Nisam video da je igde objavljeno ali sam poprilično siguran da su stavili kamere za prosek i na obilaznicu oko Beograda, pa obratite pažnju

Ovakav motor ne zaslužuje da bude na drugoj strani Pošto ga ne vozim ovih dana, bar sam ga detaljno oprao i presvukao zaštitom opet. Čak sam mu i felne sredio. Slike su u punoj rezoluciji na linku, da uživate. https://photos.app.goo.gl/nNEk4oxvQtEgzRBy9 https://photos.app.goo.gl/vWS8k7UnAjejToAu6 https://photos.app.goo.gl/uzaG5A5bgZ3ksnWq9

Ima i vrlo slabo pomaže.

Ti skrenuo levo ka železari a ja desno ka gradu? Jesam

Pičkin dim Mada je drugi dan bio iscrpljujući, ali prvi i treći su sprdnja. Ona situacija sa medvedom ispred mene je ustvari (u mojoj glavi tada) bila zajebanija nego što deluje. Pogledaj na snimku debila sa belim Dasterom koji je stao skroz levo u traci i blokirao mi put za bežanje. Ja sam ustvari čekao do poslednjeg momenta koji mi je delovao bezbedno da se provučem. Kada se crni auto malo pomerio u smeru ka meni sam video priliku i tada sam krenuo. Za zvuk sam poslušao tvoju sugestiju.

Rumun Pripadnik prijateljski nam nastrojenog naroda koji živi u komšijskoj zemlji Rumuniji. To je narod sa kojim su Srbi odvajkada bili u prijateljskim odnosima i jedini sused sa kojim nikada u istoriji nisu ratovali niti bili u konfliktu. Kad su se sticajem okolnosti našli na suprotnoj strani u Drugom Svetskom ratu, nisu uzeli naš deo Banata iako su im Nemci to nudili. Čak ni Kosovo nisu priznali. U skladu sa tim, Rumun je u Srbiji uvredljiv termin kojim se označava prljava i jadna osoba koja uz to nema ukusa u oblačenju. Osim toga, kad god se pomenu Rumuni, obavezno je staviti do znanja kako su za vreme stare Jugoslavije oni za nas bili šaka jada. -E brate snimi onog klošara tamo kakav je... -Misliš onog u ubuđaloj rumunskoj košulji? -Da, da baš taj, pravi je rumun onaj najgori! -Koji jad jebote, pravi je Stelea! -Haha, Stelea, taj rad! -E znaš bre da Rumuni u Temišvaru do skoro nisu znali šta je žvaka, pričo mi deda. -Najgori su, mamu im jebem cigansku... Ovo je opis Rumuna sa Vukajlije, a moje iskustvo sa njima datira još iz devedesetih godina i kud i kamo je drugačije. Naime, imao sam priliku da živim u Bukureštu od '94 do '96. To su bile bitne godine za formiranje mene kao ličnosti, a sa druge strane su bile jako bitne i za formiranje Rumunije kao normaln(ij)e države nakon bunara u kom ih je Čaušesku ostavio. Poenta - uvek se rado vraćam u Rumuniju, i gajim lepa osećanja prema njima. Ali nekako do sada nisam uspevao da uklopim Transalpinu i Transfagarašan - do ovog vikenda koji se iznenada oslobodio od privatnih obaveza pa sam uzeo slobodan petak na poslu, odradio sve sastanke i većinu mejlova do nekih 10:30 i oko 11 napokon krenuo. O putu do Rumunije preko Bele Crkve nema puno šta da se kaže, a još manje da bude zanimljivo. Najveći utisak su svakako ostavili požari u Deliblatskoj peščari. Ja nemam nešto iskustva sa požarima, a još manje šumskim, ali sam ostao zapanjen kako to sve izgleda. Helikopteri koji nadleću požar i gase vatru su bukvalno kao tačkice u odnosu na količinu dima. Drugi utisak, takođe negativan, je implementacija EES sistema od strane Rumuna. Bio sam jedini na granici a nekako sam opet uspeo da izgubim 10 minuta, dok nisu pokrenuli sistem. Ne bih voleo da se nađem na ovom prelazu kada je gužva. Sve u svemu, nakon biometrijske potvrde da sam ja zaista ja, ulazim u EU. Za razliku od naše strane puta, sa Rumunske odmah kreću planine a put kojim sam se uputio danas, iako tranzitni, prolazi kroz nekoliko nacionalnih parkova - tačno između NP Klisura Nere i NP Semenik klisura a onda nešto kasnije kroz NP Domogled dolina. Ukratko ću se osvrnuti na stanje puteva. Iako su generalno u OK stanju, savetovao bih vam da uzimate vožnju po njima sa dozom rezerve. Dosta rade na obnavljanju, ali je isto tako i dalje dosta puteva u lošem stanju. Bez obzira na stanje, putevi su često prljavi - blatom, balegom, tekućinama, odronima... I glavni putevi, uglavnom magistrale, su jako opterećeni. Jednostavno, Rumunija je država slične veličine kao SFRJ, koja ima svega oko 1200km auto puteva. Kada se saberu sve bivše republike Jugoslavije na današnji dan broje ukupno oko 4500km auto puteva. Iako je to značajno više nego što su imali u vreme kada sam ja živeo tamo - 1996 oko 110km, Rumuni su ipak i dalje osuđeni da voze magistralnim putevima što ih čini opterećenim i dosta nebezbednim. Inače je i broj poginulih u saobraćaju u Rumuniji vrlo sličan našem broju. Sve u svemu, u Rumuniji se ne treba opuštati. U skladu sa tim sam i vozio, za moje standarde, dosta lagano prvi dan. Čak i kroz lepe nacionalne parkove, pa i na delovima sa novim asfaltom je bilo previše blata, balege i odrona. Planirano prenoćište je u mestu Novaci na južnom kraju Transalpine. O Novacima mogu da kažem samo da su... mesto. Ovo su jedine slike koje sam napravio: I na kraju ova slika da me podseća da više obraćam pažnju pri izboru smeštaja, da ne bih morao opet da pičim kilometar pod usponom od 10° Postoji još jedna karakteristika puteva u Rumuniji, direktno vezana za gornje informacije. Naime, u drugih zemljama kada mi Google ili Waze da procenu vremena stizanja računam da ću skinuti oko 10%. U Rumuniji mi često treba 10% više vremena. U svakom slučaju, ovo je mapa današnjeg puta: Rumunija 1. dan | MyRoute-app Web WWW.MYROUTEAPP.COM Route by Vuk. Motorcycle, changed 06-08-2026. Uz skoro tačno 400km i nešto manje od 8 sati bruto puta. Spavao sam relativno kratko - oko 3 sata, pošto sam planirao pokret najkasnije oko 8 ujutru. Sat vremena razlike mi nije išlo u prilog. Kako sam bio uz južni kraj Transalpine, nije mi puno vremena trebalo da se popnem. Kvalitet asfalta je dobar, grub i jako lepo drži. Mada je malo falilo u jednoj od prvih serpentina da odradim varijantu kao što se svakodnevno dešava na Stelviu - da zaustavim motor u sred krivine, prepustivši mu sudbinu zakonu gravitacije, zbog mentola koji su skoro pa stali u krivini. Koga zanima ima u snimku. U svakom slučaju, Transalpina mi se sviđa. Južni deo je osušen - više liči na neku preriju, dok je severni deo šumovit uz reke i potoke. Jug: Centralni deo: Sever: Izabrao sam pravo vreme za pokret pošto je put skoro prazan. Kratim Transalpinu za nekih 20ak km i skrećem ka istoku u mestu Dobra, nešto lokalnijim i lošijim putevima. Iako je itinerer zanimljiv, putevi su baš prljavi i dosta lošijeg kvaliteta pa vozim pažljivo kroz krivine i serpentine. I pored toga mi je prednji točak solidno proklizao u jednoj levoj krivini. U mestu Poiana Sibiu pravim pauzu na vidikovcu: A sa vidikovca se, pored pogleda, vidi i cena koju je zadnja guma platila na asfaltu Transalpine: Posle nepunih 9000km je za bacanje, pa sam poručio nove. Samo da izdrži nazad do kuće (izdržala je). Dolazim do Sibiua gde se uključujem na auto put kako bih ubrzao nezanimljive deonice. Na auto putu su, naravno, radovi pa se huliganski provlačim, a onda se isključujem na magistralu ka Transfagarašanu gde takođe ulazim u kolonu od jedno 10km zbog sudara. I tu se provlačim zajedno sa još dva zemljaka, sipam gorivo na severnom kraju i penjem se na Transfagarašan. Asfalt je dosta lošiji nego na TA i gužva je bitno veća. Međutim, meni se lično priroda više sviđa i generalno mi je prevoj zanimljiviji od Transalpine. Pri vrhu opet ulazim u kolonu, i opet se provlačim sve do vrha gde panduri regulišu "saobraćaj", odnosno usmeravaju ljude na prepune parkinge pokušavajući da proguraju vozila jedna pored drugih na prostoru kog jednostavno nema za to. Stojim iza kombija jedno 20 minuta, a onda kada sam izvirio malo me pandurka poziva i daje mi znak da se provlačim kroz dve zaustavljene kolone. Kažem mulţumesc i nastavljam dalje ka jezeru Vidaru. I opet mi se desilo nešto prvi put. Izgleda da sam pri kačenju prednje 360° kamere pomerio podešavanja sa automatskih na neka nasumična manuelna, što naravno nisam video sve dok nisam probao da izvučem slike medveda. Jebi ga, kakve su slike meni - takve su i vama. Dolazim i do jezera Vidaru i čuvene brane, pravim pauzu, slike, snimke i nastavljam dalje kišnim putevima. Ovim se završava turistički deo putovanja, ostao je još samo put do Targu Jiu-a i povratak sutra kući. Iako sam siguran da u Targu Jiu ima šta da se vidi, ovo je jedina slika koju sam napravio: Teretana pored Burger Kinga deluje kao genijalan marketinški potez. Ovo je mapa drugog dana: Rumunija 2 dan | MyRoute-app Web WWW.MYROUTEAPP.COM Route by Vuk. Motorcycle, changed 10-08-2026. Prešao sam oko 474km uz oko 10h bruto puta. Ujutru me dočekuje nekoliko stvari: Mravi u sobi... što je zahtevalo detaljno čišćenje svih stvari u nadi da ih neću zapatiti u stanu. Sigurno sam ih i pojeo gomilu uz doručak, tako da sam imao proteinski pojačan obrok. A onda i kiša Izgleda da je jedini kišni oblak u Rumuniji bio tačno iznad mene I to je otprilike bilo to. Više ništa nisam ni slikao, pošto nije ni bilo zanimljivih detalja. Svratio sam do kuma na Srebrno Jezero i odatle lagano kući Kilometraža dana - oko 350 uz oko 7 sati puta. Ovo je zabeleženo za ceo put: Iako je izdržala, guma je za kantu. Pre puta sam merio šaru i bila je preko 2mm na najplićem delu, tako da je rumunski asfalt očigledno odradio dobar posao. I na kraju snimci po danima. Prvi dan: Drugi dan: Treći dan: Dva ozbiljna puta u 2 meseca. Ako odradim Jadranku u septembru, biće ovo odlična godina za vožnju - takoreći het trik. Samo nekako da uglavim i servis u međuvremenu.

Fun fact. U Austriji "posebno obučeni" policajci mogu da izdaju kaznu za prekoračenje brzine vizuelnim zaključkom da je prekoračena

440€ na KP za 190 i 120 kompet. Ja ću ih verovatno sada uzimati

Nešto mi je iskočio potencijalno slobodan vikend za 10ak dana pa razmišljam da brzinski odradim Rumuniju. Gemini ovo kaže za zatvoren put: Uhvatio si klasičan problem sa navigacijom! Ako sada ukucaš rutu između Sebeša i Ranke na Google mapama, sistem neće hteti da te vodi direktno preko Transalpine (DN67C). Umesto toga, nateraće te na ogroman obilazak od oko 3,5 sata preko puta DN66. Evo zašto se to dešava i zašto je put zapravo potpuno prohodan za tvoj motor: 1. Noćna zabrana zbunjuje algoritam Rumunski putari (CNAIR) drže visinski deo otvorenim samo tokom dana, dok je od 21:00 do 07:00 ujutru put strogo zatvoren zbog bezbednosti. Pošto Google Maps stalno ažurira podatke u realnom vremenu, njegov algoritam ne razume koncept puta koji se „pali i gasi“ svaki dan. Zato ga automatski označi kao trajno zatvorenog da ne bi rizikovao da vozači ostanu zaglavljeni noću na planini. 2. Nedostatak podataka u realnom vremenu Google koristi GPS signale vozača da potvrdi da li je put prohodan. Pošto na samom vrhu Transalpine važi ograničenje od 30 km/h, a saobraćaj je uveče i rano ujutru nikakav, sistem nema dovoljno „brzih“ signala sa terena da bi sam uklonio blokadu. Kakvo je stvarno stanje na terenu? Put je 100% otvoren, asfaltiran i savršen za vožnju tokom dana (od 07:00 do 21:00). Kada za vikend kreneš iz Beograda, navigacija na telefonu će ti sigurno stalno tražiti da skreneš i obilaziš. Ignoriši ta upozorenja na telefonu i slobodno produži pravo na DN67C. Čim prođeš znak na ulazu, videćeš gomilu drugih bajkera koji rade isto to. Ako želiš, mogu ti ispisati tačne nazive mesta (usputne tačke) koje možeš uneti u navigaciju kako te telefon ne bi uporno okretao nazad tokom vožnje.

Od Caparde preko Šekovića? Kvalitet puta je OK, u srednjem delu je priroda lepša i malo je krivudaviji pa je lep za vožnju. Jedino mi se nije svidelo što je dosta prljav. Ostatak je dobra magistrala, sa dosta lepim deonicama npr. do Kladnja.

Dobre su gume, mada malo manje ulivaju poverenja dok se dobro ne zagreju. Više su orijentisane na sportsku nego na normalnu vožnju. Trajale su mi oko 8000km ako se dobro sećam. Lično mislim da su Roadtec 01 bolji izbor. Da dodam, vozio sam i jedne i druge.

Baš ne voliš Češku?

Slike Fotostelvia i Kanyarfotoa u punoj rezoluciji https://photos.app.goo.gl/QTnczfhcVRBh56rQ6 https://photos.app.goo.gl/Nohmt1fHGBhNRthi6

Mane ovog nosača su što je neupotrebljiv za flip up kacige i što mora da se skida zavesica sa brade - ko je ima.

Da ne znaš gde je pronađen? Znam za jedan izgubljen negde na putu između Beograda i Debelog Brda