Dan 2: Alba Iulia - Salina Turda - Sibiu Budimo se i pakujemo, i idemo u tržni centar na doručak. Nakon toga dosadna vožnja autoputa do rudnika soli u Turdi. Rudnik je iz 13. veka, i ako se uzme u obzir da je sve ovo rađeno bez mašina, stvarno je spektakularan. Nakon obilaska idemo u restoran odmah pored parkinga za rudnik, kafa, sladoled, i opet autoputa do Grada Sibiu. Sibiu je veliki grad sa dva trga, jednim manjim na kom smo zatekli defile egzotičnih automobila, tu smo i večerali, i velikim otvorenim trgom sa velelepnim zgradama. Sve je čisto i uređeno. Smeštamo se u hotel, 30 eur po osobi sa doručkom i parkingom za motore - korektno. Veče završavamo u pabu sa po jednim ginisom.

Kao što su kolege rekle, ne treba vinjeta za motocikle. A autoputevi su im fenomenalni, kada stave znak za lošu deonicu, to otprilike izgleda kao naš autoput Beograd - Niš

Dan prvi: Zaječar - Alba Iulia Već danima je vruće, ni ovo jutro nije izuzetak. Napakovao sam motor uveče, tako da idem pravo na zborno mesto - NIS pumpa na izlazu iz grada. Najstariji član naše družine, Slave, je stigao pre mene. Polako pristižu i ostali, naravno moj kum Žix kasni da ne pokvari tradiciju. Pijemo kafu i krećemo put Kladova. Prelazimo Đerdap uz granične formalnosti skrećemo desno prema Targu Jiu, i za nekih sat vremena stižemo do podnožja Transalpine. Počinjemo uspon, i moram da primetim da smo ubedljivo najbrža grupa Nema puno gužve, radni dan je, ali smo sustigli 4 grupe motora od znaka do odmarališta na vrhu. Stajemo da napravimo po neku fotku, usput Stajemo još par puta kad god vidimo kep pejzaž, razvukli smo ovu avanturu na 4 dana tako da nema žurbe (osim što volimo da vozimo brzo). Stižemo do najviše tačke i počinje spust sa žutim linijama. Ogromna visinska razlika u svega par stotina metara. Mislio sam da ćemo se Busa i ja teže snalaziti u serpentinama, ali asfalt je odličan, grip ne popušta nigde. Nakon što smo se spustili, ja sam se popeo još jednom da odvozim ove najzahtevnije krivine i uzbrdo, čista fantazija. Stajemo da ručamo i nastavljamo spust. U restoranu srećemo našeg zaječarca Rajka koji se vraća sa puta. Mali svet. Kad smo stigli do jezera već je ponovo udarila vrućina za razliku od prijatnih 23 stepena koliko je bilo u višim predelima. Već smo se malo i umorili pa većina usporava tempo, Slave i ja se jurimo još malo do Sebesa. Stižemo oko 19h u Alba Iuliu, dolazimo u smeštaj. Stariji par je vlasnik kuće, mi ne znamo rumunski, oni ne znaju engleski ali uspevamo da se sporazumemo. Pokazuje mi vlasnik da samo moj motor ima niske ručice, na šta ja odgovaram na univerzalnom jeziku - "no problem". Alba Iulia je grad smešten severno od Sebeša, grad je formiran oko starog utvrđenja koje je neverovatno lepo sređeno, sve je čisto i pod konac, vidi se da se zna red. Bukvalno je nemoguće videti papirić ili opušak, kasnije ćemo uvideti da to nije izolovan slučaj, rumuni su godinama ispred nas. Sedamo u kafić/restoran na večeru i pivo, i povlačimo se u smeštaj. Prešli smo nešto preko 400km prvog dana.

Da li su to zaista najlepši putevi za vožnju motora? Pokušaću da otkrijem sam. Dogovori su počeli još zimus, ništa precizirano, ali ima nas koji bi išli. Od mnogobrojnih kandidata, ostalo je nas 6: Žix - KTM 1290 Adventure BikerBaja - Ducati Multistrada 1200S Aca Fantom - Ducati Multistrada 1200S Slave - BMW S1000XR Kumča - Yamaha FZ8 i moja malenkost na Hayabusi. Svi ostali iz ekipe su već bili, ja nikada do sada nisam mogao da se uklopim ili vremenski ili finansijski. Start je sutra izjutra, motor je spreman, pa nastavljam da pišem ovde za neki dan.

Prođite i Donji Milanovac, pa hvatajte put preko Miroča. Druga varijanta je prođete Mosnu, i u Klokočevcu se odvojiti za Plavnu, pa preko Štubuka i Jasenice izađete na magistralu. Obe varijante se lepe za vožnju i putevi su prilično dobri.

Mi brojimo sitno. Program jeste skroman, ali jubilej je veliki. Dobrodošli!

Ode tema u pametovanje kako zaštititi motor. Ima li neki info da li je pronađen?

Up

Drugari, prodajem Teneru. Nisam je još oglašavao nigde. Ako je neko zainteresovan pišite u pp. U odličnom je radnom stanju, estetskom onako, ali je kompletna. 1990. godište, 64k na satu.

Uspeli smo mi mlađi u klubu da ubedimo starije da konačno prekinemo sa naplaćivanjem ulaza. Slavimo veliki jubilej ove godine, 30. moto skup. Dobro nam došli!

Kakav komad, svaka čast!

Osvajali smo planinske vrhove danas. Tupižnica, 1162 mnv, u pozadini se vidi Rtanj.

Voli čovek da tera slick-ove, šta ćeš

Moj dobar drug prodaje jedan lep primerak uljare. 40.000km na satu, registrovan je do septembra, ali se slabo vozi, kupio je nov motor. Stanje se vidi na slikama. Cena 3000€, nije fiksno. Za dodatne informacije pozovite 0641407158 - Vladimir.

Dan 7: Novi Pazar - Zaječar Kafu pijemo u stanu, silazimo u garažu i idemo još malo da se prošunjamo po gradu. Imali smo neke silne svadbe prošle godine pa se valja pazariti nešto od garderobe. Nakon šopinga, idemo na mantije i ćevape i krećemo put Kraljeva. Nema puno gužve na ibarskoj, put dobar. Svraćamo u manastir Žiča. Od Vrnjačke Banje se uključujemo na auto-put, tu već nema šta zanimljivo da se piše. Svraćamo još jedino u Ćupriju da se vidimo sa društvom i idemo kući. Poslužilo nas je vreme poslednjeg dana naše avanture. Rezime: Godinu ranije smo imali prvo zajedničko duže putovanje hondom CB1300 u Grčku. Očekivao sam da će ovaj put biti veći napor za oboje s' obzirom na tip motora. Ispostavilo se da nisam bio u pravu. Hayabusa ima dovoljno mesta da se dvoje smeste, odličnu zaštitu od vetra i prilično udobna sedišta. Ne voli baš planinske puteve i kratke krivine, honda je tu dosta agilnija. Potrošnju možete videti na slici ispod. Sve u svemu, ako izbacimo nemili događaj iz prvog dana, misija uspešna i u skladu sa očekivanjima. Izvinjavam se svima na ovolikom kašnjenju, jednostavno je ili falilo vremena ili inspiracije. Kako mi je ovo prvi putopis, sve kritike i sugestije su dobrodošle. Hvala svima na pažnji i veliki pozdrav!