Studenti Univerziteta u Kragujevcu pozvali su građane da u subotu, 26. septembra, dođu u njihov grad i dočekaju bicikliste koji su vozili po Srbiji u svrhu simbolične odbrane Ustava. Sretenjski ustav je proglašen u Kragujevcu, koji je u to vreme bio prestonica Kneževine Srbije. Svečano usvajanje i proglašenje ovog istorijskog pravnog akta dogodilo se 15. februara 1835. godine (na hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje). Pozivu su se odazvali i bajkeri. Okupljanje grupe sa severa Srbije bilo je kod IKEA, odakle se krenulo u grupi do Kragujevca.

Sve odlično . Ovakvi putopisi nisu samo za parenje očiju, nego za većinu može biti upotrebljivo u smislu manje dana, manje kilometara, izvodljivo. Nisam samo shvatio oko te deonice sa jednosmernim saobraćajem, kolika je, odakle, dokle, jer ako je Skoplje - Makedonski Brod, to je po tvojoj mapi koju si priložio 110km, možda i jeste tako, da li to onda znači da ako uđeš u periodu 7:30 do 9:00, moraš da izađeš do 10:30 jer tada kreću iz suprotnog smera? Ako uđeš oko 9h, treba da prođeš 110km za 90 minuta? Odvija se u ovom režimu: Релација Скопје - Македонски Брод од 07:30 - 09:00 од 12:00 - 12:45 од 16:00 - 18:00 Релација Македонски Брод - Скопје од 06:00 - 07:00 од 10:30 - 11:00 од 13:00 - 13:45 од 18:30 - 20:00

Bilo, ne ponovilo se. Kada sam putovao, nisam znao. Po povratku sam saznao nešto od prijatelja koji je čuo gde sam bio. Ovde sam opisao onako kako sam ja video i doživeo ostrvo u 2026. godini.

Jedna uveče za ujutru dogovorena vožnja, čisto da iskoristimo letnju subotu. Četiri zainteresovana, jedan ipak nije uspeo da se organizuje... krenusmo na kraju dva motora i trotočkaš . Hvatali smo greben Fruške gore od Banstola, pored Norceva, tornja, spomenika Sloboda i sa kafe pauzom na Iriškom vencu. Dalje grebenom na zapad sa kratkim zaustavljanjem na par vidikovaca. Pred kraj grebena spustili smo se do Dunava preko Sviloša, pa nizvodno do Novog Sada. Na bačkoj strani smo se provozali do kampa na Tisi... ... i onda dalje do Zrenjanina, tačnije do Peskare, gde nam je @azlatic najavio Langoš, koji je trebalo da nam bude kao nekl lakši ručak. Na žalost privatno preduzetništvo je zakazalo, pa i pored Peskare prepune kupača, ni jedan lokal nije radio. Brzinska google alternativa, a malo i po preporuci, otišli smo u centar Zrenjanina do picerije Roma. Odatle "zrenjanincem" do Beograda. Video, malo Relive i GoPro, da nam ostane za uspomenu .

Nisam u toku sa tim padom, ali koliko vidim, dobro je prošlo, i na odmoru si, i voziš . I jedna kamera je mnogo dopunila odlične fotke, ali imao si dve, i dron . Lepa vožnja, dobri putevi, Relive je prikazao fino krivinarenje, a lepo si sveukupno dočarao ovaj ugao Tenerifa .

https://www.facebook.com/share/v/1FHAWqTMgm/

Opet jedan copy/paste sa opšte teme Putopisi / Kratke vožnje, u stvari dva (dela jedne vožnje) .

241.296 Aufrufe · 1.360 Reaktionen | Oprezno s pokazivanjem srednjeg... WWW.FACEBOOK.COM Oprezno s pokazivanjem srednjeg prsta! RTL Direkt gledajte od ponedjeljka do četvrtka na...

A ovo ti je Mostar sa 15km do Bune, kako Blagaja tj izvora, do možda i interesantnijeg ušča u Neretvu, koji je na 50m od magistrale, a ljudi promaše.

Evo ti Kravice od Makarske ka Mostaru, samo čitaj unazad ovaj deo

Oko cene, meni ovo deluje baš jeftino, 28.000rsd nosač i dve torbe od 18 litara. EDIT: Naravno ide na nosač centralnog kofera, ali to podrazumevamo da se ima, nosač i kofer centralni. Nije baš XADV750 ali evo kako to čuči

Čitam ovu temu jer se i dalje nadam da ću ovakvo nešto zajahati . Ako nešto nisam pogrešno utripovao, kod XADV750 se koči sa obe ruke, kao kod skutera, jer mnoge Honde danas imaju automatiku, takođe postoji "automatika" tj. robotizovano menjanje kod Yamahe, ali i bez kvačila, svi ti modeli imaju nožnu kočnicu, a ne za levu ruku. Meni je kočenje sa obe ruke i navika i bezbednije. Nego, sliku sam hteo da komentarišem, tj kofere, tj nosače kofera, jer sam gledao šta postoji, da budem spreman jednog srećnog dana . Ne sviđa mi se ovo kada stoje nosaći bočnih kofera, na bilo kom motoru, bez kofera. A da se stalno nose koferi je besmisleno. OK, ti si tako pazario, sa pravim koferima, ali ja sam našao nešto ovakvo, nisu tvrdi koferi, manje je zapremina sigurno, ali koliko shvatam, tu se nosači ne vide (upadljivo), kada se koferi/torbe, ne koriste. Moje pitanje, koliko je komplikovano i da li je poželjno, skidati te nosače za prave tvrde kofere, nekoliko puta godišnje? MY MOTORCYCLE - HONDA X-ADV-750-21--24 - STL1188 - Givi WWW.GIVI.IT Discover the GIVI accessories that best suit your taste and your needs! Motor ti je prelep, ova kombinacija boja mi se baš sviđa, parira onim "specijalnim izdanjima".

Lepo, a i koristan putopis, od izgleda asfalta, preko mesta za videti, a i za klopati lili ne . Nije nam predaleko pa da se samo divimo na slikama . Nas sa skuterima izbegavaju , a retko se ljudi posle voze mnogo brže da bi to ne znam koliko usporavalo tempo, sem baš autoputnih delova... pa mi je drago da si pohavlio kolegu, sa doduše jačom Hondom XADV350.

Obaveze i "obaveze", svašta započnem, pa ne završim, a često ni ne primetim da nisam završio . Postavio sam samo prvi dan, ovde... ... a evo i dan drugi ovog malog rumunskog kruga. Resita, na srpskom gugl mapsu piše Rešica, grad je u brdovitom rumunskom delu Banata, u blizini rudnika i bio je orijentisan na tešku industriju. U vrhuncu je imao blizu sto hiljada stanovnika, danas skoro upola manje. Seoba iz manjih mesta u veća, a iz njih u glavne gradove je prisutna i ovde. Doročkovali smo i popili kafu u „dvorištu“ hotela sa svojim ograđenim parkingom. Hotel je inače smešten u ulici prekoputa jednog od brojnih industrijskih kompleksa i sve pruža zanimljivu kontrasnu sliku novog, pored nečega što će zauvek ostati kao neka vrsta „spomenika“ prošlih vremena. I nismo bili jedini na noćenju na dva točka, u našem slučaju na tri . A na neka prošla vremena podseća i Muzej lokomotiva na otvorenom, koji je danas verovatno i glavna turistička atrakcija Resite (Doco @the_doctor posetili smo ). Do njega smo stigli solidnom vožnjom kroz sam grad, što nam je pružilo priliku da i njega bolje upoznamo. Za šetnju nismo imali vreman zbog drugačijih planova za taj dan, ali lagana vožnja je to delom „ispravila“. Muzej je na jednoj livadi, nema ulaza ni karata, a ponose se da je većina eksponata, a to su ovde lokomotive, napravljena baš u Resiti. Moram priznati da i o nastavku puta ka mestu Anina nisam imao neke informacije, jer ceo krug sam „crtao“ nabrzaka tako da mi se uklopi u neku kilometražu, tj vreme na putu, a onda šta bude bude . I ispalo je bolje od očekivanog, jer ovo je možda bio i najbolji deo puta za vožnju, asfalt, krivine, predeli. Anina je nekadašnji rudarski gradić, tačnije to je bio do kraja devedestih godina. I on je skroz simpatičan, smešten na obronke Karpata. Takođe je u fazi smanjivanja stanovništva, tako da je sada na samo oko pet hiljada. Malo posle Anina zatvorili smo „krug“ i krenuli ka Orevita, a zatim ka granici. Na ulasku u Srbiju par vozila ispred nas, a nakon još petnaestak kilometara prošli smo kroz Belu Crkvu i stigli do reke Nere. Na ovom izletištu pre svega lokalaca, stanje slično našoj prethodnoj poseti. Ovde narod dolazi da se rashladi, kombinacija šumice i hladne Nere, da se druže, roštiljaju... Nera plića i sporija u odnosu na prošlo leto, ali dovoljno da se samo rashladimo. Za plivanje smo se uputili malo dalje. Bela Crkva ima sada već desetak jezera. Pored Glavnog koje je u gradu, najposećenija su Vračevgajsko i Šljunkara. Tu su još i Malo, Šaransko, Novo, kao i još dva nova, za sada bez imena. Kako smo na Vračevgajskom popili kafu prethodnog dana, za kupanje smo odabrali Šljunkaru. Tu postoji samo kafić, pa smo se posle kupanja, za klopu prebacili na Glavno. A klopa skroz solidna, dobar komad kolenice i pola kile fine prasetine, salatice, pivo, kokakola, sa bakšišem pet soma. Palo mi je na pamet da svratimo u Kovin na sladoled, ali veče se približavalo, mi već umorni od toplog dana, kupanja, najeli se... samo nam je bilo da se dokopamo kuće. Na kraju je bilo oko 580km, prvog dana je planski bilo više vožnje, drugog vožnja i kupanje. Dva puta sam sipao gorivo i potrošnje od čepa do čepa su bile 2,9 i 2,8 litara. Začudilo me je da je Tricity tako imao gotovo identičnu potrošnju na ovom putu u dvoje, kao i kada sam letos u 10 dana solo vožnje prešao preko 2.000 kilometara, sa potrošnjama od 2.6 do 3.0 litre na delovima autoputa. Lep je osećaj kada si miran 350km sigurno, a ako zatreba, može i 400km sa rezervoarom. Za kraj klip, malo Relive mapa, dron, GoPro...