Jedna uveče za ujutru dogovorena vožnja, čisto da iskoristimo letnju subotu. Četiri zainteresovana, jedan ipak nije uspeo da se organizuje... krenusmo na kraju dva motora i trotočkaš . Hvatali smo greben Fruške gore od Banstola, pored Norceva, tornja, spomenika Sloboda i sa kafe pauzom na Iriškom vencu. Dalje grebenom na zapad sa kratkim zaustavljanjem na par vidikovaca. Pred kraj grebena spustili smo se do Dunava preko Sviloša, pa nizvodno do Novog Sada. Na bačkoj strani smo se provozali do kampa na Tisi... ... i onda dalje do Zrenjanina, tačnije do Peskare, gde nam je @azlatic najavio Langoš, koji je trebalo da nam bude kao nekl lakši ručak. Na žalost privatno preduzetništvo je zakazalo, pa i pored Peskare prepune kupača, ni jedan lokal nije radio. Brzinska google alternativa, a malo i po preporuci, otišli smo u centar Zrenjanina do picerije Roma. Odatle "zrenjanincem" do Beograda. Video, malo Relive i GoPro, da nam ostane za uspomenu .

Nisam u toku sa tim padom, ali koliko vidim, dobro je prošlo, i na odmoru si, i voziš . I jedna kamera je mnogo dopunila odlične fotke, ali imao si dve, i dron . Lepa vožnja, dobri putevi, Relive je prikazao fino krivinarenje, a lepo si sveukupno dočarao ovaj ugao Tenerifa .

https://www.facebook.com/share/v/1FHAWqTMgm/

Opet jedan copy/paste sa opšte teme Putopisi / Kratke vožnje, u stvari dva (dela jedne vožnje) .

241.296 Aufrufe · 1.360 Reaktionen | Oprezno s pokazivanjem srednjeg... WWW.FACEBOOK.COM Oprezno s pokazivanjem srednjeg prsta! RTL Direkt gledajte od ponedjeljka do četvrtka na...

A ovo ti je Mostar sa 15km do Bune, kako Blagaja tj izvora, do možda i interesantnijeg ušča u Neretvu, koji je na 50m od magistrale, a ljudi promaše.

Evo ti Kravice od Makarske ka Mostaru, samo čitaj unazad ovaj deo

Oko cene, meni ovo deluje baš jeftino, 28.000rsd nosač i dve torbe od 18 litara. EDIT: Naravno ide na nosač centralnog kofera, ali to podrazumevamo da se ima, nosač i kofer centralni. Nije baš XADV750 ali evo kako to čuči

Čitam ovu temu jer se i dalje nadam da ću ovakvo nešto zajahati . Ako nešto nisam pogrešno utripovao, kod XADV750 se koči sa obe ruke, kao kod skutera, jer mnoge Honde danas imaju automatiku, takođe postoji "automatika" tj. robotizovano menjanje kod Yamahe, ali i bez kvačila, svi ti modeli imaju nožnu kočnicu, a ne za levu ruku. Meni je kočenje sa obe ruke i navika i bezbednije. Nego, sliku sam hteo da komentarišem, tj kofere, tj nosače kofera, jer sam gledao šta postoji, da budem spreman jednog srećnog dana . Ne sviđa mi se ovo kada stoje nosaći bočnih kofera, na bilo kom motoru, bez kofera. A da se stalno nose koferi je besmisleno. OK, ti si tako pazario, sa pravim koferima, ali ja sam našao nešto ovakvo, nisu tvrdi koferi, manje je zapremina sigurno, ali koliko shvatam, tu se nosači ne vide (upadljivo), kada se koferi/torbe, ne koriste. Moje pitanje, koliko je komplikovano i da li je poželjno, skidati te nosače za prave tvrde kofere, nekoliko puta godišnje? MY MOTORCYCLE - HONDA X-ADV-750-21--24 - STL1188 - Givi WWW.GIVI.IT Discover the GIVI accessories that best suit your taste and your needs! Motor ti je prelep, ova kombinacija boja mi se baš sviđa, parira onim "specijalnim izdanjima".

Lepo, a i koristan putopis, od izgleda asfalta, preko mesta za videti, a i za klopati lili ne . Nije nam predaleko pa da se samo divimo na slikama . Nas sa skuterima izbegavaju , a retko se ljudi posle voze mnogo brže da bi to ne znam koliko usporavalo tempo, sem baš autoputnih delova... pa mi je drago da si pohavlio kolegu, sa doduše jačom Hondom XADV350.

Obaveze i "obaveze", svašta započnem, pa ne završim, a često ni ne primetim da nisam završio . Postavio sam samo prvi dan, ovde... ... a evo i dan drugi ovog malog rumunskog kruga. Resita, na srpskom gugl mapsu piše Rešica, grad je u brdovitom rumunskom delu Banata, u blizini rudnika i bio je orijentisan na tešku industriju. U vrhuncu je imao blizu sto hiljada stanovnika, danas skoro upola manje. Seoba iz manjih mesta u veća, a iz njih u glavne gradove je prisutna i ovde. Doročkovali smo i popili kafu u „dvorištu“ hotela sa svojim ograđenim parkingom. Hotel je inače smešten u ulici prekoputa jednog od brojnih industrijskih kompleksa i sve pruža zanimljivu kontrasnu sliku novog, pored nečega što će zauvek ostati kao neka vrsta „spomenika“ prošlih vremena. I nismo bili jedini na noćenju na dva točka, u našem slučaju na tri . A na neka prošla vremena podseća i Muzej lokomotiva na otvorenom, koji je danas verovatno i glavna turistička atrakcija Resite (Doco @the_doctor posetili smo ). Do njega smo stigli solidnom vožnjom kroz sam grad, što nam je pružilo priliku da i njega bolje upoznamo. Za šetnju nismo imali vreman zbog drugačijih planova za taj dan, ali lagana vožnja je to delom „ispravila“. Muzej je na jednoj livadi, nema ulaza ni karata, a ponose se da je većina eksponata, a to su ovde lokomotive, napravljena baš u Resiti. Moram priznati da i o nastavku puta ka mestu Anina nisam imao neke informacije, jer ceo krug sam „crtao“ nabrzaka tako da mi se uklopi u neku kilometražu, tj vreme na putu, a onda šta bude bude . I ispalo je bolje od očekivanog, jer ovo je možda bio i najbolji deo puta za vožnju, asfalt, krivine, predeli. Anina je nekadašnji rudarski gradić, tačnije to je bio do kraja devedestih godina. I on je skroz simpatičan, smešten na obronke Karpata. Takođe je u fazi smanjivanja stanovništva, tako da je sada na samo oko pet hiljada. Malo posle Anina zatvorili smo „krug“ i krenuli ka Orevita, a zatim ka granici. Na ulasku u Srbiju par vozila ispred nas, a nakon još petnaestak kilometara prošli smo kroz Belu Crkvu i stigli do reke Nere. Na ovom izletištu pre svega lokalaca, stanje slično našoj prethodnoj poseti. Ovde narod dolazi da se rashladi, kombinacija šumice i hladne Nere, da se druže, roštiljaju... Nera plića i sporija u odnosu na prošlo leto, ali dovoljno da se samo rashladimo. Za plivanje smo se uputili malo dalje. Bela Crkva ima sada već desetak jezera. Pored Glavnog koje je u gradu, najposećenija su Vračevgajsko i Šljunkara. Tu su još i Malo, Šaransko, Novo, kao i još dva nova, za sada bez imena. Kako smo na Vračevgajskom popili kafu prethodnog dana, za kupanje smo odabrali Šljunkaru. Tu postoji samo kafić, pa smo se posle kupanja, za klopu prebacili na Glavno. A klopa skroz solidna, dobar komad kolenice i pola kile fine prasetine, salatice, pivo, kokakola, sa bakšišem pet soma. Palo mi je na pamet da svratimo u Kovin na sladoled, ali veče se približavalo, mi već umorni od toplog dana, kupanja, najeli se... samo nam je bilo da se dokopamo kuće. Na kraju je bilo oko 580km, prvog dana je planski bilo više vožnje, drugog vožnja i kupanje. Dva puta sam sipao gorivo i potrošnje od čepa do čepa su bile 2,9 i 2,8 litara. Začudilo me je da je Tricity tako imao gotovo identičnu potrošnju na ovom putu u dvoje, kao i kada sam letos u 10 dana solo vožnje prešao preko 2.000 kilometara, sa potrošnjama od 2.6 do 3.0 litre na delovima autoputa. Lep je osećaj kada si miran 350km sigurno, a ako zatreba, može i 400km sa rezervoarom. Za kraj klip, malo Relive mapa, dron, GoPro...

Kad se biraju kratke vožnje, dnevne ili vikend, polazna tačka mnogo utiče, zbog ukupne kilometraže/vremena. Svi koji žive bliže brdima, ranije uđu u zanimljivije terene. Mi iz Beograda nismo u najboljoj poziiji, ali nešto severnije ljudi su još udaljeniji od krivina, bar za polaske ka najčešćim balkanskim kratkim vožnjama. Kako sam se po Srbiji dosta vozio, ovaj put sam na karti potražio nešto na istoku, Rumunija dakle. Do susedne karpatske zemlje ulazimo uglavnom ili preko Đerdapa, ili preko Bele Crkve. Zbog, ovaj put, vožnje u dvoje na 300cc, učinilo mi se brže kroz Banat. Dosadno, ali bar ne traje predugo i dobar je asfalt, sem pred granicu. Prvu kafe pauzu napravili smo na Vračevgajskom jezeru, jednom od mnogih kod Bele Crkve. Kupači su tek počeli da pristižu kada smo mi već nastavili dalje. Na granici nikog, procedura već standardno fotkanje i eto nas u Rumuniji. Dalje kroz Oravitu, obodom grada, nikako da skrenemo ka centru, možda ima šta za videti. Do Bigara sam se već vozio sa @azlatic i drugarima, lepe krivine, lep asfalt, ali zato vodopad sa još manje vode nego prošle godine, avgust nikako nije pravo vreme. I nastavak puta ka Bozovičima, kao i sve do magistrale E70 je odličan za vožnju. Magistrala vodi na sever ka Temišvaru, a kako smo naleteli u doba nekog praznika, bilo je baš opterećeno. Srećom to je samo nekih 40-ak kilometara i nisam video poentu u obilascima vozila u gotovo nepreglednoj koloni, pri tome u oba pravca. U podnožju TransSemenika, a tada dok smo se vozili nisam ni znao da ima ime , pojedosmo poslednje sendviče i krenusmo na uspon do nepunih 1000m. Put je uži i zapušteniji od dela kod Bigara, krivine oštrije i zatvorenije, lično nisam neki ljubitelj takve konfiguracije. Nagrada je ipak stigla u vidu snižavanja temperature na prijatnih oko 25 stepeni, što je ovog leta premija. Kod mesta Garana nalazi se jezero Trei Apa, iliti prevedeno „Jezero tri vode“, verovatno zbog pritoka. Nismo svraćali zbog prilaza, bilo je Ili ograđeno, a gde nije, okupiralo ga je hiljade turista, kampera, pomenuh praznik. Garana inače ima i ski staze, to sam video na guglu . 15km dalje, delom grebenom, delom spust, nalazi se Jezero Gozna, e tu smo svratili, po planu. Ono je bliže mestu Restita, našem cilju tog dana u smislu smeštaja, pa je izgleda popularno izletište, da pomenem opet i praznik . Klasično i za Rumuniju, i ovde postoje novi fensi objekti, kao i zapušteni stari, neki oronuli i zatvoreni, neki se renoviraju. U jednom lepom hotelčiću sa nemačkim ispisima, popismo kafu, očekivali dranje, nepunih 4e, za dve kafe. Na kraju nam je ostalo još tridesetak kilometara mahom spusta ka Resita (Rešica), simpatičnom gradiću, pogotovo kada se uzme da je baš industrijski orijentisan i u blizini rudnika. Ne mora dakle da bude kao Majdanpek i/ili Bor. Smeštaj preko bukinga odličan, 59e za dvoje sa dobrim doručkom, lep nov hotelčič, sopsteveni parking. Večera naravno nije u ceni, ali u sklopu hotela je i odličan restoran. Rebarca i blek angus burger, 4 veLka točena Amstela, 30e. Posle Hrvatske, naravno i Beograda, ovo je bila premija, a bez zamerke na ukus, naprotiv. Jedina mana, punih stomaka nismo ni pokušali da se prošetamo kroz grad. Za kraj rvog dana i video

Sa nestrpljenjem čekam nastavak, nadam se i sa više slika . Odakle ideja da odeš baš na ovakav put?

Dovoljno mi je, nije to za mene , meni treba jednostavnije i trajnije, a ne 6.47% bolje performanse u 35,4% opsega obrtaja .

Korisno svakako, treba sačuvati link. Ipak nije baš kompletno, jer recimo za vikend smo bili krug Oravita, Bigar, Božovići i dalje na istok, pa onda gore na sever magistralom koja je jedina bila opterećena saobraćajem (neki praznik im bio), pa smo skrenuli na zapad i sada vidim da to ima i ime Transsemenic. Meni je na tom našem napravljenom krugu lepše (za vožnju bar) bilo od Resite ka Anina, kao i deo kod Bigara i Božovića i dalje do magistrale. Transsemenic je ok, uži, lošiji asfalt, penje se na 1000m i ima dva lepa jezera, jedno su bili okupirali kamperi, drugo Gozna puno omladine, pontoni, kupanje. Svakako lep krug iz pravca Bele Crkve, može da se nategne u danu, mi smo opušteno sa noćenjem u Resita .

Dan 8, izvoli predstavi se Poslednja tri noćenja na ovom putovanju bila su mi bukirana sa doručkom, tako se potrefilo, naprosto je bilo uključeno. Pripadajući doručak je nakada dobra stvar, ali ako želite da poranite, koči vas u planovima. Za osmi dan ispred mene je bilo samo oko 250km, ali većim delom put kojim nisam išao. Takođe imao sam dve POI tačke, za prvu sam pogotovo znao da iziskuje dosta vremena. Imao sam zato malu bojazan da ne upadnem u jurnjavu sa vremenom, nikako ne volim da me uhvati mrak, ne vozim GS sa stadionskim reflektorima . Doručak u Crikivenici je bio klasični švedski sto, ali je bio bolji od naredna dva po pitanju ambijenta. Terasa sa pogledom na more, za bolje nisam . Posle dakle fruštuka, ide se naput, a put je za početak opet Jadranka, bar solidan deo, 65km, od Senja do Karlobaga. U Karlobagu sam napravio pauzu za kafu. Parkirao pored kolege. Retki smo, ali ima nas . Usledilo je pentranje uz Velebit, čak i par serpentina. Dobio sam preporuku od @zaludan da se zaustavim kod Kubus Ure, spomenika iz sredine 19. veka koji je postavljen nakon uspešne gradnje puta od Karlobaga do Gospića. Stao sam na jednom vidikovcu i pre spomenika. Porasla mi je brada za ovih 8 dana, seda, još sam matoriji, nego što se osećam i želim da priznam Skretanje za spomenik sam očekivano promašio, ali postoji i drugo odmah nakon spomenika, kojim sam trebao da se vratim na magistralu. U pitanju je samo par stotina metara viška, da ne steknete pogrešnu sliku . Kad već pominjem Gospić, sem prolaska krozi isti, ostalo mi je u sećanju da je ceo potez od mora do pred Plitvička jezera, tj do Korenice, bila odlična vožnja, dobar asvalt, lepa priroda, fina temperatura. Par manjih mesta gde se usporava i to je to. Od Jadranke očekujete, i dobijete. Ovde ništa nisam očekivao, a dobio sam, zato mi je sigurno toliko i prijalo. Slika nula , samo vožnja. Posle 200+ kilometara od jutros, eto me, nakon mnogo decenija, ponovo na Plitvičkim jezerima. Ulaznica 40e kao i za Slapove Krke, plus ovde se plaća i parking, mislim da sam calnuo 7 ojra. Za Plitvička jezere potrebna je još bolja kondicija nego za poredbene Slapove Krke. Da sam se bar presvukao u sandale i šorc, ali nisam. Pakao. Mnogo se pešači ako želite sve da vidite, mislim da sam ja prešao oko recimo 60%, dovoljno. U pantalonama i dubokim cipelama, na 35 stepeni. Nije baš kao ranac od 20kg u vojnom maršu, ali ni ja nemam 17 nego 57 godina . Da budem iskren, jedno 30% od tih 60% se vozi brodićem i "vozićem", ali opet je mnogo. Da li vredi, pa vredi ako vam se svidi ovo na slikama, jer uživo je uživo. Ni ovde nije smeo da se pušta dron, ali platio sam im skoro 50 evra pa sam sebe ubedio da smem, bar ovako za jednu fotku . Svega 22km od ulaza 1 Plitvičkih jezera stiže se do čuvenog Douglas C-47 B Dakota. Još tri kilometara dalje je i sam aerodrom Željava, ulaz u podzemni deo. Motoristi na Balkanu se dele na one koji su bili na Željavi, bar jednom, i koji će biti . Lično mislim da je kao neka atrakcija, nisko na lestvici. Ali tu je blizu Bihaća, blizu Plitvica, na putevima ka Nacionalnom parku Una i Štrbačkom buku, ka Karlobagu tj Jadranki, pa eto što ne svratiti, „dž“ je . Nekada je to bio ponos jedne velike zemlje sa 24 miliona stanovnika, nikad koriščen jer se nismo branili od neprijatelja, nego smo se sami pobili. Bilo kako bilo i ne ponovilo se, eto i mene polubajkera sa pomoćnim točkom na Željavi, jeeeee . Ostalo je da pređem granicu i smestim se u Bihaću. Naravno i ručak/večera, davno je bio doručak sa pogledom na more. Na granici ona najgora umerena gužva, 10-15 vozila. Nije kilometarska kolona i sramota me je bilo da se proguram, nije više bilo ni sunca da se vadim na isto, a bio je tu i kolega koji je uredno stao da čeka. Strejndžer je malo palio gasio motor pri pomeranju, pa malo probao da ga gura bočno i umalo da mu se izvrne, onda se odgurivao ovako sedeći. Ja baja sa pomoćnim točkom stao pored Trisitija, zaključao osovinu, gurkam ga lagano jednom rukom , ako je nagib povučem ili pustim ručnu . Dočakao sam svojih 5 minuta prednosti . U Bihaću fino večerao u hotelu koji ima i svoj restoran, malo sređivao slike i klipove sa drona i spavanjac, Naredni dan je takođe pun lepih stvari, vode će izdominirati . Relive mapa, fotke, dron...

Nisam ni znao da ima, sada sam guglao, pominju "Polini 241.741 + OEM Yamaha kaiš + kompletan CVT pregled/čišćenje". Sada teram od 35.000km ka 40.000k, kada svakako moram da radim varijator, pa bih se i ja radovao informacijama i prve ruke, vredi li ?

Pročitah i ja u cugu. Neobično za tebe da si krenuo toliko „opušteno“ . U ranijim "radovima" do tančina si sve imao isplanirano, tako da si od, parafraziram, „žurio sam da u minut stignem na zakazano razgledanje grada“, i slično, ovde došao u suštu supronost, „sedim i uz sendvič prelamam gde ću od Albukerkija“. Ono na Tjentištu je vrhunac, hoću li kafu ili da ostanem pet dana . Lep je i Balkan, može stvarno da se iskombinuje svašta. Mene čeka SH20 . Bravo Mladene . P.S. Zapamtio sam žutu Škodu 110 iz putopisa o Bosni, mi smo imali i tu 110, doduše crvenu, pre toga plavu Škodu 1100MB. Nekada kola nisu pravili samo u beloj, sivoj i crnoj boji .

Шта год да напишем после оваквог текста, комплетног, не може бити адекватна похвала. Свака част, ово је, што се каже, за уџбенике. Хвала.

Jedna baš kratka od pre desetak dana. Sto i četvrt kilometara do sela. Uvek nešto teglim(o) na tamo, ili nazad, pa idem(o) kolima, prvi put sam krenuo sam bez ičega, a nisam nikom ni rekao da idem . Na početku kratka kiša ni iz čega na 30+ stepeni, onda zastoj, posle vidim da je naš vođa dočekivao njihovog vođu, pa smo čekali da prođu plavocrveni blinkeri. Autoput do Stare Pazove iskoristih da testiram maksimalnu brzinu, pokazivalo mi 140km/h, GPS posle rekao da je to 130km/h, bar je tako Relive protumačio .gpx fajl. Inače autoputem „krstarim“ oko 105-110km/h, to je po GPS stotka do 105km/h, taman da sam brži od kamiona i autobusa . Probao sam i 115-120km/h kada sam žurio, ide i to bez problema, troši tada 3.5 umesto 3.0, ali to na stranu, čini mi se da mu tako ne prija u dugom periodu, siguran sam . Dalje Inđija i do NS starim putem, malo gužve kroz NS ali nisam žurio, i onda južna Bačka pred sumrak. Posle godinu dana ponovo sam nakaćio GoPro na staru kacigu (na novu za sada ne mogu, ona modularna flip back), pa sam testirao i ugao snimanja... i nisam se baš proslavio, ali podsetio sam se kako ne treba da znam ako/kad nešto bitnije budem snimao .

Najvažnije je da ste vi uživali i vratili se kućama u savršenom stanju. Putopis je očigledno iskren, sa svim prednostima, ali i manama ove ture. Koristan rezime na kraju. Pozdrav tebi i ekipi .

Prošli Šumarak i Dubovac, evo nas u Beloj Crkvi, sve OK. Na svim putokazima je precrtana Bela Crkva, ali eto subota 15.08.2026. 9h, puštaju.

Bravo, baš lep put, opušteno sve, vidi se da ste zadovoljni... a pri svemu tome bez ikakvih problema. Da je i Ploken prošao bez kiše bilo bi 101%, ovako samo 100% . Da studenti završe priču do sledećeg putopisa .

Da li je neko prolazio juče, preključe, Gaj - Šumarak - Bela Crkva, dok je požar još uvek, može li se tuda ka Rumuniji? Mnogo je okolo od Pančeva preko Banatskog Karlovca do Bele Crkve.

Jel tebi tačno radi obrtomer, vozi se kao dizel na 2-3.000 obrtaja i smanji malo za taj BMW, nije 1300 Kao što rekoh i @Mr_Wolf-u, bolji su snimci sa zvukom motora