo pametnih,plemenitih i dobrih ljudi.Zbog njih, i te kako ima smisla. Prepirke i druge gluposti nas cine samo losijim. Zahvalan mnogima sto postoje. 8 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Alien 603 Napisano Octobar 24, 2012 Zainteresovan, 863 postova Lokacija: Beograd Motocikl: R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan @djunta - Slazem se sa ovim sto si napisao. --------- PS: ilustracije na gornjem linku važe i za put, samo zamislite da se radi o vašoj traci i to je to. Drugim rečima, ne vozi se nikada na liniji (a suprotna traka zamislite da ne postoji), ali se vozi za širok ulazak u krivinu. Ono sto treba dobro razumeti je da skole poput Twist of the Wrist i Sport Riding Techniques imaju korene u SPORTSKOJ voznji. Na primer, Keith Code objasnjava kako kasni ulazak u krivinu omogucava vecu izlaznu brzinu. Takodje, njegova skola je iznedrila neke od prilicno uspesnih TRKACA. U jednoj od lekcija se stavlja akcenat na brizinu prolaska kroz krivine. To je sasvim ok, da se razumemo, ali nema mnogo veze sa "defanzivnom i bezbednom" voznjom U SAOBRACAJU. Sa aspekta tehnike voznje: countersteering, nacin kocenja i slicno - ove skole imaju uvek smisla, i taj tehnicki "upravljacki" deo je koristan svima. Sa aspekta planiranja putanje i taktike voznje - ove skole nemaju akcenat na bezbednosti u saobracaju i stvari treba nazvati pravim imenom. "Skola brze voznje i razvijanje samopouzdanja za kormanom" (karikiram radi primera) je ok, nemam nista protiv, ali to nema mnogo veze sa "bezbednom voznjom u saobracaju". Upravo su pocetnici najugrozeniji kad je u pitanju pogresna i ne-bezbedna voznja koju nazalost mogu da usvoje slusajuci i gledajuci razne skole sportske voznje u kojima se cak razmatra i izmestanje iz sedista na pola zadnjice. Jos kad se na to doda mistifikacija i "lozenje" pocetnika, dobijamo recept za vrlo lose stvari. Svako ko savetuje pocetniku da (na primer) "gadja teme" u levoj krivini - direktno ugrozava tog coveka losim savetom jer je u pitanju opasno pozicioniranje motocikla na putu i nepotrebno izlaganje rizicnim situacijama. Na ovom snimku mozete videti konkretan primer mogucih posledica kretanja blizu razdelne linije. Da je motociklista vozio uz desnu ivicu, ne bi doslo do pada jer bi ga auto mimoisao. Nema nikakvog spora da bezbedan i defanzivan nacin voznje forsira udaljavanje od potencijalnih opasnosti na putu i ostavljanje prostora za manevar izbegavanja. Sa tog aspekta, motocikl nema sta da trazi uz razdelnu liniju u krivini. Mistifikacija je da se dobija znacajna razlika u preglednosti sa sirim ulaskom. Skice koje se crtaju u skolama tipa Twist of the Wrist - ne odgovaraju realnim proporcijama sirine puta. Naime, oni uvek crtaju put siri nego sto to realno jeste. Na slici je konkretan put (sa google maps-) na kome se jasno vidi da je dobitak u preglednosti sirokog ulaska u krivinu, prilicno mali. To moze da proveri svako, tako sto peske stane uz desnu ivicu puta, zatim se pomeri do razdelne linije i videce da se dobitak u preglednosti sasvim malo promenio (osim u vrlo retkim i izuzetnim slucajevima kojih prakticno nema). Razlog je zbog toga sto je kolovozna traka za jedan smer uska, a geometrija jasno pokazuje rezultate. Nakon sto sam saslusao coveka koji 17 godina vozi motor u sluzbi (dakle, u realnom saobracaju) i koji "struze" na parkingu dok mi demonstrira tehniku voznje, mnoge stvari su postale logicne a voznja komfornija upravo jer je rec o defanzivnom nacinu voznje sa akcentom na bezbednost. Do skoro sam vozio po (pogresnim i losim) principima sirokog ulaska u krivine i obaranja i od toga sam odustao nakon sto sam cuo i isprobao bolji nacin. Ko voli da pegla po magistralama, to je sasvim ok ali nemojte se zavatavati da je to maksimalno bezbedna i defanzivna voznja - i ne treba pocetnicima pricati stvari koje bi ih potencijalno stavile u rizik. 5 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
đunta 4179 Napisano Octobar 24, 2012 Ne silazi, 6542 postova Lokacija: Singidunum Motocikl: đački pešački Prijavi odgovor kao problematičan @Žarić-Hvala, ja sam m od minornog, Hornetshooting je mag. Moje, naše, je da ne sporimo, pripomognemo i ne samo da naučimo, već prihvatimo znanje koje je godinama građeno i nije od juče ko što ga ja imam. Kurs BJB-a je održavan zahvaljujući nad entuzijazmom mnogih ljudi, međutim nije moguće tražiti neiscrpne žrtve nit dobra volja može da pokrije realne troškove a kamoli da uznapredi edukaciju. Neminovno je da se školica u ovim uslovima mora nekako materijalno podržati bez obzira šta ko mislio uključujući i zle jezike. Niko se u ovoj zemlji nije obogatio od rada pa neće ni ovi ako se budu angažovali, mogu samo štetu da imaju. Mislim da uopšte o parama ne treba da pričamo. @Alien-većina našeg više nego skromnog znanja, ajd, samo moje, je uglavnom bazirano na Kit Kodovoj osnovi, to nas u ostalom i pali, ko paljena guma (po ivici). Svesrpska filozofija je ,,ma valjda neće", a ono vala uvek oće, i ova tema je pokrenuta upravo da se to, uvek oće, predupredi prebrodi, pre svega filozofkim pristupom pretočenim u praktičnu svakodnevnu vožnju i adekvatnom načinu voženja. 1 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Жарић 1148 Napisano Octobar 24, 2012 Пријатељ, 365 postova Lokacija: Beograd Motocikl: XT 1200 super tenere Prijavi odgovor kao problematičan Potpuno se slazem da o novcu ne treba pricati i u daljem tekstu to zlo vise necu pominjati.Potpuno sam siguran da svako ko preuzme inicijativu o ponovnoj uspostavi skole bezbedne voznje,sigurno ce biti gubitnik.Ako budemo svesni toga na pocetku,bice znacajno lakse.Mozda,nakon izvesnog vremena sve i zazivi kako treba. Dakle,gromade ljudske krenite ,bilo odakle,svesni svega sto Vas ocekuje,da nama manje vestijim,prenesete kako es to radi. Ja stvarno vrlo skromno teram motor.Jedino sto nikad ne radim je bilo kakva nepromisljena akcija. Ali zato neskromno znam da pravim crveno vino.U svako doba bilo kome na ovom svetu,spreman sam da objasnim tehnologiju proizvodnje. Kao sto su kilometri,voznjza,voznja,potrebni za potpuno sigurnu voznju,tako sam i ja tek ove,sedme godine napravio vino sa kojim sam potpuno zadovoljan. Da sam odmah imao dobre ucitelje,to bi bilo daleko ranije.Zbog svega toga,zbog mene i slicnih meni,molim ljude koji to mogu,da probaju da oforme skolu i neukima pomognu. 3 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hornetshooting 206 Napisano Octobar 25, 2012 Svrati ponekad, 126 postova Lokacija: Beograd Motocikl: DL 650 Prijavi odgovor kao problematičan Hvala svima koji su prepoznali zbog čega je krenula ova priča (ne bih da nabrajam prepoznaće se sami). Kako Đunta reče u jednom od njegovih epskih postova - nije obavezujuće, svako neka sam odluči - da ili ne. U zemljama koje imaju uređenu oblast saobraćaja velika pažnja se posvećuje edukaciji (učenju, usavršavanju), kako mlađih kategorija vozača tako i onih kako mi volimo da kažemo "iskusnih". O specijalističkim obukama za ljude koji to profesionalno rade (policija, vojska, hitna pomoć, spasioci) neću ovde ni trošiti reči. No u našoj prelepoj zemlji Srbiji možeš sve da uradiš samo nemoj pokušati da objasniš nekome da nešto ne zna. Odmah si promašio temu. Shodno svemu što sam naveo - nije mi namera da bilo kome objašnjavam da nešto ne zna, već mi je namera da onima koji žele da vide, a možda i nauče nešto novo i efikasno vezano za vožnju motocikla to omogućim. Alien je imao priliku da vidi stvari od čoveka koji je prošao obuku i koji je te stvari probao u bezbednim i kontrolisanim uslovima, a ne na putu i magistrali. U tome je razlika između obuke i samoobuke. Na Kursu bezbedne vožnje imate instruktora koji vam metodinčno objasni kako vežbe treba da se izvode i na koje stvari treba da obratite pažnju. Posle toga vi to uvežbavate zadate elemente. Neprestano dok radite instruktor daje sugestije i prati vaš rad, otklanja vaše greške tokom vožnje. Sa velikim oduševljenjem sam čitao o Kursu bezbedne vožnje koji su organizovali i realizovali "momci" (znaju oni zašto ovo) iz BJB zajednice. Toliko entuzijazma, a bogami i pravih stvari koje su tu utkani je za svaki respekt. Sami komentari učesnika govore sve. To je jedino merilo uspešnosti ovakvog rada - zadovoljstvo i veća bezbednost svih koji pohađaju ovakve kurseve. Mora se naći način da se ovaj vid edukacije motociklista nastavi. Oni su zaista napravili ogroman iskorak na ovim našim prostorima i ja im od srca čestitam na tome. Žariću stojim ti na raspolaganju da ti prenesem ono malo svog znanja koje sam uspeo da ukradem tokom svih ovih mojih godina. 5 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
GhostMile 4614 Napisano Octobar 25, 2012 Lord Sidious Tamni, 4841 postova Prijavi odgovor kao problematičan Ono sto treba dobro razumeti je da skole poput Twist of the Wrist i Sport Riding Techniques imaju korene u SPORTSKOJ voznji. Na primer, Keith Code objasnjava kako kasni ulazak u krivinu omogucava vecu izlaznu brzinu. Takodje, njegova skola je iznedrila neke od prilicno uspesnih TRKACA. U jednoj od lekcija se stavlja akcenat na brizinu prolaska kroz krivine. To je sasvim ok, da se razumemo, ali nema mnogo veze sa "defanzivnom i bezbednom" voznjom U SAOBRACAJU. Sa aspekta tehnike voznje: countersteering, nacin kocenja i slicno - ove skole imaju uvek smisla, i taj tehnicki "upravljacki" deo je koristan svima. Sa aspekta planiranja putanje i taktike voznje - ove skole nemaju akcenat na bezbednosti u saobracaju i stvari treba nazvati pravim imenom. "Skola brze voznje i razvijanje samopouzdanja za kormanom" (karikiram radi primera) je ok, nemam nista protiv, ali to nema mnogo veze sa "bezbednom voznjom u saobracaju". Upravo su pocetnici najugrozeniji kad je u pitanju pogresna i ne-bezbedna voznja koju nazalost mogu da usvoje slusajuci i gledajuci razne skole sportske voznje u kojima se cak razmatra i izmestanje iz sedista na pola zadnjice. Jos kad se na to doda mistifikacija i "lozenje" pocetnika, dobijamo recept za vrlo lose stvari. Svako ko savetuje pocetniku da (na primer) "gadja teme" u levoj krivini - direktno ugrozava tog coveka losim savetom jer je u pitanju opasno pozicioniranje motocikla na putu i nepotrebno izlaganje rizicnim situacijama. Na ovom snimku mozete videti konkretan primer mogucih posledica kretanja blizu razdelne linije. Da je motociklista vozio uz desnu ivicu, ne bi doslo do pada jer bi ga auto mimoisao. Nema nikakvog spora da bezbedan i defanzivan nacin voznje forsira udaljavanje od potencijalnih opasnosti na putu i ostavljanje prostora za manevar izbegavanja. Sa tog aspekta, motocikl nema sta da trazi uz razdelnu liniju u krivini. Mistifikacija je da se dobija znacajna razlika u preglednosti sa sirim ulaskom. Skice koje se crtaju u skolama tipa Twist of the Wrist - ne odgovaraju realnim proporcijama sirine puta. Naime, oni uvek crtaju put siri nego sto to realno jeste. Na slici je konkretan put (sa google maps-) na kome se jasno vidi da je dobitak u preglednosti sirokog ulaska u krivinu, prilicno mali. To moze da proveri svako, tako sto peske stane uz desnu ivicu puta, zatim se pomeri do razdelne linije i videce da se dobitak u preglednosti sasvim malo promenio (osim u vrlo retkim i izuzetnim slucajevima kojih prakticno nema). Razlog je zbog toga sto je kolovozna traka za jedan smer uska, a geometrija jasno pokazuje rezultate. Nakon sto sam saslusao coveka koji 17 godina vozi motor u sluzbi (dakle, u realnom saobracaju) i koji "struze" na parkingu dok mi demonstrira tehniku voznje, mnoge stvari su postale logicne a voznja komfornija upravo jer je rec o defanzivnom nacinu voznje sa akcentom na bezbednost. Do skoro sam vozio po (pogresnim i losim) principima sirokog ulaska u krivine i obaranja i od toga sam odustao nakon sto sam cuo i isprobao bolji nacin. Ko voli da pegla po magistralama, to je sasvim ok ali nemojte se zavatavati da je to maksimalno bezbedna i defanzivna voznja - i ne treba pocetnicima pricati stvari koje bi ih potencijalno stavile u rizik. hmmm... ja isto mogu da struzem po parkingu i vozim vise od 17 godina. Sta cemo sad? Tvoja skica stvarno pokazuje da geometrija govori sve. Istina jeste da razlika nije u 100-nama metara preglednosti, vec upravo u tih par metara. Drzeci se uz desni rub (pred desnu krivinu) cinis sebi 3 antiusluge: - smanjujes vidno polje (koliko toliko) - smanjujes raspolozivu sirinu puta i prostor za (proracunat) manevar - kasnije se pojavljujes u vidnom polju vozacima iz suprotnog smjera (Pretjerana)Brzina jeste opasna, ali i (pretjerana) sporina. Vidi sta se desilo skuteru iz tvog videa. Motor iz suprotnog smjera na tvom snimku ti je los primjer, jer se upravo nije drzao recepta "trkacke" voznje (nije bio na tjemenu krivine). U trenutku sudara on se trebao nalaziti uz desni rub (na tjemenu dakle), ali cak i tada je mogao biti zgazen. Neke stvari se jednostavno ne mogu predvidjeti ili se od njih spasiti (npr. onaj debil u autu). Ideja sirokog ulaska u desnu krivinu dakle nije voznja po liniji kroz krivinu, nego pred krivinu. Za lijeve krivine, zavisi od preglednosti i situacije, ulazis uz desni rub i onda gledas da li ces tu ostati, doci do linije ili presjeci do lijevog ruba. Pravila bezbjedne (ili bilo kakve) voznje su ista za sve (pro's i pocetnike). Razlike su u vjestini i iskustvu, dakle u primjeni istih. 5 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 17133 Napisano Octobar 25, 2012 Integrisan, 8305 postova Prijavi odgovor kao problematičan @Alien Sa velikim samopouzadanjem propovedaš netačne stvari. Ostavi bar mrvicu sumnje u to što pričaš, bar dok ne sastaviš koju destinu hiljada km na putu. Sasvim kratko ću pokušati da objasnim: 1) Vožnja uz desnu ivicu puta u krivini je OPASNA. Ne možeš da reaguješ na prepreke (odroni, mrtve životinje, parkirana i spora vozila iza temena krivine...), jer ih kasno vidiš i nemaš kada da ispraviš motor ako kočiš (a intenzitet dozvoljenog, tj. bezbednog, kočenja/gasa u nagibu je obrnuto proporcinalan nagibu motora). A NAJVAŽNIJE: potpuno gubiš vreme reakcije za krivine za duplim (iznenadnim) temenom i tako dramatično povećavaš šansu od ispravljanja krivine i fiksacije pogledom prepreke/ivice puta. Ovo je mnogo, mnogo češća opasnost nego širok ulaz u krivinu vozila iz suprotnog smera (gde se svoja putanja rutinski i lako koriguje za svakoga ko vlada tehnikom vožnje i vozi brzinom u svojoj zoni komfora). Objasnio je već Mile. 2) Lupio si i ostao živ u rečenici "gledajuci razne skole sportske voznje u kojima se cak razmatra i izmestanje iz sedista na pola zadnjice". Izmeštanje zadnjice sa sedišta (ka unutra, tj. ka krivini) pomera centar mase vozača i motora ka temenu krivine i time za istu brzinu krivinu prolaziš sa manjim nagibom motora. Manji nagib znači veću površinu gume u kontaktu sa podlogom, a to znači manju verovatnuću proklizavanja prednjeg točka, verovatno najčešćeg uzroka pada u krivini. Iz istog razloga je važno imati putanju kroz krivinu tako da što ranije počneš da daješ gas, kako bi težinu preneo na zadnji točak. Upravo tvoj način vožnje koji si u nekoj od poruka naveo (bacaš motor od sebe) je nebezbedan, jer nepotrebno povećavaš nagib motora u krivini. Pošto vidim da voziš ST (sve samo ne lagan i agilan motor), ne radi se tu o SM tehnici vožnje, nego prosto još nisi naučio da voziš motor . Videćeš, doći će sa praksom samo... 3) California superbike school (i slične škole) VEZE NEMAJU sa sportskom vožnjom. Upravo se radi o školama bezbedne vožnje na putu, a staza se koristi zato što je bezbedna za obuku. Molim te nemoj dalje da izlažeš netačne savete sa pozicije autoriteta. Jedno je sa motorima sigurno: nikada, ali nikada nemoj da budeš previše samouveren i uvek sumnjaj u svoje znanje i veštinu. I najvažnije: motor je kao i svaka druga fizička aktivnost - teorija pomaže do nekog nivoa, ali je daleko najvažnika vežba, vežba, vežba i vežba! 5 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
scuba 15 Napisano Octobar 25, 2012 Çelebi, 2415 postova Lokacija: Beograd - Vuk Motocikl: Imam Prijavi odgovor kao problematičan Davati neproverene informacije je uvek bio gadan posao. Tako je i sa pričom o prolasku kroz krivine. Ali meni prosto đavo ne da mira pa ću ipak prekršiti pravilo i dati, za sad, neproverenu informaciju. Iako je i sam stvaram, još uvek je neproverena jer nisu svi detalji upeglani. Dakle, za sve zainteresovane, slobodno mogu reći da će Kursa biti i ubuduće. I to, ako se sve kockice slože, još većeg i boljeg od prethodnog. Što se tiče entuzijazma, imamo ga još i voljni smo da oragnizujemo Kurs. Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
pronto 6673 Napisano Octobar 26, 2012 Ne silazi, 6551 postova Lokacija: Vrmdža, Sokobanja Motocikl: konzerviran Prijavi odgovor kao problematičan Poruka (eventualnim) organizatorima kursa...da poklone delic paznje i tehnickom aspektu cele ove price. Celave gume, balave viljuske, tanke plocice i krivi diskovi (nazalost vrlo prisutni) da se iskorene!!! Skupa je ova ljubav, ali su ove "stvarcice" ipak jeftinije od lomljenja kostiju ili ne daj Boze cega goreg. 3 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
vlajko 2670 Napisano Octobar 26, 2012 Advanced DJ Member, 4305 postova Lokacija: Dunav na vidiku.. Motocikl: Šarulja queen RD04 Prijavi odgovor kao problematičan Alian jeste taze vozač.. Kolegu Žarića kad čitam.. kao da slušam mog popa imam onaj osećaj kao kad sam bio u poseti manastiru.. Ništa loše, samo toliku količinu dobroljublja ne videh odavno u ničijim postovima.. Bez Mikule bi bilo mnogo dosadnije.. al ono što htedoh reći je: od svih teorija vožnje, bilo ofanzivne ili defanzivne.. znači od afričkih penzionera pa do R munja.. Misli li neko na svoju karmu i dušu? Da ne ulazim mnogo u tematiku.. pogibija Marka i Marije mi je mnogo odzvanjala po glavi.. Zašto? Zašto su nestali sa lica Zemlje? Da je neko birao od 100 poređanih ljudi naj-naj par.. njih dvoje bi to bili.. u svim segmentima..Primera sličnih milion.. svaki dan ode po neko.. Da kažemo da je Marko bio vozač sa manje km pod točkovima..Bili mu pomogao kurs bezbedne vožnje da se izvuče iz situacije? možda..a možda i ne, jer imamo vozače koji ginu sa 20-30 i više godina vozačkog iskustva.. Svakako da je kurs jedna sjajna stvar, samo objašnjenje i odgovore na moja pitanja zašto se to dešava našao sam kasnije u nekim mudrim pisanijama.. ovim: Iako judeo-hrišćanstvo uči da ne postoji reinkarnacija, prema crkvenim dogmatičarima, i nekim svetim ocima rane hrišćanske crkve, duša nastavlja da uči i nakon smrti tela. Nema nikakvog razloga zašto ne bi nastavila da uči u novom životu i na ovom svetu, ne samo na "onom". Nema apsolutno ničeg negativnog u pogledu reinkarnacije, to je pozitivan, logičan i prirodan pogled na život i razvoj svesti kroz iskustvo uzročnosti i svrhovitosti. Onaj ko ne veruje u reinkarnaciju, ne veruje ni u dušu, jer, po njegovoj logici duša nije postojala pre rođenja, i ne može postojati ni posle smrti tela. To je materijalistički stav. U smrtnom telu ne može nastati besmrtna duša. Ako je duša postojala pre rođenja postojaće i nakon umiranja tela, i to se zove inkarnacija. I ne postoji nijedan logičan ni duhovan razlog zašto se inkarnacija ne bi ponavljala, kao reinkarnacija. Uostalom, očigledno je da jedan život nije dovoljan da duša stekne božansku zrelost, mnogi ljudi žive monotonim i skromnim životima, a mnogi i umiru mladi. Priroda i sadržajnost života i iskustava svakoga od nas pokazuju da njegova uzročnost ne može biti ograničena samo na ovaj jedan život. Složenost i svrsishodnost biološkog života suviše su veliki da bi služili samo jednom životu sačinjenom od prehrane, spavanja, rada i umiranja. Sve ukazuje na širi kontekst, na višu perspektivu u kojoj je ljudski život u fizičkom telu samo jedna epizoda i deo. Ako bi neki đavo hteo da zarobi ljudsku svest, onda bi upravo uveo takvo verovanje: da ne postoji reinkarnacija. Time bi svest duše zatvorio u samo jedan život bez perspektive, i tako joj razvio strah i mentalitet roba. Nažalost, na takvom mentalitetu se zasnivaju sve judeo-hrišćanske institucije. Crkva je zabranila verovanje u reinkarnaciju zato što je to povezano sa principom karme, vernici bi tada odgovornost za svoje spasenje tražili u sebi i svojim postupcima i tako bi se izgubio neprikosnoveni autoritet crkve, a taj autoritet crkva sama sebi daje tvrdeći da je spasenje moguće samo kroz njenu institucionalizovanu dogmu. Time bi se takođe srušila i temeljna dogma crkve da su ljudi iskonski grešni, samo zato što su ljudi, a ne zato što su nešto loše učinili. Dogma o iskonskom grehu celog čovečanstva je zapravo program za kontrolu uma putem usađivanja krivice, straha i mentaliteta roba. Učitelji izvornog, ranog (pre crkvenog) hrišćanstva su poučavali da je rođenje u fizičkom svetu silazak duha u materiju, a da je smrt u fizičkom telu rođenje u duhovnom svetu - proces ponovnog rađanja (Jevandelje po Jovanu, 3:3,5), povratak čoveka u izvorno stanje - 'status quo pre fizičk Duše, zapravo, imaju jedan život, ali taj se život sastoji iz mnogo inkarnacija, isto kao što se zemaljski život sastoji iz mnogih dana i noći, spavanja i buđenja. Naš ovozemaljski život je mikrokosmičko oličenje mnogo većeg života duše. Duša se čovekova ne inkarnira cela i toliko je velika da sve što doživi inkarnirani deo, najveće stradanje i patnju u telu, samo je nalik na san i mali košmar koji ne može da ošteti dušu. Zato tako lako stradaju nevini i mladi. Mnoge duše i ne planiraju da ostanu dugo u životu, već samo onoliko koliko im je potrebno da ostvare neko iskustvo. To je za dušu isto kao za nas ovde kada sanjamo da nam se nešto strašno dogodilo u snu, a kada se probudimo ne znači nam ništa jer znamo da je to bio samo san. Još je u Bhagavad Giti rečeno da se duša niti rađa niti umire, da niko ne ubija niti biva ubijen. Iako je slobodna od istinskog stradanja, duša ima proces rasta i sazrevanja koji se uspešno razvija samo u dobroti, ispravnosti i podršci životu. To vam htedoh reći dok teoretišete o krivinama.. to ne piše ni u jednom udžbeniku o vožnji.. podstakao me pp starijeg člana, inače ne bih ovo stavljao u temu.. Sada drugačije gledam na smrt i na sve ono što se dešava oko nas.. Budite bolji ljudi, to će vam možda nekad trebati ako ne u ovom, a ono u sledećem životu Svako Dobro 8 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
drvodelja 851 Napisano Octobar 26, 2012 ., 437 postova Prijavi odgovor kao problematičan Hvala Oče Vlajko i Oče Žariću. Posle početne ideje da defanzivna vožnja predstavlja jedan vid filozofske škole, kroz čiju sam definiciju nenametljivo pokušao da povučem paralelu sa teizmom, dolazimo do momenta kada otvoreno suprotstavljamo budistički i hrišćanski princip upotrebe motocikla. Mislim da bi na prvom sledećem kursu trebalo da pre nego što se dotaknemo teme pravilnog ulaska u krivinu, za početak organizujemo tribinu na kojoj bi ustanovili koji princip je primereniji bajkerskom biću. Ako dođemo do zajedničkih zaključaka, možda ćemo prisustvovati trenutku istorije, momentu kada će biti rođen ortodoksni bajkerizam. 5 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hornetshooting 206 Napisano Octobar 26, 2012 Svrati ponekad, 126 postova Lokacija: Beograd Motocikl: DL 650 Prijavi odgovor kao problematičan Kako se vozač ponaša u saobraćaju to direktno zavisi od stečenih znanja i veština o upravljanju motornim vozilom. Ne zavisi toliko od afiniteta prema vožnji ili talenta samog vozača. Dugogodišnja praksa je pokazala da kvalitetna osnovna obuka vozača i razni nivoi kurseva bezbedne vožnje smanjuju stvaranje rizičnih situacija te samim tim utiču na bezbednost saobraćaja. U evropskim zemljama se poklanja posebna pažnja dodatnoj obuci vozača koji su položili vozački ispit. Ovakav pristup istaknut je u međunarodnim aktima ali i u nacionalnim propisima pojedinih zemalja Evropske unije. Preporuka je da obuka vozača mora biti jedan od temelja bezbednosti saobraćaja i da se dodatna obuka mora trajno realizovati. Dužnost vozača je da prisustvuje seminarima i kursevima koji se odnose na bezbednu vožnju. Ovde govorimo i o vozačima motocikala, a i o ostalim kategorijama vozača. Posebno se ističe ovladavanje efektinjih veština upravljanja motornim vozilom u različitim saobraćajnim i vremenskim situacijama. U toku vožnje situacija ispred, pored i iza vozila se stalno menja, vozač mora da uočava i prepoznaje relevantne pojave, da ih uočava i predviđa, planira aktivnosti, da odredi i sprovede odgovarajuće tehnike upravljanja vozilom. Tokom vožnje motocikla, saobraćajnu situaciju najčešće upotpunjuju česte i brze izmene sa većim brojem informacija istovremeno, koje treba uočiti, shvatiti njihovo značenje, izvršiti selekciju u pogledu reagovanja, a zatim doneti odluku o radnjama motociklom koje će biti bezbedne. Tokom same vožnje, u saobraćajnom okruženju, česta je pojava brojnih, a po bezbednost, ne relevantnih - nevažnih informacija, koje odvlače pažnju vozača od onoga što je mnogo važnije u datoj saobraćajnoj situaciji. Veoma česta je pojava stresnog stanja, kojeg karakteriše niža integrisanost i osetljivost psihičkih funkcija, smanjena pažnja i koncentrisanost na vožnju, što dovodi do usporenog i neadekvatnog reagovanja. Navedeni i drugi nepovoljni faktori dovode do rizičnog ponašanja i grešaka u saobraćaju. Iz svega gore navedenog, možemo doneti zaključak, da je od izuzetne važnosti da vozač bude dobro obučen i utreniran za vožnju. Ovako nešto jedino je moguće samo kroz kvalitetne i kontinuirane kurseve bezbedne vožnje. Što rekoše kolege ranije vežba, vežba, vežba. 5 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Shortshifter 7750 Napisano Octobar 26, 2012 Super specialist, 6022 postova Lokacija: Šumadija Motocikl: Suzuki GSXR600, Kawasaki ZX10R Prijavi odgovor kao problematičan Kolege, ne bih da vam se mešam u defanzivnu vožnju, ali imam jednu sugestiju: ako mislite da ovo neko uopšte čita, a potom i da razume i prihvati probajte svakodnevnim, najobičnijim jezikom da saopštite to što imate da saopštite. Ovo "uočavanje i prepoznavanje" su izrazi koje koriste mrsomudi koji najčešće nemaju pojma o čemu pričaju, krijući to gomilom reči koje ne znače ništa. Jasno, ne kažem da ne znate o čemu pričate, ne razumem se dovoljno da bih uopšte mogao i da počnem da procenjujem, govorim o utisku koji ostavljate. Takođe, mnogo bi pomoglo manje "idolopokloništva" u međusobnoj komunikaciji: ponekad zvučite više kao neka sekta, nego kao kolege motoristi koji imaju nešto da kažu o tome kako lakše i bezbednije provesti dan u saobraćaju. 4 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
drvodelja 851 Napisano Octobar 26, 2012 ., 437 postova Prijavi odgovor kao problematičan Napisaću ja nešto o ''uočavanju i prepoznavanju'', planirao sam to kad dođem s posla. Mislim napisaću ono što sam uspeo da uočim pokušavajući da sačuvam glavu. Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hornetshooting 206 Napisano Octobar 26, 2012 Svrati ponekad, 126 postova Lokacija: Beograd Motocikl: DL 650 Prijavi odgovor kao problematičan Kolege, ne bih da vam se mešam u defanzivnu vožnju, ali imam jednu sugestiju: ako mislite da ovo neko uopšte čita, a potom i da razume i prihvati probajte svakodnevnim, najobičnijim jezikom da saopštite to što imate da saopštite. Ovo "uočavanje i prepoznavanje" su izrazi koje koriste mrsomudi koji najčešće nemaju pojma o čemu pričaju, krijući to gomilom reči koje ne znače ništa. Jasno, ne kažem da ne znate o čemu pričate, ne razumem se dovoljno da bih uopšte mogao i da počnem da procenjujem, govorim o utisku koji ostavljate. Takođe, mnogo bi pomoglo manje "idolopokloništva" u međusobnoj komunikaciji: ponekad zvučite više kao neka sekta, nego kao kolege motoristi koji imaju nešto da kažu o tome kako lakše i bezbednije provesti dan u saobraćaju. Zahvaljujem se na sugestijama, svaka je dobrodošla. Potrudiću se ubuduće i biću dobar, majke mi. Nadam se da je dovoljno razumljivo. Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Čeh 1009 Napisano Octobar 26, 2012 Drug član, 1542 postova Lokacija: Beograd Motocikl: XLV 1000 Prijavi odgovor kao problematičan U pravu je spetacollo, valjalo bi izvući neki "narodskiji" tekst... prežvakati nekoliko poruka čija je sadržina dobra a forma malo "fensi" Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
drvodelja 851 Napisano Octobar 26, 2012 ., 437 postova Prijavi odgovor kao problematičan U toku vožnje situacija ispred, pored i iza vozila se stalno menja, vozač mora da uočava i prepoznaje relevantne pojave, da ih uočava i predviđa, planira aktivnosti, da odredi i sprovede odgovarajuće tehnike upravljanja vozilom. Tokom vožnje motocikla, saobraćajnu situaciju najčešće upotpunjuju česte i brze izmene sa većim brojem informacija istovremeno, koje treba uočiti, shvatiti njihovo značenje, izvršiti selekciju u pogledu reagovanja, a zatim doneti odluku o radnjama motociklom koje će biti bezbedne. ... probajte svakodnevnim, najobičnijim jezikom da saopštite to što imate da saopštite. Ovo "uočavanje i prepoznavanje" su izrazi koje koriste mrsomudi koji najčešće nemaju pojma o čemu pričaju, krijući to gomilom reči koje ne znače ništa. Kao što dole napisah, ''uočavanje i prepoznavanje'' bi trebalo da bude nešto što je spoznao svako sa 2.000 km pređenih bilo kojim vozilom. Ali ako ipak treba, značenje navedenih stavki na koje treba obratiti pažnju ću detaljnije objasniti. Citiranom spisku bih dodao još procenu starosti vozila i vozača. Sve do sada smo se bavili semantikom i načelima kojih se pridržava svako ko ima 2.000 km u dupetu sa bilo kojim prevoznim sredstvom i malo mozga. Kome fali ovo drugo, ne vredi mu govoriti da kada se namerava preticanje između ostalog u trenutku treba obraditi informacije - marku vozila, tip vozila, registarsku oznaku grada, da li je privatno ili firmino, da li ga vozi muško ili žensko, da li vozač telefonira ili čačka nos, pa na osnovu tih podataka proceniti koliko je bezbedno krenuti u preticanje, obilazak ili provlačenje. Marka i tip vozila Jako bitan podatak, jer na osnovu informacije o marki i tipu vozila možemo da pretpostavimo karakter i mentalni sklop vlasnika. Zanimljivo, ali sa vlasnicima besnih automobila i džipova procentualno nisam imao više problema nego sa ostalima. Što se tiče tipa automobila najmanje problema mogu očekivati ako se na drumu nađem blizu manjeg automobila ili limuzine srednje klase u privatnom vlasništvu koju vozi muškarac starosti 30 - 40 godina. Obratiti pažnju na (smernice, nekoliko primera): - Škoda Fabia - verovatno za volanom sedi mlađi referent prodaje sa ambicijom da postane japi. Isto važi i za Zastavu Punto. - FIAT Stilo - znam da ga ne voze samo taksisti, ali izgleda da u tom automobilu ima nešto što misteriozno tera one koji ga imaju da voze kao da su krenuli da preuzmu turu. - Bilo koji karavan - za razliku od belog sveta, ovde karavan nije statusni simbol porodičnog čoveka koji u prtljažniku vozi zlatnog retrivera, a na zadnjem sedištu dvoje sitne dece, nego je sredstvo za rad malog privrednika koji se natovario na kvantašu i ne vidi ništa oko sebe od glavica kupusa koje mu upadaju u krilo i za vrat. - Kombi - biće obrađen u odeljku ''Privatno ili firmino'' - Pikap - biće obrađen u odeljku ''Privatno ili firmino'' Privatno ili firmino Generalno gledano, firmina vozila predstavljaju veću opasnost u saobraćaju nego privatna. To se prvenstveno odnosi na dostavna vozila. Treba imati na umu poslovicu da je najbolje auto firmino auto, pa uzeti u obzir da vozači firminih vozila ne vode preterano računa o tome u kakvom će stanju vratiti vozilo na parking. Druga stvar je to što ti ljudi najčešće rade za neku bedu od kinte i žure da završe sve isporuke i stignu makar do 19 h kući gde ih čeka nadrkana žena i slinava dečurlija. Vozači dostavnih vozila iz ovih razloga smatraju da su jedini oni pravim poslom na ulici, a da se ostalima i ne žuri baš toliko. U principu su dobri momci, nisu kavgadžije, ali može da se desi da te u žurbi nehotice ubiju. Taksisti su tema koja je više puta prežvakana. Ako vidiš taksi vozilo da stoji parkirano - očekuj da će u sledećem trenutku da krene preko dve linije polukružno. Ako ga vidiš da se kreće pravolinijski - očekuj da će da promeni traku naizgled ničim izazvan. Za početnike u gradskoj vožnji, sada zaista jedan savet - taksisti zbog prirode posla često voze po liniji, zauzimajući po malo dve trake. Stalno se prebacuju iz trake u traku, pa treba biti oprezan prilikom provlačenja pored taksi vozila. Starost vozila Što je vozilo starije, veća je opasnost u saobraćaju. Ne samo zbog tehničke (ne)ispravnosti; nego više zbog poimanja života koje ima vlasnik vozila. Recimo ako naiđete na Ford Tranzit iz '78. možete da zaključite da mu sa sigurnošću ne radi signalizacija i da je u vlasništvu pripadnika etničke zajednice, a da kombijem upravlja mali Ahmet koji sedi u tatinom krilu. Nemaština često dovodi do specifičnog načina razmišljanja. Pošto je sirotinji sve oteto, sa njihove strane se od ostalih očekuje tolerancija za neke stvari. To često podrazumeva i neke momente koje nemaju dodira sa razumom. Uzmimo za primer, stvarno ne znam kako bilo ko može da očekuje od seljaka kojeg svake godine država zavrne za obećane premije, da metne sijalice u zadnju poziciju na traktoru? A o obaveznom rotacionom svetlu da ne govorim. Registarska oznaka grada Za Pančevce i Rumljane smo svi čuli. Ne bih previše pričao na tu temu. Ali ako ste u svom gradu u blizini vozila sa registarskim oznakama drugog grada, treba obratiti pažnju. Čak ni tu stvari nisu tako jednostavne - što je vozilo jeftinije i starije, veća je opasnost; jer to obično znači da vozač retko putuje i izlazi iz svog atara, pa mu je funkcionisanje saobraćaja u mestu u kojem se nalazi nepoznanica. Međutim, ako se vašim motociklom nađete na magistralnom pravcu izvan vašeg grada, više pažnje treba obratiti na one koji imaju registarske oznake te regije. To je njihov teren, poznaju svaku krivinu, tu su šerifi, svoj na svome. U svojoj sigurnosti često postaju bahati, ili im popušta koncentracija pa može da se desi belaj. Nedavno sam čitao ispovest, čini mi se nekoga na ovom mestu, gde mu je traktorista na magistralnom putu iz suprotne trake presekao putanju i skrenuo u dvorište. Objašnjenje je bilo ''Pa ja tu živim. To svi znaju.'' Postoje analize koje govore da se najveći broj incidenata dešava u neposrednoj blizini kuće. Možda bih i sumnjao u to, da mi se dva puta nije desilo da omastim asfalt na nekolko stotina metara udaljenosti od toplog doma. Skoro na istom mestu. Objašnjenje za to je sigurnost koju imamo zbog poznavanja lokacije i samim tim pad koncentracije. Posle tog drugog puta, najopreznije vozim baš kada polazim ili kada sam u poslednjoj fazi povratka kući. Postoji još nešto, što je možda stvar ličnosti, ili je povezano sa time što sam se bavio sportom pa sam navikao da se zagrevam pre treninga ili utakmice. Naime, svaki put kada krenem na neku vožnju, treba mi koja desetina kilometara pre nego što počnem da vozim onako koliko moje mogućnosti dozvoljavaju. Ne mislim tu na zagrevanje mašine i guma, nego na sebe. Dakle ovaj pasus nije nikakva preporuka, nego mala digresija. Znam ljude koji sednu na motor i odmah po gasu. Sasvim im lepo ide. Rodna pripadnost Napomenuću da ovo što pišem, pišem sa generalnim stavom. Ukoliko je vozač vozila u čijoj se blizini nalazite žena, možete svašta da očekujete. Ali ono što nikako ne bi trebalo da očekujete je bilo šta što bi odstupalo od zacrtane putanje i ideje o vožnji koju vozačica ima. Dakle, ne uzdajte se u to da će zastati da vas propusti da se uključite, da će se pomeriti da vas propusti, da će usporiti ako ste u problemu. Može da se desi da budete prijatno iznenađeni, ali, moj je savet - bolje ne očekujte. Za takav odnos nisu krive žene. Saobraćajni propisi su sačinjeni od strane muškaraca, po logici koja je ženama strana. Jednostavno su neki likovi seli i rekli ''E ovako više ne ide. Jel se slažemo da onaj koji dolazi sa desne strane uvek ima prednost? - Slažemo se!'' I sve su to uradili bez ikakve rasprave, bez analiziranja, bez ikakvog smisla i poente. Zar ne bi bilo zanimljivije da kroz raskrsnicu prvo prolazi beli, pa sivi, pa plavi automobil? I uz sve to, koja mi je leva, a koja desna strana dođavola? Znači morale su da savladaju sva besmislena pravila koja smo mi smislili, tako da bi bilo previše odjednom očekivati nekakva proizvoljna odstupanja od istih, tipa da me ne blokira dok prilazi crvenom na semaforu, a ja želim da se uključim sa one male bezinske pumpe u Pop Lukinu. Sve ovo što napisah za žene važi i za muškarce u poodmaklim godinama. Za sada primećujem da su počele sise da mi rastu. Telefon ili prst u nosu Treba znati da onaj koji telefonira u tom trenutku nije učesnik u saobraćaju. On tada sedi u fotelji i nehajno ćaska sa prijateljem ili poslovnim partnerom, vetrobransko staklo zamenjuje plazmu na kojoj se daje neki neobavezan film, a đevrek koji mota desnom rukom je tu eto onako, zanimacija, umesto kokica. Okej, nadam se da je ovo bilo dovoljno fensi. 13 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
GhostMile 4614 Napisano Octobar 26, 2012 Lord Sidious Tamni, 4841 postova Prijavi odgovor kao problematičan Privatno ili firmino, zena ili muzijak... sve to moze biti zabavno ili korisno za statistiku. Za individuu na motoru je pak potpuno besmisleno i stvara sliku da se pojedinim "kategorijama" moze prici sa vise optimizma. Kad te vozac nekog firminog kombija razvali u svojoj licnoj privatnoj limuzini, slaba je vajda od statistike. 1 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Nimmin 6717 Napisano Octobar 26, 2012 čeka dobru titulu, 1375 postova Lokacija: Bečmen, Surčin Motocikl: KTM 390 ADV, VF 750 SABRE Prijavi odgovor kao problematičan @Drvodelja Za tekst + , ali zamerka na ovaj deo: - Bilo koji karavan - za razliku od belog sveta, ovde karavan nije statusni simbol porodičnog čoveka koji u prtljažniku vozi zlatnog retrivera, a na zadnjem sedištu dvoje sitne dece, nego je sredstvo za rad malog privrednika koji se natovario na kvantašu i ne vidi ništa oko sebe od glavica kupusa koje mu upadaju u krilo i za vrat. vozim karavan i u njemu svakodnevno retrivera, jedino što dvoje dece više nisu sitna... I šta ćemo sad? Šaaaalim se. 1 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...