Uranili, zoru prevarili. Generalno dok smo na putu, ne spavamo predugo. Gledamo da iskoristimo što veći deo dana. Naravno radi nas i uzbudjenje. Lago di Garda je na 20ak min vožnje, danas je u planu odvozati celu levu stranu jezera i doći što bliže Stelviju, kome se radujem kao malo dete. Dugačak drvored duž obale, jutarnje presijavanje boja, tišina - prelepo. Na klupici obavljamo brzinski doručak. Po fazonu paradajz turisti - ranije kupljene kifle, pašteta i naravno slajsevi toskanske salame. - izgleda da smo se navukli na nj'. Krećemo se ulicama uz jezero, zapadamo u gužvu. Počinjem da se nerviram misleći da će pola dana da mi prodje na kvačilu provlačeći natovaren motor izmedju skupih automobila. Izvlačimo se. . . . Mesto Sirmione, Stari grad. Par slika i cepamo dalje. Cela ulica miriše na lavandu... Gospodja je utekla u radnju. Nije bilo potrebno mnogo vremena da izadje sa osmehom i kesicom, i naravno izjavom ovo nema kod nas pa sam kupila. Hau jes nou. Sve će to Buba, teški tegljač odvući do Beograda. . . . Pola sata vožnje i eto nas u malom mestu Salò. Pejzažić Kafica ala KaFućinouuu. Ovde ne postoji sladoled nego Djelato. Budimo Italijani u Italiji. Navatali wifi, kaže gospodja pusti mi par onih slika što si me fotkao. Pa zar toliko ima!? Ovih crvenih vespica na putu ima mali milion. Rentiraju ih kao u Maranelu Ferarije. Koliko god da sam iskosio ovaj naš minibus kamper, kofer viri na ulici. Tu je Djole. Podignute ruke - prošlo bez problema. . . . Što se severnije penjemo, okolina počinje da radi na luksuz. Besni automobili, vile... Vozimo se uz jezero - osećaj kao na moru. Jorgovan, ili šta li je, ali ima ga puno, baš daje šmek celom doživljaju. . . . Sa glavne magistrale se odvajamo u brda. Poznata trasa sa tunelima koji su prokopani kroz stene, a odakle se pruža pogled na jezero - pravo uživanje. Uski tuneli... Gargnano - Moerna Strada della Forra Štogod... . . . Odvajamo se od jezera, penjemo se ka severu. Boje prelaze u ono što mojoj duši više godi. Rodjaci, kakva Toskana, vidi raja. Brda i planine, zelena bezgranična prostranstva. Miris zeleniša...ou jea, krivine, uzbrdo - nizbrdo. Pucanje iz auspuha na šaltanju u nižu. . . . . . . Kratak predah, užina, pa kreće prava avantura... Planinski prevoj Gavia. . . . U sledećoj epizodi gledaćete...

Jutro je jako brzo preraslo u crnilo iznad nas. Gledajući u oblake, bukvalno sam video koliko se brzo kreću. Prognoza kaže da je moguća kiša u narednih sat vremena. Kako su do sad omanuli bar 10 puta, sad ga uboli. Po fazonu i ćorava koka ubode seme. Svih ovih dana puta, vidite i sami po slikama, je bilo oblačno. Za putovanje čista desetka, ne peče sunce, temp oko 25 konstatntno, ali zato i za mogućnost na temu padavina velika - bili smo svesni toga. Na navigaciji aktiviramo opciju izbegavaj naplatne rampe i izbegavaj autoput, kucamo grad Siena, i planiramo uživanje u vožnji po Toskanskim predelima kroz mala mesta. . . . Kišna odela, anti rein sprej na vizir da voda klizi sa njega, i peglaj. Nismo u fazonu da čekamo da stane - ne vozimo prvi put po kiši. . . . Prve slike tek sa prestankom padavina. Toskana nam nudi prizore zbog kojih smo ovde. Nepregledna polja vinograda, maslinjaka, kamene kuće i gomila tuja. U toku vožnje konstantno vrtimo glave gledajući prelepe prirodne pejzaže. Već neko vreme se vozimo po suvom, sunce viri iza oblaka. Osušila su nam se kišna odela. Vreme je za jednu pauzu, za pakovanje kabanica i ulazak u Sienu. I oni se mogu nalaziti "kod konja" kao i mi. Djuzepe Garibaldi, lagani google kaže Italijanski revolucionar i borac za slobodnu veliku Italiju. Šio mi ga Djura. . . . Navigacija nas je uvela u grad u neku pešačku zonu. Ne znam ni kako je moguće da smo tako lako tu ušli bez ikakvih prepreka i da nisam odmah skapirao. Ljudi nas gledaju čudno, Buba grmi kroz male uske ulice. Gledam kako da se najkraćim putem izvučem dok nisu došle čike u plavom koji btw uvek nose čizme kao deo radne uniforme. Tako, tuda smo se vozili haha... . . . Parkinga za motore stvarno ima na sve strane i ne plaća se, ali su i svi uglavnom puni, pa je nekad potrebno napraviti koji krug. Sve pod lokot, kacige u kaciga-džak, pa preko ramena i na glavni trg. Kao i do sada, lično mi cunjanje po gradu nije ultra zanimljivo, ali bi mi svakako bilo žao da ne vidim ove njihove mega gradjevine. Arhitekture sa toliko detalja i stila. Glavni trg u Sieni. . . . Kažem, ima, ali nema slobodnih. Pocepasmo po kroasan, dokupili vodice i cepamo ka motoru. . . . Ruta SR222 je poznata kao ruta sa najlepšim prirodnim predelima. Doduše, kažu da je u Maju najlepša, kada sve cveta i zeleni. Nama je na raspolaganju sada. Lokalni put izmedju Siene i Firence. Lec gou. Krivine se nižu jedna za drugom, predeli prelepi. Grebanje fuzastera u krivini opominje da nismo zbog toga ovde i da smo preteški za ovakve manevre - oduzimam gas - poNJelo me. Par slika iz drona bi ove prizore mnogo bolje dočaralo, ali se nikako ne usudjujem da kupim jedan. Ne želim da gubim vreme na podizanje, spuštnje, pakovanje, kasnije montaže... Baš mi se ne da. . . . Ok, loše nije, ali nisam ni ultra mega giga oduševljen. Pogotovo što dok ovo trenutno pišem, sedim na Dolomitima koji su mi lično 10 skala iznad Toskane - po svakom kriterijumu. Doćićemo i do toga. . . . 250km kasnije, Firenca - Verona, a 450 i neki kilometar tog dana, s prvim mrakom dolazimo u ranije rezervisan smeštaj na obodu Verone. Brzinski tuš, oblačenje u fensi i pravac grad. Arena u Veroni Poznati Dante Aligijeri, pisac, nikad ništa čitao od dotičnog, a i ne planiram. Ne grad nije toliko prazan koliko je umetnik sa ove strane žice maher za slikanje i obradu. Hvalite me usta moja.... Kratko na tu temu. Tast je gledajući slike s mora rekao, posmrzavali ste se ko dupeta sigurno, na plaži nigde nikog, samo vas dvoje. Elem, Verona noću. Nisam stručan, ali Verona ima daleko izraženiju arhitekturu. Agresivniji su detalji, pomalo neke figure ulivaju i strah - kao recimo ovaj lik iznad okovratnika što leži. Krop tog detalja. . . . Da ćapim Juliju za siku, takav je običaj, nisam ja perverznjak, sam zakasnio, radilo do 7. Iako su svi bili tu, a samo vrata zatvorena, ni na moju žvaku kako smo turisti koji su prešli mnogo km tog dana samo zbog toga, nisu dozvolili ni jedno brzinsko fotkanje. Pravila su pravila. A izuzetci? Ništa, a? Tačno tako završiše i njih dvoje zbog nečijih pravila. . . . Slika s neta kao završnica ovog dela pisanija. . . . Naravno da će se nastaviti, neću sigurno ostati u Veroni, a eto Lago di Garde na pljuc od nas.

Kaki ste mi Italijani, e! Samo na 'ebanje mislite. . . . Kaže gospodja da ti popeglam tu majicu? - Kako, kako? Da podržim to ludilo, šanse nema... Ja sam čovek bajker, jednostavan, u fazonu je biti malo ofucan i pogužvan...čuj u fazonu - poželjno je biti pogužvan! I znojav, i smrdljiv... . . . Naša sledeća zaustavna tačka je Mugelo - staza. Već po prilasku zadnjem ulazu čuje se brujanje motora dole, voze se neke autotrke. Gospodjo, vodim te na glavni ulaz, videćeš odande. Ček, ček, kao da ih vidim dole... . . . Za uspomenu. Dole i dalje ozbiljno grmi. U par min dok smo bili tu izadje trkačko brendiran Z4, eto i starog Autobjankija - tetka neka vozi, lik sedi pored, scena kao onih dvoje iz Majstorske radionice, za njim žuti patosirani 924 - pretpostavljam da je neki hobi dan bio. . . . Lagananim gasom usmeravamo se ka Firenci. Firenca Provukosmo se kroz gužvu, uvukli se skroz do pešačke zone. Malo mi to sve nije zanimljivo, ali moram dragoj udovoljiti. Ideja je da Zoka malo procunja po gradu, ja ću ostati pored motora sa stvarima, taman da malo iskuliram. Brzo se nešto vratila, unervozila se. Dušo da ti meni nisi gladna? Jedan od razloga za malu dnevnu tenziju. . . . Ne leži vraže, dvokratno radno vreme. Najveći broj ugostiteljskih objekata radi do 2. A posle od 6. Tumarajući ulicama, naletesmo na zanimljiv prizor. Neka raskošna pekara - picerija, radi, može. Penji sokoćalo na ivičnjak, osećajno da je ne boli i gas da se utoli glad. Ovo nije savršen primerak Italijanake pice, ali trenutno nemamo mnogo izbora, a gospodju radi nervoza kad je gladna. Zaleteće se, uješće me, šta ćemo onda... Velika je, pa kao po pola ćemo. Moram priznati i nije bila tako loša. Sa nekom njihovom "toskanskom salamom", evo malopre je kupismo da imamo za užinu, meze na putu - dopala nam se. Ne, nismo tražili kečap, a kamoli majonez. Da odma tri Italijana ne cepi srčka. . . . Polako popodne uzima maha. Jedan dan ovog putešestvija je planiran da se provede na moru i kupa ceo dan. Taj dan je sutra. Sa poslednjim zracima sunca stižemo u Tireniju, odmah ispod Livorna. Hotelčić sa dve zvezdice. Dobro ocenjen na bookingu, još bolje se pokazao. Kupalište sa dugačkom peščanom plažom je odmah preko puta. Paranoja radi. Šta mi teško da je vežem. Za svaki slučaj. U smeštaju imamo opciju doručka za 5e po osobi. Voće i kafa uključeni u tu cenu - donose u sobu. Da probamo... Bile dve kafe i banane - časna reč. Pokazao se dobro, ponovili ga i sledeće jutro. I naravno Toskanska salama. . . . Jutro je svanulo prilično sveže iako sunčano. Gledamo prognozu, iza podneva značajan rast temperature. Šmekamo plažu, šmeka ona nas. 'ladno bre... Usaglasismo se gospodja i ja iz cuga. Da odemo mi da vidimo onu krivu stvar, nije nam daleko, pa da onda idemo na kupanjac taman dok se temperatura malo uradi... . . . Piza Koja je prednost motora ako se ne dovezemo na ulaz skroz... Finese na temu parkiranja van obeleženog parking mesta smo prevazišli. Ja pola ovih njihovih gradjevina ne znam šta je... ...ali zasigirno znam da izgledaju fascinantno. Veliko, ogromno i sa mnooogo detalja. I tadaaa... Ljudi moji, ono stvarno ukrivo - muški. Kao i do sada, iza tastature ovaj italijano dasa desno sa životnim mu saputnikom levo. I opet fascinacija koliko je krivo haha. Okej. Ispoštujmo trendove. Dobro, dobro. Nemo' se biješ - zajebavam se. Majko mila, gledaj gomilu ludaka koji drže podignute dlanove. Ja ću moje u džepove, na sigurno. . . . More zove. . . . Zaspao na plaži. Izgoreo kao rak. Mazao se nisam, kao ni do sad, nikad. Jednom pola puta kad me žena terala da se ćapam. . . . Osolili guzice. . . . Jeli za večeru pravu Kaprićozu i prave, ruku na srce nikad lepše, Karbonare. . . . Jutro je svanulo. Put zove. Pozdrav moru i odosmo dalje... Nastaviće se... Imam li vašu pažnju i dalje?

Mogu vam reći, upijam ko sundjer. Italijanski mi napreduje jako. Prego, gracia, skuza, una ora, bon djorno, bona sera, poko, strada... razvaljujem. Testarossa - crvenokosa. Baci me u Italijansko društvo - ne razumem ništa, gledam ko mulac. . . . Gospodja je poslala lokaciju. Pičim po nju. Prati me jedan stari spajder. Mak'se jado od mog bemveja, da predje neka boles' sa Alfe na njega pa da se pokvari. Pu pu. Gospodja je na glavnom trgu. Bila je i na pijaci i na pjaci - glavnom trgu. Par njenih slika. . . . Zamolio sam je za ladnu kocu - i čekala me. Tu pored... Pridje nam Italijan, kaže da smo kolege. Pokazuje svog Triumph Tigera na telefonu. Upire prstom na Bubu, kaže bela makiiina - još kako prijatelju. Verni naš at. Sada i sat udara po kečevima. . . . Ulazimo u Maranelo, ceo je u znaku Ferrarija. Gde god se okrenete puca crvena boja, zuje automobili na sve strane. Kao na stazi Formule 1. Divljaju pun gas malim ulicama. Poznata stvar je da se ovde može rentirati neki od njih, i provozati po kraju. Cena za 10min je 140eura. Dalje satnice nisam ni gledao. Rado, ali ostavljam za naredni put. Ulazak na pistu, brza fotkica. Ovde je došlo do male nervozice. Da li je ovo problem ili ne?! Rizikujem. Ferarri muzej - Maranelo. Sećam se vremena kad sam dvogrli Weber pakovao na stojadina. Kakav je to doživljaj bio. Svetlo u muzeju je očajno. Senke su na sve strane. Skromna paleta boja u koju možete okrečiti Ferrari. Trofejna soba - ludilo. Sa koliko detalja je uradjen svaki pehar. Legenda mojih klinačkih dana. Tragično čovek završio, prežao mi. U muzeju je solidno gužva. Uspeo sam da ubodem i grupnu posetu. Malo mi je sve to poremetilo ceo utisak. Svakako se ne dam, borim se za svaki svoj kadar i užitak. Pokušavam da se ubacim u vajb tog vremena. Pre primitivno sve ovo izgleda iz sadašnjeg ugla. Ali tada, mogu misliti šta je bila sama pojava auta, a kamoli ovakvog nekog. Juriti preko 150 kmh je bio pojam. Opet malo mehanike. Bolid Nikija Laude I asocijacija na film "Rush". Fenomenalan. Sadašnjica. Izlazak iz muzeja... Moje parkiranje uopšte nije bilo problem. Problem je kako sad da izvučem svoj moped. Kolege Madjari. 10ak njih. Prozborismo po koju. Malo engleskog malo oni na srpskom, po koju. Uslikah ih sve zajedno. . . . ... i opet potraga za gospodjom. Ispija svoj kapućino uz kroasan u blizini. I opet besni crveni automobili zuje unaokolo pun gas. . . . Firenca i ostalo nas čeka... Nastaviće se...

Dobro jutro je svanulo u San Giovaniju, kako i ne bi bilo dobro kad smo na 15min vožnje do Modene. . . . Doručak je bio tamanica. U duhu Italije kroasan i kapućino. Nutelu ćapismo za poneti. Buba ume da bude nestašna, pa da odluta. Lunja stara. Kao što sam prethodno pisao - vezana, i čeka nove kilometre. Na viziru, pokolj. Uz doručak je stigao magičan dokument. Sve je spremno i samo me čeka. Fina vožnjica magistralnim putevima. Zeleniš, kamene kućice, uske ulice, vinogradi, krivine - milina. . . . Sa desne strane mesto koje danas nije na meniju, ali vredno fotkanja. A nedaleko i... sve u duhu Italije na točkovima. . . . Dok prvi stojim na kapiji muzeja i odbrojavam minute do otvaranja, vidim da Buba šalje zanimljivu simboliku - sve jedinice. . . . Ovako je sve počelo. Konj koji se propinje na zadnje prvi put je naslikan na borbenom avionu u prvom Svetskom ratu kojim je pilotirao ratni heroj Frančesko Baraka. Roditelji heroja jednom prilikom 1923 su rekli Encu stavi crnog konja kao simbol na svoje automobile, doneće ti sreću... dalje je sve istorija. Specijalitet na tu temu vam čuvam za kraj. Prva garaža fabrika - replika. Scuderia Ferrari Scuderia = štala. Magija kreće nakon prolaska kroz otvor sa desne strane... Bum - bale su krenule. Osmeh je oko cele glave. Verovatno i u dva kruga. Kako vas ne bi zatrpao gooomilom slika, prebraću, čitaj kačim svaku desetu. . . . 250 Le man V12 Oko 320 konjića Zanimljivost, rezervoar 130l. Prisećam se scena iz filma gde se pominje pored Shelbyija. . . . 288 GTO Čista mehanika. Gvoždje, šrafovi... Guram nos svugde. . . . Zamišljam, pojavi se NN lice i kaže biraj s kojim bi u test vožnju, svi su na raspolaganju. Hipotetički. Na prvu mi je sevnuo odgovor F40. Ptavi osećaj vožnje je kad se ti boriš sa volanom i sa svim tim konjima snage. Kad stežeš zube, grčiš mišiće, hoćeš da ispadneš iz sedišta. Hard core - a mislim da to nudi baš on. Elektroničkih pomagala nula. Bezmalo 500 konjića - V8 i preko svega turbo. Da li su namerno uboli da Brembo viri izmedju krakova? Lično me ne fascinira luskuz koji Ferrari izmedju ostalog nudi, koliko tehnička rešenja. Pogotovo iz davnih godina. F50 kao naslednik F40. Enzo 296 LaFerrari - prilog La se u Italijanskom stavlja kako bi naglasio da je nešto ženskog roda. Obline ovog auta su nerealne - slučajnost? I ako sam rekao sa me ova nova čuda ne fasciniraju ipak koristim priliku da virnem - F80. Poslednje čudo tehnologije, ali cvrc, struja, bljak. Ne bih se ja hvatao u koštac sa inžinjerima u Ferrariju, ali ovako razvučena prednja guma nije baš najbolji adut za ležanje kroz krivine. Da ne pominjem ovako izložen rub felne. . . . Prelazim u "staru" halu pored. Svi motori ikada. Magične trubice koje daju "onaj" zvuk. Imamo ih danas i na pojedinim motorima. U moto svetu poznat kao ITB - individual throttle body. Muzika za naše uši, a ujedno i savršenstvo za uvodjenje smeše benzina i vazduha u cilindar. . . . Zagledam prvo mehaničko direktno ubrizgavanje. U glavi mi je neki kugel fišer da se to zvalo. Izgledu usisnih grana pridaju značaj baš. Bokser sa 12 cilindara iz Testarose Ovo je onako skoro pa perverzija. Nije Šešelj, i ja sam pomislio na prvu - Alfredo Ferrari. Isprani nam mozgovi. Žuti štit iza crnog konja je došao mrvu kasnije kao simbol Modene. Za kraj je kancelarija koja je takodje poznata iz filma, legendarna scena. . . . 11 je, izlazim iz muzeja u pravcu centra Modene da nadjem gospodju koja cunja unaokolo. Sve će novce potrošiti, znam je. Maranelo čeka... ima još svašta da se vidi i odvoza danas. Nastavak će biti - do tad, specijalitet, obećao sam. . . . Usled obilaska muzeja, svetla su se zagasila, počela je Italijanska muzika. Svi smo stali gde se ko zatekao. Počeo je filmić... Za vas snimljen ceo. Uživajte.

Ekipo, i bi toliko, skoro u kilometar. Put je bio dosadan u tri lepe, ali znajući šta sledi narednih dana, znam da je vredelo žrtvovati se... . . . Usled svog autoputa danas, pošto nam je prolazno vreme bilo dobro, dadosmo sebi malo oduška za turizam. Konkretno zujanje po Trstu, prelep gradić i luka. Obilazak Miramara mi baš legao. I meni i Zoki i pegli. I kremi umivalici - ja ne znam odakle više to vadi i smišlja. Elem, Probao sam malo da se pozabavim istorijom. Ali nisam stigao da se udubim dovoljno. Gradjen oko 1860god za Maksimilijana nekog habzburškog nadvojvodu, okreni obrni: ful, koža, klima, wifi, lamperija. Izdrkavanje. Ulazna kapija: Izmedju drvoreda stazicom... Do pomenute gajbe Maksimilijanove. Vrt i pristanište. Postoji opcija obilaska celog dvorca, ali za to danas nismo imali vremena i ako me zanimalo. Za to služi moj "to do". Ukazaće se prilika. Malo sam virnuo na kvarno. A malo i probrljao po netu, da vidim šta ima od slika unutrašnjosti. . . . Baš je ludilo. Očarava me. Nadam se da ovaj nije bio neki derpe. Merak ovde privesti neku trebu. Imali oni love, može i trebe. Više njih. . . . U zujanju naleteo i na ovaj svetionik - Faro della Vittoria. Iliti Svetionik pobede. Kaže net, jedan od najviših ikad izgradjenih. Visok 68m. . . . Italijani ga šure u saobraćaju, malo ko da ne vozi kao da je ukrao auto. . . . Uhvatismo neki povoljan hotelčić. Vrhunska cena sa sve doručkom. Jedino što sam Bubu morao da vežem za jarbol od zastave hotela. Izdržaće jednu noć. Poluzatamnjeno staklo u ormanu, sa plavom rasvetom, gleda na tuš u kupatilu. Kapiram da raznorazne predigre i perverzije postoje, al ovaj sistem mi ima dosta manjkavosti za te namene. . . . Nedaleko smo od Modene. Planiramo Ferari muzej - oba, Pizu, Senu, San Marino, Tavulju... ostao mi Stelvio dužan prošle god. Planiramo i jedan dan kupanje... šta ubodemo od svega ovoga - pisaću. Atomski s leva...odjavljujem se za danas. Pozdrav dobri ljudi.

- "Neću valjda po Italiji ići pogužvana". Na put sam svašta do sad nosio, ali peglu, zasigurno, još nisam. Pa tako, ovo će verovatno biti priča o jednoj pegli. Ovakvoj pegli... Dan prvi, optimistično, kol najn uan uan... Polazak za 8min. Vežite se, polećemo...

I za to je kriv ko?

Daleko. Biće neko pisanije u mojoj temi, kao i do sad. Skinuo TRW, pre njih bio TRW. Vozio na prethodnom motoru TRW. Iz mog ugla gledanja, čista zabluda da TRW ubija diskove - a čuo sam za to sto puta.

Jedan lagan popodnevni relaks i poslednje pripeme za put. Edit: da ne bude zabune. Ukuckana osovinica do kraja, uboden osigirač nakon slikanja. Za poznavaoce sa oštrim okom.

Ošo.

@Немања Sam si tražio.

@Немања

Sipao u svoju vazdušaru. Danas pala prva duža vožnja. Ne mogu da se oduprem mišljenju da motor drugačije zvuči - finije. Čak sam i zaboravio na pauzi i kad sam krenuo u vožnju opet lampica u glavi da je nešto drugačije... Mislim da proizvodjača ulja više ne menjam.

Ekipo, Imam za reklamaciju proizvod za koji mi traže video kao dokaz. Snimim, nema problema, ali ne mogu da ga okačim. Imao neko iskustva sa ovim? Slika i sve ostalo prolazi, ali video jok. Klik na video. Otvori ovo. Ćorak.

Uslužni oglas: Prodaje se Akrap za S1000R, uz malo igranke verovatno i na druge motore. 350e Nikola - +381659981988

Ode.

Spucah jedno pet radnih sati oko motora. Trenutna km - 110 000. Mali servis - prešao na sintetiku, valja testirati, Ulje u difu i podmazan kardan, Gumica na kugli telelevera, Provera PK kaiša, Kondom na šalterici, Trake na ručkama kormana, Dve tri crne tačke na crashbar - saniranje "rana", Gornje maglenke malo dobile od sunca, dobile blago osveženje. Zadnje pločice poručene, pregledom utvrdjeno da su ušle u poslednju trećinu. I još sto usputnih sitnica... Spremamo se za dalek put.

@shoyyka Fora je da za par minuta posla imaš LED i dugo i oboreno.

@shoyyka Ako ti kažem da je na tvom GSu ista sijalica i za dugo i za oboreno, tj obe su H7, hoćeš i dalje imati jednu viška? Šalji slike kako sija.

Onomad kad sam uzeo GS-a, slao odma dif kod Rauša u Kraljevo da ga servisira. Tad ga pitao za ovo ulje, dao zeleno svetlo i predložio zamenu za svaki mali servis. Nisam mnogo pitao, peglam tako. Nemam nikakvih problema.

Menjač, ovo: Zadnji dif, 180ml menjam svaki mali servis, ovo: Nutove na kardanu mažem takodje svaki mali servis ovim: 25000km sve radi besprekorno...pu pu.

Burazer prodaje, Njegov kontatk - 0645244371, Miloš. Pozovite se na mene. Hitno prodajem jednu kartu za veliku nagradu San Marina, Misano. MotoGP. 12, 13, 14 septembar. Full vikend. Tribina kod treće i četvrte krivine. Samo karta 250e Postoji mogućnost i prevoza, jer je trebala ići ekipa od 5 ljudi, ali zbog mog izostanka biće jedno mesto slobodno. Plaćen je i smeštaj, pa je i oko njega moguć dogovor. Prevoz bi izašao oko 70ak eura. Smeštaj takodje 70 eura. Karta je trenutno u online formatu.

Ode.

Riknula sijalica, promeni je. Na GSu nema releja.