Ako ikada odlučiš da se rastanes od tog lepotana, mada ne vidim zašto bi to neko želeo, seti me se prvog... Pojma nemam koliko to košta, svojevremeno sam, kao vrlo mlad, uveo sebi limit na cenu satova. Održala se kroz život, samo ažurirana za inflaciju))). što knjižim kao uspeh, koliko sam kao klinac voleo satove loše bi ispalo...

Plava! Prelep sat.

Kapa dole za start, nema šta...

Peko iskusno kruzira sa pol-a na idealnoj putanji))))

I tako... Sahranimo ga vec, ko zna koji put, on rekord staze))) Respect!

Godine, previše povreda, glava koja zna koliko boli kad boli i koliko traje dok prestane da boli. Ako sada uopšte ikada prestaje da boli...

Eh, boboška, koliko puta te pomenem... A setim još mnogo češće. Taj osmeh i srce dečaka.

Ima jedna velika istina, primenjiva za ovu temu čak i više nego za druge, a to je: promena počinje prvo od sebe. Iskreno, nema vožnje a da ne vidim prijatelje i braću kako piju alkohol na pauzi, čak u vožnji. Kao i početnička qrcenja u saobraćaju, svake moguće vrste. (zašto početnička? Zato što svi veliki vozači koje znam u saobraćaju nemaju šta kome da dokazuju i voze kao cica mace na navijanje, duboko u zoni svog komfora) A, onda osuđujemo sve druge. Nije tesko pustiti strasti da te vode. Teško je suprotno. Zaista jeste. Ima jedna stara i pretačna latinska poslovica: Najlepša je stvar pobediti samog sebe (ružan prevod, ali razume se).

Apsolutno. Van toga, očekivanje da ulice budu ok dok se sa samog vrha isijava agresija svaki dan, ceo dan, je... pa, naivno. Do tada, pamet u glavu.

Ideju sa prskslicama zaštiti! Pravo da ti kažem, pošteno!))))) Što se 93 tiče, jeste ga usralo za medalju, ali treba umeti i prepoznati trenutak. A ceo tim je vala umeo, reakcija za medalju na kvadrat.

Bio sam u nekoj sličnoj situaciji, nisam bio smiren kao kolega. Veruj mi, kako god da takva stvar eskalira, u kojem god smeru završi tj, nije dobro ni za jednu stranu. Ja sam na kraju imao sreće, ali apsolutno stojim iza toga da je kolega postupio najbolje moguće i moj naklon zbog toga. Jer, teško je kad krv proključa. Eventualno ovo što Živke priča... To je super reakcija i postupanje! Možda i najbolje.

@ZEMZEM Jako zrela reakcija da odustaneš i iskreno ti čestitam na sabranosti. Sve drugo eskaliralo bi u veću nesreću, kako god da bi se sukob završio. Znam to, bio tu... Pusti hrabriše, što bi svakog ugazile. Za tastaturom. Izuzetno zrela tvoja reakcija. Respect!

Staza je zakon. Zaista, potvrđujem kolegine reči i iz svog ugla. U prva tri kruga prvi put na stazi, sve ti postane o sebi jasno. I onda učiš. Nakon toga na putu bukvalno nemaš šta kome da dokazuješ, uključujući sebe. Čak i šuma pomalo ima taj efekat.

Bravo za sve!

Poenta je potpuno suprotna. Po mom mišljenju 93 nije trebalo kazniti. Trkački peh za Didju, uostalom 93 se jos nije oporavio od povrede kako treba, koju mu je sa mnogo više krivice napravio Bez, pa je prvi izjavio da ovoga ne treba napadati. Mislim, mi sad ovde ulazimo u psihološka raspoloženja trkača, ko je sta mogao da podnese, a ko legitimno napada...