Dan 2: Alba Iulia - Salina Turda - Sibiu Budimo se i pakujemo, i idemo u tržni centar na doručak. Nakon toga dosadna vožnja autoputa do rudnika soli u Turdi. Rudnik je iz 13. veka, i ako se uzme u obzir da je sve ovo rađeno bez mašina, stvarno je spektakularan. Nakon obilaska idemo u restoran odmah pored parkinga za rudnik, kafa, sladoled, i opet autoputa do Grada Sibiu. Sibiu je veliki grad sa dva trga, jednim manjim na kom smo zatekli defile egzotičnih automobila, tu smo i večerali, i velikim otvorenim trgom sa velelepnim zgradama. Sve je čisto i uređeno. Smeštamo se u hotel, 30 eur po osobi sa doručkom i parkingom za motore - korektno. Veče završavamo u pabu sa po jednim ginisom.

Kao što su kolege rekle, ne treba vinjeta za motocikle. A autoputevi su im fenomenalni, kada stave znak za lošu deonicu, to otprilike izgleda kao naš autoput Beograd - Niš

Dan prvi: Zaječar - Alba Iulia Već danima je vruće, ni ovo jutro nije izuzetak. Napakovao sam motor uveče, tako da idem pravo na zborno mesto - NIS pumpa na izlazu iz grada. Najstariji član naše družine, Slave, je stigao pre mene. Polako pristižu i ostali, naravno moj kum Žix kasni da ne pokvari tradiciju. Pijemo kafu i krećemo put Kladova. Prelazimo Đerdap uz granične formalnosti skrećemo desno prema Targu Jiu, i za nekih sat vremena stižemo do podnožja Transalpine. Počinjemo uspon, i moram da primetim da smo ubedljivo najbrža grupa Nema puno gužve, radni dan je, ali smo sustigli 4 grupe motora od znaka do odmarališta na vrhu. Stajemo da napravimo po neku fotku, usput Stajemo još par puta kad god vidimo kep pejzaž, razvukli smo ovu avanturu na 4 dana tako da nema žurbe (osim što volimo da vozimo brzo). Stižemo do najviše tačke i počinje spust sa žutim linijama. Ogromna visinska razlika u svega par stotina metara. Mislio sam da ćemo se Busa i ja teže snalaziti u serpentinama, ali asfalt je odličan, grip ne popušta nigde. Nakon što smo se spustili, ja sam se popeo još jednom da odvozim ove najzahtevnije krivine i uzbrdo, čista fantazija. Stajemo da ručamo i nastavljamo spust. U restoranu srećemo našeg zaječarca Rajka koji se vraća sa puta. Mali svet. Kad smo stigli do jezera već je ponovo udarila vrućina za razliku od prijatnih 23 stepena koliko je bilo u višim predelima. Već smo se malo i umorili pa većina usporava tempo, Slave i ja se jurimo još malo do Sebesa. Stižemo oko 19h u Alba Iuliu, dolazimo u smeštaj. Stariji par je vlasnik kuće, mi ne znamo rumunski, oni ne znaju engleski ali uspevamo da se sporazumemo. Pokazuje mi vlasnik da samo moj motor ima niske ručice, na šta ja odgovaram na univerzalnom jeziku - "no problem". Alba Iulia je grad smešten severno od Sebeša, grad je formiran oko starog utvrđenja koje je neverovatno lepo sređeno, sve je čisto i pod konac, vidi se da se zna red. Bukvalno je nemoguće videti papirić ili opušak, kasnije ćemo uvideti da to nije izolovan slučaj, rumuni su godinama ispred nas. Sedamo u kafić/restoran na večeru i pivo, i povlačimo se u smeštaj. Prešli smo nešto preko 400km prvog dana.

Da li su to zaista najlepši putevi za vožnju motora? Pokušaću da otkrijem sam. Dogovori su počeli još zimus, ništa precizirano, ali ima nas koji bi išli. Od mnogobrojnih kandidata, ostalo je nas 6: Žix - KTM 1290 Adventure BikerBaja - Ducati Multistrada 1200S Aca Fantom - Ducati Multistrada 1200S Slave - BMW S1000XR Kumča - Yamaha FZ8 i moja malenkost na Hayabusi. Svi ostali iz ekipe su već bili, ja nikada do sada nisam mogao da se uklopim ili vremenski ili finansijski. Start je sutra izjutra, motor je spreman, pa nastavljam da pišem ovde za neki dan.

Prođite i Donji Milanovac, pa hvatajte put preko Miroča. Druga varijanta je prođete Mosnu, i u Klokočevcu se odvojiti za Plavnu, pa preko Štubuka i Jasenice izađete na magistralu. Obe varijante se lepe za vožnju i putevi su prilično dobri.

Mi brojimo sitno. Program jeste skroman, ali jubilej je veliki. Dobrodošli!

Ode tema u pametovanje kako zaštititi motor. Ima li neki info da li je pronađen?

Up

Drugari, prodajem Teneru. Nisam je još oglašavao nigde. Ako je neko zainteresovan pišite u pp. U odličnom je radnom stanju, estetskom onako, ali je kompletna. 1990. godište, 64k na satu.

Uspeli smo mi mlađi u klubu da ubedimo starije da konačno prekinemo sa naplaćivanjem ulaza. Slavimo veliki jubilej ove godine, 30. moto skup. Dobro nam došli!

Kakav komad, svaka čast!

Osvajali smo planinske vrhove danas. Tupižnica, 1162 mnv, u pozadini se vidi Rtanj.

Voli čovek da tera slick-ove, šta ćeš

Moj dobar drug prodaje jedan lep primerak uljare. 40.000km na satu, registrovan je do septembra, ali se slabo vozi, kupio je nov motor. Stanje se vidi na slikama. Cena 3000€, nije fiksno. Za dodatne informacije pozovite 0641407158 - Vladimir.

Dan 7: Novi Pazar - Zaječar Kafu pijemo u stanu, silazimo u garažu i idemo još malo da se prošunjamo po gradu. Imali smo neke silne svadbe prošle godine pa se valja pazariti nešto od garderobe. Nakon šopinga, idemo na mantije i ćevape i krećemo put Kraljeva. Nema puno gužve na ibarskoj, put dobar. Svraćamo u manastir Žiča. Od Vrnjačke Banje se uključujemo na auto-put, tu već nema šta zanimljivo da se piše. Svraćamo još jedino u Ćupriju da se vidimo sa društvom i idemo kući. Poslužilo nas je vreme poslednjeg dana naše avanture. Rezime: Godinu ranije smo imali prvo zajedničko duže putovanje hondom CB1300 u Grčku. Očekivao sam da će ovaj put biti veći napor za oboje s' obzirom na tip motora. Ispostavilo se da nisam bio u pravu. Hayabusa ima dovoljno mesta da se dvoje smeste, odličnu zaštitu od vetra i prilično udobna sedišta. Ne voli baš planinske puteve i kratke krivine, honda je tu dosta agilnija. Potrošnju možete videti na slici ispod. Sve u svemu, ako izbacimo nemili događaj iz prvog dana, misija uspešna i u skladu sa očekivanjima. Izvinjavam se svima na ovolikom kašnjenju, jednostavno je ili falilo vremena ili inspiracije. Kako mi je ovo prvi putopis, sve kritike i sugestije su dobrodošle. Hvala svima na pažnji i veliki pozdrav!

Dan 6: MNE - Novi Pazar Jutro je prohladno pa ne žurimo puno sa polaskom. Prva stanica Kotor ali se ne zadržavamo previše, samo po neka fotka i idemo dalje. U Budvi pravimo pauzu za doručak, i idemo dalje obalom ka Sutomoru. Ima dosta radova na putu, sporo se ide. Pravimo još jednu pauzu u Petrovcu, na plaži Lučica. Prelepa plaža. Pijemo kafu i nastavljamo, idemo kroz Sozinu ka Podgorici. Offtopic: par dana pred put došlo je do promene plana, ubacili smo put do Miloševca kako bi ispoštovali familiju na uštrb toga da obiđemo Durmitor i Ostrog. Taman da ostane nešto i za sledeći put. Prolazimo most na Skadarskom jezeru, i brzo prolazimo kroz Podgoricu. Uključujemo se na auto-put Bar - Boljare. Kako se penjemo, temperatura drastično pada. Isključujemo se za Kolašin, idemo kroz tunel Klisura i nakon toga stajemo da obučemo sve što nam je koliko - toliko na dohvat ruke jer je temperatura pala na 5 stepeni! Pravimo pauzu na pumpi u Beranima da se utoplimo. Put od Berana do Novog Pazara nije za pohvalu, više je za izbegavanje. Stižemo u smeštaj u popodnevnim časovima. Stambena zgrada novije gradnje sa podzemnom garažom - super. Ostavljamo stvari i krećemo u potragu za hranom. Restoran Doha, sve preporuke. Iz nekog razloga nemam fotografije iz Novog Pazara, ne znam kako je došlo do toga. Uveče idemo na kafu i palačinke sa Ljiljaninom sestrom koja je udata u Pazaru.

Dan 5: Mostar - Neum - Dubrovnik - MNE Jutro je svanulo sunčano, a čeka nas najlepši deo putovanja. Pakujemo se i ne doručkujemo, samo kafa i gas! Na putu do Neuma najupečatljivija je deonica puta pored Svitavskog jezera. Put je jako uzak, pun krivina ali prilično neopterećen, a pogled je lep. Spuštamo se u Neum. Konačno more nakon brdovite Bosne. Gradić je prilično pust, ništa od ugostiteljskih lokala ne radi. Pravimo kratku pauzu za slikanje. Nastavljamo put Dubrovika, prolazimo granični prelazimo Zaton Doli i kreće fantazija. Ko je vozio jadranskom magistralom zna o čemu pričam. Ovo je ubedljivo najlepši put koji sam da sada vozio. Azurno plavo more sa pogledom na ostrva, miris Jadrana. Kakav užitak. Stižemo u Dubrovnik, već je poprilično vruće. Velika je gužva, probijamo se do starog grada i parkiram na parkingu kod Buza kapije. Stigli smo u King's Landing! Mnogo gužve, dva velika kruzera su usidrena u luci. Prvi put sam video kruzer uživo, kakva ala od broda. Obilazimo sva poznatija mesta iz GoT serijala, ja srećan kao malo dete. Luka iz King's Landing-a, stepenice koje vode do Bejlorove septe, kapija Pile na čijim stepenicama su snimane scene. Obilazimo i ostale znamenitosti koliko nam vreme dozvoljava, Onofrijeva fontana, Stradun, spomenik Ivanu Gunduliću na pijaci, katedralu Device Marije... Pravimo pauzu za osveženje u Hard Rock caffe-u i moramo krenuti dalje. Ja bih u Dubrovniku proveo bar još 3 dana. Vratiću se sigurno. Idemo ka Crnoj Gori, negde nakon aerodroma shvatamo da nismo doručkovali. Silazimo sa magistrale, Konoba Vinica Monković, selo Ljuta. Ambijent prelep, ali cene su prave evropske, nisu više bosanske. Kvalitet osrednji. Ručamo na brzinu i nastavljamo dalje. Prelazimo granicu i ulazimo u Crnu Goru. Smeštaj sam našao negde u okolini Morinja, nije luksuz ali se sa terase pruža prelep pogled na zaliv.

Dan 4: Kotor Varoš - Mostar Kiša. Ali baš kiša. Kaže tetka da ne polazimo da ostanemo još jedan dan. Eh, kad bi život bio samo vožnja po suncu. Pakujemo busu i krećemo, ispraća nas Ljiljanina sestra kolima do izlaza iz naselja. Vijugav i ne tako dobar put kroz planine, slaba vidljivost. Kažu da su najbolju ćevapi travnički, ali to ostavljam da potvrdim za neki drugi put. Već kod odvajanja za Travnik popustila su i kišna odela i navlake za obuću. Nemam volju da stajem ovako mokar, samo sipamo gorivo i pravac Mostar. Od Jablanice počinje put da ide uz Neretvu, a i sunce se polako probija kroz kišne oblake. Na ravnici pred sam ulaz u Mostar već se skroz razvedrilo. Stižemo u smeštaj, odličan, ceo stan u prizemlju zgrade u centru grada, motor parkiram odmah ispred ulaza u stan. Širimo pokvašenu moto opremu svuda po stanu, moja kožna jakna nakon kiše teži jedno 10kg. Nakon što smo se osušili, pešaka idemo do starog grada. Od našeg smeštaja ima nekih 2 kilometra, lagana šetnja. Idemo na čuveni most, prelazimo na drugu stranu, pazarimo neke sitnice. Ulazimo u jednu kulu, kaže čika na ulazu 25€ po osobi ako hoćete da se popnete Neka hvala. Ne znam kako je izvorno izgledao most, ali je jako nezgodan za hodanje. Boja Neretve je nestvarna. Nije bilo skakača, još uvek je hladno. Sviđa mi se ovaj grad, kako stari deo, tako i sama pozicija grada i okolni reljef. Za ručak biramo restoran Hindin han u starom gradu. Lepa terasa sa pogledom na reku, mislim da nigde nije brže stigla hrana nego ovde, svaka čast. Šetnja nazad do stana da se slegne ručak. Umorni smo, dosta je za danas. Taktički raspoređujemo opremu po stanu da bi se sve osušilo do sutra.

Dan 3: Miloševac - Banja Luka - Kotor Varoš Budi nas sunčano jutro u mirnom mestu nadomak Modriče. Doručak, kafa, pozdravljanje sa familijom uz obećanje da dođemo ponovo. Od Modriče do Banjaluke je veći deo autoputem koji je izuzetan, nema gužve, ni radara ni policije na vidiku, puštam busu da malo prodiše. Putna brzina 200km/h - iznenađujuće udobno. Stižemo u Banjaluku, vreme je i za podmazivanje lanca. Moto bike, ovaj naš srpski, ima veliku prodavnicu, kupujemo mali sprej za lanac, razgledamo malo opremu, u razgovoru sa menadžerom saznajemo da imamo zajedničke prijatelje, mali je ovaj Balkan. Idemo na preporuku na ćevape "Kod Muje" prekoputa tvrđave Kaštel uz obalu Vrbasa. Dobra je klopa, nije ni skupo. Posle ručka kratko obilazimo i tvrđavu i idemo put Kotor Varoši gde živi Ljiljanina tetka. Ostatak dana provodimo tražeći i ostatak familije po zaseocima. Smeštamo motor kod tetke u garažu, večera i spavanje. Ovaj dan je bio lagan što se tiče i kilometraže i vremena.

Dan 2: Višegrad - Sarajevo - Miloševac Jutro je maglovito, prska kiša, ono najgore vreme za vožnju. Silazimo u restoran u prizemlju zgrade u kojoj smo bili smešteni, i počinjem da se bavim papirologijom. Sreća pa živimo u digitalnom vremenu, uspeo sam da prijavim štetu osiguravajućoj kući online bez mnogo muke. Morao sam samo da odem do kopirnice dve ulice dalje da skeniram LK i SD, prijatan momak radi, vidim dresove i obeležja Crvene Zvezde po lokalu. Nakon doručka u obliku komplet lepinje koju nisam uspeo da savladam, dogovaramo se da krenemo iako kiša nije potpuno stala. Sledeća stanica - Sarajevo. Prvih tridesetak kilometara uz Drinu, onda kroz Rogaticu, pa preko Romanije, prilično brzo se stigne. Nekako mi je ostao u sećanju taj ulazak u grad, odjednom si iz planinskih puteva u glavnom gradu, prvo na šta naiđeš je gradska kuća, tu desno i nakon 200 metara smo na Baščaršiji. Parkiram na ivičnjaku blizu Sebilja, kacige ipak rešimo da ne ostavljamo na motoru. Obilazimo Baščaršiju i sporedne zanatske ulice, lepo je. Stajemo da kupimo kolače, gde nas žena upozorava da ne ostavljamo kacige ispred lokala na stolu, kaže ima dosta stranaca, za njih ne može da garantuje kakvi su. Vraćamo se kod Sebilja, da pojedemo kolače, i tu plaćamo Ljiljaninu dobrotu 5 maraka . Dok sedimo na klupi, prilazi nam žena sa hidžabom sa pričom da joj treba novac za mleko za bebu. Ja odmahujem glavom i ne odgovaram, ali Ljiljana mi kaže: "A šta ako žena ne laže?" Dajemo joj 5 KM, i naravno, posle 2 minuta dolazi druga žena sa potpuno istom pričom, a prvu spazimo kako kupuje cigarete na trafici. Pijemo i po jednu kafu iz fildžana i nastavljamo dalje put Modriče. Negde ispred Zenice nas hvata kiša. Do tu i ima auto-puta, odatle nastavljamo magistralom. Najveći utisak Zenice mi ostavlja ogromna železara koja se vidi sa autoputa. Tridesetak kilometara kasnije, kiša popušta pa stajemo na pumpu da skinemo kišna odela. Dve kafe, energetsko piće, dva protein bara - 7 maraka. Računam da bi kod nas na pumpi bilo bar 10 evra. Imamo još stotinak kilometara vožnje magistralom, jako sporo se vozi, gužva je, a i ja sam 200 puta oprezniji nego kada sam krenuo od kuće. Prolazimo Modriču, i stižemo u selo Miloševac. Ljiljana zove ujaka, kaže od prodavnice desno i samo pravo! Volim kako su ljudi u Bosni jednostavni, kakve adrese i navigacije. Taman stižemo i počinje kiša, uboli smo tajming. Večera, pivo, razgovori do kasno u noć pa spavanje. Ovaj dan je prošao bolje od prethodnog.

Ja samo da se upišem u klub

Prodat, lock.

Pošto smo rešili da CB13 nećemo da prodajemo, na prodaju ide ženin Hornet. Kupljen kod Bozze u Nišu novembra prošle godine, uvoz CH. Registrovan prvi put kod nas pre mesec dana, prešao nešto preko 40.000km. Sve potrošno je u dobrom stanju, gume, lanac i lančanici, diskovi pločice... Zamenjeno ulje, stavljen nov akumulator. Plaćen je 3000€, za toliko ga i prodajemo, cena fiksna. 0658144926 Mire

Lock, ostaje cebejka u kući, nije na prodaju.

3500 evropskih, ističe registracija uskoro