Proveri da li smeš, ipak teraš BMW

@dexex Da iz blokova, Jurija Gagarina, Most na Adi, Požeška pa u Kneza Višeslava EDIT: Sad sam se setio, snimao sam jednom pre dve godine to "do posla"

Pre neki dan sam od/kod kolege sa foruma, koji je to "izveo", provalio da može da se šeruje i samo jedan post, a ne samo cela tema, tipa neki putopis ili šta god . Evo jedna vožnja koju sam u maju stavio na Kratke vožnje, a mrzelo me da ponovo sve kačim i ovde za skutere (ne čitaju svi sve teme naravno). Pa da testiram jel radi ovo deljenje linka . EDIT: Radi ... kada se klikne na ovo gornje "Kratke vožnje" pored sličice.

Dan 6, vamos a la playa Ovo putovanje sam pravio prema sebi, a i kako drugo kad sam išao sam . To „sam“ koliko ima mana (realna usamljenost), na suprotnoj strani onog jingjang crnobelog kruga, ima prednosti (radiš šta god, kad god i nikoga „ne ugrožavaš“). U životu sam sušta suprotnost od ovog „sam“. Mogao sam da letujem sa spavanjem u vreći na betonu nezavršene kuće bez vode i struje, ali bilo nas je i po 20 i bilo nam je fantastično. I kasnije sam pre birao grupna letovanja, nego u paru, posle opet kolektivna a ne soloporodična. Volim da je „živo“, zabavno, a ako se nađe dobra tolerantna ekipa, ništa bolje. I tako jeste bilo decenijama, ali vremena su takva da je u našim godinama i sa našim životima, to sada nemoguće. Ili jako retko. Nisam imao mnogo izbora, tj. samo dva, ili da ne odem, sedim kod kuće i jedem sebe"što život prolazi"... ili da soliram. Dosta digresije, ne znam ni čemu je bila namenjena, valjda mojim razmišljanjima. U stvari, hteo sam da „opravdam“ što opet „zabušavam“, ne ganjam kilometre, nego „letujem“. I nikoga time „ne usporavam“. Samo jedan dan imam za Pag, što naravno nije dovoljno za veliko ostrvo. Ipak, kako sam nešto, istočni deo ostvrva, video usput dok sam dolazio ka smeštaju, a posetio sam i dve najbliže plaže severno i južno od smeštaja, osmislio sam korektan trek da vidim još pešest lokacija . Bilo je u prvom crtanju linije još par tačaka, ali, otpale su. Mala dilema mi je bila redosled, jer sam smešten u sredini. Ali to realno i nije bitno, eto krenuo sam prvo južni krak. Na par minuta vožnje prva plaža, naziv Čista . Kako sam jelte poranio, u odnosu na ljude koji stvarno letuju, zatekao sam skoro pa praznu plažu. U stvari, to je jedan ugostiteljski objekat, sa ležaljkama, fensi varijanta. Nemam ja tu šta da zamerim, sem, hlada nič, Mars, ili što bi se reklo Pag . Takođe sve to košta, od parkinga, preko ležaljki, dok su cene u restoranu bile korektne, za Hrvatsku i za ostrva. U prevodu, malko jače, ali nikakvo preterivanje . Parking nisam plaćao, rekoh kao što jeste, samo da se prošetam. Još par kilometara dalje opet plaža naobičnog imena, Sveti Duh. Nešto su popravljali rampu kada sam dolazio, pa nisam morao ni da pominjem tetku kojoj samo idem da odnesem lek. Plaža je veća, nije fensi, tj peškiri su, a ne ležaljke, tu je i kamp mešovitog tipa, bungalovi, ali i dovezena vozila. Prvi red do plaže baš uživa . Prostrana je, i dalje je bilo rano i bez gužve. Okupah se, popih jutarnju konzerviranu kafu dok sam se sušio i pali... Put me je dalje vodio do mesto Šimuni. Mestašce na moru, maleno, ništa specijalno po pitanju lepote, mesta. Ali, na plaži, takoreći gradskoj, opet sam doživeo flešbek iz mladosti kada sam sa roditeljima letovao širom Hrvatske. Dve glavne karakteristike su borova šuma i zrikavci, a kada je i plaža šljunak, pa još i sitan, bolje nije moglo . E plaža u Šimuniju je sve to, plus privatna inicijativa u vidu nekoliko lepih i primerenih ugostiteljskih objekata na obodu zelenila i plaže. Ogladneo sam, sačekao da proradi i kuhinja u podne, te sam i konzumirao. Bilo je odlično, običan burger ali dobar, dakle i ukus i ambijent i korektna cena. Dan ranije, na dolasku ka smeštaju, svratio sam u kamp „Šimuni“ koji je odmah pored mesta, plaže im se takoreći nastavljaju. Kamp je, prema google maps ozbiljno velik, stigao sam prethodnog dana do rampe, rečeno mi je tada da je omogućeno da se prošeta, do 90 minuta, uz ostavljanje pasoša. Plan za danas je bio da obiđem i kamp, ali me je odjednom, da budem iskren, mrzelo da se odvezem do tamo, šetam još bar sat... i onda sam samo opet podigao dron da im bar snimim plažu. I umalo da ostanem bez drona. Poslao sam ga ka kampu, počeo sam da dobijam informacije da signal postaje slab. Nije prvi put, to za jači vetar i slabiji signal se dešava, do sada je bilo bez posledica. Bio sam u šumi sada, i sve okolo je šumovito pa valjda zato, ali ovaj put stiže mi poruka da je veza pukla. Eto kada ne slušam upozorenja, isprobavam granice kao malo dete, sada ću da dobijem batine kao malo dete. Leteće mališa još par minuta koliko mu još traje baterija i buć. Već sam računao koliko me košta novi, bar ne moram daljinac i dodatne baterije da kupujem, kad poruka, nešto kao „pokrenuta operacija povratka kuči“, ono „RTH“ return to home . Ja pglu, dron pametan . Vratio mi se pred noge, inače sleće na površinu A4 papira koliko je precizan, odakle je poleteo. Iskusnima je ovo sve normlano, ja sam bio fasciniran raznim stvarima od kada sam ga, nedavno, uzeo. Nazad na Tricity, krećem na drugi krak treka. Usput sam svratio u sobu, kad već prolazim pored hotela, uzeo novu flašu hladne vode iz frižidera. Posle oko recimo pola sata vožnje dolazim u mesto Zubovići, plaža Veliki žal. Simpa, to izgleda nije retko ime, kupao sam se plaži istog imena tamo kod Slanog ka Dubrovniku prošle godine, a i ove ću/sam 10-ak dana kasnije, povratak u budućnost . idem dalje do poslednje planirane destinacije, ovde poznate plaže Ručica. U blizini plaže dva lokala, jedan kroz neki mini klanac, drugi pord plaže. Okolina, ponoviću se, ali Mars. Opšte je poznato da je voda bezbojna. Kada posmatramo šta god, reke, jezera, ili u ovom slučaju more, mi realno vidimo odraz okoline. Ako je blizu šuma, a reka je manja, biće ono ludilo prelapa zelena. Prija nam oku, ta „varka“. Naravno ako dno nije mulj ili morska trava, to sve se daleko bolje ispoljava. E ovde je okolo „Mars“, pa kada smo pri sredini plaže, gledamo ka pučini, more je lepo plavo. Ako na Ručici gledate sa bočnih pozicija, kamenjar „pravi“ da je more sivo, meni baš ružno, ali ipak interesantno. Naravno iz drona, pošto je tada u vodi odraz neba, more uvek deluje tamnije plavo. I ovde sam se okupao, okrepio pivcem i bilo je vreme za povratak u smeštaj. Mesto gde sam odseo ima i bazenče, nešto što ja ne praktikujem na letovanjima, bar na moru. Talentovan sam za glupe ideje, parkirah Tricity, gledam onaj zenba, daj da probam još jedan način da utvrdim koliko je taj drončić pametan. Uključih da me sledi i buć u vodu . Nije glup, malo se zbunio, ali držao se na sigurnom. Bravo mali. Sledila je večera, ranije leganje, sutra opet vožnja. I to ne bilo kakava, nego The Vožnja. Digresija, kelner u restoranu do hotela, isti im gazda inače, lik iz Beograda, kuvar po profesiji, zaposlen preko godine u Beogradu u struci. Leta već dosta godina provodi po Hrvatskoj, najčešće kao običan kelner. Smešten u hotelu, klopa, piče, plata 1.400e, i... dnevni bakšiš 120-150e. Šta reći... I opet kratak video, trek...

Od mene komentar na tvoja dva predloga. Vozio slično, nisam se vraćao preko Valjeva, ali to mislim da to jeste bolja opcija, da idete Loznica - Osečina - Valjevo je lep put. Vozio slično, južno od Dunava, ka Kladovu sa posetama trbrđavama, Smederevo, Ram, golubac, Dunavska. Ja sam spavao u Kladovu. Nazad sam Rudna Glava, Majdanpek, Petrovac na Mlavi... odličan put. Može od Kladova na Brzu Planaku, pa preko Miroča na Rudnu Glavu, Majdanpek i Petrovac na Mlavi... Nisam išao ka Boru, ali postoji opcija recimo da recimo od Petrovca siđete na Despotovac, tj Manasiju, usput ima i manastir Gornjak i Vrelo Mlave... to mi je u planu za sledeći krug .

Dobrodošla Saro NC 750 mi je (bio) u užem izboru za motor posle Tricitija, ali vidim da bi mi se i dalje smejali .

Dobrodošla Tipujem na Vrtlarsku, rođen sam prekoputa u KBC .

Evo 300 kubika TA oba smera, što ti je @RankoBg87 pomenuo. Mi smo BGD - Dunavska - TA i obrnuto, po malo preko 500km u danu, jedno noćenje. Prvi klip ima deo 9 minuta od Beograda, Dunavska magistrala i do Novaci, odatle je video TA ka severu. Drugi klip odmah počinje, nakon noćenja, TA smer ka jugu.

Dan 5., opet u sedlu Prethodnog dana sam letovao, iskupao se na par sjajnih plaža, dobrano obogatio vitaminom D, u par manjih točenih doza i B, napunio baterije, i za dron takođe . Bilo je po planu da se ide dalje... Mislim da to nisam pomeno, nisam samo isplanirao maršutu, već sam i bukirao sva noćenja, tako da nije bilo mesta za taj deo improvizacije, sem da me košta debelo . Do sada je bilo po planu . Poranio sam, mada se ne sećam koje je bilo vreme, ali jesam, ostao mi je osećaj uživanja u ranojutarnjoj kratkotrajnoj prohladnoći. A poranio sam pošto me je taj dan čekala jedna od destinacija kojoj sam se veoma radovao, slapovima Krke. Dopuna objašnjenja kasnije, jer, na BJB forumu od @ZGS pokupio sam još jednu korisnu informaciju, a ona je glasila „Kod Primoštena se popnite na vidikovac kod statue Gospe“ (od Loreta, dopuna). Kako mi je Primošten već bio obeležen za svraćanje, na putu ka slapovima, Gospa od Loreta je bila lep bonus toponim. A Gospa je velika, visoka i to na vrhu jedne čuke, do koje ide fin asfalt, ali pod ozbiljnim nagibom. I sa platforme na vrhu se pruža lep pogled da celu okolinu, a u to spada i Primošten. Hteo sam da dignem i dron i pošaljem ga ka Primoštenu, ali izdao me je, opet, telefon, moja korejska kanta Samsung A52s koji spajam na daljinac za dron. Leti na suncu se mukica zagreva, a služi mi i za navigaciju i za sve... i počne da baguje, da prijavljuje ovehitinge i otkazuje mu USB port, pa nije uspeo da se konektuje sa DJI kinezom. Pomaže reset, ali mrzelo me je da gubim vreme. A sada i zašto Primošten? Pa CG se mnogo ponosi Svetim Stefanom, za mene je Primošten bolja verzija izvikanog, preskupog, a godinama u nazad i nedostupnog crnogorskog ponosa. Doduše posle decenije ključa u bravi, sada SS možete posetiti, za 25e, a ležaljke na okolnim plažama idu i preko 200e, ne šalim se, guglajte. Primošten je free . I izgleda ovako kako možete videti na slikama, spustio sam se u grad. To je samo na prvu loptu, na žalost nisam imao vremena da se prošetam samim jezgrom. Uvek valja nešto ostaviti i za ostatak života. Ali resetovao sam telefon, upario japanca i korejca i podigao dron . Vraćam se na slapove Krke. Obratiti pažnju na „slapovi“ jer mnogi rade njihovo poređenje sa Plitvičkim jezerima, gde ćete pak uočiti „jezera“. Prelepa priroda na oba mesta, ali očekivanja potražite u imenima destinacija. Davne 1990., poslednje leto SFR Jugoslavije, bio sam sa ekipom na letovanju u Vodicama kod Šibenika, a posetili smo i slapove Krke. Velikih 36 godina kasnije, eto me, sam doduše, ali eto me. Pamtim da smo se tada i kupali, naknadno sam saznao da se negde može i sada, ali ne baš tu gde sam tog dana prolazio u obilasku. A i pamtim, ne da je voda bila hladna, nego toliko da je i bolje što se ovaj put nisam kupao, nisu više to te kosti od pre 36 godina. Nisu ni noge te omladinske. Zato se i dalje pešači solidno oko slapova i ne po ravnom i leti ne po prijatnoj temperaturi. E da, ulaz opet 40 ojra, vozi neki bus od parkinga do početka razgledanja. ZaEbo bih se žestoko da nisam čekao da Bangladežanin smota tih par serpentina nizbrdo i da sam nestrpljivo pošao pešaka. A tek povratak peške uzbrdo je samo za ozbiljne mazohiste. Možda je bio i Nepalac... nije bitno . I droniranje je zabranjeno, ali kako ne vozim helikopter nego igračku od 150 grama, a i calno sam im 40 evropskih, pravio sam se na budalu da se to na mene ne odnosi . Za kraj dve dobre vesti, vredi obići, a i parking se ne plaća . Kod parkinga ima par restorančića, obično sam ranijih dana preskakao doručak i jeo jedini obrok tek kad doputujem negde, ali ovde me je iscrpelo, pa sam mazno neki hotdog i kokakolu, ovo drugo je valjalo. Preko 150km čekalo me je na putu do sledećeg konačišta na Pagu. Rutu sam pravio uz more, pored Beograda na moru, koji se tu zove Biograd, pored Zadra,... Pag mnogi, koji nisu tamo bili, opet ga svakako gledaju dok voze Jadranku, jer najveći deo od Starigrada, preko Karlobaga prema Senju je Pag, delom je Rab, malo i Goli otok, a prekovode u odnosu na Senj je Krk. E Pag pogotovo, a i Rab, su ono baš kao Mars, tuga Božija za pogledati . I ja baš to odabrao . E pa zbog mosta, opet, kao što sam prošle godine Pelješac, ili ove maleno Čiovo. Idem gde me mostovi vode . Grad Pag ništa posebno, pored njega su čuvena polja gde sade so i posle berbe nam pakuju kao onu morsku Pašku so. Proces nije baš takav, ali rezultat jeste i ja lično kupujem ili nju, ili Tuzlansku, verovatno zaostavština lokalpatriotizma iz jedne velike zemlje u kojoj smo nekada živeli. Putevi i po Pagu odlični, ima malo i krivinarenja, nemam nič za zameriti. Vožnja po kršu, neobično, pa valjda i tu ima neke lepote. Vozio sam dalje do Novalje, to je isto grad, a ja sam bio smešten nešto ispred u naseobini Gajac. Ispostaviće se odlična lokacija za obilazak ostrva, a u stvari tako sam i birao, odokativno. Posle smeštanja, malo sam odmorio leđa i onda krenuo do dve najbliže plaže. Za toliko je bilo vremena oko već 18-19h, do lokalne plaže u Grajcu i do čuvene, za koju sam do tada nešto kao iz daljine ćuo, Zrće. Zrće je institucija. Kažu čak Jadranska Ibica. A poznata je po 24-časovnom provodu, vrhunskim open-air klubovima (Papaya, Aquarius, Noa, Kalypso) i svetskim muzičkim festivalima, 10-ak recimo u 2026, koji traju 3 do 7/8 dana. Zatekao sam se tamo u pauzi između dnevnog provoda, kupanja/sunčanja i večernjeg dešavanja. I nisam se vraćao, nije mi neka fora da se muvam među većinskom populacijom od koje sam 2-3 puta stariji . Bar ne sam, kao neki manijak . Za dan posle je bilo planirano, a i ostvareno, šunjanje po ostalim plažama Paga, dakle još jedno letovanje . I uobičajeni 4-min kratež Relive mapa, foto i dron video

DAN 4: letovanje Trogir su osnovali Grci još u 3. veku pre nove ere. Stari grad Trogir je praktično ostrvce, koje je u današnje vreme spojeno mostovima sa kopnenim delom sadašnjeg Trogira, kao i sa ostrvom Čiovo na suprotnoj južnoj strani. Šetnjom starim gradom sve podseća na takve naseobine, recimo kao stari grad Budva, mnogo veći Kotor, ili na najveći Dubrovnik. Spolja ne toliko, manje je zidina, ali uličice, trgovi... Blizina Splita i pre svega splitskog aerodroma je povoljnost za turizam. E sad, ko voli da gleda avione kako preleću nisko, uživaće, drugima će pak smetati . Meni nije smetalo, živim na Novom Beogradu u "savskim blokovima", tuda doleće i odlazi bar pola surčinskog avio prometa. Čiovo takođe nije veliko, duguljasto je, dužine 15-ak kilometara, ima manju površinu od recimo pomenutog Novog Beograda. Na njemu se ipak može lepo letovati, a za obilazak u jednom danu je više nego zanimljiv. Guglanjem sam odabrao nekoliko lokacija na raznim krajevima ostrva, pa da vidimo jesu li čemu . Plaže postoje kako u baš urbanim delovima, tako i na malo udaljenjim lokacijama. Većina su jako lepo sređene, vidi se da je na mnogima nasuta silna količina najsitnijeg šljunka tako da izgledaju savršeno, a takođe su i praktične. Bolje su od peska koji se lepi, a ne lome se noge kao na krupnom šljunku ili stenama. Na mnogima ima i za Hrvatsku prepoznatljive prirodne hladovine i vidu borova sa orkestrima zrikavaca, koji šta, koji zrikaju, šta drugo . Inače, bilo je još jutro, zato je praznjikavo . Ponegde su radovi bili još veći, raskrčeni su delovi rastinja i kamenjara i napravljeni parkinzi, poput recimo plaže Borko na južnom kraju ostrva, a što se vidi na satelitskim snimcima na google maps od pre par godina, gde teren izgleda drugačije nego na novoj fotki iz drona . Google Maps - Borko Borko 07-2026 Obeležio sam sebi, pre polaska u razgledanje, i nekoliko restorana gde bih mogao da ručam, ukoliko u blizini nekog ogladnim... i ogladneo sam . Ove lignje sigurno nisu bile najbolje na ostrvu, ali korektne, a lokal je bio među najjeftinijim na mojoj ruti , ako se dobro sećam lignje su bile samo 14e. Pivo sam uzeo samo zbog qrčenja, vajber slike za drugare , ne pijem ni kap kada vozim (lažem, to za kap). Na severnoj strani prema kopnu postoji potez od 10-ak kilometara gde su vikedice/kuće sa jedne strane ulice, a neprekidna plaža sa druge. Pri kraju tog poteza kreće deo sa makadamom, tako da oni koji vole i još manju gužvu, tu mogu naći mesto za sebe. Meni truckanje na 14" nije prirodno okruženje, pa sam odustao na pola puta do neke Cava Beach, a obećavalo je ime . Kada su se sada, posle dve nedelje, slegli utisci, zaista je lepo ostrvo i nije problem u njemu, nego kada putujem sam, ne mogu da budem na jednom mestu... tako daaaa... sutradan je bio novi dan i jedva sam ga čekao. Sledi 3-4 min Relive sa trekom i dron delovima...

Ovo je bilo samo prvih par desetina kilometara, taj osećaj, moguće samo neki tanak sloj na novoj gumi koji je blago (s)klizio . Već trećeg dana nisam o tome ni mislio, do danas, kada sam slučajno naleto na temu i šta sam tada pisao, pa da ne ostane nedorečeno . Inače prešao sam sa ovim novim setom već blizu 3.000km, bio na putu po Bosni i Hrvatskoj, odlična guma, vozio sam je i par sati po kiši, i ravno i brdovit predeo sa krivinama, imao sam osećaj sigurnosti kao da je suvo. Samo dve gume sam koristio do sada, obe za preporuku Bridgeston Battlax Scooter SC 2 i Michelin City Grip 2.

Vodopad Kravica je čest na bilbordima u kraju, kao “najlepši vodopad u BiH”. Video sam slike i na BJB forumu, nije tu moglo biti greške, od starta mi je bio na spisku za posetu. Ovaj put sam odabrao trasu prema Čapljini, da bih bar u prolazu video i samu Čapljinu. Postoji 9 kilometara kraći put preko Međugorja i Ljubuškog, pa ako je neko prolazio, može da ostavi utiske . Po guglu za obe varijante je potrebno malo manje od sat vremena. Vodopad je lep, ono baš lep. E sada da li je i najlepši… U nastavku putovanja, nedelju dana kasnije, videću i recimo Štrbački buk, kao i vodopad u Martin Brodu, pa sada više nisam siguran . Ali to samo znači da su svi sjajni. Ono što razlikuje Kravicu od pomenutih, kao plus, je što je moguće, a i dozvoljeno, kupanje , a to nije mala stvar na letnjim vrućinama. Ulaz je u sezoni jul/avgust 20KM, duplo jeftinije je ako ste iz BiH, ili slažete i prođe vam . Parking 3KM sat, za kola i motore isto. Da prevedem na naš jezik, koštalo me je 10e ulaz i 3e parking za dva sata, vredi. Nisam imao vremena za kupanje, drugi put, sigurno će ga biti, ali drugačije planiran dan. U nastavku puta prema moru imao sam i onaj momenat nečeg neplaniranog, a lepog, Baćinska jezera. Sada vidim da postoje i smeštaji, kamp, da postoje plaže… Eto i to za neki naredni put. I onda sam ugledao more, spustio se na Jadranku, na deo koji pripada Makarskoj. Daaaaa. Ugledao sam jednu od čuvenih tabli "Makarska rivijera", brzi pogled 360 stepeni oko sebe, bezbedno, koči, prelazi na slikanje . Koji minut kasnije koči jedan motor koji dolazi sa zapada, prilazi, gleda table na mom triciklu i ponudi na našem da me slika. Započinjemo kratak razgovor, kaže da je preko 20 dana na putu, bio je sa ekipom @ПИпезос na Azurnoj obali, Alpi,... pa nastavio dalje sam. Slikao sam ja njega, nismo odradili zajedničku sliku, ali eto pozdravljam ga ovim putem Na putu ka Trogiru, gde ću imati naredna dva noćenja, u planu je bio i Biokovo SkyWalk. Sa Jadranke se skreće, bar iz ovog pravca istok-zapad, u mestu Podgora, odakle ima oko 40 minuta, 20 kilomtara vožnje. Plaća se ulazak u Park prirode Biokovo, 35e, odakle se vozi 12 od tih 20-ak kilometara do SkyWalk-a. Još 10km dalje je vrh Sveti Jure 1762m, treći po visini u Hrvatskoj. U vožnji to je još oko pola sata na gore, isto toliko nazad. Nisam otišao i sada mi je krivo. Mislio sam da nemam tih još sat vremena, a i malo me je smorila gužva na uzanom penjanju do SkyWalk. Kola povremeno moraju da se vraćaju u rikverc do proširenja, a kada su kolone, to je problem. Ponegde ni motorom od tih vozila ne može da se provuče. Krivo mi je, jer bila je prilika da se zapljunem, a ne verujem da ću ponovo davati 35e, ne toliko zbog sume novca, nego zbog odnosa plaćeno/dobijeno. Moje mišljenje, ako ste već stigli do SkyWalk, produžite i do Jure . Na poziciji za slikanje naleteh na lika sa devojkom iz ZG BMW-a koji me je na usponu kulturno propustio na jednoj serpentini, te smo sada kulturno razmenili i usluge fotkanja . Još oko 120km Jadrankom, ali uključujući i prolaz kroz Split, čekalo me je do Trogira. I prošlo je OK, čak sam onim splitskim bulevarom, ili šta li je, sa kraja na kraj grada, sa bar duplim trakama, vozio začuđujuće brzo kroz ozbiljan saobraćaj. Video sam neke lokalne skuteraše i motoriste i nagazio kao i oni, provlačio se kao i oni . Trogir sam odabrao iz dva razloga. Prvo uklapao mi se u tu neku kilometražu oko 250km dnevno, kao drugo, video sam na BJB forumu da je @igor1992 svraćao na ostrvo Čiovo, jedno od onih sa mostom, ili ovde sa mostovima, koje dakle ne treba propustiti, jbš trajekte . I nisam ni ja pogrešio . Par kadrova iz Trogira kada sam stigao i požurio da negde doručkujem/ručam/večeram u jednom tog dana . Izbor je pao na piceriju na rivi, akcija pica + kokakola 15e, to je džabe za Hrvatsku . Kelnerica me je startovala van lokala kada je videla da čitam "akciju", a nakon što sam rešio da sednem, poslala je koleginicu da mi donese jelovnik sa "odnesi onom našem ". Ni Hrvata tamo nema, uglavnom se u narednih par dana na obali pričalo na engleskom sa Slovencima, Poljacima, Česima, Slovacima, Austrijancima, Nemcima... Pošto je ovo doba godijne kada je dan i dalje prilično dug, bilo je vremena i da se osolim na plaži najbližoj mom smeštaju. Potpuno korektna poludivlja plaža . A o Trogiru i Čiovu i u nastavku, jer četvrti dan je opet bio za odmor, lagani obilazak ostrva, što bi se reklo “pravo letovanje” . Sledi trek sa fotografijama i malo droniranja

@RankoBg87 i ja smo sa samo jednim noćenjem severno od TA napravili turu od Beograda, dakle i Dunavska i TA oba smera, malo preko 500km jedan smer. Imali smo i sreću sa vremenom . TA je meni lično i da se odvoza jednom godišnje. Smara mnogo deo od Đerdapa to Novaci, tih skoro 150km, ali posle dođe nagrada. Sledeći put možda preko Bele Crkve, a Dunavska odvojena vožnja do Kladova i nazad recimo preko Miroča i Majdanpeka do Petrovca , ili obrnuto.

U obližnjem mestu Blagaj, 30-ak minuta vožnje od Mostara, je izvor kratke reke Bune. Jeste kratka, svega 9 kilometara, ali ima lep izvor, vrelo, a još lepše ušće u Neretvu. Tekija predstavlja vrednu sakralno-stambenu građevinu islamske arhitekture, sa veoma izraženim uticajem baroka. Kompleks je izgrađen nakon uspostavljanja osmanske vlasti u Hercegovini oko 1520. godine. Prvih par stotina metara od izvora nalazi se nekoliko restorana sa sjajnim pogledom i užitkom konzumacije uz samu reku. Na putu ka ušću, delom uz reku, podignuto je dosta kuća. Očigledno je da je lokacija popularno vikend naselje, pre svega Mostaraca. Ušče je specifično iz dva razloga. Kao prvo, cela Neretva je na potezu od oko kilometar svedena na kanal širine i od samo 3 metara, dubine i do 14.5 metara, naravno velike brzine. Drugo, reka Buna na ušću teče paralelno sa Neretvom i na velikoj dužini se bočno uliva, praktično preliva, u Neretvu. Ostatak dana proveo sam u šetnji starim delom Mostara, izjeo ćevape, ranije legao jer sutradan me je čekao nastavak putovanja. Što se tiče same moto vožnje u prva dva dana, tačnije prvog dana do Mostara , ove godine sam radi uštede vremena išao autoputem i motoputem do Loznice. Do Zvornika je iz nekog razloga, koji mi nije poznat, decenijama krš asfalt, ali posle od Zvornika (Vlasenica, Romanija) do Mostara je sve sjajno, naravno izuzimajući prolaz kroz Sarajevo. Ni tu nije bila neka preterana gužva, ćak je brže bilo kroz sam grad, nego gore po brdima južno od grada (prošao sam i kolima 13-07-2026). Ako ne idete autoputem ka Mostaru, pred Konjicom ume da bude baš velika kolona. Mislio sam da su neki radovi i onaj pomoćni semafor za naizmeničnu regulaciju saobraćaja, a bilo je zbog običnog gradskog semafora (motorom se tu lagano obiđe kolona jer največim delom stoji). Ovo nije pravilo, ali eto desilo mi se . Ako ne ponesete brdo sendviča kao ja, oko Jablanice i Donje Jablanice je raj za ljubitelje pečenja, ima jedno 6-7 baš ozbiljnih restorana. Gde ponesoh tolike sendviče (šalim se ljubavi ako čitaš ovo, sendviči su bili mmmm, nikad ih ne bih menjao za neku fuj reš pečenu jagnjetinu). Ako ne bude nastavka letopisa, znaćete razlog... Jutjub klip 3 minuta, trek, dron, fotografije:

@raleralkom Pošto sam o tehničkim podacima mogao da se upoznam samo sa papira, odabrao sam Tricity 300 jer mi se mnogo više svideo, pogotovo gledano sa prednje strane, a takođe sam rezonovao da je bolje imati 14" točkove, sva tri. Poslednji razlog je što mi je Barel baš prvi komšiluk i što su davali nov motor na učešče i 84 fiksne dinarske rate. Dakle mnogo subjektivnog i indirektnog. Međuti nisam pogrešio. Evo uskoro mi ističe treća godina, prešao sam blizu 35.000 kilometara, u nekim komentarima i iskusnih servisera, Yamaha Tricity se i drugima pokazala kao mnogo robusnije i pouzdanije vozilo. Nešto sam i snimao, kačio na jutjub, pa eto ako te bude zanimalo: https://www.youtube.com/@MotorcycleRides-nb3kq P.S. Nekada, sa 18 godina na regrutaciji, bio sam i ja 188cm, sad sam se slegao na ne preko 185cm