Defanzivna vožnja - osnovni elementi

[pronto 6013 Napisano Octobar 29, 2012]

Evo nas opet na prilasku krivini...

Veliki broj vozaca prilazi krivini prebrzo, ulazeci u nju prilicno rano, koceci jako i dugo pre nego se odluce za efektivno skretanje. To umeju da budu i prilicno kriticni trenuci...i sta se tada dogadja. Setite se sve one price sa radijusima...

Doci ce se do trenutka kada treba skrenuti, ali tada ce prostora biti sve manje, jer smo ga svojim prethodnim manevrom prilicno redukovali smanjujuci radijus gde je to skretanje potrebno obaviti. Tada postoje dve opcije. Smanjiti brzinu, sto nije uvek moguce...ili jos vise oboriti motor, sto ume da bude vrlo rizicno.

Maksimalni radijus, onaj koji ce nam obezbediti ili vise brzine ili manje nagiba, moze da se izgradi samo disciplinovanim i smisljenim dubokim ulaskom u krivinu. Sve radnje, oduzimanje gasa, kocenje i biranje ispravnog stepena prenosa moraju da se obave pre samog skretanja. To ce ne samo da ucini motor stabilnim, vec ce i nas same uciniti mirnijim i spremnijim za dalje manevre.

 

slobodno interpretiran tekst iz dela pod naslovom "making a grand entrance"

[pronto 6013 Napisano Octobar 29, 2012]

Ovde bi trebalo da ima pdf. knjige "Total Control"

 

http://torrentz.eu/to/total+control+lee+parks+pdf-q

[GhostMile 4613 Napisano Octobar 30, 2012]

Zasto mislis da je bezbednije kociti do temena krivine?

Da li je ok ako ti na ovo odgovorim preko inbox-a? Ako odgovorim javno, izazvace lavinu nebuloznih poruka i tema ce se ugusiti u nepotrebnom sumu.

 

Ne postoji brz i spor vozac vec samo onaj koji dobro procenjuje ili nepotrebno precenjuje svoje mogucnosti, mogucnosti vozila i ukupne uslove voznje. Ko zeli pametno i znalacki da vozi, nece prelaziti razumnu kolicinu rizika nikad.

 

Htedoh da kazem da onaj ko prelazi razumnu kolicinu rizika - ce biti brzi u saobracaju od onog koji je ne prelazi.

 

Licno iskustvo: pre par nedelja se vracam avalskim putem (stalno ga pominjemo na temi ) i vozim iza kolone automobila. Ne obilazim jer ne vidim sta dolazi u susret. Iza mene, kolega na R-u krece u preticanje, obilazi mene i nekoliko automobila ispred, u susret se pojavljuje autobus, on komotno dodaje gas i ubacuje se izmedju dva automobila u desnu traku. Sve se desava pri recimo 80 khm. Rastojanje od njega do kola iza kojih se ubacio je mozda 2-3 metra. Taj lik ce uvek btii brzi od mene.

 

Reći "treba ovako, ali necu da elaboriram (zbog shuma)" samo povecava 'shum', a pogotovo (sto i sam navodis) kad napises nesto s cim se niko nece sloziti.

Osim toga, moze neko shvatiti da to stvarno tako treba.

Ako neces da razjasnis nesto javno, nisi trebao ni mutiti javno.

[GhostMile 4613 Napisano Octobar 30, 2012]

@Alien

Ono o strahu i nemanju istog dok se ne iskusi zvuci logicno. Svakako vazi da posle zmije i guster izgleda zajebano, ali to nije beneficija koju sticemo iskustvom.

Strah nizasta nije dobar. Razumna voznja treba biti posledica razuma, a ne straha.

[Alien 603 Napisano Octobar 30, 2012]

Reći "treba ovako, ali necu da elaboriram (zbog shuma)" samo povecava 'shum', a pogotovo (sto i sam navodis) kad napises nesto s cim se niko nece sloziti.

Osim toga, moze neko shvatiti da to stvarno tako treba.

Ako neces da razjasnis nesto javno, nisi trebao ni mutiti javno.

 

U pravu si, moja greska. Dugujem izvinjenje auditorijumu. Nadao sam se da u onolikom carsafu od poruke nece privuci paznju sporedan detalj koji treba da sluzi kao primer da mozemo biti cool i pored toga sto imamo razlicito misljenje, a poenta cele poruke je druga tema.

 

 

@Alien

Ono o strahu i nemanju istog dok se ne iskusi zvuci logicno. Svakako vazi da posle zmije i guster izgleda zajebano, ali to nije beneficija koju sticemo iskustvom.

Strah nizasta nije dobar. Razumna voznja treba biti posledica razuma, a ne straha.

Sto se straha tice, mislim da je pogresno reci da "strah ni za sta nije dobar". Pogotovo u situacijama kad nemamo instinktivno urodjen strah, vec ga moramo steci iskustvom.

 

Strah, iskustvo i razum - desavaju se bas tim redosledom. Na primer, ne vredi ti sav razum ovog sveta ako nemas informaciju (iskustvo) da je ringla vruca. Iskustvo su samo informacije, a od razuma zavisi kako cemo ih shvatiti.

 

 

1) Neko ko nije iskusio razne situacije na pocetku vozacke karijere, sigurno smatra za sebe da "zna da vozi" i oseca se sigurno jer mu razum govori da nema opasnosti od, na primer, automobila PA registracija koga vozi sredovecna zena koja se jednom rukom sminka a drugom vozi. Karikiram radi primera. Kad ga jednom takav auto isece, motorista ce zapamtiti (iskustvo, informacija) cega treba da se plasi, i voznja ce mu postati razumnija, jer je sasvim razumno usporiti i zatrubiti kad prolazimo pored takvih kola.

 

2) Neko ko se plasi da obori motor u krivini i vozi stegnuto ima nerazuman strah. Realno gledano, nije opasno nagnuti motor u krivini (naravno svi znamo pod kojim uslovima i koliko). Nacin da prevazidje taj strah je da POSTEPENO, malo po malo obara motor (iskustvo, informacija) dok taj strah ne nestane. Jednom kad kroz iskustvo njegov mozak shvati da nema razloga za strah od naginjanja, motorista ce voziti razumnije, manje stegnuto i sigurnije/bezbednije.

 

Moja dva (euro)centa, sto bi rekli...

[đunta 4091 Napisano Octobar 30, 2012]

Opet klizimo iz teme, teorija prolaska kroz krivinu. Idealna putanja se može postaviti pojednostavljeno kod zavoja od 90°, gde je kružnica poluprećnika u temenu a tangente su na ulazu i izlau. Američki nescar se voza na ovalu, 4 x 90° i kad se prati trka vidi se da postoji bezbroj trajektorija. Van piste trajektoriju određuje krivine ispred i iza, uglovi itd, sve je drugojačije od predpostavljenog modela. Na stranu što određene tehnike prolaska omogućavaju niz putanja. Nije bitan samo što kraći vremenski interval prolaska kroz krivinu, već izlazno ubrzanje gde se odstupa od teoretski idealne putanje. Često se na trkama vidi da pri usporenju i prolasku kroz zavoj neko sustigne predhodnika ali nakon izlaska zaostane i duplo više nego što je bio pre kočenja. Ništa od ovoga skoro da se ne važi pri pristupu defanzivne vožnje, čuvanje glave je jedino što prolazak određuje, bilo idealnom ili ne, putanjom.

 

Vidim da dosta se praktikuje kočenje u krivini, naročito kod postoji ABS. Vožnjom automobila na snegu ili ledu, pod okrenutim točkovima kad se pipne kočnica zna se kud auto krene. No, moguće je kočenje, blago i pri malim brzinama i pri specijalni tehnikama, (kod auta), al generalno to nije postavka. Već je neko objasnio zašto je zadnji točak kod motorcikla širi.

 

Strah je normalna ljudska i osobina i vrlina. Imobiliše svest za ekstremno brzo razmišljanje ali ako ode u paniku, glava može da strada. Gledanjem smrti u oči, što se kaže, se može izvaditi iz nemogućih sitacija. Zato postoji obuka, vežbe,...gde se samokontrola zadržava do kraja. Lično, uvek imam dozu straha dok ne odpustim kvačilo dan danas, makar to bilo i u garaži.

 

Verovanja se uglavnom određuju ličnim stavom proisteklim iz svog ograničenog iskustva, svi preko toga manje više prelazimo u "neverne Tome". Iskustvo je nemoguće steći preko noći a van toga smo u neverici. Zato postoji podučavanje sa Učiteljima koji nam pomeraju virtualno graničnost iskustva, usađuju veru i uče sposobnosti da ispravno rasuđujemo i u situacijama koje prvi put srećemo. Što se kaže, "neko gleda do brega a neko preko", to je sposobnost Učitelja a i naše lično samopouzdanje da prihvatimo nešto što je van lično doživljenog.

[severian 16181 Napisano Octobar 30, 2012]

Malo je tema otišla u psihološko-filosofska naklapanja, pa verujem da će retko ko od onih koji pokušavaju da pronađu neki koristan savet imati bilo kakvu korist od iste. Takođe, kada čovek čita visokoumne polucije vozača koji drže kočnicu do pola krivine (sic!) uhvati ga neka mala snaga i pomisli da nema smisla pisati i prepirati se - takvi i onako najbolje voze (pa neka je i na tastaturi).

 

No, onda se setiš sebe kako i koliko ti je značio pravi savet, pa pomisliš - ajde, da probamo kratko i jasno, bar ono što može u pisanoj formi (a jebeš vožnju i savete bez poligona, pokazivanja i probe).

 

Dakle, osnovno:

 

a) Sedenje na motoru:

 

Pronađi svoje mesto na motoru, tako da ti je udobno i da "paše" (na brini ako ne ide iz prve, za to treba neko vreme). Pri tome obrati pažnju da ne sediš baš priljubljen uz tank (dobro pravilo je da ostaviš npr. širinu pesnice do tanka). Za motor se drži kolenima, dakle: stegni kolenima motor, a ruke opusti. Da, sasvim opusti! Na fuzestaririma noge drži na prstima. Tako ćeš osetiti i najmanji "feedback" motora. Znam, udobnije je na sredini stopala - ali, probaj - videćeš da držanje prstiju na fuzasterima nije toliko neudobno, a mnogo je bolje za vožnju. I najvažnije: nemoj biti stegnut, opusti se! Trebaće ti neko vreme, ali videćeš koliko motor bolje reaguje i "sluša" kada si opušten. Ako se stegneš, svaka neravnina, kočenje i ubrzavanje izbacivaće pomalo motor iz ravnoteže, a ti ćeš se posledično još više stegnuti. Dakle, što bi deca rekla: opušteno .

 

Vežbaj sve ovo! Sedenje možeš da vežbaš i na centralnom štenderu, ako hoćeš... nije sramota!

 

b) Ubrzavanje i usporavanje:

 

Nikada nemoj naglo davati gas (biće vremena i za to!) i nikada nemoj panično da kočiš. Prednju kočnicu drži isključivo sa dva prsta desne ruke, prvim i drugim do palca. Nema razloga za stisak i grčevito pritiskanja - kočnica odlično radi i kada se nežno i mirno dozira! Kada kočiš (naročito oštrije), opet kolenima uhvati jače motor i nikako se ne opiri rukama, ruke ostaju opuštene! Koči uvek i prednjom i zadnjom kočnicom. Tako rasterećuješ bar donekle prednji točak (videćeš već - na početku karijere najlakše prokliza prednji točak), a i skraćuješ zaustavni put. Na nizbrdici van asfalta koči samo zadnjom, težina je na prednjem točku i ne želiš da kočenjem možda blokira i prokliza. Kada ubrzavaš ("daješ gas") malčice se nagni napred neposredno pre - tako popravljaš balans.

 

PS: ako imaš ABS možeš panično da kočiš (mada je i dalje pogrešno i loše). Ali pazi: ABS ne reaguje na bočna proklizavanja, pa nemoj da se čudiš ako se poneseš i preteraš, pa u krivini malo vrdne zadnji točak. Bolje je da se ponašaš kao da nemaš ABS i da slediš gornja pravila!

 

 

c) Upravljanje:

 

Konvencionalno upravljanje znaš - uostalom, položio si za A kategoriju, zar ne ? E, tu ima jedna kvaka: konvencionalno upravljanje ne pomaže mnogo kod vožnje motora, naprotiv - gubi ti vreme i produžava reakcije. Postoji nešto što se zove "obrnuto upravljanje" - countersteering. Kratko rečeno: kada gurneš korman OD SEBE levom rukom, skreneš levo. Kada gurneš volan OD SEBE desnom rukom - skreneš desno. Znam, zvuči ludo - ali je tako (da ne objašnajvam sada, čista fizika je u pitanju!). Probaj! Ne postoji niko ko nije uspeo IZ PRVE. Najpre blago guranje, sasvim nežno, pa sve odlučnije. Videćeš, motor se vozi uglavnom isključivo korišćenjem obrnutog upravljanja. Vežbaj. Vrlo brzo ćeš postati umetnik ove tehnike. Jako se lako uči i SVI mogu i treba da je koriste, pa i ti!

 

 

d) Vožnja u zoni komfora i "skeniranje":

 

Vozi UVEK u svojoj zoni komfora! To je onaj tempo, putanja, ponašanje na putu sa kojim se osećaš sigurno. Vremenom, tvoja zona komfora će se menjati, baš kao što razni vozači imaju različite zone komfora. Nemoj nikad, da bi npr. bio cool u grupi, da izlaziš iz svoje zone komfora! Stićećeš ostale - ne brini. Ne podleži pritisku, vozi u skladu sa svojim mogućnostima UVEK i budi iskren prema sebi!

 

Kada voziš - posmatraj sve oko sebe i predviđaj! Znam, ovo se ne može naučiti, ovde uglavnom pomaže samo iskustvo. Ali, ako se trudiš i razmišlajš, skratićeš vreme za koje ćeš razviti sopstveno iskustvo! Ne budi lenj. Gledaj sve oko sebe: put, vreme, okolnosti, druge učesnike u saobraćaju i njihovo ponašanje, signalizaciju, sopstvenu budnost i raspoloženje - predviđaj šta sve može da se dogodi. Svodi se na isto: u odnosu na stanje svega oko sebe, vozi uvek u svojoj zoni komfora. Ne ulazi u situacije iz kojih ne znaš UNAPRED kako ćeš da izađeš.

 

 

e) Ponašanje u krivini:

 

U krivini, kako bi prošao istu, motor je uvek manje ili više nagnut. Kada ti je motor nagnut, smanjuje se površina kontakta gume sa podlogom, što znači da je sila trenja između gume i podloge manja, a ovo znači da postaje "klizavije". Ovo, sa svoje strane znači, da I GAS I KOČNICU moraš da doziraš u krivini pažljivije. Obrati pažnju: kočenje (i davanje gasa) u krivini nije zabranjeno. Ali, postoji jedno pravilo: što si više nagnut, to manje smeš da kočiš/daješ gas. Znači: ako si skroz uspravan (90 stepeni u odnosu na podlogu) možeš maksimalno da kočiš i daješ gas, a ako si u maksimalnom nagibu (za sve gume koje mi vozimo to je 45 stepeni - priznaj mislio si da je više!) onda ne smeš uopšte da kočiš i daješ gas. Za sve između, već sam ti rekao: što si više nagnut, to manje smeš da kočiš i daješ gas! Zapamti ovo, važno je!

 

Kako da sediš u krivini? Seti se - ideja nam je da imamo što veće trenje prilikom prolaska kroz krivinu, tj. da nam bude manje klizavo. Veće trenje je kada je motor manje nagnut, logično - veća površina gume je u kontaktu sa podlogom. Da bi manje nagli motor u krivini imaš jedan trik: pomeri se ka unutra, tj. ka nagibu krivine (neki kažu i: "visi malo sa motora"). Najpre samo malo i blago i vežbaj! U krivinu uđi najpre glavom i ramenon i nagni se malo ka unutra (ka smeru u kome je motor nagnut). Vremenom, možeš malo i da izmestiš zadnjicu ka unutra, što bi rekli: na pola guza , dovoljno je. Ideja svega ovoga je da pomeriš težište vozača i motora (a znamo, vozač i motor su jedno, zar ne?) ka temenu krivine, što znaći da sam motor za istu brzinu može manje da bude nagnut, a to je videli smo već - bezbednije! Nemoj da si lenj na motoru, radi u sedištu i vežbaj ovo što sam ti rekao!

 

Gde da gledaš u krivini? Ima jedno pravilo, koje se pokazalo kao velika istina: motor ide tamo gde ti gledaš! Drugim rečima, NIKADA nemoj da gledaš u prepreku ili ivicu puta ili bankinu koja se približava, jer tamo ne želiš da ideš! Gledaj najpre u teme krivine, a onda gledaj što dalje (idealno u izlaz iz krivine!). Logično: tamo želiš da motor stigne. A ima i drugi plus: kada gledaš daleko od sebe, sve je mirno i teče nekako sporo (logično, jer je daleko). Kada gledaš neposredno ispred ili pored sebe, sve juri ogromnom brzinom i ne možeš to da ispratiš. Probaj ovo npr. sa linijama na putu i videćeš o čemu pričam!

 

Šta još treba da znaš? Davanje gasa u krivini uspravlja motor (širi putanju!). Imaj UVEK ovo na umu. Gas se dodaje isključivo nežno i polako, dakle isto što važi i za kočenje.

 

Tri tvoja najveća neprijatelja u krivini su:

 

1) Proklizavanje prednjeg točka: verovatno najčešći uzrok pada u krivini. Nastaje kada jednostavno nema dovoljno trenja između prednje gume i podloge (usled klizavog asfalta, prejakog kočenja, prepreke ili kombinacije ovih faktora) i motor se smakne. Za milisekund, ne znaš ni šta te je snašlo a već si na zemlji . Dobra strana je da je ovo verovatno najlakši pad sa motora (ako se izuzme pad u mestu )

 

2) Tzv. "highside" pad, iliti po srpskom "katapult". Nastaje kada npr. na izlazu iz krivine naglo i prerano/preoštro daš gas, zadnji točak prokliza na jednu stranu, ti se uplašiš i naglo oduzmeš gas, a motor posledično cimne na drugu stranu i izbaci te iz sedišta kao iz katapulta preko motora. Ovo je jedan od težih padova sa motora, pada se na glavu i ključnu kost (ovo drugo, ako imaš sreće!). Ima i još nekih uzroka ovog pada, ali je ređe.

 

3) Tzv. "ispravljanje krivine", tj. ispadanje sa puta zbog nemogućnosti da provezeš ceo luk krivine. Dešava se kada preceniš brzinu na ulazu, a onda se uplašiš da ne možeš dovoljno da nagneš motor i fiksiraš pogledom ivicu puta koja se (sve brže) približava. Hej - nemoj da gledaš ivicu puta i veruj, uvek može još malo da se nagne motor (seti se priče o kretanju u sedištu)! Nemoj da paničiš, ova greška uvek nastaje usled panike!

 

 

Najbolja taktika za prolaz kroz krivinu ti je ovo:

 

Pre ulaska u krivinu završi ceo posao! Dakle: šaltaj u nižu brzinu ako treba, završi kočenje, nemesti se u sedištu malo ka strani u koju ćeš da skrećeš, malko zavrni gas, samo do ivice onog mrtvog hoda između skroz opuštenog gasa i one tačke pre nego motor počne da prima ubrzanje (videćeš, ako ovo uradiš motor neće da cimne pri davanju gasa kasnije!) i onda kreni u krivinu. Gas u krivini počni da daješ što pre, čim uslovi dozvole! Idealno: odmah ! Ideja sa davanjem gasa je da težinu preneseš na zadnji točak i tako rasteritiš prednji, a samim tim smanjiš rizik od proklizavanja prednjeg točka usled nepredviđenih okolnosti. PAZI: davanja gasa nije isto što i ludačko davanja gasa do daske! Ubrzava se nežno, lagano i polako! Kada vidiš izlaz iz krivine i uveriš se da nema prepreka - gas možeš da daješ po želji, ali i tada pazi: davanje gasa, rekosmo već, širi putanju i uspravlja motor. Imaj uvek to na umu!

 

 

f) Putanja kroz krivinu:

 

Koja je putanja najbolja (naravno, pričamo o vožnji u javnom saobraćaju)? Ona koja nam daje najviše vremena za reakciju i izbegavanje prepreka ako se pojave u krivini! Al' si mi pomogao, reći ćeš sad . Ne brini, može i konkretnije: u krivinu ulazi široko, "kasno". Seti se priče o pogledu - na taj način najdalje vidiš u krivini. Najpre ćeš videti vozilo iz suprotnog smera na ulazu u krivinu. Nakon kasnog ulaza u krivinu, ako vidiš izlaz gledaj u isti, u protivnom gledaj u teme i obrnutim upravljanjem odlučno skreni. Na taj način imaćeš najviše prostora na izlazu iz krivine i rizik od "ispravljanja krivine" (tj. ispadanja sa puta) biće ti manji. Takođe, ako se pojavi neka prepreka u krivini, imaćeš vremena da malo ispraviš motor, naglo zakočiš, izbegneš prepreku i nastaviš skretanje.

 

Zapamti jedno: ovo nije sveto pismo i univerzalno pravilo! Mnogo je različitih krivina na ovom svetu i uglavnom za sve njih postoji poseban pristup. Upravo zato neću ovde dalje da ti pričam i crtam putanje: prolaz kroz krivinu i najbolja putanja daleko najbolje se uči vožnjom iza vozača koji zna šta radi. Ustvari, jedino se tako uči i razvija korisno iskustvo! Ovo gore je dovoljno teorije, a onda na put ili još bolje stazu!

 

 

g) Vožnja po kiši

 

Najpre, dobra vest: ne brini, motori su napravljeni da rade i po kiši! Nije smak sveta ako pada - stići ćeš kući bezbedno !

 

Po kiši je "klizavije", dakle sila trenja između gume i podloge je manja. Drugim rečima, važi sve što smo rekli za nagib u krivini: što manje trenje, to si blaži sa kočnicom i gasom. Veoma blag! Na kiši se čuvaj zebri i razdelnih linija na putu. U Srbiji se koristi jako klizava farba, koja je prava opasnost za motocikliste! Dakle, u raskrsnici, prolazi između belih polja na zebri. Ako mora preko belog, molim bez gasa/kočnice!

 

Budi uvek dobro vidljiv, a naročito po kiši. Jarke boje kišnog odela pomažu, zaboravi izgled i slaganje boja!

 

Opusti se u vožnji! Što si više stegnut, to je gore po kiši - ovo važi još intenzivnije nego po suvom! I na kraju - vozi motor sa ispravnim gumama!!! A to nas dovodi do:

 

 

h) Tehnička ispravnost motora:

 

Važno koliko i tvoja veština vožnje!

 

Najpre gume - gume su jedino preko čega motor ima kontakt sa podlogom. Molim te nemoj da štediš na gumama! Bolje parkiraj motor nego da voziš sa lošim gumama. Putna guma mora da ima šaru bar 2mm i da ne bude starija od 5 god. Starije od toga - udrvenila se i po kiši i hladnom ćeš da klizaš. Ćelavije od rečenog - klizaćeš i po suvom! Takođe i ne manje važno - vozi propisan pritisak u gumama, za svoju gumu i uslove vožnje (na putu/van puta). Gde da nađeš te podatke (?) - pa pored ovolikog Interneta to nije teško, zar ne?

 

Kočnice, tj. pločice, diskovi i nivo kočionog ulja: proveravaj istrošenost diskova i pločica. Diskovi su ti ono okruglo na točku (disk, ime kaže samo), a pločice ono što sa dve strane struže po disku. Pronađi ispod koje mere ne sme da ide i jedno i drugo. Ako ne znaš sam, zamoli nekoga ko zna ili, još bolje, nauči! Moraš da imaš poverenja u svoj motor da će stati, kada mu kažeš da stane. Proveri povremeno nivo kočionog ulja. Obično se lako vidi, većina motora je napravljena tako da to vidiš već jednim pogledom!

 

Redovno održavanje: održavaj svoj motor, onako kako je proizvođač propisao. Ako nemaš, pronađi na Internetu korisničko uputstvo. Pročitaj, nemoj da si lenj. Ako zariba mašina i ostavi te pored puta, nećeš stradati - ali, gde je zabava u tome? Voli svoj motor i održavaj ga. I onako nema ničega racionalnog u ovom našem hobiju, pa mu iracionalno posveti neko vreme ili ge vozi kod nekoga ko zna!

 

 

i) Praksa:

 

Džaba ti sve ovo što sam ti rekao - ako ne vežbaš! Motor je kao i svaka druga fizička aktivnost - teorija ti znači na početku i do nekog nivoa, nakon toga pomaže samo praksa, praksa, praksa i praksa! Uvek u svojoj zoni komfora.

 

I jako važno: NIKADA nemoj da slušaš teoretisanje o vožnji nekoga ko ne ume da ti pokaže sve o čemu priča! To direktno znači da SVAKO FORUMSKO ZNANJE I INFORMACIJU uzimaš sa velikom dozom rezerve i ne primenjuješ pre nego dobro razmisliš i probaš u kontrolisanim uslovima.

 

Jeste - apsolutno isto važi i za sve što sam ti ja napisao! Uzmi sa rezervom i misli svojom glavom...

[hornetshooting 206 Napisano Octobar 30, 2012]

Za pamentnog dovoljno . Ko je želeo da nešto izvuče iz ove teme da mu može koristiti, pre svega u promeni svojih stavova, mogao je. Ko nije ....

Nisam mogao zamisliti bolji način za kraj ove teme od ovog Severijanovog posta. Sve je manje više rečeno, princip je isti samo su u pitanju nijanse.

Ova tema je zaključena.

Zahvaljujem se svima koji su se uključili i svojim komentarima održavali ovu temu 18 dana u vrhu. Još jednom hvala.

Pozdrav do sledećeg druženja