Prošle godine sam okasnio, zato popravni ove... Odličan!

Nema skupa u Trebinju ako nije palo kupanje kod našeg moto kolege u kafiću u HN.

Kolege, jedna bitna stvar. Posle Foče ka Tjentištu su juče bile baš velike bujice, niz put su plutale grane, kamenje, rizla. Mislim da je danas to sve ostalo na putu, oprezno za one koji danas dolaze. @Marko05 Vidi što gospodja šeta maju po Trebinju.

Ovo putovanje danas bilo samo za hrabre i lude. Od 470km, 400 me je polivala kiša. Nisam nikada skoro 500km nosio kišno odelo. Jebeš to sad, bacam se na ćevape.

Trebinje, 3. put. Sam na slici. Putujem solo ovaj put. Motorić nam je registrovan za dvoje, gde je problem? Kada mi se draga Zoka popne na motor Buba prijavljuje da nas je na njoj troje. Vidimo se u Trebinju drugari.

Polazak za pola sata - sreća junačka i večeras sam pre mraka u Trebinju. Ipak bez naočara, pada kiša.

Evo, čitajući vaše akcije ovih dana i ja danas posle vožnje bajka seo da relaksiram glavu i umirim ruku, sredim disanje. Daska koja je istrpela godine torture. Priprema. Jutros pre akcije pazario Exactice da probam. Pa mala igranja s optikom. E da razdaljina 19m, oslonac. 22m, oslonac, da potvrdim da sam dobro upucao na nove dijabole. Kvalitetno ubijena dva sata.

Kolege, Ima li bankara medju nama ili da me povežete sa nekim od poverenja? Izgleda da ću i ja u ovo kolo, a treba mi izgleda neka kombinacija, pa bolje da bude neko "moj". Hvala unapred.

Uuuu ala je ispozirala dugica...

@RankoBg87 Stigao bezbedno kući. Ne sedam za volan do sutra. Skoro 300km danas - redovna kilometraža za jedan radni dan.

@cezarpa Oko 180, ne manje. Evo ga još jedan, dnevna kompilacija.

Danas opet...

Džaba i što sam prisporio i što očekujem što se i desilo...iseče me ženska.

Kod prvog se ni sam nisam snašao da ga zaustavim. Na drugog sam namerno išao, ma jok, ode na travu i ide na autoput. Prestrašno.

"Kažu da je Bosna samo država za rodjaka..." - Dubioza kolektiv. Šta ćemo kad je u pitanju komšija bajker imenjak? Zna se... . . . Kao kod frizera: "Kao prošli put." Petak popodne posle poslova, pali gas i idemo. Put Kupresa i njegove kuće tamo. Polazak 17h. Zastoj na autoputu 17:03. Do granice, uz silne borbe sa gužvom usput, sat i 15ak minuta kasnije. Granični prelaz Šepak. Pauza jedna, jedno točenje goriva... Jedno fotkanje s lavom u Travniku. Par levih... Po koja lisica usput koja pretrčava put... Par desnih... I eto nas na finalnoj lokaciji...već poznatoj, sa ranijih putopisa. 22:45, 430km, 2 stepena Uz sitno meze i malu čašicu dogovaramo da sutrašnju akciju započinjemo u 6h ujutro. Ulazim u ledenu sobu, bacam glavu u još ledeniji jastuk i gasim se. . . . Napomena: dalji tekst nije za one sa slabim srcem. . . . 6:20, otvaraju se vrata sobe. Komša mi stoji na pragu. "Imenjače, jbm ti sunce, pa ti još spavaš? Kvad je upaljen, greje se. Oblači se." . . . Napolju je, onako, sveže. A klizaljke mi ostale kući... . . . Koji minut kasnije adrenalin preuzima svoje i počinje da podgreva telo i ludu glavu. Krčka kačket na njoj kao poklopac na šerpi nad ključalom vodom. Ovuda gore... Pa malo levo... Pa lagano na vrh sveta i pravac u sneg... Čoveče, kakvo razbudjivanje... Kakvi prizori!? . . . Nešto pre 8h, prebacujem nogu preko Bube. Ono što smo danas isplanirali niko normalan sebi ne bi uradio. Ili bi? Željni vožnje i dobrih prizora sa mnogo privatnih obaveza i ograničenim slobodnim vremenom. Provućiću vas uz malo teksta i nešto slika kroz satnicu i lokacije. . . . Granični prelaz Gornji vinjani, HR - 9:12. Imotski, grad u kom su svi vozili Mercedes, do te mere, da ima i svoj spomenik - 9:24. Uradjen do fenomenalnih detalja - nerealno. . . . 10:02 - čitaj ovo polako: more, hladovina ispod smokve, klupica, svež hleb, pršut i kulen, hladan Pepsi, tišina, puckanje vrelih auspuha, bućkanje talasa, miris mora... telo i glava doživljavaju potpuni relaks i ulaze u zen fazu. Javlja se bol u medjunožju za sve, za ovo vredi živeti. U formi par slika, to izgleda ovako. Za one koji vole situaciju da dožive i u proširenoj verziji kratak snimak. U 11:31 ću zabeležiti svoju drugu posetu ovom savršenom mestu, putu - krivinama, prirodi, moru... Jadranska magistrala . . . Prokomentarisao bih gospodina u plavom na dva točka koji se kao kameleon stopio sa prirodom i čeka svoj plen. Ako si ga našao, dobijaš bonbonicu. Izvoli . . . 13:12 - Ulazak i ideja da se u Dubrovniku popije kafa se završava jako brzo. Gužva, nema mesta za parking, u starom gradu sam već bio. Za uzvrat slike iz Dubrovnika, dobijate ovu sliku. Gledanje u nju bar 10 sekundi kao dnevna terapija za smirenje. . . . Valjalo bi usmeriti točkove u pravcu severa. Daleko je kuća, a dan poseduje ograničavajući faktor - trajanje. . . . 14:26 - Trebinje, hladovina pod platanima. Ko zna, zna. Ko ne zna neka se odma da u akciju. Obratiti pažnju na levu ivicu slike - legendica. . . . 17:42 - presek stanja pravimo baš tu. Uz poznat prizor, spuštam celo svoje telo na travu, pružam mu odmor i uživam u pogledu. . . . Ovde završavamo provlačenje kroz satnicu. Do kuće se peglalo preko Zlatibora, Užica, pa na autoput za Beograd. Cela tura bezmalo 1200km. . . . Ako mislite da smo ludi što smo ovo radili, u svoju odbranu imam samo da kažem: "Ko je lud, ne budi mu drug." Drugari, Do sledećeg pisanja.