Hvala svima koji su se ukljucili u temu. Posebno hvala @abarth_maniac koji je pozvao odmah telefonom i razjasnio neke stvari. Nije covek dzabe vitez foruma

A evo, ćale mi već kaže: super staju džakovi izmeðu navoza. Dakle očekujem da se selo snaðe i 3 ovce da ušanuje na nju. Zaboravio sam na dovitljivost našega naroda...

Resio ipak da uzmem poplocanu moto prikolicu. Za druge namene ne zelim ni da bude jer ce stajati kod mojih na selu, pa ce je jahati i kurta i murta. Danas doterana kuci. Za sad zadovoljan kako se ponasa, tovari i istovaruje, sa jednim polu-motorom.

Ovo je otprilike max i po kilazi i po mestu. 3 polunormalna motora

Deo 5: A sad malo ozbiljnije! Stara Planina Već je malo kasno za pisanje, pa ću umesto toga, okačiti jedan intro snimak u ovu vožnju, a pisanje nastavljam uskoro. Nastaviće se...

Još jedno mesto vredno pominjanja u ovoj deonici je prvi spomenik Gvozdenom puku u selu Igrište. Nisam imao planova da stajem ovde, ali zastadoh tek toliko da me Života i Nada Jevremović, ljudi koji brinu o tom spomeniku (i svemo što ga okružuje) doviknu na kafu i rakiju. To se ne odbija! Pri tom poče i kiša, pa se kafa i rakija pretvoriše u ručak, istorijsku lekciju i mini muzejsku turu. Doobro provedenih 3 sata! Velika preporuka za sve koji prolaze tuda da svrate i da se ne stide da pitaju za rakijicu! O gvozdenom puku ćete čuti dosta, a ima se šta i videti. Tu je zbirka fotografija, kao i izložba predmeta vezanih za puk. Ukratko, reč je o spomeniku i memorijalnom centru podignutom od strane skupine ljudi u čast celog puka, a posebno 17 mladića iz tog malenog sela koje simbolizuje 17 omorika u parku oko spomenika. Ovi ljudi iako su u 8. deceniji života, i dalje ručno kamen po kamen grade ovaj centar. Kako se vreme popravilo, rastadoh se sa domaćinima i pravac Đavolja Varoš i Vlasovo na Radan Planini. Ovaj put preskočiću priču o Đavoljoj Varoši. Napomenuo bih samo da je put od Varoši do sela Gornji Gajtan i Vlasovo izutezno lep za vožnju (offroad zna se). TET ne vodi u Vlasovo, ali moja mala misija da nađem koleginicinu familiju me vodi u to selo. Misija je ispunjena, a nagrada - zna se - rakiica! Boje Radana i mutnog modrog neba taj dan ne umem da opišem. Srećom, snimak ume! Evo dole dva snimka koji zaokružuju priču o ovoj vožnjici - dalekoj ali vrednoj! Deo od Kopaonika (Brzeće) do Kuršumlije: I deo oko Radan planine:

Prva značajnija lokacija vredna pomena je čuveni toplički skadar na Bojani. Bar tako lokalci zovu branu, tj akumulaciju Selova. Ime dobija zasluženo jer je u izgradnji od pre 40 godina. Od izgradnje se ne odustaje, te svako malo bude to tema za slikanje raznim političarima. Nisam ni ja ništa manje vredan od njih, te se motam okolo tražeći dobar kadar za fotku. Evo jedna fotka sa zgradom i prelivom. Sama brana se nalazi iza zgrade. Zanimljivo je što motorom možete i ispod brane sići. Postoji put.

E ujutru već druga priča! Vreme sjajno, putevi tek malo blatnjavi da začine vožnju. Prvi deo tracka vodi brdima, a pogled na Kopaonik i obližnje planine puca na sve strane! Narednim kilometrima, pejzaž sličan ali dovoljno različit da vas drži zainteresovanim. Vozački ništa izazovno, ali zato za dušu lek! Jedna raskrisnica mi bila posebno lepa jer se nalazi u starim malinjacima.

Deo 4: TET-om od Brzeća preko Kuršumlije do Leskovac Još smo u Junu. Na poslu pritisak. Sveže razigran suvoborskom vožnjom. Svrbi me motor. Prošle godine, @maxx i ja stadosmo sa vožnjom srpskog TET-a na Kopaoniku, što ste pročitali u prošlom putopisu. Koleginica mi već neko vreme priča o svom selu Vlasovu na Radan planini blizu Đavolje Varoši, a baš pored tog sela prolazi TET. Sve mi nekako govori da ovaj vikend treba da vozim tu deonicu. Nije blizu od novog sada. Posebno ne na malom motoru sa čupkavim gumama, ali kad ako ne sad? Krećem posle posla ka Brzeću. Stiže me mrak. Stiže me kiša. Ima šta da se slika, ali nisam bio spreman. Te večeri je bio cilj stići živ do smeštaja. Gromovi su pucali neprijatno blizu. Svetlo na CRF-u ne pomaže mnogo po kiši. Od te večeri imam samo jednu sliku kada skriven u nečijoj garaži na putu navlačim kišno odelo. Već u noć, stižem do Brzeća i u smeštaj. Stariji objekat, ja sam u njemu i domaćin. On nekako neraspoložen, nekomunikativan. Smeštaj istrošen. Pogled kroz prozor govori mnogo toga. Imam osećaj da je dobro ako ne izgubim bubreg večeras. Paranoja prestaje nakon prve rakijice u obližnjem restoranu gde provodim veče sa dve vrhunske ribe. Krkanluk popravlja raspoloženje. Dvoumim se šta sutra da doručkujem hemeneks ili bekendeks. Forhendeks nisu imali. Šteta...

Moja pretpostavka je da se ta ekipica kuvara razisla. Nema ni novih videa na kanalu. Ta koliba izgleda menja vlasnike cesto.

Google мапе MAPS.APP.GOO.GL ★★★★★ · Ресторан Tu je, ali mislim da vise ne rade. Isti momci su vodili i restoran u planinarskom domu na Rajcu, međutim sledeći put kad sam bio ovo na poljanici nije radilo, a u planinarskom domu je radio neko drugi. Svakako treba proveriti, jer ako radi, sjajno je mesto za klopanje.

E da, da ne zaboravimo sad već obavezan prateći video uz ovu pričicu gore. 2024. je! Ne može se bez snimanja!

Deo 3: Maljen i krivina "na lakat" Polako mi se moto život vraća u normalu. Posledice februarske tragedije još uvek nosim u vidu nervoze na putu. Razmišljam o tome često. Previše. Iako je već Jun. Sutra je dan dan kada Kum i ja vozimo, ali ne zajedno. On je na svojoj asfaltnoj Strom turi po Sloveniji i kojekuda. Ja se spremam za sutrašnji odlazak na Suvobor - Maljen. Iako sam tamo bio dosta puta nije mi svejedno zbog svega toga što se desilo. Voleo bih da nisam sam taj dan, jer kruto i loše vozim posle toliko meseci izbegavanja motora. Veče pred polazak na tu vožnjicu, zvoni telefon. Zove Kum. Držim telefon u ruci, gledam, ne javljam se. Kao neka zloslutna baba, bez i meni jasnog razloga, pomišljam da nešto nije u redu. Govorim sam sebi da se trgnem iz tih baksuznih misli i javljam se. Prve reči koje mi @maxx izgovara su "Dobro sam". Još uvek pod utiskom februarske tragedije, staje mi disanje, telo ulazi u grč. Znam da je on dobro - čujem ga, ali šta onda nije dobro? Zašto bi mi to rekao? Stefan je sa njim, setih se i zgrčih još više! "Šta je sa Stefanom?", pitah ga jedva. Kaže Kum: "I on je OK". Tu već počinjem da razmišljam racionalnije i smirujem se. Dobijam od njih snimak pada sa motora u krivini. Kum proklizao, Snimak zvuči i izgleda stravično! Iako su svi dobro, nije bilo ni najmanje prijatno proživeti to veče posle pogledanog snimka. Sad, sa bezbedne vremenske distance, mogu malo da okrenem na sprdnju i ovo. Kum je opet doslovno shvatio "lakat krivinu"! Bukvalista... Koga zanimaju detalji, neka baci oko na njegov putokliz, pardon, putopis. Ležem, spavam. Ujutru ka Suvoboru! A tamo, prva stanica, tradicionalno (drugi put) svraćam na batak u kolibi na brdu. Klopa jednostavna, ali preko potrebna i dobra. Šta više, neobično dobra! Jedem, pijem sam u tišini. Prija mi. Priznaću, pala je i rakijica (psst! Dupla!) Sve što je potrebno da se telo malo opusti pred izazovniju deonicu. Da me ne osude strogi Internet moralisti, pijem samo kad vozim van saobraćaja! A to nije retko. Da dan bude još bolji, iza ćoška iskoči poznato lice. Gledam ga da proverim jel' to on. Jeste jbt! Pa baš sam se nagledao njegovih snimaka veče pred polazak. Neverovatno! Sad mi je jasno što upravo jedem najbolje belo meso na svetu! Pa ovo parče raja zapravo vodi mlada Internet kulinarska zvezda! Obavezno fotka, jer će vredeti milione jednog dana! A možda i neće - zamro im je kanal izgleda. Srećom snimci nisu, pa ko voli neka baci pogled ispod. Ako negde sretnete Miloša, pozdravite mi ga! Sve ovo je doprinelo da taj dan ipak vožnja bude normalna. Čak jako opuštena i prijatna. Sve ovo mi je jako važno jer posle svih ovih negativnih stvari, vreme je da počne opuštanje. Krećem dalje. Jedino stajem da proverim kakvo je stanje u Bosni sa Kumom i Stefanom. Biram mesto sa dobrim pogledom da ih nazovem. Kažu SVE OK!. Idemo onda dalje konačno opušteno! Pravac

Možda jednog dana @maxx i @nafetS provale da je sve ovo zavera smišljena da se napravi posla za @abarth_maniac. Ajde baš da vidimo možeš li ih popvravljti, Abart Manijače, brže nego što ih ja lomim Mali hint: Kum vežba bočno parkiranje (na Ceru. OK tek što sam rekao da neću pominjati Cer više). Doslovno je parkirao bočno. Bukvalista. Stefan trenira za prvi trial turnir Stromom:

Deo 2: Cerom protiv odustajanja od motora Počela godina jako, ali se nastavila kilavo. Gotovo da se nismo ni vozili do proleća. Loše stvari su se desile tog Februara. Baš loše. Nije mi bilo do motora. U stvari jeste ali može se reći da sam osetio strah, čak gađenje ka istom - a treba mi. Mesecima pokušavam da povratim volju. Po lokalu se još i vozim, a dalji put, asfaltom, nikako. Tek u Aprilu polako dolazim sebi po pitanju vožnje. Ne znam šta mi bi da pitam suprugu da ide sa mnom na, pogađate, Cer . Ne zna ni ona šta joj bi da krene sa mnom. Kaljavo. Na CRF oni amortizeri napravljeni za 50 kila azijata sad moraju da nose nas dvoje. Ja ukočen, ona se na decu izvlači ne bi li preživela vožnju. Pred svaku baru borba dal da se siđe sa motora ili da se vozi. Najnedinamičnija vožnja u karijeri, ali jedna od najsimpatičnijih - bar nama. Evo jedan video od tog dana, pa da polako prelazimo na glavno jelo ovog putopisa (nešto što nije Cer). I još jedan, sa Kumom i obećavam neću više nikad pomenuti Cer! Nikad! (ako mi verujete?)