Kad se biraju kratke vožnje, dnevne ili vikend, polazna tačka mnogo utiče, zbog ukupne kilometraže/vremena. Svi koji žive bliže brdima, ranije uđu u zanimljivije terene. Mi iz Beograda nismo u najboljoj poziiji, ali nešto severnije ljudi su još udaljeniji od krivina, bar za polaske ka najčešćim balkanskim kratkim vožnjama. Kako sam se po Srbiji dosta vozio, ovaj put sam na karti potražio nešto na istoku, Rumunija dakle. Do susedne karpatske zemlje ulazimo uglavnom ili preko Đerdapa, ili preko Bele Crkve. Zbog, ovaj put, vožnje u dvoje na 300cc, učinilo mi se brže kroz Banat. Dosadno, ali bar ne traje predugo i dobar je asfalt, sem pred granicu. Prvu kafe pauzu napravili smo na Vračevgajskom jezeru, jednom od mnogih kod Bele Crkve. Kupači su tek počeli da pristižu kada smo mi već nastavili dalje. Na granici nikog, procedura već standardno fotkanje i eto nas u Rumuniji. Dalje kroz Oravitu, obodom grada, nikako da skrenemo ka centru, možda ima šta za videti. Do Bigara sam se već vozio sa @azlatic i drugarima, lepe krivine, lep asfalt, ali zato vodopad sa još manje vode nego prošle godine, avgust nikako nije pravo vreme. I nastavak puta ka Bozovičima, kao i sve do magistrale E70 je odličan za vožnju. Magistrala vodi na sever ka Temišvaru, a kako smo naleteli u doba nekog praznika, bilo je baš opterećeno. Srećom to je samo nekih 40-ak kilometara i nisam video poentu u obilascima vozila u gotovo nepreglednoj koloni, pri tome u oba pravca. U podnožju TransSemenika, a tada dok smo se vozili nisam ni znao da ima ime , pojedosmo poslednje sendviče i krenusmo na uspon do nepunih 1000m. Put je uži i zapušteniji od dela kod Bigara, krivine oštrije i zatvorenije, lično nisam neki ljubitelj takve konfiguracije. Nagrada je ipak stigla u vidu snižavanja temperature na prijatnih oko 25 stepeni, što je ovog leta premija. Kod mesta Garana nalazi se jezero Trei Apa, iliti prevedeno „Jezero tri vode“, verovatno zbog pritoka. Nismo svraćali zbog prilaza, bilo je Ili ograđeno, a gde nije, okupiralo ga je hiljade turista, kampera, pomenuh praznik. Garana inače ima i ski staze, to sam video na guglu . 15km dalje, delom grebenom, delom spust, nalazi se Jezero Gozna, e tu smo svratili, po planu. Ono je bliže mestu Restita, našem cilju tog dana u smislu smeštaja, pa je izgleda popularno izletište, da pomenem opet i praznik . Klasično i za Rumuniju, i ovde postoje novi fensi objekti, kao i zapušteni stari, neki oronuli i zatvoreni, neki se renoviraju. U jednom lepom hotelčiću sa nemačkim ispisima, popismo kafu, očekivali dranje, nepunih 4e, za dve kafe. Na kraju nam je ostalo još tridesetak kilometara mahom spusta ka Resita (Rešica), simpatičnom gradiću, pogotovo kada se uzme da je baš industrijski orijentisan i u blizini rudnika. Ne mora dakle da bude kao Majdanpek i/ili Bor. Smeštaj preko bukinga odličan, 59e za dvoje sa dobrim doručkom, lep nov hotelčič, sopsteveni parking. Večera naravno nije u ceni, ali u sklopu hotela je i odličan restoran. Rebarca i blek angus burger, 4 veLka točena Amstela, 30e. Posle Hrvatske, naravno i Beograda, ovo je bila premija, a bez zamerke na ukus, naprotiv. Jedina mana, punih stomaka nismo ni pokušali da se prošetamo kroz grad. Za kraj rvog dana i video

Sa nestrpljenjem čekam nastavak, nadam se i sa više slika . Odakle ideja da odeš baš na ovakav put?

Dovoljno mi je, nije to za mene , meni treba jednostavnije i trajnije, a ne 6.47% bolje performanse u 35,4% opsega obrtaja .

Korisno svakako, treba sačuvati link. Ipak nije baš kompletno, jer recimo za vikend smo bili krug Oravita, Bigar, Božovići i dalje na istok, pa onda gore na sever magistralom koja je jedina bila opterećena saobraćajem (neki praznik im bio), pa smo skrenuli na zapad i sada vidim da to ima i ime Transsemenic. Meni je na tom našem napravljenom krugu lepše (za vožnju bar) bilo od Resite ka Anina, kao i deo kod Bigara i Božovića i dalje do magistrale. Transsemenic je ok, uži, lošiji asfalt, penje se na 1000m i ima dva lepa jezera, jedno su bili okupirali kamperi, drugo Gozna puno omladine, pontoni, kupanje. Svakako lep krug iz pravca Bele Crkve, može da se nategne u danu, mi smo opušteno sa noćenjem u Resita .

Dan 8, izvoli predstavi se Poslednja tri noćenja na ovom putovanju bila su mi bukirana sa doručkom, tako se potrefilo, naprosto je bilo uključeno. Pripadajući doručak je nakada dobra stvar, ali ako želite da poranite, koči vas u planovima. Za osmi dan ispred mene je bilo samo oko 250km, ali većim delom put kojim nisam išao. Takođe imao sam dve POI tačke, za prvu sam pogotovo znao da iziskuje dosta vremena. Imao sam zato malu bojazan da ne upadnem u jurnjavu sa vremenom, nikako ne volim da me uhvati mrak, ne vozim GS sa stadionskim reflektorima . Doručak u Crikivenici je bio klasični švedski sto, ali je bio bolji od naredna dva po pitanju ambijenta. Terasa sa pogledom na more, za bolje nisam . Posle dakle fruštuka, ide se naput, a put je za početak opet Jadranka, bar solidan deo, 65km, od Senja do Karlobaga. U Karlobagu sam napravio pauzu za kafu. Parkirao pored kolege. Retki smo, ali ima nas . Usledilo je pentranje uz Velebit, čak i par serpentina. Dobio sam preporuku od @zaludan da se zaustavim kod Kubus Ure, spomenika iz sredine 19. veka koji je postavljen nakon uspešne gradnje puta od Karlobaga do Gospića. Stao sam na jednom vidikovcu i pre spomenika. Porasla mi je brada za ovih 8 dana, seda, još sam matoriji, nego što se osećam i želim da priznam Skretanje za spomenik sam očekivano promašio, ali postoji i drugo odmah nakon spomenika, kojim sam trebao da se vratim na magistralu. U pitanju je samo par stotina metara viška, da ne steknete pogrešnu sliku . Kad već pominjem Gospić, sem prolaska krozi isti, ostalo mi je u sećanju da je ceo potez od mora do pred Plitvička jezera, tj do Korenice, bila odlična vožnja, dobar asvalt, lepa priroda, fina temperatura. Par manjih mesta gde se usporava i to je to. Od Jadranke očekujete, i dobijete. Ovde ništa nisam očekivao, a dobio sam, zato mi je sigurno toliko i prijalo. Slika nula , samo vožnja. Posle 200+ kilometara od jutros, eto me, nakon mnogo decenija, ponovo na Plitvičkim jezerima. Ulaznica 40e kao i za Slapove Krke, plus ovde se plaća i parking, mislim da sam calnuo 7 ojra. Za Plitvička jezere potrebna je još bolja kondicija nego za poredbene Slapove Krke. Da sam se bar presvukao u sandale i šorc, ali nisam. Pakao. Mnogo se pešači ako želite sve da vidite, mislim da sam ja prešao oko recimo 60%, dovoljno. U pantalonama i dubokim cipelama, na 35 stepeni. Nije baš kao ranac od 20kg u vojnom maršu, ali ni ja nemam 17 nego 57 godina . Da budem iskren, jedno 30% od tih 60% se vozi brodićem i "vozićem", ali opet je mnogo. Da li vredi, pa vredi ako vam se svidi ovo na slikama, jer uživo je uživo. Ni ovde nije smeo da se pušta dron, ali platio sam im skoro 50 evra pa sam sebe ubedio da smem, bar ovako za jednu fotku . Svega 22km od ulaza 1 Plitvičkih jezera stiže se do čuvenog Douglas C-47 B Dakota. Još tri kilometara dalje je i sam aerodrom Željava, ulaz u podzemni deo. Motoristi na Balkanu se dele na one koji su bili na Željavi, bar jednom, i koji će biti . Lično mislim da je kao neka atrakcija, nisko na lestvici. Ali tu je blizu Bihaća, blizu Plitvica, na putevima ka Nacionalnom parku Una i Štrbačkom buku, ka Karlobagu tj Jadranki, pa eto što ne svratiti, „dž“ je . Nekada je to bio ponos jedne velike zemlje sa 24 miliona stanovnika, nikad koriščen jer se nismo branili od neprijatelja, nego smo se sami pobili. Bilo kako bilo i ne ponovilo se, eto i mene polubajkera sa pomoćnim točkom na Željavi, jeeeee . Ostalo je da pređem granicu i smestim se u Bihaću. Naravno i ručak/večera, davno je bio doručak sa pogledom na more. Na granici ona najgora umerena gužva, 10-15 vozila. Nije kilometarska kolona i sramota me je bilo da se proguram, nije više bilo ni sunca da se vadim na isto, a bio je tu i kolega koji je uredno stao da čeka. Strejndžer je malo palio gasio motor pri pomeranju, pa malo probao da ga gura bočno i umalo da mu se izvrne, onda se odgurivao ovako sedeći. Ja baja sa pomoćnim točkom stao pored Trisitija, zaključao osovinu, gurkam ga lagano jednom rukom , ako je nagib povučem ili pustim ručnu . Dočakao sam svojih 5 minuta prednosti . U Bihaću fino večerao u hotelu koji ima i svoj restoran, malo sređivao slike i klipove sa drona i spavanjac, Naredni dan je takođe pun lepih stvari, vode će izdominirati . Relive mapa, fotke, dron...

Nisam ni znao da ima, sada sam guglao, pominju "Polini 241.741 + OEM Yamaha kaiš + kompletan CVT pregled/čišćenje". Sada teram od 35.000km ka 40.000k, kada svakako moram da radim varijator, pa bih se i ja radovao informacijama i prve ruke, vredi li ?

Pročitah i ja u cugu. Neobično za tebe da si krenuo toliko „opušteno“ . U ranijim "radovima" do tančina si sve imao isplanirano, tako da si od, parafraziram, „žurio sam da u minut stignem na zakazano razgledanje grada“, i slično, ovde došao u suštu supronost, „sedim i uz sendvič prelamam gde ću od Albukerkija“. Ono na Tjentištu je vrhunac, hoću li kafu ili da ostanem pet dana . Lep je i Balkan, može stvarno da se iskombinuje svašta. Mene čeka SH20 . Bravo Mladene . P.S. Zapamtio sam žutu Škodu 110 iz putopisa o Bosni, mi smo imali i tu 110, doduše crvenu, pre toga plavu Škodu 1100MB. Nekada kola nisu pravili samo u beloj, sivoj i crnoj boji .

Шта год да напишем после оваквог текста, комплетног, не може бити адекватна похвала. Свака част, ово је, што се каже, за уџбенике. Хвала.

Jedna baš kratka od pre desetak dana. Sto i četvrt kilometara do sela. Uvek nešto teglim(o) na tamo, ili nazad, pa idem(o) kolima, prvi put sam krenuo sam bez ičega, a nisam nikom ni rekao da idem . Na početku kratka kiša ni iz čega na 30+ stepeni, onda zastoj, posle vidim da je naš vođa dočekivao njihovog vođu, pa smo čekali da prođu plavocrveni blinkeri. Autoput do Stare Pazove iskoristih da testiram maksimalnu brzinu, pokazivalo mi 140km/h, GPS posle rekao da je to 130km/h, bar je tako Relive protumačio .gpx fajl. Inače autoputem „krstarim“ oko 105-110km/h, to je po GPS stotka do 105km/h, taman da sam brži od kamiona i autobusa . Probao sam i 115-120km/h kada sam žurio, ide i to bez problema, troši tada 3.5 umesto 3.0, ali to na stranu, čini mi se da mu tako ne prija u dugom periodu, siguran sam . Dalje Inđija i do NS starim putem, malo gužve kroz NS ali nisam žurio, i onda južna Bačka pred sumrak. Posle godinu dana ponovo sam nakaćio GoPro na staru kacigu (na novu za sada ne mogu, ona modularna flip back), pa sam testirao i ugao snimanja... i nisam se baš proslavio, ali podsetio sam se kako ne treba da znam ako/kad nešto bitnije budem snimao .

Najvažnije je da ste vi uživali i vratili se kućama u savršenom stanju. Putopis je očigledno iskren, sa svim prednostima, ali i manama ove ture. Koristan rezime na kraju. Pozdrav tebi i ekipi .

Prošli Šumarak i Dubovac, evo nas u Beloj Crkvi, sve OK. Na svim putokazima je precrtana Bela Crkva, ali eto subota 15.08.2026. 9h, puštaju.

Bravo, baš lep put, opušteno sve, vidi se da ste zadovoljni... a pri svemu tome bez ikakvih problema. Da je i Ploken prošao bez kiše bilo bi 101%, ovako samo 100% . Da studenti završe priču do sledećeg putopisa .

Da li je neko prolazio juče, preključe, Gaj - Šumarak - Bela Crkva, dok je požar još uvek, može li se tuda ka Rumuniji? Mnogo je okolo od Pančeva preko Banatskog Karlovca do Bele Crkve.

Jel tebi tačno radi obrtomer, vozi se kao dizel na 2-3.000 obrtaja i smanji malo za taj BMW, nije 1300 Kao što rekoh i @Mr_Wolf-u, bolji su snimci sa zvukom motora

Da, on je došao ranije i odmakao se od ivice, isto verovatno zbog medveda. Ti si naišao baš onako da se sve poklopilo kako ti ne odgovara. U tvojoj traci zauzeto, iz suprotnog pravca dolaze kola... a medved kreće asfaltom ka tebi... Pametno si stao ranije, pa si kao imao neko kupljeno vreme da reaguješ, ali nije se mnogo popravilo... Daster stoji, kolona iz suprotnog pravca ide lagano... ZaEbano. Srećom meda bio kul, majka sa onim mečićima iza. Pa mislim da je bolje .