Poslednjih dana opet gomila nesreća, gine se i kada si kriv i kada nisi. Vrućina na max, neki odluče da više vole svoju kožu i zdravlje pa se kuvaju u full opremi a neki se voze kao da su na plažu krenuli. Policija drži konferencije za novinare, proverava nam da li imamo prvu pomoć ali je često nema kada grupa klinaca divlja centrom grada. U isto vreme održava se nešto što je nazvano moto fest na Kalemegdanu i šalje se jedna drugačija slika o motociklima. O bezbednosti u saobraćaju. O našim životima. Vrti se kugla smrti. Iskreno, nisam u ovaj svet ušla da se vrtim u kugli smrti i neću dozvoliti da me u nju bahati pojedinci uguraju. Ne znam da li pomaže borba primerom, stalna priča da je motor nešto sasvim drugo. Poražavajući deluju objave na društvenim mrežama šta se danas prezentuje javnosti. Ali ovo je borba u kojoj se ne odustaje jer su naši životi u pitanju. Svi mi nekada grešimo, svoje greške platimo skupo ili jeftino ali ovo je skoro doticanje dna. Otvaram temu sa željom da svi možemo da iskažemo svoje emocije ovde a ne, nažalost, u nekoj od tema crne hronike. Jer crna hronika traži tišinu, osećaj empatije za porodicu i prijatelje a naš opravdani bes i neverica moraju negde izaći. I za moje drugare jedna slika da započnemo temu i pitanje "da li ovako vozite?"

Možda onda da ne piše po ostalim temama...

Dobro došla! Podržavam ideju da odmah polažeš za full A, ne dozvoli da te bilo ko ubedi da ti je dovoljno i manje (nije da neće pokušavati) jer brzo vreme prodje i sa 125 se skoči na 300cc a onda na 500-650 i za par godina počećeš da gledaš i jače motocikle. Ukoliko imaš mogućnosti da postepeno povećavaš snagu motocikala 125cc jeste prava mera za početak. Bez obzira kako se sada osećala računaj da ćeš već posle godinu dana želeti veću snagu, ne zato što planiraš da divljaš nego zato što je 300cc bezbednije u saobraćaju od 125cc (pod pretpostavkom da stvarno znaš da upravljaš motociklom i poštuješ osnovna pravila). Takodje, moja topla preporuka je da nakon položenog ispita i kupovine svog motocikla upišeš i kurs bezbedne vožnje jer će ti mnogo pomoći da upoznaš mogućnosti svog motocikla i stekneš samopouzdanje. Ako baš nemaš u okruženju neku školu za to postoji i online kurs iako je definitivno bolje odraditi ga uživo. Želim ti puno bezbednih kilometara i da nam se brzo pridružiš na putevima ps Zaboravih - uvek full oprema, ako zbog vremenskih uslova ne možeš da je obučeš promeni način kretanja, opasne situacije postoje i na samo 25 km/h ili na samo 10m od kuće, asfalt ne interesuje da li je tebi vruće ili ne već kažnjava svaku grešku

Saobraćajcima na motoru oduvek spuštam pozdrav, nekako su, što bi moja baba rekla, najbolji od sve dece i u policiji a vala i u saobraćajnoj policiji, kisnu kad i mi, razumeju šta znači kad ti benzin udje u guzicu pa je teško kontrolisati desni zglob, i njihova svaka greška može da im dodje glave kao i naša nama, mnogi ih mrze a oni više rade za nas nego što možemo da zamislimo. Ne mogu se pohvaliti da istim očima gledam i one druge njihove kolege. Ovi su nekako malčice i naši. Prvi put sam naišla na "nadrndanog" saobraćajca na motoru pre dva meseca, u suprotnom pravcu zaustavio neku mučenicu na skuteru, kopa ona po rupi ispod sedišta, verovatno traži prvu pomoć koju naravno skuteraši ne nose, ja mu spustih pažljivo pravilan pozdrav, da ne pomisli da je neki drugi prst u pitanju, a on me prostreli pogledom ko da sam ga pljunula. Onda se setih da će desetak minuta kasnije istim putem proći drugar sa "popravljenim" auspuhom i pomislih - e lepo si ga ukanalila. Na pumpi 200m niže spremala se grupa bajkera ka avalskom putu, lupala sam se po kacigi ko nenormalna ali nisam sigurna da su znali za značenje. Svakako su kasnije skapirali

Da li neko zna kako je kolega?

Hoćeš da prodaš motor ove zime ali da mu prvo spustiš visinu sedenja za bar 40mm?

Znači uz posekotinu da računam i na opekotinu... zabraniće mi ulaz u dom zdravlja jer uvek dolazim samo isečena, opečena, razbijena, udarena u glavu,...

konac je na spoljnoj strani ali ispod gumenog dela, ne mogu da raširim gumene krajeve dovoljno da ga slikam, u samoj unutrašnjosti ne bih dirala nijedan konac jer mislim da služe čuvanju postave

ispod tog gumenog dela postoji jedan vidljivi konac čiji kraj čak i viri malo ali ne znam da li je samo linija po kojoj sečem, deo koji treba zaobići ili baš to što kažeš - povuci i zamoli Svetog Petra da se ne raspadne cela torbica u sekundi

Imam tank torbu koja ima mali gumeni poklopac spolja i ojačanu postavu iznutra, kada sam je kupila mislila sam da je otvor fabrički napravljen ali ideja proizvodjača je bila da ja sama otvorim rupicu ukoliko planiram da koristim tu opciju. Ideje sam dobila svakojake, od bušilice do noža. Ne želim da posle desetak provlačenja glave kablića počnu konci da vire na sve strane jer sam onako više vizuelni tip - sve mora da bude uredno i lepo. Pretpostavljam da je najbolja opcija skalpel, podmetnuti nešto tvrdo sa unutrašnje strane i napraviti za početak kraći rez. Znam milion načina da otvorim rupu ali treba mi onaj koji će napraviti otvor koji se neće videti ni posle duže upotrebe. Pa ako ima neko sa iskustvom kako to uraditi a može i savet šta ne raditi . I da, za one koji ne znaju, žensko sam i dvostruka devica u horoskopu, patološki vezana za moj motocikl i opremu, ne tako spretna sa oštrim predmetima, pa budite precizni u objašnjenjima koja ne treba da budu previše zahtevna . Hvala unapred, ovog puta nema čokoladne bananice kao nagrade jer sam prošli put podbacila sa isporukom i žestoko se obrukala (prepoznaće se žrtva tog nesporazuma sam).

@BoxX znam da ti sada misliš da si nebitan u ovoj situaciji i definitivno treba svi prvo da uskočimo Neli i Igoru ali ne dozvoli da zato što nećeš da nam kažeš i tvoja porodica trpi dok se ne oporaviš, daj račun pa da pomognemo koliko možemo

Danas sam napravila previd koji me koštao pada. Srećom motoru nije ništa, meni nije ništa zahvaljujući full opremi, malčice sam zagrebala kacigu iako je udarac bio poprilično jak. Stajala sam u onom delu za polukružno u Bulevaru Oslobodjenja i čekala da prodju svi automobili, krenula možda za nijansu oštrije da se uključim a prethodno nisam proverila stanje puta jer tu skrećem svaki dan. Očigledno je od juče tuda prošao neki kamion i prosuo malo kamenčića, skrećući u levo zadnji točak mi je proklizao i tresnula sam na levu stranu praktično u trenutku ulaska u traku. Verovatno je delovalo opasnije jer su dvojica odmah pritrčala, činjenica je da sam opaučila zadnjim bočnim delom kacige u asfalt i ostala mi je noga zaglavljena ispod motora. Sreća na glavi moj Šubert, na nozi duboka moto čizma i uz malu pomoć momaka podigosmo motor. Naravno da nisam poslušala nijedan savet koji sam čula za sve ove godine, na primer onaj ne ustaj odmah a tek ne sedaj na motor odmah. Srećom po mene osim kratkotrajne glavobolje od nekih minut, dva dok sam vozila ka garaži (oko 500m od mesta pada) ništa me ne boli, ništa nisam polomila. Svi znamo da šljunak na putu zaista može biti koban a da pretpostavka da je put čist jer je bio takav poslednjih mesec dana predstavlja baš onu pretpostavku koja može biti kobna. Imala sam sreće da i motor i ja prodjemo bez oštećenja. Problem bi bio pretpostaviti da će tako biti i svaki sledeći put. Gledajte ipak na put posebno kad skrećete, iznenadjenja znaju da budu bolna. U mom slučaju ovog puta samo je stradao ponos i malo glatka površina moje kacige. Danas je sreća bila na mojoj strani ali sam naučila da voziti oslanjajući se na sreću nije dobra strategija. Sent from my iPhone using Tapatalk

i ja sam danas videla da su otkazali Ćupriju, zna li se zašto ili je očekivani razlog?

Dečku želim široke i mirne puteve nebeske, porodici snagu da prihvati za njih nenadoknadiv gubitak i nastavi dalje, deci snage da odrastu bez oca u ispravne ljude. A svima nama par minuta da se izmaknemo od pompeznih naslova, pretpostavki i predrasuda bar na tren. Ponovo je četvorotočkaš, možda bez migavca, možda uz povlačenje ka desnoj strani ulice, izveo skretanje u levo preko pune linije. Oduzeo pravo prvenstva dvotočkašu koji se kretao tom ulicom iza njega. Prekinut je jedan život, uništene dve porodice. Ali pošto je motociklisti otac, kako mediji navode, vodja klana Amerika, iako nisam primetila da mu je zbog toga sudjeno ili da robija, najlakše je u naslov staviti obilazio i bez dozvole. Iako je realno na više mesta napisano bez odgovarajuće kategorije za motocikl kojim je upravljao. A2 ili AM, ništa od A? Da li znate koliko u Beogradu košta ekspresno dobijanje A kategorije bez ijednog odvezenog časa? Nekima mnogo, mudrima neprihvatljivo ali suma je mnogo manja čak i od guma na nekim od motora koji se voze našim putevima. Koliko puta je neko od nas prešao preko pune linije u suprotnu traku u trenutku kada vozilo ispred nas staje uz desnu ivicu? Da, to jeste greška koja te može koštati života ali svi to ponekad uradimo. Nema informacije kojom brzinom se kretao motociklista a vole novinari da tu koriste izraze kao "divljao po naseljenom mestu". Ali je napomenuto da je imao kacigu. Pa realno, trenutno 90% ljudi koji sednu na malo jače motocikle stave kacigu, da li je to baš tako čudna informacija da bi bila naglašavana kao da je marsovac došao u Barajevo? Najvažnije u svim člancima je ko mu je bio otac kako bi svi oni "mrzitelji" bajkera ponovo mogli da komentarišu kako nas i treba gaziti jer smo bahati i bezobrazni. Da li iko od nas lično poznaje momka? Zna da li je bio ono što avlija očekuje od okruženja u kom se pretpostavlja da je odrastao ili sušta suprotnost? Najlakše je pretpostaviti, osuditi i zaključiti - ja nisam sin kriminalca i meni se to neće dogoditi. Meni nikada neće zbog "nisam te video" neko preprečiti put skrećući ulevo jer je ugledao parking mesto. Da li mislite da ćemo ikada saznati šta se stvarno dogodilo? Nećemo jer to ne odgovara novinarima, vlasti, svima onima koji bi da nas proteraju sa puteva. Da li treba da učestvujemo u njihovoj hajci? Mislim da ne. Ako je divljao, bahato vozio bez ikakve dozvole platio je najveću moguću cenu. Nema potrebe da neke svoje postupke iz prošlosti pravdamo činjenicama koje u stvari i nemaju nikakve veze sa jednom pogibijom.