Danas u povratku za kući pred Podromanijom kolega sa crvenom Afrikom, Rumske tablice, ispravi krivinu. Pomogli, izvukli motor, stavili kolegu na noge, došla ekipa po njega. Čisto ako ga neko zna, neka vrati info da li je kolega dobro?

Orden za kolegu...još ako je ubo i svoj motor.

Prošle godine sam okasnio, zato popravni ove... Odličan!

Nema skupa u Trebinju ako nije palo kupanje kod našeg moto kolege u kafiću u HN.

Kolege, jedna bitna stvar. Posle Foče ka Tjentištu su juče bile baš velike bujice, niz put su plutale grane, kamenje, rizla. Mislim da je danas to sve ostalo na putu, oprezno za one koji danas dolaze. @Marko05 Vidi što gospodja šeta maju po Trebinju.

Ovo putovanje danas bilo samo za hrabre i lude. Od 470km, 400 me je polivala kiša. Nisam nikada skoro 500km nosio kišno odelo. Jebeš to sad, bacam se na ćevape.

Trebinje, 3. put. Sam na slici. Putujem solo ovaj put. Motorić nam je registrovan za dvoje, gde je problem? Kada mi se draga Zoka popne na motor Buba prijavljuje da nas je na njoj troje. Vidimo se u Trebinju drugari.

Polazak za pola sata - sreća junačka i večeras sam pre mraka u Trebinju. Ipak bez naočara, pada kiša.

Evo, čitajući vaše akcije ovih dana i ja danas posle vožnje bajka seo da relaksiram glavu i umirim ruku, sredim disanje. Daska koja je istrpela godine torture. Priprema. Jutros pre akcije pazario Exactice da probam. Pa mala igranja s optikom. E da razdaljina 19m, oslonac. 22m, oslonac, da potvrdim da sam dobro upucao na nove dijabole. Kvalitetno ubijena dva sata.

Kolege, Ima li bankara medju nama ili da me povežete sa nekim od poverenja? Izgleda da ću i ja u ovo kolo, a treba mi izgleda neka kombinacija, pa bolje da bude neko "moj". Hvala unapred.

Uuuu ala je ispozirala dugica...

@RankoBg87 Stigao bezbedno kući. Ne sedam za volan do sutra. Skoro 300km danas - redovna kilometraža za jedan radni dan.

@cezarpa Oko 180, ne manje. Evo ga još jedan, dnevna kompilacija.

Danas opet...

Džaba i što sam prisporio i što očekujem što se i desilo...iseče me ženska.

Kod prvog se ni sam nisam snašao da ga zaustavim. Na drugog sam namerno išao, ma jok, ode na travu i ide na autoput. Prestrašno.

"Kažu da je Bosna samo država za rodjaka..." - Dubioza kolektiv. Šta ćemo kad je u pitanju komšija bajker imenjak? Zna se... . . . Kao kod frizera: "Kao prošli put." Petak popodne posle poslova, pali gas i idemo. Put Kupresa i njegove kuće tamo. Polazak 17h. Zastoj na autoputu 17:03. Do granice, uz silne borbe sa gužvom usput, sat i 15ak minuta kasnije. Granični prelaz Šepak. Pauza jedna, jedno točenje goriva... Jedno fotkanje s lavom u Travniku. Par levih... Po koja lisica usput koja pretrčava put... Par desnih... I eto nas na finalnoj lokaciji...već poznatoj, sa ranijih putopisa. 22:45, 430km, 2 stepena Uz sitno meze i malu čašicu dogovaramo da sutrašnju akciju započinjemo u 6h ujutro. Ulazim u ledenu sobu, bacam glavu u još ledeniji jastuk i gasim se. . . . Napomena: dalji tekst nije za one sa slabim srcem. . . . 6:20, otvaraju se vrata sobe. Komša mi stoji na pragu. "Imenjače, jbm ti sunce, pa ti još spavaš? Kvad je upaljen, greje se. Oblači se." . . . Napolju je, onako, sveže. A klizaljke mi ostale kući... . . . Koji minut kasnije adrenalin preuzima svoje i počinje da podgreva telo i ludu glavu. Krčka kačket na njoj kao poklopac na šerpi nad ključalom vodom. Ovuda gore... Pa malo levo... Pa lagano na vrh sveta i pravac u sneg... Čoveče, kakvo razbudjivanje... Kakvi prizori!? . . . Nešto pre 8h, prebacujem nogu preko Bube. Ono što smo danas isplanirali niko normalan sebi ne bi uradio. Ili bi? Željni vožnje i dobrih prizora sa mnogo privatnih obaveza i ograničenim slobodnim vremenom. Provućiću vas uz malo teksta i nešto slika kroz satnicu i lokacije. . . . Granični prelaz Gornji vinjani, HR - 9:12. Imotski, grad u kom su svi vozili Mercedes, do te mere, da ima i svoj spomenik - 9:24. Uradjen do fenomenalnih detalja - nerealno. . . . 10:02 - čitaj ovo polako: more, hladovina ispod smokve, klupica, svež hleb, pršut i kulen, hladan Pepsi, tišina, puckanje vrelih auspuha, bućkanje talasa, miris mora... telo i glava doživljavaju potpuni relaks i ulaze u zen fazu. Javlja se bol u medjunožju za sve, za ovo vredi živeti. U formi par slika, to izgleda ovako. Za one koji vole situaciju da dožive i u proširenoj verziji kratak snimak. U 11:31 ću zabeležiti svoju drugu posetu ovom savršenom mestu, putu - krivinama, prirodi, moru... Jadranska magistrala . . . Prokomentarisao bih gospodina u plavom na dva točka koji se kao kameleon stopio sa prirodom i čeka svoj plen. Ako si ga našao, dobijaš bonbonicu. Izvoli . . . 13:12 - Ulazak i ideja da se u Dubrovniku popije kafa se završava jako brzo. Gužva, nema mesta za parking, u starom gradu sam već bio. Za uzvrat slike iz Dubrovnika, dobijate ovu sliku. Gledanje u nju bar 10 sekundi kao dnevna terapija za smirenje. . . . Valjalo bi usmeriti točkove u pravcu severa. Daleko je kuća, a dan poseduje ograničavajući faktor - trajanje. . . . 14:26 - Trebinje, hladovina pod platanima. Ko zna, zna. Ko ne zna neka se odma da u akciju. Obratiti pažnju na levu ivicu slike - legendica. . . . 17:42 - presek stanja pravimo baš tu. Uz poznat prizor, spuštam celo svoje telo na travu, pružam mu odmor i uživam u pogledu. . . . Ovde završavamo provlačenje kroz satnicu. Do kuće se peglalo preko Zlatibora, Užica, pa na autoput za Beograd. Cela tura bezmalo 1200km. . . . Ako mislite da smo ludi što smo ovo radili, u svoju odbranu imam samo da kažem: "Ko je lud, ne budi mu drug." Drugari, Do sledećeg pisanja.

E ajde da rešimo te gume majka im stara. Daj broj računa, ko god bude voljan, evo ja ću prvi, pustimo po jednog crvendaća, nećemo osetiti, a vi do kraja dana, po mojoj proceni, imate nove gume.

@SrdjanRadivojev Bio dobar djir.

@SrdjanRadivojev Al je lepo zaplesao ovde na kočenju i bacanju u nižu.

Kvalitetno ubijeno vreme, pogotovo kad je ovako drljavo napolju. Gotov. Piše 7+ godina, a ja ga lagano sastavio za nedelju dana.

Srećno da služi. Čekam prve utiske. Pogotovo jedno dobro poredjenje sa...da mu ne izgovaram ime u ovoj grupi, znaš već.

Evo nastavka...

Vreme sadašnje: Vikend. Jutro. Išlo bi se na neku vožnjicu, ali je vreme takvo, kakvo je. Pogledati kroz prozor, ako još nisi. Umesto vožnje, može da se obnovi gradivo i prodje uz par slika vožnjica od pretprošle nedelje. Popraviće sliku raspoloženja, garantujem. PočMimo... . . . Vreme prošlo, 15.3. : Nedelja jutro, budjenje, bol u donjem delu ledja prisutan, sinusi zapušeni, glava šašava. Telo dugo nije imao svoju vibro-boxer terapiju, znam ja šta je. Zima se odužila, zadnja vožnja je bila za Dedamrazijadu, ne računam neke siće u medjuvremenu. Toliku pauzu nisam pravio od kako uzimam svojoju mototerapiju. . . . Bauljam po kući, mislim se šta ću. Oblačim duksericu, ruku u džep - zalutali magični žeton. Ako njega uparim sa... Ubacujem i ringišpil počinje da se vrti, gospodin Akrapovič je zasvirao... . . . Autoput će do Valjeva poslužiti za bistrenje glave, uz muziku pod kacigom i malo mente na potkapu za inhaliranje sinusa. Vrhunska stvar. . . . Hvatam pravac ka Divčibarima. Put pomalo prašnjav, kojekuda rizle. Ali se pegla lepo, bez problema. Gore je 10ak stepeni. Dobro obučen, nema zime. Uživancija. Sunce pojačava, još je relativno nisko - vreme obećava. Od Divčibara hvatam potez preko Kosjerića, na Požegu, nov put, brz, odličan. Preporuka. Tankanje u Užicu, poz za brata @Marko05, brza slika i hvatam pravac ka Zlatiboru. Naredna pauzica pada kod vozića. Guarana na prazan stomak, menta na potkapu, potkapa na praznu glavu, kaciga preko - sve regulare. Moje telo ide ka potpunom izlečenju. Brat Sale s kojim sam na vezi pegla iz Budve ka kući na svom VFR-u. Lako dogovaramo ručak u Višegradu, tačno u podne, kao u filmu. Može! Tako i bi... . . . Granica. - Kuda momak? - pita stariji gospodin iz granične kućice dok drži moja dokumenta. - Na ćevape do Višegrada, pa kući preko Romanije - odgovaram. Tek tako? Podiže čupavu obrvu i šilji pogled ka meni. - I lakše nego što mislite. Izraz lica mu prelazi u blagi osmeh: Svaka čast, srećan put! . . . Brza fotkica za temu gde se upravo nalaziš. A onda preko puta iza crvene Hondice. Pa u lokal do. Jedva odoleh da ne krknem i lukac. Riganje na luk pod kacigom u kombinaciji sa mentom bi rezultirao hororom u mojoj glavi. Prijatno! Natpis na konzervi? . . . Ćevape i piće platismo sa 10 eura, 1000din i onih magičnih 5 maraka sa početka pisanija. Znao sam da neku sreću danas moraju doneti. Reče čika da ima i koji dinar za njega preko računa. Tako i treba. . . . Šaljem brata Saleta do Andrić grada da baci pogled, dok ja podižem jednog po jednog klinca na motor da ih mame slikaju. Eto treninga za moja ledja. . . . Sale, dalje ćemo ovako, ako nemaš ništa protiv. Usmeravami ka Sarajevu. Sokolac, Han pjesak, Vlasenica. Treba li da vam kažem kakva je vožnja po Romaniji? Šta ti kažeš druže @Nole Bg? Sale će da stavi kameru na kofer da napravimo koju dobru fotku. Od skoro sam počeo da nosim i fluo prsluk. Predostrožnosti nikad dosta - ovaj naš sport je opasan. . . . Usput srećemo...da li se ovoliki trud dodatno plaća? . . . Na Romaniji temp oko petice. Gume dobro drže. Na pauzi za kafu proveravam - mlake. Superiška sve prošlo. Gledate li u šolju ili odma pustite vodu? Naziru se neka slova - šta li poručuju. . . . Usporavamo tempo, vodim Saleta da baci pogled na ove zanimljivosti Milića. Opširnije o ovome imate par stranica pre. . . . Tempomat na 120, i sabiranje utisaka autoputem do kuće. Nešto iza 18h i 580km. Preporodjen i nov čovek. Bez bolova u ledjima, otpušenog nosa. Ulazim u kuću, pita draga: umoran? Jok zlato, kao nov i najbolji - širokog osmeha na licu. . . . Da li je ovo pomoglo? . . . Do sledećeg pisanja dobri moji.

Evo sastavljam ga - Ikea fazon.