Dan 8, izvoli predstavi se Poslednja tri noćenja na ovom putovanju bila su mi bukirana sa doručkom, tako se potrefilo, naprosto je bilo uključeno. Pripadajući doručak je nakada dobra stvar, ali ako želite da poranite, koči vas u planovima. Za osmi dan ispred mene je bilo samo oko 250km, ali većim delom put kojim nisam išao. Takođe imao sam dve POI tačke, za prvu sam pogotovo znao da iziskuje dosta vremena. Imao sam zato malu bojazan da ne upadnem u jurnjavu sa vremenom, nikako ne volim da me uhvati mrak, ne vozim GS sa stadionskim reflektorima . Doručak u Crikivenici je bio klasični švedski sto, ali je bio bolji od naredna dva po pitanju ambijenta. Terasa sa pogledom na more, za bolje nisam . Posle dakle fruštuka, ide se naput, a put je za početak opet Jadranka, bar solidan deo, 65km, od Senja do Karlobaga. U Karlobagu sam napravio pauzu za kafu. Parkirao pored kolege. Retki smo, ali ima nas . Usledilo je pentranje uz Velebit, čak i par serpentina. Dobio sam preporuku od @zaludan da se zaustavim kod Kubus Ure, spomenika iz sredine 19. veka koji je postavljen nakon uspešne gradnje puta od Karlobaga do Gospića. Stao sam na jednom vidikovcu i pre spomenika. Porasla mi je brada za ovih 8 dana, seda, još sam matoriji, nego što se osećam i želim da priznam Skretanje za spomenik sam očekivano promašio, ali postoji i drugo odmah nakon spomenika, kojim sam trebao da se vratim na magistralu. U pitanju je samo par stotina metara viška, da ne steknete pogrešnu sliku . Kad već pominjem Gospić, sem prolaska krozi isti, ostalo mi je u sećanju da je ceo potez od mora do pred Plitvička jezera, tj do Korenice, bila odlična vožnja, dobar asvalt, lepa priroda, fina temperatura. Par manjih mesta gde se usporava i to je to. Od Jadranke očekujete, i dobijete. Ovde ništa nisam očekivao, a dobio sam, zato mi je sigurno toliko i prijalo. Slika nula , samo vožnja. Posle 200+ kilometara od jutros, eto me, nakon mnogo decenija, ponovo na Plitvičkim jezerima. Ulaznica 40e kao i za Slapove Krke, plus ovde se plaća i parking, mislim da sam calnuo 7 ojra. Za Plitvička jezere potrebna je još bolja kondicija nego za poredbene Slapove Krke. Da sam se bar presvukao u sandale i šorc, ali nisam. Pakao. Mnogo se pešači ako želite sve da vidite, mislim da sam ja prešao oko recimo 60%, dovoljno. U pantalonama i dubokim cipelama, na 35 stepeni. Nije baš kao ranac od 20kg u vojnom maršu, ali ni ja nemam 17 nego 57 godina . Da budem iskren, jedno 30% od tih 60% se vozi brodićem i "vozićem", ali opet je mnogo. Da li vredi, pa vredi ako vam se svidi ovo na slikama, jer uživo je uživo. Ni ovde nije smeo da se pušta dron, ali platio sam im skoro 50 evra pa sam sebe ubedio da smem, bar ovako za jednu fotku . Svega 22km od ulaza 1 Plitvičkih jezera stiže se do čuvenog Douglas C-47 B Dakota. Još tri kilometara dalje je i sam aerodrom Željava, ulaz u podzemni deo. Motoristi na Balkanu se dele na one koji su bili na Željavi, bar jednom, i koji će biti . Lično mislim da je kao neka atrakcija, nisko na lestvici. Ali tu je blizu Bihaća, blizu Plitvica, na putevima ka Nacionalnom parku Una i Štrbačkom buku, ka Karlobagu tj Jadranki, pa eto što ne svratiti, „dž“ je . Nekada je to bio ponos jedne velike zemlje sa 24 miliona stanovnika, nikad koriščen jer se nismo branili od neprijatelja, nego smo se sami pobili. Bilo kako bilo i ne ponovilo se, eto i mene polubajkera sa pomoćnim točkom na Željavi, jeeeee . Ostalo je da pređem granicu i smestim se u Bihaću. Naravno i ručak/večera, davno je bio doručak sa pogledom na more. Na granici ona najgora umerena gužva, 10-15 vozila. Nije kilometarska kolona i sramota me je bilo da se proguram, nije više bilo ni sunca da se vadim na isto, a bio je tu i kolega koji je uredno stao da čeka. Strejndžer je malo palio gasio motor pri pomeranju, pa malo probao da ga gura bočno i umalo da mu se izvrne, onda se odgurivao ovako sedeći. Ja baja sa pomoćnim točkom stao pored Trisitija, zaključao osovinu, gurkam ga lagano jednom rukom , ako je nagib povučem ili pustim ručnu . Dočakao sam svojih 5 minuta prednosti . U Bihaću fino večerao u hotelu koji ima i svoj restoran, malo sređivao slike i klipove sa drona i spavanjac, Naredni dan je takođe pun lepih stvari, vode će izdominirati . Relive mapa, fotke, dron...

Nisam ni znao da ima, sada sam guglao, pominju "Polini 241.741 + OEM Yamaha kaiš + kompletan CVT pregled/čišćenje". Sada teram od 35.000km ka 40.000k, kada svakako moram da radim varijator, pa bih se i ja radovao informacijama i prve ruke, vredi li ?

Pročitah i ja u cugu. Neobično za tebe da si krenuo toliko „opušteno“ . U ranijim "radovima" do tančina si sve imao isplanirano, tako da si od, parafraziram, „žurio sam da u minut stignem na zakazano razgledanje grada“, i slično, ovde došao u suštu supronost, „sedim i uz sendvič prelamam gde ću od Albukerkija“. Ono na Tjentištu je vrhunac, hoću li kafu ili da ostanem pet dana . Lep je i Balkan, može stvarno da se iskombinuje svašta. Mene čeka SH20 . Bravo Mladene . P.S. Zapamtio sam žutu Škodu 110 iz putopisa o Bosni, mi smo imali i tu 110, doduše crvenu, pre toga plavu Škodu 1100MB. Nekada kola nisu pravili samo u beloj, sivoj i crnoj boji .

Шта год да напишем после оваквог текста, комплетног, не може бити адекватна похвала. Свака част, ово је, што се каже, за уџбенике. Хвала.

Jedna baš kratka od pre desetak dana. Sto i četvrt kilometara do sela. Uvek nešto teglim(o) na tamo, ili nazad, pa idem(o) kolima, prvi put sam krenuo sam bez ičega, a nisam nikom ni rekao da idem . Na početku kratka kiša ni iz čega na 30+ stepeni, onda zastoj, posle vidim da je naš vođa dočekivao njihovog vođu, pa smo čekali da prođu plavocrveni blinkeri. Autoput do Stare Pazove iskoristih da testiram maksimalnu brzinu, pokazivalo mi 140km/h, GPS posle rekao da je to 130km/h, bar je tako Relive protumačio .gpx fajl. Inače autoputem „krstarim“ oko 105-110km/h, to je po GPS stotka do 105km/h, taman da sam brži od kamiona i autobusa . Probao sam i 115-120km/h kada sam žurio, ide i to bez problema, troši tada 3.5 umesto 3.0, ali to na stranu, čini mi se da mu tako ne prija u dugom periodu, siguran sam . Dalje Inđija i do NS starim putem, malo gužve kroz NS ali nisam žurio, i onda južna Bačka pred sumrak. Posle godinu dana ponovo sam nakaćio GoPro na staru kacigu (na novu za sada ne mogu, ona modularna flip back), pa sam testirao i ugao snimanja... i nisam se baš proslavio, ali podsetio sam se kako ne treba da znam ako/kad nešto bitnije budem snimao .

Najvažnije je da ste vi uživali i vratili se kućama u savršenom stanju. Putopis je očigledno iskren, sa svim prednostima, ali i manama ove ture. Koristan rezime na kraju. Pozdrav tebi i ekipi .

Prošli Šumarak i Dubovac, evo nas u Beloj Crkvi, sve OK. Na svim putokazima je precrtana Bela Crkva, ali eto subota 15.08.2026. 9h, puštaju.

Bravo, baš lep put, opušteno sve, vidi se da ste zadovoljni... a pri svemu tome bez ikakvih problema. Da je i Ploken prošao bez kiše bilo bi 101%, ovako samo 100% . Da studenti završe priču do sledećeg putopisa .

Da li je neko prolazio juče, preključe, Gaj - Šumarak - Bela Crkva, dok je požar još uvek, može li se tuda ka Rumuniji? Mnogo je okolo od Pančeva preko Banatskog Karlovca do Bele Crkve.

Jel tebi tačno radi obrtomer, vozi se kao dizel na 2-3.000 obrtaja i smanji malo za taj BMW, nije 1300 Kao što rekoh i @Mr_Wolf-u, bolji su snimci sa zvukom motora

Da, on je došao ranije i odmakao se od ivice, isto verovatno zbog medveda. Ti si naišao baš onako da se sve poklopilo kako ti ne odgovara. U tvojoj traci zauzeto, iz suprotnog pravca dolaze kola... a medved kreće asfaltom ka tebi... Pametno si stao ranije, pa si kao imao neko kupljeno vreme da reaguješ, ali nije se mnogo popravilo... Daster stoji, kolona iz suprotnog pravca ide lagano... ZaEbano. Srećom meda bio kul, majka sa onim mečićima iza. Pa mislim da je bolje .

Sad kada sam ukapirao foru sa deljenjem posta u drugoj temi, koristim saznanje . Deluje kao dupliranje, i jeste, ali tema (Kratke vožnje) ode dalje, a neko će naleteti na sadržaj ovde u "skuterima", jednog dana . Dakle dve jednodnevne vožnje 300cc povezane noćenjem u Kladovu .

Ovo je za tebe bilo baš lagano, ni u fotelju se nisi umoran strovalio na kraju snimka . Baš si opušteno prošao pored onog medveda na asfaltu, ja sam se ispred monitora malo štrecnuo dok sa samo gledao . Korisno mi bilo i da vidim kako se to pretiče sa 1000cc više nego što imam, a svidela mi se i prednja kamera sa zvukom motora . Pozdrav komšija .

Dan 7 Neću da tvrdim da je Jadranka bila motiv za ovaj put, bar nije jedini , ali sedmog dana je najzad i ona došla na red. Mislim na deo na kojem će se moje gume sa njom danas družiti, po pričama najbolji deo, Starigrad, Karlobag, Senj. Od kada sam pre tri godine seo na tri točka i počeo da čitam postove na ovom forumu, Jadranka je dominirala na exYU prostorima. U regionu su još i TA i TF, kao i SH20, a u Srbiji je meni fina Dunavska magistrala. Naravno Dolomiti i Švajcarska su priča za sebe, za mene deluju nedostižno, ali dok se koprcam, nadaću se. Krenuo sam lagano preko Paga, kao zagrevanje. Kod grada Paga se uslikah pored polja soli, a jutarnju kafu sam potegao kod mosta, pogodićete opet Paškog . Pola sata ili 30km dalje već sam bio kod Masleničkog mosta, starog, imaju dva preko drugog ide autoput. Uspeo sam da ukadriram oba . Dalje nama šta da se slika, tj nema kada da slika (sem ove table), samo se vozi. I uživa. Čak i na tri točka. Ništa novo nemam da dodam, sve dobre priče su istinite . Imao sam i sreću da nije bilo gužve, vreme idealno... Jadranka me je premijerno dočakala u punom sjaju. Pauzu sam napravio u Karlobagu, čisto da ne projurim. Bez konzumacija, samo protegao noge. Dalje opet nirvana do Senja. Prvi put sam i u Senju. Svratio sam do tvrđave, na kratko, pa u grad. Senj je bio ozbiljna priča u staro vreme, vojna, a i gradić. I sada su tu zidine i druge znamenitosti koji dočaravaju istoriju. Takođe Senj je i na kraku najboljeg dela Jadranke, pa je strateški dobro mesto za bajkere. Popih kafu, kratež za evro i po, nestvarno jeftino za Hrvatsku. Umalo da ne popijem, jer mi se i nije pilo, ali je kelner ispred restorana bio fin, ljubazan, pa me je kupio. Do sada su se svi vidno obradovali kad čuju „naš“ jezik, bar meni tako deluje.. Nastavio je kelner da startuje druge prolaznike, na nekoliko stranih jezika. Dok sam srknuo espreso, naleteo je recimo par, nije mu prošlo sa engleskim, nemačkim, italijanskim, francuskim, španskim... na kraju ih je pitao odakle su Iz Kazakstana I kelner ih pozdravi na ruskom, svaka mu čast, a ljudi se obradovali, stariji Kazakstanci svi znaju ruski. Spavanje mi je bilo bukirano u Crikvenici. Neki hotelčić koji u sklopu ima i restoran, nevezan za noćenja. Korektan, uz obalu, prvi put sam imao i doručak uz spavanje. Stigao sam relativno rano, pa sam imao dosta vremena da ozbiljno prošetam gradom. I slikam i snimam. Veliko mesto, kilometri plaže, dosta i one klasike, hladovine borova. Na kraju sam i ručao/večerao u jednom od restorana na plaži. Naručio lignje, kelnerici rekao da mi donese mali espreso dok ne stigne klopa. Za manje od minut mi stižu zajedno i kafa i lignje, promet ludački, prave kao na traci . Klopa kao i cena, osrednje. Dan 7 gotov. Sutra opet jedna vrhunska destinacija, dve , a pre toga deo Jadranke, sada na jug, do Karlobaga a onda uz Velebit. I za kraj ovog dana, video

Evo prebacio 35.000km, mali servis Barel NBGD, oko 10% skuplje nego mali servis pre godinu dana, taj sam račun slučajno našao pa uporedio. Problem mi je sledeći servis na 40.000km, jer se na svakih 20.000 radi i varijator, a to boli .

@Саша moj savet, ako ideš do Studenice, imaš na 40 minuta jako lep manastir Gradac prema Goliji, a iz dvorišta manastira siđi stepenicama do "Gradačke banje", nećeš se pokajati, motor ostavi pored manastira na parkingu. Planirao sam sličan put Beograd, Mladenovac, Topola, Vrnjačka Banja, Brzeće, Kopaonik, dole sa Kopa na Rašku, pa Gradac, Studenica, Ušče, a nazad bih Dolina Jorgovana ka Kraljevu pa na Ibarsku do Beogada. Nisam još video gde bih spavao, idealna je tura za jedno noćenje negde oko Kopaonika/Golije. https://maps.app.goo.gl/43X8GnevuiMvoVnu9 Manastir Gradac (XIII vek) Na šumovitim padinama Golije, na uzvišenju koje meštani zovu Petrov Krš, smešten je jedan od bisera srpske srednjovekovne sakralne baštine – Manastir Gradac, zadužbina Jelene Anžujske, žene srpskog kralja Uroša I. Ova francuska princeza je ona kojoj je posvećena čuvena Dolina jorgovana, a bila je i majka dvojice znamenitih srpskih kraljeva: Dragutina i Milutina. Tačna godina završetka izgradnje manastira Gradac nije poznata, a po nekim podacima završen je 1276. godine. Građen je u raškom stilu, a u arhitekturi postoje i izvesni elementi rane gotike, kao i kasni ili pozni romanički uticaji, pa je baš zbog toga manastir Gradac postao i deo projekta Transromanika – romaničko nasleđena evropskim turističkim turama.

Drugi dan prvog avgustovskog vrelog vikenda trebalo je da krenemo iz Kladova preko Brze Palanke i preko Miroča, ali to će ostati za narednu vožnju. Više se uopšte ne sekiram kada nešto propustim, eto prilike da se vratim, jednom . Prethodnog dana nam je sunce tuklo iz pravca Rumunije baš kod Decibela, pa smo se na te vidikovce vratili. A i taj deo Dunavske magistrale je možda i najlepši. Ako ne i za vožnju, pogledi svakako, pa šta fali i suprotan pravac . Dalje po planu, preko Rudne Glave. A u njoj na 200 bandera reklame za Expo 2027. Kafić, možda jedini, u mestu Rudna Glava, zove se Matrix, na kvizu ni u snu ne bih pogodio. Mi smo prošli, ali verujem da je dobar, bio je posećen. Ceo potez od polaska tog jutra do Majdanpeka "desetka" ili "petica", kako god. A onda Majdanpek, sada kineski Majdanpek. Slušao sam neke stručnjake koji su objašnjavali da ako procenat korisnog kopanja rude padne ispod nekog broja, recimo neka je to 7%, rudnik se zatvara, jer kopanje nije vredno uništavanja prirode. I mi smo prestali da kopamo, Srbija. A onda je neko to za procenat/ugradnju, slavu/vlast i svoju decu predao sve kinezima i sada oni razvaljuju Srbiju. Ma neka bude i 2% rude, šta ih briga, otići će kući. U gradu oprezno, to se već zna, baš veliki nagib i klizav asfalt. Dalje prema Petrovcu na Mlavi opet fin put do Kučaja. Od Kučajne nov asfalt ali mnogo oštrije krivine, bolje mi je do Kučeva. Pred Petrovcem klizav asfalt, bar na 35 stepeni, onaj osećaj nelagode. Ma šta osećaj, klizao sam. Nismo ni ušli u Petrovac nego skrenuli ka Ždrelu, pored one kič "banje" i stigli smo do manastira Gornjak. Na magistrali do manastira ima hotel sa baštom, hladovina, popili kafu i odmorili. Nastavili smo ka Krupajskom vrelu. Kruže slike sa Vrela Mlave da je potpuno mutno, šta li rade u tom kraju, užas. Bio sam nekoliko puta na Krupajskom vrelu, restoran se širi, sređuju prilaznu stazu, napravljena i druga gore/dole varijanta sa stepenicama, voda lepa, ali kao da je nekada bila još lepša. Valjda se ne muti i ona... a malo je možda i do toga da ne nosim naočare, a trebalo bi. Osvežili smo se i nastavili, pola sata vožnje do Manasije, poslednje planirane tačke za drugi dan. Od Manasije još nepunih 150km do kuće, od toga 100km autoput. Da podsetim 1-2 avgust, mislim da nema vikenda sa više prometa na autoputu. Planirali smo neki etno restoran za klopu, ali par racenzija reklo da su čekali kelnera po pola sata da naruče, te smo odabrali Mek na autoputu, da nas ne uhvati mrak. Ipak nas je uhvatio, ali kada smo več bili obasjani BGD banderama . Google maps oba dana, u pisanju o suboti sam zaboravio da postavim . Blizu 700km stvarnih . Za kraj klip 6 minuta, Relive, dron, GoPro

Ti si još nadrk*n zbog kazne .

Ako/kad stignem, volim Dunavsku magistralu da prođem jednom godišnje. Nekada je to na putu ka Rumuniji, nekada, kao sada, začinim zanimiljivostima sa ove strane granice. Ovaj put sam imao društvo i ovaj put tema su bile tvrđave, Smederevo, Ram i Golubac. Pošto je, jelte, vikend bio paklen, ubacilli smo i Srebrno jezero, zarad preživljavanja. I to je bio pun pogodak, kako rashlađivanje, tako i susret sa novim licem, pozlatiborovanjem ovog jezera. U odnosu na pre par godina, mnogo novih zgrada, baš sam se iznenadio brojem. Srećom mahom su niske, većina do 3-4 sprata, par njih sa pogledom na jezero. Na kratkoj plaži umerena gužva i u špicu sezone, pa mi je realno da je tu podosta samo uloženih para u nekretnine, čitaj: "pranje". Kod Rama mi se drončić namučio da se vrati, pa kod Golubca nisam hteo ni da rizikujem da ga dižem, baš je duvao vetar iznad reke. Na blizu 40 stepeni imali smo dobar izgovor da se prošetamo samo donjim najjeftinijim nivoom. Ne zbog para, nego sam prošli put posle penjanja do srednjih kula još dva dana imao upalu mišića . Posle đave kreće ono glavno, Dunavka. Sve je bilo sjajno, čak se dosta vozi u senci, popodne . Zbog tog popodnenog sunca, ostali smo uskraćeni za dobar pogled i fotkanje Decibela, tačno je iz tog pravca tuklo sunce, pa se nismo ni zaustavili. A i sutradan smo se vraćali tim pravcem, pa se nismo sekirali. U Kladovo smo stigli dosta izmoreni zbog vrelog dana, a i tada već i gladni jer smo se samo nalivali hektolitrima tekućine. Zato ne obiđosmo i tvrđavu Fetislam kod Kladova, već je pala samo šetnjica uz Dunav i opet komentari kako nemaju sreće jer im je preko Dunava onaj ružni industrijski Drobeta-Turnu Severin. Na kraju večera kod Tekijanjca, sve smo nadokadili . On je izbor jer retko gde imaju grilovani miročki sir . Za kraj i video, mix Relive, dron, GoPro, fotke...

Proveri da li smeš, ipak teraš BMW

@dexex Da iz blokova, Jurija Gagarina, Most na Adi, Požeška pa u Kneza Višeslava EDIT: Sad sam se setio, snimao sam jednom pre dve godine to "do posla"

Pre neki dan sam od/kod kolege sa foruma, koji je to "izveo", provalio da može da se šeruje i samo jedan post, a ne samo cela tema, tipa neki putopis ili šta god . Evo jedna vožnja koju sam u maju stavio na Kratke vožnje, a mrzelo me da ponovo sve kačim i ovde za skutere (ne čitaju svi sve teme naravno). Pa da testiram jel radi ovo deljenje linka . EDIT: Radi ... kada se klikne na ovo gornje "Kratke vožnje" pored sličice.

Dan 6, vamos a la playa Ovo putovanje sam pravio prema sebi, a i kako drugo kad sam išao sam . To „sam“ koliko ima mana (realna usamljenost), na suprotnoj strani onog jingjang crnobelog kruga, ima prednosti (radiš šta god, kad god i nikoga „ne ugrožavaš“). U životu sam sušta suprotnost od ovog „sam“. Mogao sam da letujem sa spavanjem u vreći na betonu nezavršene kuće bez vode i struje, ali bilo nas je i po 20 i bilo nam je fantastično. I kasnije sam pre birao grupna letovanja, nego u paru, posle opet kolektivna a ne soloporodična. Volim da je „živo“, zabavno, a ako se nađe dobra tolerantna ekipa, ništa bolje. I tako jeste bilo decenijama, ali vremena su takva da je u našim godinama i sa našim životima, to sada nemoguće. Ili jako retko. Nisam imao mnogo izbora, tj. samo dva, ili da ne odem, sedim kod kuće i jedem sebe"što život prolazi"... ili da soliram. Dosta digresije, ne znam ni čemu je bila namenjena, valjda mojim razmišljanjima. U stvari, hteo sam da „opravdam“ što opet „zabušavam“, ne ganjam kilometre, nego „letujem“. I nikoga time „ne usporavam“. Samo jedan dan imam za Pag, što naravno nije dovoljno za veliko ostrvo. Ipak, kako sam nešto, istočni deo ostvrva, video usput dok sam dolazio ka smeštaju, a posetio sam i dve najbliže plaže severno i južno od smeštaja, osmislio sam korektan trek da vidim još pešest lokacija . Bilo je u prvom crtanju linije još par tačaka, ali, otpale su. Mala dilema mi je bila redosled, jer sam smešten u sredini. Ali to realno i nije bitno, eto krenuo sam prvo južni krak. Na par minuta vožnje prva plaža, naziv Čista . Kako sam jelte poranio, u odnosu na ljude koji stvarno letuju, zatekao sam skoro pa praznu plažu. U stvari, to je jedan ugostiteljski objekat, sa ležaljkama, fensi varijanta. Nemam ja tu šta da zamerim, sem, hlada nič, Mars, ili što bi se reklo Pag . Takođe sve to košta, od parkinga, preko ležaljki, dok su cene u restoranu bile korektne, za Hrvatsku i za ostrva. U prevodu, malko jače, ali nikakvo preterivanje . Parking nisam plaćao, rekoh kao što jeste, samo da se prošetam. Još par kilometara dalje opet plaža naobičnog imena, Sveti Duh. Nešto su popravljali rampu kada sam dolazio, pa nisam morao ni da pominjem tetku kojoj samo idem da odnesem lek. Plaža je veća, nije fensi, tj peškiri su, a ne ležaljke, tu je i kamp mešovitog tipa, bungalovi, ali i dovezena vozila. Prvi red do plaže baš uživa . Prostrana je, i dalje je bilo rano i bez gužve. Okupah se, popih jutarnju konzerviranu kafu dok sam se sušio i pali... Put me je dalje vodio do mesto Šimuni. Mestašce na moru, maleno, ništa specijalno po pitanju lepote, mesta. Ali, na plaži, takoreći gradskoj, opet sam doživeo flešbek iz mladosti kada sam sa roditeljima letovao širom Hrvatske. Dve glavne karakteristike su borova šuma i zrikavci, a kada je i plaža šljunak, pa još i sitan, bolje nije moglo . E plaža u Šimuniju je sve to, plus privatna inicijativa u vidu nekoliko lepih i primerenih ugostiteljskih objekata na obodu zelenila i plaže. Ogladneo sam, sačekao da proradi i kuhinja u podne, te sam i konzumirao. Bilo je odlično, običan burger ali dobar, dakle i ukus i ambijent i korektna cena. Dan ranije, na dolasku ka smeštaju, svratio sam u kamp „Šimuni“ koji je odmah pored mesta, plaže im se takoreći nastavljaju. Kamp je, prema google maps ozbiljno velik, stigao sam prethodnog dana do rampe, rečeno mi je tada da je omogućeno da se prošeta, do 90 minuta, uz ostavljanje pasoša. Plan za danas je bio da obiđem i kamp, ali me je odjednom, da budem iskren, mrzelo da se odvezem do tamo, šetam još bar sat... i onda sam samo opet podigao dron da im bar snimim plažu. I umalo da ostanem bez drona. Poslao sam ga ka kampu, počeo sam da dobijam informacije da signal postaje slab. Nije prvi put, to za jači vetar i slabiji signal se dešava, do sada je bilo bez posledica. Bio sam u šumi sada, i sve okolo je šumovito pa valjda zato, ali ovaj put stiže mi poruka da je veza pukla. Eto kada ne slušam upozorenja, isprobavam granice kao malo dete, sada ću da dobijem batine kao malo dete. Leteće mališa još par minuta koliko mu još traje baterija i buć. Već sam računao koliko me košta novi, bar ne moram daljinac i dodatne baterije da kupujem, kad poruka, nešto kao „pokrenuta operacija povratka kuči“, ono „RTH“ return to home . Ja pglu, dron pametan . Vratio mi se pred noge, inače sleće na površinu A4 papira koliko je precizan, odakle je poleteo. Iskusnima je ovo sve normlano, ja sam bio fasciniran raznim stvarima od kada sam ga, nedavno, uzeo. Nazad na Tricity, krećem na drugi krak treka. Usput sam svratio u sobu, kad već prolazim pored hotela, uzeo novu flašu hladne vode iz frižidera. Posle oko recimo pola sata vožnje dolazim u mesto Zubovići, plaža Veliki žal. Simpa, to izgleda nije retko ime, kupao sam se plaži istog imena tamo kod Slanog ka Dubrovniku prošle godine, a i ove ću/sam 10-ak dana kasnije, povratak u budućnost . idem dalje do poslednje planirane destinacije, ovde poznate plaže Ručica. U blizini plaže dva lokala, jedan kroz neki mini klanac, drugi pord plaže. Okolina, ponoviću se, ali Mars. Opšte je poznato da je voda bezbojna. Kada posmatramo šta god, reke, jezera, ili u ovom slučaju more, mi realno vidimo odraz okoline. Ako je blizu šuma, a reka je manja, biće ono ludilo prelapa zelena. Prija nam oku, ta „varka“. Naravno ako dno nije mulj ili morska trava, to sve se daleko bolje ispoljava. E ovde je okolo „Mars“, pa kada smo pri sredini plaže, gledamo ka pučini, more je lepo plavo. Ako na Ručici gledate sa bočnih pozicija, kamenjar „pravi“ da je more sivo, meni baš ružno, ali ipak interesantno. Naravno iz drona, pošto je tada u vodi odraz neba, more uvek deluje tamnije plavo. I ovde sam se okupao, okrepio pivcem i bilo je vreme za povratak u smeštaj. Mesto gde sam odseo ima i bazenče, nešto što ja ne praktikujem na letovanjima, bar na moru. Talentovan sam za glupe ideje, parkirah Tricity, gledam onaj zenba, daj da probam još jedan način da utvrdim koliko je taj drončić pametan. Uključih da me sledi i buć u vodu . Nije glup, malo se zbunio, ali držao se na sigurnom. Bravo mali. Sledila je večera, ranije leganje, sutra opet vožnja. I to ne bilo kakava, nego The Vožnja. Digresija, kelner u restoranu do hotela, isti im gazda inače, lik iz Beograda, kuvar po profesiji, zaposlen preko godine u Beogradu u struci. Leta već dosta godina provodi po Hrvatskoj, najčešće kao običan kelner. Smešten u hotelu, klopa, piče, plata 1.400e, i... dnevni bakšiš 120-150e. Šta reći... I opet kratak video, trek...

Od mene komentar na tvoja dva predloga. Vozio slično, nisam se vraćao preko Valjeva, ali to mislim da to jeste bolja opcija, da idete Loznica - Osečina - Valjevo je lep put. Vozio slično, južno od Dunava, ka Kladovu sa posetama trbrđavama, Smederevo, Ram, golubac, Dunavska. Ja sam spavao u Kladovu. Nazad sam Rudna Glava, Majdanpek, Petrovac na Mlavi... odličan put. Može od Kladova na Brzu Planaku, pa preko Miroča na Rudnu Glavu, Majdanpek i Petrovac na Mlavi... Nisam išao ka Boru, ali postoji opcija recimo da recimo od Petrovca siđete na Despotovac, tj Manasiju, usput ima i manastir Gornjak i Vrelo Mlave... to mi je u planu za sledeći krug .

Dobrodošla Saro NC 750 mi je (bio) u užem izboru za motor posle Tricitija, ali vidim da bi mi se i dalje smejali .