Kod prvog se ni sam nisam snašao da ga zaustavim. Na drugog sam namerno išao, ma jok, ode na travu i ide na autoput. Prestrašno.

"Kažu da je Bosna samo država za rodjaka..." - Dubioza kolektiv. Šta ćemo kad je u pitanju komšija bajker imenjak? Zna se... . . . Kao kod frizera: "Kao prošli put." Petak popodne posle poslova, pali gas i idemo. Put Kupresa i njegove kuće tamo. Polazak 17h. Zastoj na autoputu 17:03. Do granice, uz silne borbe sa gužvom usput, sat i 15ak minuta kasnije. Granični prelaz Šepak. Pauza jedna, jedno točenje goriva... Jedno fotkanje s lavom u Travniku. Par levih... Po koja lisica usput koja pretrčava put... Par desnih... I eto nas na finalnoj lokaciji...već poznatoj, sa ranijih putopisa. 22:45, 430km, 2 stepena Uz sitno meze i malu čašicu dogovaramo da sutrašnju akciju započinjemo u 6h ujutro. Ulazim u ledenu sobu, bacam glavu u još ledeniji jastuk i gasim se. . . . Napomena: dalji tekst nije za one sa slabim srcem. . . . 6:20, otvaraju se vrata sobe. Komša mi stoji na pragu. "Imenjače, jbm ti sunce, pa ti još spavaš? Kvad je upaljen, greje se. Oblači se." . . . Napolju je, onako, sveže. A klizaljke mi ostale kući... . . . Koji minut kasnije adrenalin preuzima svoje i počinje da podgreva telo i ludu glavu. Krčka kačket na njoj kao poklopac na šerpi nad ključalom vodom. Ovuda gore... Pa malo levo... Pa lagano na vrh sveta i pravac u sneg... Čoveče, kakvo razbudjivanje... Kakvi prizori!? . . . Nešto pre 8h, prebacujem nogu preko Bube. Ono što smo danas isplanirali niko normalan sebi ne bi uradio. Ili bi? Željni vožnje i dobrih prizora sa mnogo privatnih obaveza i ograničenim slobodnim vremenom. Provućiću vas uz malo teksta i nešto slika kroz satnicu i lokacije. . . . Granični prelaz Gornji vinjani, HR - 9:12. Imotski, grad u kom su svi vozili Mercedes, do te mere, da ima i svoj spomenik - 9:24. Uradjen do fenomenalnih detalja - nerealno. . . . 10:02 - čitaj ovo polako: more, hladovina ispod smokve, klupica, svež hleb, pršut i kulen, hladan Pepsi, tišina, puckanje vrelih auspuha, bućkanje talasa, miris mora... telo i glava doživljavaju potpuni relaks i ulaze u zen fazu. Javlja se bol u medjunožju za sve, za ovo vredi živeti. U formi par slika, to izgleda ovako. Za one koji vole situaciju da dožive i u proširenoj verziji kratak snimak. U 11:31 ću zabeležiti svoju drugu posetu ovom savršenom mestu, putu - krivinama, prirodi, moru... Jadranska magistrala . . . Prokomentarisao bih gospodina u plavom na dva točka koji se kao kameleon stopio sa prirodom i čeka svoj plen. Ako si ga našao, dobijaš bonbonicu. Izvoli . . . 13:12 - Ulazak i ideja da se u Dubrovniku popije kafa se završava jako brzo. Gužva, nema mesta za parking, u starom gradu sam već bio. Za uzvrat slike iz Dubrovnika, dobijate ovu sliku. Gledanje u nju bar 10 sekundi kao dnevna terapija za smirenje. . . . Valjalo bi usmeriti točkove u pravcu severa. Daleko je kuća, a dan poseduje ograničavajući faktor - trajanje. . . . 14:26 - Trebinje, hladovina pod platanima. Ko zna, zna. Ko ne zna neka se odma da u akciju. Obratiti pažnju na levu ivicu slike - legendica. . . . 17:42 - presek stanja pravimo baš tu. Uz poznat prizor, spuštam celo svoje telo na travu, pružam mu odmor i uživam u pogledu. . . . Ovde završavamo provlačenje kroz satnicu. Do kuće se peglalo preko Zlatibora, Užica, pa na autoput za Beograd. Cela tura bezmalo 1200km. . . . Ako mislite da smo ludi što smo ovo radili, u svoju odbranu imam samo da kažem: "Ko je lud, ne budi mu drug." Drugari, Do sledećeg pisanja.

E ajde da rešimo te gume majka im stara. Daj broj računa, ko god bude voljan, evo ja ću prvi, pustimo po jednog crvendaća, nećemo osetiti, a vi do kraja dana, po mojoj proceni, imate nove gume.

@SrdjanRadivojev Bio dobar djir.

@SrdjanRadivojev Al je lepo zaplesao ovde na kočenju i bacanju u nižu.

Kvalitetno ubijeno vreme, pogotovo kad je ovako drljavo napolju. Gotov. Piše 7+ godina, a ja ga lagano sastavio za nedelju dana.

Srećno da služi. Čekam prve utiske. Pogotovo jedno dobro poredjenje sa...da mu ne izgovaram ime u ovoj grupi, znaš već.

Evo nastavka...

Vreme sadašnje: Vikend. Jutro. Išlo bi se na neku vožnjicu, ali je vreme takvo, kakvo je. Pogledati kroz prozor, ako još nisi. Umesto vožnje, može da se obnovi gradivo i prodje uz par slika vožnjica od pretprošle nedelje. Popraviće sliku raspoloženja, garantujem. PočMimo... . . . Vreme prošlo, 15.3. : Nedelja jutro, budjenje, bol u donjem delu ledja prisutan, sinusi zapušeni, glava šašava. Telo dugo nije imao svoju vibro-boxer terapiju, znam ja šta je. Zima se odužila, zadnja vožnja je bila za Dedamrazijadu, ne računam neke siće u medjuvremenu. Toliku pauzu nisam pravio od kako uzimam svojoju mototerapiju. . . . Bauljam po kući, mislim se šta ću. Oblačim duksericu, ruku u džep - zalutali magični žeton. Ako njega uparim sa... Ubacujem i ringišpil počinje da se vrti, gospodin Akrapovič je zasvirao... . . . Autoput će do Valjeva poslužiti za bistrenje glave, uz muziku pod kacigom i malo mente na potkapu za inhaliranje sinusa. Vrhunska stvar. . . . Hvatam pravac ka Divčibarima. Put pomalo prašnjav, kojekuda rizle. Ali se pegla lepo, bez problema. Gore je 10ak stepeni. Dobro obučen, nema zime. Uživancija. Sunce pojačava, još je relativno nisko - vreme obećava. Od Divčibara hvatam potez preko Kosjerića, na Požegu, nov put, brz, odličan. Preporuka. Tankanje u Užicu, poz za brata @Marko05, brza slika i hvatam pravac ka Zlatiboru. Naredna pauzica pada kod vozića. Guarana na prazan stomak, menta na potkapu, potkapa na praznu glavu, kaciga preko - sve regulare. Moje telo ide ka potpunom izlečenju. Brat Sale s kojim sam na vezi pegla iz Budve ka kući na svom VFR-u. Lako dogovaramo ručak u Višegradu, tačno u podne, kao u filmu. Može! Tako i bi... . . . Granica. - Kuda momak? - pita stariji gospodin iz granične kućice dok drži moja dokumenta. - Na ćevape do Višegrada, pa kući preko Romanije - odgovaram. Tek tako? Podiže čupavu obrvu i šilji pogled ka meni. - I lakše nego što mislite. Izraz lica mu prelazi u blagi osmeh: Svaka čast, srećan put! . . . Brza fotkica za temu gde se upravo nalaziš. A onda preko puta iza crvene Hondice. Pa u lokal do. Jedva odoleh da ne krknem i lukac. Riganje na luk pod kacigom u kombinaciji sa mentom bi rezultirao hororom u mojoj glavi. Prijatno! Natpis na konzervi? . . . Ćevape i piće platismo sa 10 eura, 1000din i onih magičnih 5 maraka sa početka pisanija. Znao sam da neku sreću danas moraju doneti. Reče čika da ima i koji dinar za njega preko računa. Tako i treba. . . . Šaljem brata Saleta do Andrić grada da baci pogled, dok ja podižem jednog po jednog klinca na motor da ih mame slikaju. Eto treninga za moja ledja. . . . Sale, dalje ćemo ovako, ako nemaš ništa protiv. Usmeravami ka Sarajevu. Sokolac, Han pjesak, Vlasenica. Treba li da vam kažem kakva je vožnja po Romaniji? Šta ti kažeš druže @Nole Bg? Sale će da stavi kameru na kofer da napravimo koju dobru fotku. Od skoro sam počeo da nosim i fluo prsluk. Predostrožnosti nikad dosta - ovaj naš sport je opasan. . . . Usput srećemo...da li se ovoliki trud dodatno plaća? . . . Na Romaniji temp oko petice. Gume dobro drže. Na pauzi za kafu proveravam - mlake. Superiška sve prošlo. Gledate li u šolju ili odma pustite vodu? Naziru se neka slova - šta li poručuju. . . . Usporavamo tempo, vodim Saleta da baci pogled na ove zanimljivosti Milića. Opširnije o ovome imate par stranica pre. . . . Tempomat na 120, i sabiranje utisaka autoputem do kuće. Nešto iza 18h i 580km. Preporodjen i nov čovek. Bez bolova u ledjima, otpušenog nosa. Ulazim u kuću, pita draga: umoran? Jok zlato, kao nov i najbolji - širokog osmeha na licu. . . . Da li je ovo pomoglo? . . . Do sledećeg pisanja dobri moji.

Evo sastavljam ga - Ikea fazon.

Uzeo i za auto. Dobre stvari ne treba menjati.

Ovaj je naš.

Čestitke, srećno i dobro da služi.

Jedna od danas

Djavolja rabota!