Kako nisam nikada vozio ništa brže, ovome sam se lako prilagodio od prvih metara. Opet, da ne lažem, kako veme prolazi,, druga godina sada, shvatam da bi bilo bezbednije da imam(o) više konja, kod tih preticanja. Jel da da je dobar "izgovor" to "bezbednije" ? Vidim kako drugi to lako izvedu, ja nekada moram da se bavim proračunom da li je dovoljno pravca naravno uglavnom samo kod dugačkih kamiona i autobusa i još ako je i uzbrdica... Opet to u mom slučaju vožnji nije ni 1%, pa sam naučio da me ne nervira previše.

Slično sam vozio prošle godine, možda ponovim obrnut smer. Kakav je asfalt preko Miroća, prošle godine nisam se na vreme informisao, pa sam to preskočio kada sam se vraćao iz Kladova? Inače sam, za razliku od tebe, u Kladovu prespavao, nisam nikada bio, pa rekoh da vidim kakvo je mesto. Tako sam i napravio dva klipa, odlazak i povratak Komfort sedište nisam uzimao, nemam neki problem ni sa ovim, ali sam od prvog dana uložio u povišeni vizir, kao i kofer, samo sam čekao par meseci nosač za kofer, taman dok sam i učio da vozim, pa nisam ni putovao -

@Darko Mihajlovic Prvo da odmah odgovorim, nisam bio ja. Ta kombinacija boja, oker i crno, bila je 2023. godine. Yamaha od nastanka ovog modela menja samo kombinacije boja, evo ove 2025. su ubacili belo-crno. Kada sam ja kupio Tricity 300, bili smo baš retki, nešto više je bilo MP3 Italijana trotočkaša. Meni prve godine nije moglo da prođe zaustavljanje, na parkingu, na semaforu, da me ne startuju i pitaju o vozilu. Prošle godine nešto manje, ali opet dosta “upita”, a ove godine baš retko, jer ima ih/nas sve više, a misim da sam im, Barelu, ja prodao par desetina komada nakon tih razgovora sa ljudima. Jer ne lažem, meni Tricity iskreno “radi podao”, pa evo nije punih 2 godine kako vozim, a prešao sam 22.000km. Još kad ljudi čuju da se vozi sa B, da se plaća samo učešče i onda 84 fiksne dinarske rate... Jel čita neko iz Barela ovo da me nešto časte, recimo sledeći servis na 25.000km . Što se tiče ćirilice, probam da je trošim više po mrežama, lepo je imati i znati dva pisma. Kada sam naleteo na ovaj forum, nisam smišljao nik, nisam razmišljao ništa, tako se prijavih u sekundi i eto tako ostade. Vremenom sam shvatio, čitajući po forumu, da je regionalni forum, pa i ako to ne bi trebao da je kao neka provokacija, eto ipak pišem na latinici. A nik ostao. I znači zato me ne taguju, a ja mislio niko me ne zna .

U tekstu za drugi dan ovog skraćenog skuter letovanja, na putu od Mostara ka Trebinju, pomenuo sam da sam prošao u blizini nekih lokaliteta koje ću posetiti naknadno. Posle skoro 800km u prva tri dana, palo mi je na pamet da je momenat za kraću vožnju, pa rekoh da posetim to propušteno u lokalu. Stojan Jovanović rođen je 1610. godine u selu Mrkonjić u Popovom polju nadomak Trebinja, poznatiji nam je kao Sv Vasilije Ostroški. Učio je školu u Manastiru Zavala u selu Ravno, kod strica jeromonoha Serafima, a u trebinjskom manastiru Tvrdoš se zamonašio i dobio ime Vasilije. Tvrdoš sam posetio, danas idem u Mrkonjić i u manastir Zavala. Naravno, par kilometara od manastira nalazi se i najveća i najpoznatija pećina BiH, Vjetrenica. Solo i nenajavljen, rodnu kuću, tj objekte gde sada dolaze poklonici i turisti, video sam samo spolja. Prilaz je strmina, nema baš mnogo mesta za parkiranje, ali je bar samo 100-tinak metara od magistrale. Nastavio sam ka mestu Ravno, odatle se može i ka Hrvatskoj na more, a ja sam skrenuo i provozao još par kilometara do manastira Zavala i pećine Vjetrenice. Promašio sam skretanje za manastir i otišao prvo do pećine, što i nije bitno, oba lokaliteta su mi u planu. U momentu kada sam kupovao kartu za ulaz u pećinu, naišao je autobus Poljaka, tako da sam se priključio njihovoj grupi. Pećina se prolazi, uređeno nekih 600m, istim putem nazad. Ulaz je uzan, nizak pre svega, kacige zato obavezne i daju sigurnost. Kada je spoljna temperatura preko 30 stepeni, kako je bilo, a u pećini je konstatnih 11 stepeni, onda se stvara neki jak i hladan vetar koji u prvih 100-tinak metara u pećini baš onako ohladi za sve pare. Kasnije se „dvorane“ šire i vetra više nema. Hmmm vetar, vjetar, da li to ima veze sa imenom pećine? Pitah sada čatdžipiti i stvarno, baš to što sam pomislio . Ono što nismo videli, neka velika jezera po kojima se čak može i ploviti, prema sajtu, jer doba godine je sušno i vode sada ima u tragovima. Čovekoliku ribicu, koje ovde takođe kao ima, naravno videli nismo. Mada, ne sećam se ni da li sam je video nekada davno kada sam bio u Postojnskoj jami u Sloveniji. A ako se ne sećam, ispadne da nije ni bitno, sa slika u knjigama je se sećam sigurno. Znate onu podelu na sećanje i pamćenje, to nije isto, jedno je šta je stvarno bilo, a drugo šta vi posle mnogo vremena mislite da je bilo i stavili biste ruku u vatru da je tako bilo, a možda nije. https://www.vjetrenica.ba/ Temperaturni šok na izlasku je prijatniji, sunce me ogrejalo, što bi se reklo. Sada iz pravca pećine ugledao sam manastir malo uzbrdo i shvatio gde sam promašio skretanje na dolasku. Ni u Zavali nisam video žive duše, ali bar je sve bilo otvoreno i mogao sam da se prošetam i evo i slikam. https://eparhija-zahumskohercegovacka.org/category/manastir-zavala/ Seo sam nazad na Tricity, pogledao na sat i šta sad, tek sam na pola dana. Trebišnjica ispred mene, more opet u mislima. U Ravnom sam video putokaz ka Hrvatskoj, pasoš je kod mene, vruće je, pa naravo hajde opet na more. Na granici, neki prelaz Čepikuće, gleda onaj službenik dokumenta, gleda skuter, pa me pita da li sam na tome došao iz Beograda i otkud ja na ovom prelazu. Potvrdih naravno, rekoh vozikam se po kraju, idem da se okupam. Ništa nisam slagao i eto me ubrzo na magistrali uz Jadran. Prva plaža na koju sam naleteo, ili mi bar nije promakla, Veliki Žali, lepo se siđe do mora, našao sam parking u hladu, ležaljke nisu obavezne, a u restorančiću sam prvo proverio da li ima i klope, jer sada sam već ogladneo. Kako na žalost putujem bez lepše polovine, i bilo koga drugoga, neki duži boravci na jednom mestu su mi smor. Znači okupam se, praktično rashladim, nikakvo sunčanje, onda na klopu dok se sušim (ovaj put izbegoh picu i pojedoh neki “traljava trojčica” burger) i palim dalje. Veliki žali mi je bilo što je takav burger sa pepsijem preko 20 ojra, valjda se zato i plaža tako zove, ali nisam proveravao na čatdžipitiju . Negde usput na Jadranki, uvala za one sa skupljim kartama za letovanje... ... a Ja asfaltom dalje povratak ka Dubrovniku. Ukucvam u navigaciju Lapad plažu, jednu od dubrovačkih, prelazim most Franje Tuđmana, onda me put mota ispod mosta, pa u grad, na kraju me dovodi do parkinga pored same plaže. Rampa je podignuta, tačnije u kvaru je, pa nisam morao da razmišljam kakav je status za motore, a parking u hladu, vrh . Još jedno kupanje, toliko je toplo da ne moram ni da se sušim, samo peškirom obrišem kupaće i šorc preko njih. Kucam Trebinje i pratim navigaciju da me provuče kroz Dubrovnik. Deo puta već prepoznajem, i prethodni dan sam se vraćao iz starog grada ka Trebinju. Na kraju nije bilo baš "danas kratko u lokalu", opet 200 kilometara, ali svašta sam video i čak dva kupanja. Lep dan.

Bravo i vama, dva sjajna putopisa sa iste lokacije, mislim na Alpe, danas sam sa zadovoljstvom čitao i gledao, ovo tvoje i @Mr_Wolf. Deo vožnje, ne sećam se tačno šta sve jer bio sam u osnovnoj školi (ali bili smo i do Lihtenštajna, a sećam se Bolcana, Merana, Stelvia, krenuli iz Italije, pa se spustili u Minhen) prešli smo jednom davno "Kecom" / Zatavom 101 / "Stojadinom", kako god zvali auto iz Kragujevca. Imali smo posle godinama na staklu vozila nalepnicu sa Stelvia, ćale ju je ponosno ostavio, do prodaje auta. Troje nas u kolima sa 55KS, napeto je bilo . Nadam se da jednom ponovim Dolomite, Alpe, a nadam se u nekom društvu, deluje opuštenije ovo kako ste išli, jedni druge "naterate" na sporiji tempo i više uživanja i u pauzama. Prva i treća slika sa krivine su stvarno ... nemam reči .

@grafigo Neki Locus Map na telefonu, android, koristim za mape, plaća se sitno, skidao sam zemlje odvojeno isto smešno jeftino, u njemu pustim da snima trek, običan GPX koji posle importujem u Relive. Slike Relive spoji sa telefona ili iz JPG informacije ako su u vreme puta, a može se dodati i ako nije, kada se snađe i ja sam se mučio prvi put, prva tri puta, sada je lakše . Inače Relive sam koristio besplatan, onda uplatio mesec, dva, pa otkazao jesenas, onda mi ponudili na godinu dana za smešno sitno da me vrate, pa sam uplatio . Sve je to jeftino sprem nekih drugih troškova, evo danas registrovao skuter 300cc za 22.000rsd.

Bravo za vožnju, komšija blokadžija, pročitao, odgledao, ti to baš voziš, što bi rekli vi mladi, kidaš. Šteta za vreme, ali tako je to kada biraš juli za put u Alpe . Što se tiče kamera, ne poklapaju nam se mišljenja, a ja ću izneti svoje, tj šta meni prija da gledam, dakle čisto lični stav, ne namećem ga . Prednja kamera mi je najrelanija, čak ako se podesi da manje krivi, još bolje. Idealno da bude vezana za mikrofon i da je na snimku i realan zvuk motora i prirode, meni su ove melodije pokrivalice višak, ne praviš spot. Inste360 su mi, kako vreme prolazi i gledam razne klipove, sve manje zanimljive, ti efekti su izgustirani, ne znam da li si u vožnji došao ili pošao, tj da li si ušao u krivinu, ili tunel... ili si u stvari na običnom pravcu, a meni to deluje kao da je serpentina. Zadnja Insta360 mi je ovde bila kao da gledam video igru na Soniplejstejšnu, a ne realnu vožnju. Jbg, ja sam starog kova, čitaj "mator", pa volim to sirovije, a realnije. Opciju snimanja, ali ne i čuvanja dok ne kažeš kameri "e sad" (kada je prošlo ili krenulo nešto atraktivno), pa imaš sačuvano neki period pre tog "e sad" i dalje kamera nastavi da snima, imao sam još pre 10+ godina na nekim action kamerama "Drift Innovation" koje su se pojavile u doba prvog GoPro. To bi ti baš uštedelo snimanje, tj teži deo, pregledavanje. Ali treba da funkcioniše da te posluša, ono komanda, rukavice, onda kada hoćeš, a ne da te dodatno nervira ako zeza. Mnogo robujemo kamerama, a opet želimo uspomene. Dron stvarno dočara neke stvari neverovatno, postajemo sokolovi. Naravno ako nije prejak vetar, kiša, ako nas ne ometaju drveće ili kablovi... ali vredi ga imati i vredi povremeno potrošiti malo vremena, opet, ako želimo lepše uspomene. I još tri komentara. Relive koristim, ali ne vučem trek u njemu, nego u drugom programu, pa ga importujem u Relive i povežem sa fotografijama ili klipovima. Youtube kvalitet zavisi i od broja pratilaca. Imao sam kanal, monetizovan, sa blizu 50K pratilaca, bolji je bio kvalitet nego kod drugara sa "malim" kanalima. To je glupa fora YT-a, ali može im se. Nedostaje ti klip sa tih bahanalija, žurke, verovatno si zaboravio da ga postaviš . Želim ti još mnogo lepih vožnji, sa manje kiše i pij taj andol ili šta si rekao , nemoj da nas sekiraš.

Trebinje dosegnuto u dva uspešna dana lepe vožnje po lepom vremenu (ja sam od onih „bolje i 35 stepeni nego kiša“). To je bio prvi deo plana, dve dnevne vožnje od tačke A do tačke B. Sada sleduju vožnje od tačke A, do nazad u tačku A . Prošlo je skoro pola veka od kada sam kao klinac šetao pločnicima Dubrovnika i nekako nisam imao strpljenja da to ostavim za neki naredni dan. Opet, da se samo spustim od Trebinja u Hrvatsku, bilo bi baš bezveze, ipak sam pošao da uživam i u vožnjama, a ne samo turizam i osoljavanje u plavetnilima. Idem malo okolo, ispostaviće se krug od 200km, to ovde znači da mora preko treće zemlje, eto me i Crna Goro . Napuštam Trebinje prema Nikšiću, dakle uz Trebišnjicu i Sušicu. Asfalt u ovom delu nije za pohvalu, mnogo su lepši predeli, lepe su posle i krivine na usponu ka granici. Naravno "Nikšič" je čisto tabla u kojem sam pravcu krenuo, posle prelaska granice skrećem na odličan i brz deo ka Boki, spuštanje na Risan, a u stvari na Morinj, gde sam si upriličio malo jači kasni, skoro podnevni doručak. Moglo bi se dakle reči, modernim rečnikom, branč . Ceo potez pored trajekta i do Herceg Novog sam samo lagano krstario, pošto sam se pred klopu skinuo u letnje šorc i sandale. Znam, svi pričamo bezbednost, oprema, ali opet budimo realni, jer, bar ja, kada sam na moru viđao ljude u ful opremi na motorima, to su bili oni na proputovanjima, koji su tada stizali, ili koji su tada polazili dalje. Lokalno, pa ko do plaža vozi u odelu? Da li je daleko veći rizik, jeste, ali ne možemo stalno biti pod staklenim zvonom, bar je to moje mišljenje i ne namećem ga nikome. Tačka koju sam sebi zacrtao kao premijernu posetu je Prevlaka, tj ne poluostvo kao takvo, nego baš najistočnija i najjužnija kota za kopneni deo Hrvatske, Punta Oštro. Tvrđava je zapuštena, nebezbedna po natpisu, možda i zmijarnik, te se u sandalama nisam upuštao u pentranje. Kolika joj je neka vojna vrednost danas u doba dron ratova, ne znam, ali da je Tito "zavukao" nekada „maloj“ Jugoslaviji, dalje Srbiji i Crnoj Gori, a sada samo Crnoj Gori, crtanjem granice na način da poluostrvo pripadne Hrvatskoj, a ne Crnoj gori kako je logično jer je ulaz u zaliv i dakle strateški kontrola celog zaliva, zavukao je. Opet, obe zemlje su u NATO, danas saveznici, a i kome je do ratova, tako daaaa, tvrđava trune. https://sh.wikipedia.org/wiki/Prevlaka Dan je bio julski vruć, već sam se navozao solidno, čekalo me je par sati šetnje po Dubrovniku, dakle bilo je pravo vreme da negde skrenem i bućnem se. Čuo sam da su Kupari, u kojima sam kao dete letovao, još zatvoreni, zapušteni, verovatno neka imovinska ujdurma jer je tu u doba SFRJ bilo vojno odmaralište i hotel. Kupari ostaju za neki naredni put, ali tu je Cavtat. Kratka vožnja do i uz obalu i odabrah jednu od plaža, neki kompleks hotela. Bitno mi je bilo da parkiram u hladovini i blizu vode, što kada nisi kolima, nije preteško . Iznad Dubrovnika postoji vidikovac do koga se može doći i kulturno gondolom iz grada, ali i asfaltom uzanim jednotračnim putem na momente strmim i sa serpentinama, sve nepovoljno sa skuter od 250kg, za mimoilaženje i manevrisanje. Naravno išao sam skuterom, zato i znam . Pogled je lep, tu je i neka opservatorijska tačka, vidikovac, zip lajnovi uključujući SkyBike, mogu se iznajmiti kvadovi, restoran je takođe tu, crkvica... Mene je zanimao samo pogled. Bacio sam ga i krenuo opisanim putem u strmop*zd dole, eh da nisam pomenuo da i vozila nanesu šljunak na asfalt. Nisam pao . Da li je vredelo provozati se do vidikovca? Ovakve slike mogu da se nađu na internetu, ali kada si lično gore, ostaje taj neki utisak i fotografija je i u tebi. Kada je posle gledaš, vraćaš taj osećaj, evo i sada dok pišem ovo . Gužva na magistrali pred grad, gužva u gradu, kolone, obilazio sam na BGD način tj. gde se fizički može. Mislim da sam na jednom semaforu prošao na crveno, neka glupa mercedes raskrsnica, obilazio sam kolonu i nisam na vreme ukapirao kome je koje svetlo na semaforu jer su neka vozila (koja sam obilazio) bila u raskrsnici i na njih sam obraćao pažnju. Pozitivno je da kada se stigne do zidina, postoji besplatan parking za motore, valjda je besplatan ili ću ti i to pismo sada čekati iz zemlje zapadnog suseda . Dubrovnik, pod tim mislim na stari grad, onako baš velik, lepo očuvan i sređen kao i Kotor. Krenuo sam naivno u nekom pravcu, pa skrenuo, pa opet, onda sam shvatio da mi treba telefon, tj mapa. Srećom bila mi je uključena aplikacija koja vuče trek/liniju kuda idem, te sam pokušao da sve prođem uzduž i popreko. Moglo bi, ali opušteno sa razgledanjem, za jedno 12 sati, a ja sam planirao, i po tom suncu imao snage, za oko 3 sata . Ostao mi je utisak lepe atmosfere, ljudi zadovoljni što su na turistički atraktinom mestu, neki odomaćeni se kupaju uz zidine, igraju vaterpolo ili stoni tenis na improvizovanom stolu, neki samo uživaju u šetnji, piću ili ručku u nekom od stotina restorančića, posećuju muzeje, kupuju magnete. E taj sam, za toliko uvek ima mesta u prtljagu . Buža je „plaža“, recimo plažni bar i stenčuge, na koji sam slučajno naleteo na južnim zidinama. Očigledno omiljeno mesto mladih, i onih hrabrijih među njima, koji su skakali sa tih stena. Tu sam baš hteo da odmorim uz Žuju ili Karlovačko, ali baš nije bilo teoretske šanse za mestom, mnogi su čekali da se nešto uprazni. Možda sam nešto bitno propustio, sigurno jesam, a takođe sam i akvarijum i krstarenje brodićem oko grada, ostavio za neku narednu godinu. Sigruno znam da neće proći novih 50 godina do moje nove posete . Nazad ka Trebinju sam krenuo najkraćim putem, na granici nije bila prevelika gužva, bila je u senci, pa se čak nisam ni progurao napred. Po povratku u Trebinje sam testirao drugu piceriju, tj picu, bila je bolja. Da li sam mogao da pojedem picu i u Dubrovniku, mogao sam, cene su iste u Hrvatskoj i BiH, mislim nominalno iste, cifre. Jedino su u Hrvatskoj to evri a u BiH marke, a moja "peperoni" tip pice je tu oko 11-15, nečega, kokakola je 3-4, nečega . I opet "šort" sa animiranim trekom za kraj ovog dana

Lepo je prošlo do Užica, na žalost bez noćenja za mene ovaj put, pa nisam dugo mogao ni da ostanem. S jednim cilindrom povratak traje

Iz istog su legla poniki, "B" klase

Drugi dan je u planu bila kratka vožnja, ispod 150km, do pomenute baze za ovo letovanje u Trebinju. Prelep jutarnji kadar Mostara / Neretve, sa jednog od mostova, taman da dan započne kako treba Na 15-ak kilometara nalazila se sledeća destinacija, mesto Blagaj, reka Buna, po logici krećem od izvora, vrela što bi se reklo, pored koga je pre 500 godina izgrađena Tekija. Internet je tu za više, vredi se informisati https://bs.wikipedia.org/wiki/Tekija_u_Blagaju https://tekijablagaj.ba/ Buna prelazi samo 9km do ušća u Neretvu, koje je još veće čudo prirode. Ljudi su prepoznali lepotu reke i na par mesta postoje nizovi luksuznih, verujem većinom samo vikendica. Neki bi rekli “za one koji znaju šta je dobro”, ma da, mi ostali samo ne znamo, nisu u pitanju pare . A onda spektakl. Neretva najuža. logično izuzeto brza, duboka, Buna se uliva na vrlo neobičan način. Ovo je ono gde reči nisu potrebne. Imam i snimak sa telefona, nemam parkinsonca, ali ni one stik štapove koji amortizuju, pa eto “malo” drhte kadrovi, ne zamerite . Dovoljno vremena je bilo da u vožnji do Tvrdoša dalje uživam i procesuiram, što bi rekli mladi svarim, utiske sa Bune. Put ka Trebinju korektan, delom lošiji asfalt za nas sa 14” točkovima, ali velikom većinom ipak vrlodobar/odličan. Predeli klasična Hercegovina. Prošao sam skretanja za neke lokalitete koje ću posetiti u narednim danima. Tvrdoš manstir takođe datira od pre 500 godina, mada je izgrađen na lokaciji crkvice iz 4. veka. Lep, a preko proizvodnje vina i komercijalizovan, opet par linkova https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A2%D0%B2%D1%80%D0%B4%D0%BE%D1%88 https://www.zaduzbine-nemanjica.rs/manastir-Tvrdos/index.htm https://tvrdos.com/ Na preostalom kratkom delu vožnje do Trebinja, prošao sam pored neke “leb te hebo šta je ovo” građevine, fotografisao, nastavio dalje, posle od nekih drugara iz Trebinja saznao, parafraziram “to ti je zamak brata Vuka Draškovića, proglasio se za Kneza”. Koga zanima više, nek se sam informiše u “štampi”, koristan pojam i “Swisslion (Takovo)”. Trebinje, retko koji bajker iz regiona nije bio, kako tokom godine, a hiljade već dve decenije dolaze na godišnje okupljanje u junu. Prvo sam se popeo do Hercegovačke Gračanice na jedan pogled odozgo, a onda se vratio u centar do smeštaja, gde ću biti, sada već bio sam , narednih šest noćenja. Raspakivanje i kratka šetnja po gradu, kroz park do prve picerije, onda dalje platani, stari grad, na kraju sam svratio do kluba Underground koji je tu od 2002., mada se drugar Majo, vlasnik, ugostiteljstvom bavi mnogo duže, nekada sa manjim lokalima u starom gradu (prvi put sam bio tamo 1995/96. još u doba unprofora i policijskog časa, sećam se španskih oficira koji su nam tolerisali duže radno vreme, jer su sa nama sedeli ). Ovaj veliki "novi" lokal je u rok fazonu, svirke uveče četvrtak, petak i subota, parking ispred samo za motore, jer Majo je, što bi se reklo, rođeni bajker. Takođe Majo je čovek koga nema na društvenim mrežama. Koristi, samo za pozive, neki telefon tipa stare Nokie, ali ipak ga “potkače” ponegde, tipa u ovom putopisu na BJB forumu kao učesnika u vožnji: Trasa drugog dana u "šortsu" na YT:

Tačno, ko ima... ja poneo keš za džeparac, uplatio pred put unika osiuranje lica u inostranstvu, moto Evropa paket kod atlasa24 za preko grane i imao sam još važeći amss osiguranje za Srbiju.

Onda je jedino objašnjenje da je čuo da dolazim, pa je opet postavio tablu . Inače, na pumpi sipah za 17KM, dam 10e, kaže lik to ti je to, rekoh ajd važi, dobar ti kurs, ali nema veze . Što bi rekao komšija nešto ispred :

Da, isto mesto, samo je Zvonko mislim sada dopisao ime i mesto (ne sećam se da je to pisalo pre 10-ak godina), malo slave ne škodi tu sam se i slikao, a na pumpi obavio prvo dosipanje goriva, sa kojim sam posle dogurao do Trebinja . Ovaj tricikl troši manje ćak i od tvog NC-a .

... sada pod stare dane pređoh 2.000 kilometara kroz četiri zemlje Nešto kao uvod, kratko prestavljanje za većinu koja prvi put nailazi na moje pisanije na BJB. Krajem jula 2023. pazario sam Yamaha Tricity 300 jer sam, kao prvo, saznao da se vozi sa B kategorijom, a kao drugo, da daju baš dobre uslove za ovaj inače skup skuter, tj. seo sam na novog za 2.600e i sada plaćam 84 fiksne rate (7 godina) ispod 100e i to u dinarima. Iskustvo u saobraćaju blizu 40 godina, ostalo mi je da savladam tehniku. Krenuo sam po parkinzima, pa do posla jer je to bio cilj kupovine, a onda sam shvatio da Tricity može mnogo više i prve sezone sam vozio i poneki izlet. Zatim sam shvatio i da nema „sezone“, u automobil mi se više nije sedalo, i u 2024. godini sam Tricity vozio preko 11 meseci. Do leta te prošle 2024. sam stekao neko iskustvo i dobio neku sigurnost, pa sam se odlučio za kratko letovanje, 7 noćenja, baza pored Budve, a odatle po celoj CG obali, od Ade Bojane, Ulcinja, Bara, Luštice poluostrva, Tivta, Kotora, preko Kotorskih serpentina i Lovćena, do Herceg Novog i Prevlake. Slikao sam i GoPro snimao, a na forumu je to ovde: Motiv za taj putopis, a i ovaj drugi sada, je da ljude sa malokubikažnim mašinama ohrabrim da se ne ustručavaju, ako neku sličnu turu žele da naprave. Silom prilika, ličnih/privatnih, i ove godine sam kratko letovanje morao da organizujem sam, dakle idem skuterom. Prvobitna ideja mi je bila neki krug do južnog Jadrana, pa uz Jadranku, onda polako nazad ka Bihaću, Una, Vrbas, Banja Luka, pa recimo ka Drini i na njoj ćupriji, i nazad za Beograd. Međutim od toga sam odustao, mnogo mi je napeto delovalo da sam idem, gađam ispravne dnevne dužine vožnji na nepoznatom terenu (bar na skuteru nepoznatom), zatim tu je razervisanje 7-8 različitih smeštaja, raspakivanje i pakovanje svaki dan... te sam odabrao model od prethodne godine, “bazu” iz koje ću da se vozim koliko mogu da dobacim u dnevnim vožnjama. Naredni put baza možda Bihać ili ko zna gde, “otom potom”, a sada... ... ove 2025. Trebinje. Grad koji poznajem još od tamo 1995. – 96. godine, mada sam napravio dugu pauzu do prošle godine kada sam bio u prolazu ka moru. Iz Trebinja mogu i opet malo do Crne Gore, naravno Dubrovnik, Cavtat, Neum, Bileća, Mostar... te dnevne izlete nisam ni razradio pre polaska, samo kao ideje. Pred sam polazak sam rešio da Mostar ne bude jedna od vožnji, nego da do Trebinja doputujem preko Sarajeva i Mostara. 400+ kilometara za Tricity prvog dana, najduža vožnja na ovom putu. Odlučio sam se za najbržu varijantu do Drine, omraženi autoput, do Šapca i dalje skoroautoputem do Loznice. Tu je bila gužva na granici, te sam Drinu, kao prvi bez reda, prešao na sledećem prelazu u (Malom) Zvorniku, dobra odluka . Od tog momenta uživanje za vožnju, preko Vlasenice, Han Pijeska, Sokolca, Romanije do Sarajeva, mnogo puta sam ovuda prošao, i to zimi ka Jahorini. Sarajevo sam “preskočio” po obodu uz brdo, do njihove Mostarske petlje (raskršča), otale na Hadžiće, pa ka Jablanici, gde sam prvobitno mislio da zanoćim uz jezero. Ipak, poslušao sam ispravan savet drugara, da produžim do Mostara i tamo noćim, da naprosto vidim grad i u dnevnom, ali i u večernjem izdanju. Vožnja posle Sarajeva i dalje lepa, delom uz Neretvu, jedan ozbiljan restoran na putu, za koji ovaj put nisam imao vremena, a iskreno, nemam previše volje da se zadržim na takvim mestima, tj. da sedim i jedem sam. Hrana će mi na celom putovanju biti više da preživim, u kafani se ne sedi sam. U Mostaru sam imao sjajan smeštaj na manje od 100m od Mosta, na početku pešačke zone, čak su me pustili da uteram skuter u dvorište restorana, jer je objekat dvojnog tipa. Najavili su mi muziku u bašti do ponoći, rekoh ne smeta, ne pamtim kada sam zaspao pre tog vremena. Naravno pitali su i kako je kod nas u Srbiji, ceo region nas posmatra (to je inače bio 30. jun, dva dana nakon Vidovdana i još jednog proglašenja pobede ne znam koga nad ne znam kim, to zdravi u glavi ne kapiraju). Mislim da nikada nisam bio u Mostaru, morao bih da proverim sa roditeljima da li su me vodili kao mlađeg maloletnika . Mnogi ste bili, ostali ćete biti, meni se taj centar, stari deo grada, svideo, Neretva je impresivna, prijalo mi je sve, rashladio sam se i odmorio. Potenciram rashladio, pored Neretve, jer sam doputovao na ravno 40 stepeni. “Šort” sa YouTube, sa trasom i malo više fotografija:

Da bi se desio 6. oktobar (a trebao je), morao je da se desi 5. oktobar, morali su ljudi da se probijaju kroz barikade do Beograda, dizale su se tenzije od jutra, a ključno se retko pominje, EPS/Kolubara/TENT su bili u rukama naroda/radnika tada, murija je bila isterana i sledeći korak bi bio Srbija bez struje i generalni štrajk. Neće pasti bez sile, ali se spremio na greškama Slobe, uključujući držanje EPS-a. Čime ćeš da ga "uceniš" da raspiše izbore? Briga ga za studente, gimnazije, briga ga sve, prazne puške. Išao sam od Sonje, NS, Kragujevac, Niš, Novi Pazar, Nedeljice, Zaječar, Šabac, Kosjerić... posle 15. marta sam već video da nema ništa od posla, ali rekoh hajde da probamo lokalne izbore, opet krađa i opet ništa, onda rekoh hajde da sačekamo Vidovdan, opet Srbija sedi kod kuće ili na plažama, nek milion ne može da dođe, gde je 2-3 miliona koji su mogli? Baš da me neko ubedi da će ovo "pumpanje" / "dinstanje" da uspe... Nikad. I da dođe do izbora, za dve godine, opet krađa izbora i opet šta, hajmo na Slaviju da tapšemo i raziđemo se kućama. Važi... tapši. Mora prvo 5. oktobar, ali ovaj put i 6. oktobar.

Da li je neko rekao da je "program" da se nešto radi silom posle 21h? Da li je neko, osoba, organizacija, pozvala na otpor silom? Ovako sam pošao u šorcu i sandalama od IKEA do Slavije, posle bio pešak u masi. Ali i tako, da nas je tako bilo milion, a ne 100k iz cele Srbije, verovatno bi to medijski, a i u svesti ljudi, drugačije odjeknulo, pa i van zemlje. Tada bi tek "hoćemo izbore" bilo legitimno. Ovako samo studenti u štrajku, mi ostali... Iskreno, poučen iskustvima od 9. marta pa na dalje, od 15. marta sam shvatio da ovo više nije ta borbena Srbija, nisu pošle kolone sa bagerom na čelu kao 5. oktobra, nego sa bedževima na majicama. Izbori su valjda za dve godine, do tada ništa, kome to još nije jasno, takav smo narod, takvu vlast smo zaslužili?

Лупета често ChatGPT, људи се превише ослањају, поготово на бесплану верзију и за то коришћење типа гугл питање Рецимо напише ми лепо неки програмерски код јер ту нема двојбе, има где хоћеш само ти он брже сервира и то је супер, али када сам га питао како се зову белоцркванска језера, налупетао се најстрашније. Ево ти клип, премотај на 11. минут, мада је негде пре тога више причао, него сам ово лакше нашао:

Neka je samo odrađeno kako valja i sa delovima kakvi su propisani, ne bunim se za cenu. Gledao sam nedavno klip, YT, neki mislim Nemac, prešao isto preko 20k sa Tricity, objavio sve troškove redom od 0km i utiske, lične, o vozilu. I tu on pomenu da je platio mislim, po sećanju oko 800EUR taj servis i ja se onako baš potresao kada sam gledao. Jer Aleksandar Nemac tamo servisu napravi još mnnogo veći pazar nego naš u Srbiji . Ja skoro skakao od sreće kada sam nazvao naše da mi saberu koliko će biti veliki servis na 20k i kada su mi rekli oko 50.000RSD posle tih 800EUR iz klipa.... dobro je da sam gledao taj klip, sada mi ovih 50.000RSD izgledalo super .

Bravo, koliko vidim X ADV sve gura bez problema, a uslovi od otapanja snega do vožnje i bez rukavica i sa torbicom preko ramena . Dosta putuju sa NC-om, to je isti agregat, kako drži na autoputu, koja brzina krstarenja i na koliko je obrtaja?

Једном ћу вероватно сести на нешто што кочи и иде, нисам ни знао да је ово канта Дотле ево 20к километара осмеха како кажеш додуше данас био мало кисео осмех када су ми завршили велики сервис Али биће опет јефтино на 25к

+1

Lepo napisano, kvalitetne fotografije, potrudio se i za nas, a i za tvoju uspomenu. Hrabrost ti se isplatila, za moje pojmove (i moje neiskustvo) ovo je bio baš hrabar solo podvig.

Razmišljao sam i ja o poseti tebi @Satelis , ističe mi uskoro 2 godine garancije i obavezan servis u Yamaha. Nije da mi za sada nešto ne valja, naprotiv, da ga ne ureknem , nego da se pretrese sve, jer ja ne mogu da znam šta se valja iza brda a stigoh do 20k kilometara. Neko reče da je kod tebe red kao za Magnetnu rezonancu pa ću imati i to u vidu .

Savet dobar, ali što bi rekli "prao sam ruke i pre korone" . Gde uočim na vreme, obiđem ili usporim... i pomislim "da mi je preći na Teneru" . Najgore mi je kad negde naiđem na deonicu puta gde je više zakrpa nego izvornog asfalta, to bude lošije od makadama. Da li je @Satelis štetnije za ležajeve par kilometara takvog "truckanje" puta, ili kada se zvekne u rupu ili u ležećeg pandura (ima ih neobeleženi, možda i divlji, boje asfalta)? Probao sam malo da snimam prednje točkove nekim sklopom nastavaka/držača kamere ("štap i kanap")... i umalo da skroz ostanem bez kamere, oštećena, ali preživela , sad bar neće hteti da mi je ukradu .