Bravo za Zemun.

Došlo mi malo milog oko srca pa da škrabnem koji red po starom dobrom receptu i da ujedno osvežim temu, a i sećanja na 1.6. ove god. Valja u pauzama izmedju svakodnevnih uličnih ekskurzija baciti koji red i u cilju relaksacije glave. Nije lako ovih dana. . . . Pred prvomajske praznike na talonu je bila misija nazvana "Toskana". Ne treba vam mnogo mašte da shvatite gde smo gospodja i ja trebali ići. Tura je bila uokvirena sa oko 3000 kilometar jedinica. Morala je biti odložena - viša sila, sticajem okolnosti. Stavljena na tihu vatru, do prve prilike koju samo čekamo da iskoči, te da odvrnemo vatru i zajašemo našu vernu Bubu... . . . Do tada, piskam o sitnijim putešestvijima koje peglam uglavnom vikendom ne štedeći kilometre, pa kome je zanimljivo može nastaviti u pravcu ka dole.... Već dugo vremena u nazad me želja gonila da se malo s Bubom upustim u neke soft varijante vožnje izvan asfaltiranih puteva. Cilj: Upraljati se dobro i uživati u onome što priroda nudi. Na pomenutim uličnim ekskurzijama sam upoznao kolegu koji vozi Bubinu sestru bliznakinju. Ej, isti motor, istog godišta, iste boje. Nerealno. U toku raznoraznih sektaških dopisivanja, jedno veče, a na temu GSova, izvinjavam se onima sa slabim srcem na ovu temu , pala je ideja i brzinski dogovor za "sutra u 8 ispred vatrogasnog doma u Zemunu", a u pravcu Tare i puteva kojima se redje ide. . . . Ako zanemarimo smaranje na Milošu Velikom do "dole", avantura je jako brzo počela već iza Valjeva. GPS je dobio odrešene ruke i stavio nas na iskušenja koja smo i sami tražili. Do Bajine bašte smo odlučili da presečemo pored Rovni jezera. Na karti to izgleda ovako... Nije dugo trebalo od prvog silaska sa asfalta do prvog glavljenja. Kiše prethdnih dana su u hladovini ostavile dovoljno blata da ovu avaturu učine zaniljivom. Lično, minimalno iskustvo imam na temu vožnje po ovakvim putevima, a ni Buba nije imala nikake specijalne pripreme za ovaj vid aktivnosti. Gume koje su kao 80:20 su se pokazale više nego odlično za ovo što smo započeli. Njena bucki težina nikako nije dobar adut kada je u pitanju podizanje preturenog motora u sred šume. Taske, brat po moto liniji, je proleteo kroz kaljugu. Ja sam popustio gas i samo se zaglibio. Palo guranje i nastavismo dalje. Prva kaljuga je bačena za vrat, a i naučena prva lekcija. Gasa ne sme biti ni premalo, a ni previše. Lekcija broj dva, Bubina guza mora da vrda, zanimljivije je. Pocepasmo neko brdo težim putem i tamo kao nagradu dobismo predobar prizor. Neko rekao jezero!? Od živih bića usput se mogu sresti samo ona na 4 noge. Put za Bajinu baštu ne zna. Gleda nas kao tele u šarena vrata?! Utabanim tucanikom kojim već može da se cepa gas, ni sam ne znam kako izbijamo iznad poznatog vidikovca Kapija podrinja. Na pomenutom vidikovcu pravimo pauzu, vadimo konzerve hrane koje smo poneli, i bacamo se na has uz po koju fotku naravno. Oko motora nam se mota čudna družina. Pričaju jezikom kao oni iz okoline Majdanpeka kod kopa - iz jednog od prethodnih putopisa. Da se slikaju - ta hajde! . . . Nastavljamo u pravcu Bajine bašte, kratko močanje, ili ti umočavanje u Drinu, uz fotku.... A potom do poznate lokacije o kojoj nećemo mnogo....beležim. Poruka je na koferu. Polako zalazimo u Nacionalni park Tara, pored poznatih hotela se opet hvatamo "onih" puteva. . . . Skoro pojeden ručak počinje čudno da me radi na treptanje. Ima li jednostavnijeg načina kako to rešiti nego... Predlažem i jednoglasno pristajemo. Pola sata smo ćao zdravo. . . . Muve i ostali leteći objekti, i subjekti, su dosadni i uporni. Taske diži se, mora se roka dalje. Nismo tri gasa dali, kad sa jednu od naših strana, što bi Šojić rekao, drvena kula. Valja videti šta nudi...skidaj opet opremu sa sebe, šta nam teško...fotkaj, trebaće za putopis. Dabome, i kad jednog dana omatoriš i ne budeš ni za Q, da gledaš gde si bio i šta si radio...onomad! Penjanje uskim stepenicama... pazi glavu, zamalo... pogled ka napred...finjak. Buba i sestra joj, pogled iza... Nastavljamo dalje, u pravcu Kanjona reke Đetinje... Poznati tuneli koje sam video samo na YT gledajući kolege kako peglaju ovaj potez. Sunce piči, gori zvezda, spuštene mi naočare na kacigi...ulazak u tunel je kao da ti neko na sekundu, dve, dok se oči ne priviknu, veže oči... Malo frka bude, posle svatim da ceo doživljaj bez toga ne bi bio onaj pravi. U tunelu je hladno kao u zamrzivaču. Zapravo, evo i jednog isečka ko je rad da virne na minut i doživi deo avanture. https://youtube.com/clip/UgkxmgGmJXOTBhp3cmfhrt9PbPwXmuAxxM6y?si=WBDch5iRc7ra3e7E Dolazimo i na stari most, neki krajnji cilj koji sam sebi postavio pred polazak ovamo... Prizor mi je nestvaran i za pamćenje. Pentram se po okolnim liticama tražeći savršen kadar... Svaki ispada predobro. Imamo i kontra kadar. Majmunče-fotograf je na horizontu. Svaki i najmanji segment prirode očarava. Mrva još vožnje i eto nas opet na asfaltu, ovaj put usmeravamo volane u pravcu kuće. Dosta je bilo. . . . Tražili blato, dobili blato. Autoput je opet bio dug i zamoran, bez njega se ne može. Prelećemo ga dok sabiramo utiske današnjeg dana... Društvo nam prave svi ti slepi putnici koji se kače na prednji vizir sa ciljem besplatnog prevoza do Beograda. Rastaje se brat od brata, sestra od sestre, svako na svoju stranu do naredne vožnje. . . . Pred zgradom slušam poslednje reči pesme "osmeh se vratio u grad". Skidam kacigu, ali ne i taj osmeh sa lica.... Do sledećeg pisanja...

Da ostane za dogodine ako neko bude išao iz tog pravca...

Munze konza, Vaistinu konza.

Zemun trenutno...

@Best Moji! Naši naravno. Jedini i pravi.

Krenuli ka HN na kupanje. Ispala frka na Bosankoj granici, blokirali prelaz. Kolona koliko hoćete....sve stoji. Ne idite.

@Džim Džarmuš Najjači

Gotovo pakovanje. Ready to go! Sutra oko podneva plus, minus start i nema stajanja do Trebinja. Sem za istakanja i utakanja.

Lebdi

Zna li neko neke detalje?

5 komada, nećete mi zameriti Tara i okolni putevi bez asfalta. Ne muti vam se pred očima, moj motor ima brata blizanca. Umočili se i u Drinu.

Peglaš sa njim off, kaljuga, baciš sebi blato za vrat...ide gde ni ti ne bi. Onda izadješ na asfalt, i ide "na koleno" bez pola muke, guma ide do falca.... Šta od njega tražiti jos?!

Rešeno! Cena kao prošle godine, vrhunski smeštaj, u centru koji mi i nije bio prioritet. Samo budite uporni.

Ekipo, Treba mi pomoć oko smeštaja, neki kontakt, uslov je da je čistoća na 100%, klonja pogotovo, gospodja mi je osetljiva na te stvari, princeza moja...ili opcija da neko odustaje od svoje rezervacije pa da tu uletim, ili neka treća... Bilo bi divno, da ne zvučim prezahtevno, al da ne platimo kao da spavamo u Hajatu. Malo sam se šlognuo kad sam video trenutne cene, pogotovo naspram onoga koliko smo plaćali prošle god. Hvala unapred. Živi bili.

Klasično oduzimanje prednosti - el fazano...

.

Hvala bratu @Niksha za fotkanje.

Moji danas išli 200, sva tri.

@nikaragva Vrti stranice ove teme u nazad.