Pročitah sada i Rumuniju i Staru, minijature/dosetke u pisanju su ti sjajne. Šteta što niste imali više vremena na obe lokacije, da se to sve prođe više i opuštenije. S druge strane, to je dobar razlog da se ode opet Od 2008. vozim terenska 4x4 vozila po celoj Srbiji, koliko god su ove deonice koje si slikao i snimio kao autoput za terence, za motor je baš rizik, pogotovo dve osobe i koferi... Jedino, da se i obori motor, dve osobe ga ipak lakše podignu Za kraj pitanje, a zbog mog nekog plana, i ako se sećaš, da li je interesantniji i kvalitetniji put deo Kučevo - Majdanpek, ili Majdanpek Rudna glava? Kad mi se sklope kockice, planiram Beograd - Golubac - Đerdap, pa gledam za povratak nešto u nastavku da obiđem, mislio sam do Borskog jezera (nisam bio), pa gledam kako da se uključim na to oko Majdanpeka (možda Žagubica, Jasikovo, Debeli lug)...

Prelepo za obilazak leti (kad sneg na 2000+ metara okopni), prošao sam par puta Alpe kao klinac sa roditeljima kolima. Ima dosta varijanti i dosta prevoja, nadam se da ću jednog dana odvozati i kao ti

Dan 6, poslednji na moru, iskoristio sam za obilaženje preostalog dela obale, dakle Bokokotorski zaliv (ne znam zašto sam mislio da se piše/kaže BokAkotorski zaliv), do Herceg Novog i Njivica dakle. Ništa što već X puta nisam prošao tokom decenija, ali uvek kolima. Milina, pogotovo deo od Lepetana do Kotora, gde mi je po prvi put bilo svejedno da li mi neko ide u susret Ipak, za stizanje do te vožnje uz more, morao sam opet kroz Tivat i dakle kroz par gužvi, a tu sam se na jednom kružnom toku zablesao i umesto da nastavim ka trajektu, isključio sam se ka, ispostavilo se, Porto Montenegro. U pokušaju da se vratim, sve bez navigacije (jer koji će mi, samo bi slapac promašio magistralu ka trajektu) prvo upadnem u neku jednosmernu ulicu i na kraju i u slepu ulicu koja vodi do parkinga za autobuse uz jedan od „ulaza“ u Porto Montenegro. Smorio sam se, ali pošto je bila hladovina i parking i za motore, rekoh hajde da protegnem noge 10-ak minuta. Škljocnuh u šetnji par puta, razgledao sam ranijih godina u par navrata jahte i jahtetine (ovo verovatno ne postoji u našem rečniku), sada je hodanje bilo samo u svrhu razmrdavanja kolena. Došao sam okolo naokolo na onaj isti kružni tok, sada se isključio gde treba i ubrzo bio pored mora. Prošao sam trajekt i krenuo dalje uz taj deo zaliva. Uživanje u pogledu, lagana vožnja, malo sam snimao GoPro, jedan škljoc i eto ga već Kotor. Lepe stvari prolete. Ulazio sam u grad sa mišlju gde ću da parkiram. Znam taj jedan parking nasuprot ulaza u stari grad koji sam obično koristio, kad ugledah krdo motora na platou ispred samih zidina. Em ne može bliže, em se ni ne plaća, valjda, možda neko slika i šalje kazne Ozbiljno sam se prošetao po starom gradu, prvi put se penjao i na donje zidine, taj dan je opet bilo preko +35 stepeni i nisam imao volje da se penjem zidinama uz brdo. Mnogo lepih fotki, u jutjub klipu su, ovde nekoliko pretežno manje poznatih kadrova. Vožnja od Kotora ka Kamenarima je potpuno drugačija od prvog dela do Kotora. Obe trake, široko, brze krivine, a opet uz more i opet malo puštah GoPro. Dalje smor, ništa lepo, gužve, hvala skuteru... prošao sam Herceg Novi, krenuo na Prevlaku do Njivica. U stvari tražeći drugi silazak u Njivice koji ne postoji, stigao sam do granice as Hrvatskom. Kako sam iz Beograda krenuo bez pasoša, samo sam se okrenuo, nisam mogao ni da se predomislim, korigujem plan u hodu i uđem i u četvrtu zemlju, e Jugo Silazak u Njivice uzaludan. Uzana ulica koja vodi do neke hotelčine gde nisam smeo da parkiram, a nisam nigde uspeo ni usput. Ništa od silaska do plaže, nazad u Herceg Novi da se okrepim. Šetnja, slikanje već sto puta viđenog, nisam našao mesto u jedinoj piceriji u blizini, a uz more, a jela mi se baš pica... Idem nazad na Jaz da se okupam i jedem. Hm, čak do Budve praktično... e jest nevelika ova CG obala kad ja na taj način menjam plan i razmišljam o sledećoj tački vožnje. Tako i bi, trajekt, poslednje osoljavanje, pica i nazad u apartman na lagano pakovanje za sutrašnji povratak na sever. Došao sam na more preko Jabuke i Durmitora, doduše i Trebinja, a za povratak je planiran kanjon Morače, oslobođen od saobraćajne gužve zahvaljujući autoputu. Zaboravih link za video, pa edit

Dan 5 sam se zaputio na krajnji istok do Ade Bojane. Krenuo sam rano, Budva i Bečići pusti, uslikao sam i Pržno i Sveti Stefan. Vožnja korektna sa pogledom na more, gužve oko Sutomora i Bara, motorom lakše Bu2 Bečići sa Rafailovićima Pržno Sveti Stefan (i dalje zatvoren) Na Adi Bojani sam bio mnogo puta, ali ove godine sam ispravio grešku, neznanje, te sam posetio stari grad Bar. Naravno ne može se meriti sa očuvanim Kotorom, ali vredi posetiti i pročitati istoriju, videti arheološke artikle iz ogromnog razdoblja istorije čovečanstva koji su nađeni na lokalitetu. Niz ugostiteljskih objekata ispred grada, ceđena pomorandža spas posle sat vremena šetnje na +37 stepeni Aba Bojana lepa, smeštaj može biti uz reku ili u obližnjim Donji i Gornji Štoj koji su na magistrali. Za duži boravak obavezno je da vam ne smeta vetar i da volite talase Na kraju i ovog dela objave, klip

Dan 4 je bio rezervisan za Lovćen, Njegoša. Davne 1987. nas četvoro školskih krenuli smo peške iz Cetinja, ili se kaže sa Cetinja , prema mauzoleju. Posle ne znam koliko sati stigli smo do Ivanovih korita, odatle smo stopirali jer bi nas uhvatio mrak do vrha. Kao i svi tinejdžeri bez mozga, mislili smo da je prečica, tj bolja varijanta od krivudavih serpentina, ako negde idemo "prečicom", ravnom linijom u pravcu vrhova... Em kamenje, em nije levo desno, ali je gore dole da poludiš... da skratim, stigli smo tada, a evo krenuo sam i sada do Njegoša, na lakši način . Tivatski aerodrom Novootvorena gondola je u funkciji, ali ona ne vozi do mauzoleja. Takođe, zašto bih se vozio gondolom kada su tu lepe serpentine. Put uzan, ponegde nema ni mimoilaženja, ali nije gust saobraćaj i odvija se nesmetano. Naravno, lakše i lepše je na dva točka, ili u mom slučaju na tri . Pri vrhu postoji jedna ozbiljno dobra, široka deonica sa brzim krivinama, odatle se nastavlja ka Cetinju ili skreće ka mauzoleju. Slike sa vrha su lepe, naravno da je lepši osećaj na licu mesta . Nisam želeo da se vraćam istim putem, pa sam se preko Ivanovih korita spustio ka Cetinju. Put solidan, krivine lepe, nije širok, ali ni uzan kao kotorske serpentine. Na Jazu kupanje i klopa, a posle toga obilazak još dve obližnje plaže, Trsteno i Ploče. Jaz volim, ali je postala glavna budvanska plaža, Trsteno je malo izmešteno, a Ploče treba posetiti. Jaz has Trsteno Ploče Ploče Za kraj posta video klip sa GoPro kadrovima

Dan treći. Imao sam grube planove šta sve u par dana obići na CG obali, ali sam svakog dana ujutro prelamao na koju ću stranu Kako je ovo bio prvi dan na moru, želeo sam da se osolim što pre. Smešten sam blizu Jaza, ali se ipak odlućih za plažu Plavi horizonti na poluostrvu Luštici. Koliko sam i ove godine video, tu se i dalje ništa ne zida, ima samo nekoliko parkinga koji se naplaćuju i plitko peskovito more okruženo borovom šumom i zrikavcima, čisto Pomenuo sam da se parking plaća, da, za automobile, meni je čovek na rampi mahnuo da prođem, a drugi me uputio skroz do restorana na plaži. Pomislih da su me pomešali sa nekim poznatim ili lokalcem Restoran je u odnosu na pre dve godine promenio koncept. Nema kelnera, "samoposluga" sistem, izbor hrane korektan, a u stvari meni najvažnija karakteristika, hladovina drveća je ista Kako se po Luštici na drugim mestima zida, početak poluostrva je sa novim asfaltom, kružnim tokovima, ali tako je do Luštica Bay oblasti, dok je dalje ka Žanjicama stari uzani put prihvatljvog kvaliteta i za skuter. Spustio sam se i parkirao u hladu, mislio sam da sam u Žanjicama, a bio sam u susednom "prekobrda" Mirištu Sišao sam na plažu bočno da je uslikam celu, i igrom slučaja naleteo na poslednji poziv za polazak brodića кa Plavoj špilji. Ko nije išao, sat vremena i samo 15e vredi. Prolazi se i relativno blizu ostrvа Mamulе, nekada i zatvoru, sada hotelu za dublji džep. Na povratku sam se iskrcao na Žanjice, i pre 40-ak godina simpatičnu plažu koja ni danas nije previše urbanizovana zahvaljujući udaljenosti, i preko brdašceta sam se vratio u Mirišta po skuter. Ne preterana gužva i dovoljno lokala na obali, verovatno su razlog i za uvek solidan broj usidrenih čamaca i jahti. Nastavio sam južnom stranom do Rosa, još uži put, težak (do nemoguć) za mimoilaženje automobila. Rose iz prošlog veka pamtim kao manje fensi mesto sa jednm parkingom. I dalje je zadržan taj stari izgled uz more, dok se ne dođe do rizorta zahvaljujući kome se već par godina ni na nekadašnju "slobodnu" plažu više ne može, samo za goste hotela. Prave Crnogorci parkinge i silaske na nove plaže pre samog mesta, ali mi to nije bilo privlačno ni da pogledam, kao da se spuštam u kamenolom. Dva točka napred i zaključana osovina na bočnom nagibu Krug po Luštici sam zatvorio severnom obalom, urbaniji put koji prolazi i kroz Krašiće i Bjelila. Mirnije je more sa te strane, ali je zaliv. Nekako sam uvek više voleo horizont ispred sebe, a ne obalu prekoputa. Posle dva dana putovanja iz Beograda i preko 600km na velikoj vrućini, prvi dan na moru dakle lagan Ovaj put samo 7-8 minuta video Saobraćaj u špicu sezone je za one sa jakim živcima, ili motorom, ovo mi je stiglo preko WeTrasfera, skuter sličan mom, pa sam kao običan prosečan primer postavio da se vidi šta vas čeka ako se zaputite na CG obalu...

Dan 2, uživanje i napor na +35°C Uzbuđenje, a i rano sam legao, te je polazak na prijatnih +19 usledio iz Vraneša oko 7h (nisam sačekao verujem odličan doručak od 8h). U razmišljanju par dana pred put, ideja je bila Prijepolje, pa granični prelaz Jabuka, dalje ka Žabljaku, pa dole na Boku. Dve izmene pred sam polazak, drugar mi je dao alternativu delu puta u regiji Žabljaka, a drugi je još uvek bio na odmoru u Trebinju, te sam tako malo promenio trasu, a takođe na spisak dodao treću zemlju, lepše zvuči Na granici nikoga, inače sam za put na jug izabrao ponedeljak i utorak, oba u prepodnevnim časovima, što se pokazalo kao dobro. Pljevlju sam prošao, na Đurđevića Tari samo škljocnuo, a posle uspona ka Durmitoru sam skrenuo na taj alternativni trek. Ovo prethodo je samo par rečenica, a u stvari sadrži veliko uživanje u vožnji. Od polaska tog dana, dakle južniji deo Srbije i sever Crne Gore... vrh za moje pojmove. Dakle zaobišao sam Žabljak, ali sam prošao pored par jezera, minijaturnog vodopada i posetio sam manastir Podmaslinovo iz 11. veka. 99,9% svega je bio asfalt, što je bitno nama sa skuterima, ali spuštanje do manastira makadamom (preko kilometar) i posle penjanje, auuuu ozbiljan stres za mene. Nagib nije bio velik, zato sam i krenuo, ali na 2-3 mesta se posle zaoštravalo i naravno tu je bilo dodatno neravno i rastresitije. Blago ali neugodno su mi nekoliko puta proklizavali prednji točkovi. Ipak taktika što sporije može, bez da stanem, spustila me je do manastira. Problem je 250kg, ako skuter padne, na kosini sa klizavim osloncem, teško bih ga sam vratio u vozno stanje. Videla me jedna monahinja preznojanog, pomenuh razlog i da ne znam da li ću uspeti na gore... Ona se sigrurno nagledala puno motora, siđu sigurno i sa Tomosom 4, ali ovo moje nit je motor, a teško kao da jeste Mirnim glasom je rekla samo "uspećeš". Nisam baš neki klasični vernik, ali tada poverovah, ta mirnoća mi je bila potrebna Na gore sam išao umerenim gasom, problem je bilo tih par mesta sa strmijim delom, gde su baš zato i rupe i ratresito, te sam tu morao da pojačam gas. Naravno skuter ne ide uvek gde je najbolje i gde sam ja zamislio, a zadnji točak mi je par puta pošteno klizio levo, desno, meni se činilo i po bar pola metra... da skratim, uspeo sam Nađoh se ubrzo iznad Šavnika (iz neklasičnog pravca), mesta koje su u staro doba Juge svi nekako znali, a mislim da nema 200 kuća. Oko Nikšića dosadna deonica, na prilazu i na odlasku nadao sam se pumpi i taman kada sam pomislio da sam u problemu i da li ću dobaciti do Trebinja, pojavi se jedna pred samom granicom. Na granici mali red, nakon toga silazak ka reci Sušici koja se posle uliva u Trebišnjicu. Tu na jednom od kupališta me je u kampu sačekao drugar. Rashadih se pivom i kupanjem, ručao i morao sam dalje ka moru. Ovaj put od Trebinja overio sam samo Hercegovačku Gračanicu, zbog pogleda na ceo grad. Nije bilo vremena za više. Posle još malo vožnje ugledah more. Mnogo je bio vruć ceo dan, dodatno me iscrpeo, te sam umesto varijante da vozim oko celog zaliva, izabrao trajekt i zatim se dokopao smeštaja na par kilometara pred Budvom. Narednih 4 dana se vozim po crnogorskoj obali Pređoh ako je tačna statistika 355km, što je meni rekord za jedan dan, i to po ozbiljnoj vrućini. Ipak sve je ispalo odlično, i klip je bar meni zanimljiviji od prethodnog

Znam da nisam pravi bajker, jer i formalno vozim 3 točka sa B kategorijom. Ipak to mi je bila instant ulaznica za "vetar u kosi", što je opet samo zastarela izreka iz doba dok su kacige nosili mahom samo takmičari Pre sada tačno godinu dana počeo sam bojažljivo, u grču, da se vozim po parkinzima i ulicama Novog Beograda. Tada mi nije padalo na pamet da ću do sledećeg leta preći 10.000km i čak napraviti, za mene avanturu, do mora. Velika inspiracija mi je bio putopis "Solo skidanje mraka - BG - BL - RI - PG - BG". Naime, ko to nije ispratio (neka isprati) @QmBGD je na svom tadašnjem skuteru od 350cc u 4 dana prešao preko 2.200km. Lično nisam taj kapacitet osobe, nemam iskustva ni snage/kondicije, ali eto krenuvši iz Beograda u jedan ponedeljak i vrativši se u naredni, prešao sam 1.750km sa skuterom od 300cc. Putovanje nisam dugo planirao, splet privatnih okolnosti je otvorio opciju. Prva pomisao mi je bila Grčka, dovoljno bi mi bilo i do Halkidikija da se provozam Kasandrom, Sitonijom i do Uranopolisa na Atosu. Međutim put do Grčke je mnogo komplikovanji ako se izbegava auto-put. Da skratim, odlučih da idem do Crne Gore. Pomenuh, nisam u cvetu mladosti već naprotiv klasična kriza srednjih godina (55), daleko sam od pune snage, maksimalno sam vozio 250-300km u danu, pa sam tako i ovde isplanirao po jedno noćenje u Srbiji na odlasku i povratku, kao i 5 noćenja u Crnoj Gori. Pošto sam putovao sam i ležanje na plaži nije opcija, izabrao sam "baznu stanicu" između Budve i Tivta kao najzgodniju za vožnje u raznim pravcima. To bi bio kao neki uvod. Slikao sam telefonom, snimao ponešto sa GoPro i treba vremena da se to sada uklopi, lakše i lepše je voziti Dan prvi, spakovan, prijatno iznenađen da mi čak nije trebala ni dodatna torba/ranac koju sam kupio za zadnje sedište. Kofer i prostor ispod sedišta taman dovoljni za letnji put od nedelju dana. Tu je jednocilindrični motor i puno preostalog mesta velika prednost. Ko ne zna, pod Tricity sedište stanu dve kacige i neka tanja jakna. Spakovao sam se da mi u izvornom stanju stane i kaciga. Pošto nisam morao da pređem veliku kilometražu, krenuo sam lagano pored Avale, ka Mladenovcu, Topola, kafa na Rudniku (555). Dalje Gornji Milanovac, Čačak, pauza Međuvršje. Stao sam da protegnem noge i na Zlatiboru, ručak na Borovoj glavi, na kraju stigao do Zlatara, gde sam noćio u Vranešima. U nastavku putovanja sam uvideo koliko je ovaj prvi dan bio vozački nezanimljiv Tricity je išao dovoljno za moje pojmove početnika, a malo više konja bi samo kod nekih preticanja meni dalo veću sigurnost, pogotovo na usponima. Pre noćenja sam otišao do Radoinjskog jezera koje sam sada prvi put posetio, ne i poslednji, zato sem ove iznad "uvodne" slike, ostale samo sa kraja puta. Jezero inače dobija vodu iz Zlatarskog jezera (Kokin brod), a ono iz Uvačkog jezera, logično to je u stvari sve reka Uvac koja izvire u blizini Sjenice i pregrađivana je na više mesta. Uvac se na na kraju uliva u Lim. Ko ima volje da pogleda i prvi klip (14 minuta), on sadrži i delove vožnje... Uzmite u obzir da su to dva prednja točka, ni 30 konja na 230kg teškom skuteru, plus vozač i prtljag Dakle nije slow motion, nego samo tako izgleda

Nikako da mi se pridruži drugar sa Piaggio MP3, ali evo još jedne dnevne vožnje Yamaha Tricity 300. Opet Srem, Fruška gora, ali pre toga malo kroz Bešku, Čortanovce, silazak iz drugog pokušaja do plaže "Varljivo leto '68.", Sremski Karlovci, dalje uz Dunav uzvodno... tu izgubih bar sat, biciklistička trka, sve blokirano... Onda uspon na greben Fruške, pauza za ručak u hladovini i za kraj u stvari glavni motiv, manastiri Staro i Novo Hopovo, Grgetek i Krušedol.

Darko ima super tatu Bravo za obojicu i putopis

Prošle nedelje kraća vožnja bez plana. Tačnije ideja je bila ka Rudniku, ali recimo svraćanje na Avalu nije Pošto sam relativno poranio, a išao starim putem ka Mladenovcu, pomislih zašto ne i krug do tornja. Izgledaće vam kao usporeni film, ali daleko sam od pamćenja krivina, a ni 300cc i neiskustvo nisu na strani atraktivnosti. Meni je bilo lepo, to je navažnije Do Oplenca sam svratio samo da protegnem noge, bio sam mnogo puta. Snimio sam još i prilaz Rudniku, kao i samo penjanje. U podne kod Kote 555 još nisam bio ogladneo, te se odlučih za ručak kod kuće.

Guram 11. mesec, 7.000km do sada (najviše sam 320km u danu). Prošle godine sam dao 2.800e učešće za Tricity + nosač i kofer + viši vizir i kacigu (sve su spakovali u kredit), i sada plaćam 98e mesečno fiksna rata, tj 84 takve rate (nije ni sada mnogo, a koliko će ta rata da bude u kupovnoj moći za 5-6-7 godina, videćemo ). Ne sećam se cifre koja je bila da sam ga platio odmah Sedište mi je za sada OK, to komfort bih prvo negde da probam, da vidim razliku, možda ima neki model skutera sa njim u radnji, svratiću..., a kofer... pojma nemam, taj Yamaha svi kritikuju, ja ne znam za bolji Juče mi je stala pica 32" bez problema, prvo sam naručio, pa onda razmišljao da li će biti mesta Pod sedište dve kacige i tanja jakna, to je valjda isto dobro. Video sam baš za Tricity i X Max original torbica 18 litara za ispred sedišta, da li je neko to koristio, koliko se komplikovano stavlja, skida, pošto pokriva rezervoar?

Возим Yamaha Tricity 300 од краја јула прошле године. Тотални сам почетник, са мало искуства на 50 кубика, али зато 35 година вожње у саобраћају колима, без инцидената. Не могу да поредим два модела из наслова, али могу да кажем да сам ја Yamahu одабрао из два разлога, лепша ми је (већа, робусније делује, бар мени) и има сва три точка 14". Не могу да поредим ни да ли има разлике у вожњи јер возим само један модел, али скроз се лако вози, кочи солидно, нема проблеме у кривинама са и без кочења, стабилнији је сигурно преко шина, колотрага и слично него стандардни скутери, на ивичњак се под углом пење и силази да се не осети на предњем делу, закључавање осовине и померање по гаражи или паркингу радиш и кад си поред мотора... ок теже промашиш понеку рупу јер имаш већу шансу да је набодеш напред или позади. Такође је доста тежак, 230 килограма, али опет доста су дували ветрови и некако ми тада та тежина баш добро дође, а могуће је и због два точка напред стабилнји. Потрошња ми је у односу на возило које иначе возим смешна, дајем испод 2.000 за резервоар, наспрам 12.000. Ипак нису ми паре мотив да не силазим са трицикла, него напросто сада ми је лепо када идем на посао, уместо смарања у колима, чак и уз понеку кишу, а хладноћа по граду није проблем. Такође одем на понеки излет, 200-300 киломатара дневно није никакав проблем ни мени у годинама, а без кондиције. За некога ко нема А још увек, личо сам скроз задовољан.

Сем представљања пре пар месеци, ништа нисам постављао. Не силазим са троточкаша од када сам га узео крајем јула прошле године, кола једва возим по граду, а јесам се мало возио и у радијусу стотинак километара (Космај, Букуља, најдаље Голубац и манастир Тумане). Ово је такође најобичнији излет, али сам испробавао нову камеру, па ево пар минута са викенд вожње од Београда до Фрушке горе

Видим да си прешао на X-ADV а пошто си мушки возио претходни скутер са 350сс, да ли је X-ADV пун погодак, ако има нека мана или ненадана предност? Мени наоко делује да би могао да завршава и град и пут?

Свака част. Озбиљна километража по данима и укупно, за скутер, уз претежно баш лоше отежавајуће време, и потпуно сам Да ли су просечне брзине реалне са ових приказа, коју навигацију си користио?

@zaludan Uzeh letos trotočkaša, pa sam pred NG naleteo na najavu Dedamrazijade, tako stigoh i do ovog foruma Par puta sam posle posetio forum, rekoh možda iskoči neki kadar sa Dedamraijade da se ugledam, neki su snimali, ali nisu mnogo kačili I onda rekoh da se prijavim, mada iskreno, veliki je forum, baš posećen tokom dugog perioda, sigurno kolekcija jako korisnih stvari (koje ću potražiti po potrebi)... nego privatno nemam sada previše vremena, ovo mi je stiglo na email jer si me "prozvao" Ti si vidim i ovde zaludan voliš forume Jel teraš nešto na dva točka, ili bar planiraš, ili samo tako... Evo ne znam sada ni da li ovo što pišem dobijaš samo ti, ili ide dalje u prepisku Kad kliknem sada videću Svakako hvala i februaru za ovo vreme, samo sam u januaru sedao jednom nedeljno da provozam, a do decembra i sada skoro svaki dan

Verovao ili ne, ja u 100% slučajeva spustim noge dok se zaustavljam, onda tek zakočim osovinu... posle toga se nekada uspravim da istegnem noge, nekada ih istegnem sedeći, pružim ih unapred, to sve može ... ali je to zaključavanje, kao što napisah, fantastično kada guraš motor po parkingu ili garaži Idu ljudi oko sveta i u Renou 4 ali mislim da je realnija velika kubikaža, nego forsirati na duže nešto sa jednim cilindrom. Ipak, po Srbiji želim da se vozim, možda dobacim jednom i do CG Za nešto dalje bar duplo kubika

Krenuo sam, izgleda tvojim stopama, samo "malo" kasnije starosno, pa pitanje dokle ću Recimo, da li se na polaganju za A polažu i pravila, ili smao vožnju, ako imaš B kategoriju? Vozim kola blizu 40 godina, ali ne bih sada položio testove nikada Hvala na informacijama i napomenama za motor, prvo sam pogledao ulje, za sada je dobro, nivo Prešao sam oko 3.500km, oko 2.500km od prvog servisa na 1000km, sledeći je na 5.000km. Jeste težak, dosta mase mu je napred zbog duplih točkova, ali stvarno su ti točkovi prednost kada je zaključana osovina, kada ga pomeram po garaži, parkingu, naravno preko tih pomenutih šina i slično... ali i teže izbegneš rupu kojoj se nisi nadao Tvrd jeste, ali za bolje ne znam Pauze volim da pravim, nisam nigde do sada žurio, ali se zaista na autoputu nekako ne osećam kao u prirodnom okruženju. Ne volim da vozim mnogo i dugo preko 100km/h a na autoputu moraš, toliko idu autobusi i kamioni Svih ih verovatno izbegavaju zbog dosade, ali nekada moraš da bi stigao gde treba ili na vreme.

Nisam znao da Kymco ima ovu tricikl zver, mada i da sam znao, platežno sam dobacio taman do Yamahe. Hteo sam jednom u životu da kupim nešto sa 0km na rate, i to na 84 rate Gledao sam i Pežo i Pjađo, ali Jamaha mi je bila nekako najlepša, a i jedina sa 14" sva tri točka (Kymco vidim nazad 15", ali napred13"). Za sada dok učim vožnju mi je dovoljno ovih 300cc, mada sam siguran da ću vremenom osetiti da bi oko 600cc bilo bolje

Goran, Beograd, peti put sam proslavio pedeseti rođendan (na kom sam privremeno zastao sa brojanjem). Verovatno sam klasičan primer okasnele krize srednjih godina kroz ostvarivanje želje iz dečačkih dana. Čak ni pravi motor nisam mogao da kupim, iskoristio sam prečicu zakonske mogućnosti vožnje tricikla sa B kategorijom. Na samom kraju jula osmeh mi se razvukao od uveta do uveta kada sam seo na Yamahu Tricity 300. Iskustvo gotovo nula, par puta rentirani skuteri 50cc na moru. Počeo sam sa vožnjama bukvalno po parkinzima po NBGD blokovima, posle par dana i nedelja širio sam priču dalje po gradu i vremenom i po okolini. Kako nas je ovo leto častilo sa mnogo sunčanih dana, uspeo sam da dobacim i do Kosmaja, Bukulje, a najdalje do Golubca i manastira Tumane. Za moj nivo (ne)iskustva, ovaj trotočkaš mi je sasvim dovoljan i za sada ne idem daleko u bilo kakvim planovima. Nisam laik samo po pitanju tehnike vožnje, nego i u baš svemu drugom vezano za vozilo. Zbog informacija i komunikacije, druženja, eto i mene na ovom forumu. Svestan sam da 300cc nije za duža putovanja, niti za sada imam iskustvo, kondiciju i mogućnost za tako nešto, ali radujem se nekim vožnjama po Srbiji. Potražiću takve predloge i ideje po forumu, siguran sam da ih ima. Pozdrav svima. P.S. Imam malu zebnju vezanu za trotočkaša među bajkerima, ali sam sam kriv zbog trenutne lenjosti da odem u auto-školu i bavim se polaganjem pod stare dane