Mislim da taj od 13.000e više nije u opticaju za 2026 godinu. Neka me neko ispravi ako grešim. Trebalo bi da je 1.100S prvi najniži paket on je malo preko 15.000e.

Mislim da ovo prave pored toga da popune rupu i da naprave pandam XR 900, Multistradi V2, možda čak i Traceru 900. Opet ne smeju da ugroze svoj premijum model. Zato mislim da će snaga biti sigurno u rasponu 105-115 konja. Sve ispod toga slabije od konkurencije, sve iznad toga ugrožava starijeg brata. Na kraju kao i uvek cena će odrediti sudbinu. Iskreno ako ga upakuju tako kao što se nagađa, ako malo smanje kilažu, ako bude do 12.000e osnovni model, mislim da će to biti sprava potaman mnogima u toj klasi. Da li su spremni da ponude nešto slično, a 3.000e jeftinije od starijeg brata nisam siguran, jer mogu da ga ugroze, ali sam siguran da ako to ne urade model 900 neće imati neko bitno tržišno učešće.

@vasa.93 čestitah u oglasu na prodaji, a sada još lepše na kupovini. U zdravlju da te služi i nasmejanog vraća i nemoj da ga cepaš ima ovde potencijalnih kupaca . Dobar stroj si odabrao. I što bi babe rekle stoji ti

@draki hvala ti na oba dela ovog pokloničnog putovanja. Uživao sam čitajući i moram priznati da za neke lokacije nisam ni znao. Pre svega hvala što si posetio te divne ljude. Vratio si me u neke moje ranije odlaske na KiM, srećom bilo ih je dosta, a ujedno probudio želju da obiđem ono što nisam. Nema tog malog parčeta zemlje gde postoji toliko naših svetinja i istorije. I tako jakih karaktera koji i dalje opstaju tamo kao ostrvo koje šiba bura. Uvek sam se vraćao odozdo emotivno bogatiji, ugošćen, ponosan što i dalje ima nade za nas, često i posramljen dobrotom i hrabrošću tih ljudi. Želim ti još puno lepih putovanja!

Hvala na lepim rečima. Baš je tako kao što si rekao. Put je složena stvar, naročito dalji. Nema idealne putanje, a nismo ni svi isti. Često ljudi pišu samo one lepše stvari, to je i u prirodi čoveka, to se i pamti. Trudim se da pokažem dobro pre svega, ali i loše i neki problem ako se desi jer sve je to put i neko sledeći će i lakše doneti sud da li je to za njega.

@piki jeste tako bilo. Vi ste bili tvrdo krilo i redovni na misiji. Šteta što smo dovedeni voljom političara tu gde jesmo i što se više ne ide dole. Fali mi to, prva vožnja koju isplaniram je bila ta, sve ostalo može i ne mora.

@misa-pei hvala puno stari bajkeru Trudim se da izdvojim po neku dalju vožnju i opišem isto kao i ti ispratio sam sve tvoje putopise. Nije lako treba dosta truda znaš i sam, ali ostane neka uspomena i što je najbitnije i neka korisna stvar za sledeće putnike. Mnogo lepih putopisa sam pročitao ovde, mnogo korisnih stvari sakupio, mnogo destinacija ukrao... Najmanje što mogu je da vratim nešto. Ako pride se nekome i svidi i što je još bitnije inspiriše na vožnju zadovoljstvo je potpuno.

@Deki Katana hvala druže. Bože zdravlja da se nekada ode i dalje po Turskoj, a i da nam ti budeš vodič kao iskusni drumski vuk koji je krstario po daljinama

@maxmladen pravo u centar i suštinu. Bravoooooooo!

@vidakn Turska je velika zemlja, takva je i ponuda. Ima svega od istorije, do mora, planina, trgovine, dva kontinenta... Bio par puta, sada prvi put motorom. Želim ti da uspeš da odvezeš. Hvala na lepim rečima

@maxmladen drago mi je ako može da prođe kod takvog putnika i pisca. Hvala .

@draki hvala puno

Kratak rezime · U Turskoj je obavezan zeleni karton i ovlašćenje ukoliko motor nije na vas. · Ograničenja u Turskoj se razlikuju za motore(manja su) u odnosu na druga vozila. · Ograničenja za motore 110 auto put, 90 brze saobraćajnice…Samo je u gradu 50 kao i za druge. · HGS nismo kupovali nismo ni imali potrebe srećom. Do 15 dana može da se plati na granici, preko toga obavezno je njegovo posedovanje. Kako se prolaze rampe bez HGS opet srećom nismo imali prilike da testiramo. · Cena benzina je bila Bugarska 1,45e, Turska 1,20e, Grčka 2e. · Putarine su nas izašle oko 15e GR i SR, ali šarali smo dosta magistralama. Bugarska je besplatna ne treba vinjeta za motore. Prelazak preko Čanakale mosta i to kratko parče auto puta je 6e. Trajekt u povratku je bio 5e. · Smeštaj smo plaćali Bugarska 85e, Turska 90e sa doručkom, Grčka 120e perfektan. To je ukupno po apartmanu za sve nas. Uslov je bio da imaju neki sigurniji parking ili garažu (Plovdiv – Hotel Intelcool, Čanakale – Rose pansiyon) · Mi smo potrošili po nekih 350e. Smeštaj, gorivo, hrana, piće… Od toga blizu 50e za suvenire, parfeme. slatkiše...Jeli uglavnom sa nogu osim 2 sedenja u uličnim restoranima i klasično Giros i Doner. · Radara u Turskoj ima dosta, većinom su obeleženi, ali to nije od velike pomoći. · Ne voze po PSu, ali ništa bahatije od nas, barem u ovom delu. Za preko 2.000km nismo imali nijednu rizičnu situaciju, osim tih skutera, ali kažem oni voze svoju vožnju. Mesec dana kasnije na turi po Bosni i Srbiji zamalo dva puta da ostavimo kosti tuđom bahatošću. · Vožnja kroz evropski deo Turske osim Dardanela i mora nema apsolutno šta da ponudi ni u očima ni u točkovima. Tako da od Jedrena do Istanbula ili Čanakala veliko ništa. Znali smo to i svesno žrtvovali jer nismo daleko išli, pa smo hteli da provozamo TR bar malo. Ko ide na tu stranu mnogo je bolje preko Rodopa i preko Aleksandropolija i Ipsale u oba smera i da brzo izbije na Dardenele koji su tu jedini lepi za vožnju. Ima X puteva tako da može da se šara u nedogled. Za kraj hvala mojim drugarima na još jednoj divnoj turi. Uvek krene sa nama i neko nov po preporuci, ali se uvek i uklopi i postane član ekipe. I ako je dozvoljena određena fleksibilnost od početka do kraja smo vozili svi jedan uz drugog. Hvala svima onima koji su nas kući čekali, menjali i brinuli za nas. Hvala vama što ste proputovali zajedno sa nama. Vidimo se na drumu

Četvrti dan: Kavala - Beograd Što od udobnosti kreveta, što do toga što smo hrkače izolovali, budim se pun energije. E za razliku od prethodnih dana jutros nema žurbe. Dogovor je da damo malo sebi lufta, a i kako se rastati od ovoga. Ovi odlaze na kafu i da gledaju u šolju, a ja želim da iskoristim ovo malo lufta za jutarnje isplivavanje. Sam u moru na celoj obali, na plaži još jedna žena sa psom. Još nije sezona, jutra su još prohladna, ali za ove razmažene turiste i meštane. Objektivno za kupanje možda ne idealno, ali skroz komforno. Pola sata čistog meraka i nalazim se sa ostatkom ekipe. Oni rknuli kofein, ja se malo osolio i osvežio vreme je da se pakujemo krećemo teška srca. Danas ćemo u prvom delu vožnje biti graničari cara Dušana. Rekoh Kavala je bila poslednje Istočno uporište, ali se ta linija protezala skoro pravolinijski sve do samih Rodopa. Red je da obiđemo najistočniju liniju. Vozićemo baš tuda. Ne znači to danas puno, ali opet gledajući kroz istoriju mnogi su bili na našoj teritoriji, lep je osećaj i znati da smo i mi nekada bili ogromna sila i shvatiti koliko daleko su granice dosezale. Već se bližimo Bugarskoj i dolazimo do Drame, koja je uz Seres bila takođe bitno uporište Carstva. Ovde put većinu vodi ka auto putu mi ga lomimo desno u planine i Rodope. Kako propustiti taj bingo nakon dosta vožnje po ravnici. Prolazimo nekadašnju granicu, sada je i BG u šengenu tako da samo gas. Već smo par desetina km u lepoj prirodi i krivinama i stižemo u Goce Delčev na tankanje i pauzu. Od tada kreće najlepša deonica za vožnju na ovoj turi direkt preko Banskog njihovog najpoznatijeg skijališta. Ono što nismo znali put je komplet presvučen, nešto malo sporih krivina uglavnom one srednje brze i brze. Ovde smo se opustili i ako smo u inostranstvu, prosto put tera. Prosto smo se uželeli zelenila i krivine na krivinu. Baš je lepo za vožnju, jedino što je taj put u formi magistrale i ima nešto kamiona i sporih kola. Stajemo u Bansko na dužu pauzu. Nakon toga nastavljamo dalje i posle Blagoevgrada se rastajemo sa Rodopima i izlazimo na auto put. Rekoh prognoza nije obećavala, srećom solidno su mašili, a i mi smo malo gledali da prođemo neke deonice pre ili posle kiše. Tamo gde nas je sačekala, bukvalno nas je i ispratila, ali još jača. Srećom i mi smo jaki dolazimo nakon 5-6 minuta jakog pljuska na granicu. Neki brat iz Niša snima situaciju i pušta nas taman u zaklon ispred kućice. Hvala mu. Dok smo prošli granicu i svi ušli u Srbiju pljusak popušta. Već smo prešli dosta, ali osećam se dobro. Aca svakako mora za Pančevo u cugu, ja sam na početku putovanja mislio da ne moram, ali stvari se menjaju u hodu kada je nategnuto i obično na gore. Ovo mi je idealan i omiljen termin za vožnje isto tako i ženi za poslovne obaveze. Moja majka je bila ta koja je ovih dana glumila oca umesto mene i čuvala decu kada je žena radila. Ono što nisam znao pred put je, a Marfi je znao, da će se ženine obaveze dodatno uvećati, tako da bi majka pored 4 dana cimanja, što u njenim godinama nije lako, morala i peti dan da rani od 6h ujutru i bila je spremna na to, ali ja nisam. Vozim u cugu da poštedim i nju i ženu, kada već osećam da mogu, što one naravno ne znaju. Em da ne brinu, em hoću da iznenadim. Sadan će isto on ima i nešto manje km od nas. Žak hteo ili ne, ne može u cugu do Priboja, Muki ne žuri, neće da forsiraju, tako da će njih dvojica prenoćiti i večeras. Biraju Pirot. Hajdučki rastanak Ovde je i hajdučki rastanak sada smo svoji na svome, kome kako je volja i mogućnosti. Pred Pirot još jedan jak udar kiše isto hvatamo nadvožnjak, ali prolazi kroz nekih 20 min. Pauza Nais, tu se pozdravljamo sa Sadanom da ne bi stajali posle i ako ćemo do Pojata ići zajedno. Prvi put rešim da stavim čepove za uši jer ćemo danas imati najviše auto puta 450km. Kakav spas. Kao da sam u video igrici. Ne čujem ništa ni svoje misli. Ne znam kako je sa ovim profi, ovi apotekarski hermetički zatvaraju. Uživanje čisto, ali izdržah nekih 100km, za dalje nije. Em ne čujem ni motor ni saobraćaj, em bih se ovako umoran uspavao. Ali top priča da se miksuje i jedno i drugo na auto putu. Par kratkih razgovora sa Acom preko komunikacija i poziva i pošto vozimo iste motore konstatujemo da nam je najveća potrošnja na celom putu izmerena baš u Srbiji, a svuda smo isto vozili. Toliko o tome šta nam sipaju i koliko plaćamo. Kod Smedereva se pozdravljam i sa Acom. Pada i mrak i uz sitne kapi kiše ateriram kući, na šok i radost najbližih. Danas 730km, ukupno 2.1000km u ova 4 dana. U svakom smislu jako kvalitetnih i bogatih. Pre svega u super druženju, upoznavanju novih krajeva i istorije bitno različitih od onih Zapadnih. Vratio sam se sa nekim čudnim zadovoljstvom. Na kraju iz samog vozačkog ugla nije bilo spektakularno, ali solidno kvalitetno. Bilo je i dolina i kotlina i mora i planina i praznih kilometara… Svega po malo, lep paket. Upoznali neke nove ljude barem na kratko. I u Bugarskoj i u Grčkoj i posebno u Turskoj nije bilo stajanja da neko nije prišao, ponudio čašicu razgovora i pozitivne energije. To je Balkan, to je Istok. I ako na 4 dana i ako smo samo zagrebali toliko toga ima da se vidi. Zato nadam se za 5-6 godina kada malci malo porastu da se Bože zdravlja ponovi i proširi tura minimum do Kapadokije, Efesa i Pamukala… Rekoh Istok nema kraja što dalje odete više ćete dobiti. Mi smo i za ovo malo bili prezadovoljni. Šteta što nismo svi kompletno prošli celu turu, ali biće dana za megdana Poslednja epizoda dinastije i vožnja kroz Rodope

Treći dan: Čanakale – Kavala Najteže je kada se iz bilo koje krajnje tačke okreneš nazad, jer znaš da nema dalje. Ali što kažu tačka mora da postoji i u rečenici i u principima, pa i na putovanju. Danas u smeštaju imamo i doručak pa nećemo baš iz kreveta na motore. Red je da ispoštujemo domaćicu. Ovi cirkaju kafu, Sadan i ja čaj crni turski jači nego par šamara . Lepo za probati da li bih mogao stalno sumnjam. Doručak skromna ponuda, ali količinski sam biraš i dovoljno za nas putnike namernike da ne brinemo o tome usput . Negde malo posle 9h krećemo dalje kroz uske ulice i par minuta kasnije smo u luci. Ako mora povratak, ne mora istim putem. To mi je osnov svih planiranja. Ne može baš uvek, ali u većini slučajeva mnogo obogaćuje ponudu. Tako je i ovo koncipirano. Došli smo preko mosta, sada ćemo preći tradicionalno brodom, kao i svi kroz ranije vekove. Mana ovih za razliku od onih na koje smo navikli je da nemaju klasičan red vožnje. Idu okvirno na pola sata do Galipolja u dva mesta, tako da nema puno čekanja, a ni biranja, koji prvi dođe. Srećom trajekt je već bio tu, spreman da krene. I kao prošle godine u Makarskoj i ovde smo bili poslednje ukrcani. Kenja nas taj trajekt moram priznati . Čuvar motora u letnjem periodu Em što nismo gubili vreme na čekanje em nam lutrija dodelila ovaj koji ide 10km dalje i malo duže. Top, jedno 40 min na suncu, talasima i bleja, ćaskanje i zajebavanje. Lepše da počne jutro ne može. Uz sve to mnogo lep osećaj znajući da prelazimo čuvene Dardanele i da sada iz Azije prelazimo u Evropu. Jedna umetnička Dok smo tu svi znamo geografski položaj i njegovu važnost. Posebno je bitan u Turskoj istoriji i za njih je to sveto mesto. Tu je spomenuh ranije bila prva oblast u Evropi koju su osvojili i koja im je dala mogućnost da krenu dalje, a ujedno i kontrolišu sve što ide dalje ka Crnom moru. Nisu samo Turci videli to već i mnoge sile sveta. Turci su to uglavnom uspešno i hrabro branili. Posebno je poznata bitka na Galipolju, gde su uspeli da se odbrane i gde se istakao Kemal Ataturk, tvorac moderne Turske i verovatno najznačajniji čovek u njenoj istoriji. Iskrcavamo se i ponovo smo u Evropi. Ovog puta vraćamo se preko čuvenog Galipolja. Ovde ima više muzeja, jedan smo i prošli. Užasno veliko stradanje koje je verovatno i održalo Tursku u granicama kakve su danas. Ponosni su na to sa pravom. E put ovde za razliku od juče uglavnom ide uz samo more u dužini od 50-60 km. Najlepši deo za vožnju tokom našeg kratkog boravka u Turskoj. Dolazmo i do mosta sa donje strane, taman da ga vidimo u punom sjaju. Stajemo za koju fotku. Nismo ni sišli svira nam vojni kombi iz suprotnog smera, 20 sekundi kasnije policijski džip pod rotacijom koji na prvom isključenju radi polukružno ka nama. Javlja se prirodna reakcija i dogovor, a sad bežimo . Naravno tek pošto smo na kvarno obeležili i ovu teritoriju. Po komandi svi u prvu i gas. Ne u smislu da ćemo im pobeći nego da dobijemo na vremenu da se pravimo ludi, ako zatreba . Vožnja ispred rotacije, naročito turske, a da nema nikoga drugog ne budi baš spokoj . Prolaze nas i sada trenutak istine da li će usporiti. To i čine kilometar kasnije, ali ne zbog nas nego zbog udesa na koji su išli. Srećom ne veliki svi su OK. Nastavljamo dalje. Sve što je lepo kratko traje pa i ova vožnja uz more. Vraćamo se na kratak deo puta kojim smo prošli juče i odvajamo se za Ipsalu i Grčku. Što se vožnje tiče u ovom delu Turske ništa drugačije pa nema šta ni pomenuti. Kao ekipa od velikog značaja imali smo i pratnju Ubismo i tu dužu veznu deonicu i nakon nešto malo ispod 500km vožnje kroz Tursku pozdravljamo se sa istom . Procedura na granici ista, jedan od retkih između Turske i Grčke, a znamo da nisu u ljubavi. I ako mnogo manji nego tamo gde smo ušli i ovde zna da bude gužve. Ujedno ovde na izlasku se prolazi i monitoring plaćanja putarina i kazni. Putarine smo rešili direktno samo jednu smo imali za to malo auto puta, a vozili smo naselja po ograničenju uglavnom, put do 10-20 max preko. Kamera ima dosta. Većinom su obeležene, ali tipa 20-30m ranije. Kada vidiš znak, već si u njihovoj galeriji u folderu favoriti. Srećom samo 2 automobila ispred nas. Ako smo ulazak u Tursku svi završili za nekih 45 min, izlazak smo svi obavili za nekih malo jače od pola sata. Prođosmo i bez dodatnih nameta, bili smo dobre čike. Milina. U među prostoru borna kola, vojska u ful opremi, bodljikava žica, stražarske kućice…Nama nažalost ništa strano. U ovo doba godine samo su oni i mi u punoj opremi. Razumemo se i pozdravljamo sa obe strane. Grčka granica klasika samo što sada mora i to slikanje, sve u svemu svi smo za 15 min bili u Grčkoj. I hvatamo auto put Ignatia Odos. Idemo ka Aleksandropoliju prvom većem gradu, u nadi da napravimo pauzu. Prolazimo ga, nigde za stati, a sunce uveliko prži. I ako smo granice brzo prošli opet dugo smo bez prave pauze, umor se javlja. U tim početnim fazama nervoze vozim prvi i shvatam ej pa mi smo u Grčkoj. A oni su posvađani sa parkinzima i pumpama na putu. Prosto ni danas kada prave nisu naučili da neko treba da stane nege, odmori malo, napuni se i isprazni se… Biram prvi sledeći izlaz ima i znak za pumpu, ali nje nigde. Ajde par km odosmo dalje ništa ni na vidiku. Vraćamo se u mesto gde smo se isključili nailazimo na ono što će nam biti uspešna zamena. Market koji ima ispred i barske stolove i stolice, hlad, wi fi, sve 5. Ovde smo opalili fin reset i vraćamo se na auto put i nakon Komotinija odvajamo na lokalni put koji će nas odvesti do nacionalnog parka i delte reke Nestos. Razlog skretanja je naravno odmor od auto puta, ulazak u prirodu, a pre svega poseta čuvenom manastiru Sv Nikole i Porto Lagosu. Od kada sam saznao za njega privučen svetcem i ambijentom manastira uvrstio sam ga u rutu sa naznakom favorita. Nalazi se u samoj delti na mestu spajanja reke Nestos i mora. Sastoji se iz dve celine, na malim ostrvima i sve je povezano pešačkim mostom. Sve okolo je voda. Prelepo zaista, mirno i nestvarno. Ogromno zadovoljstvo budi u nama što smo ga posetili. Naravno po neka amajlija za uspomenu. Porto Lagos i manastir Svetog Nikole moje krsne slave i zaštitnika putnika Relativno je udaljen od glavnih puteva, nema ni mnogo posetilaca. Na parkingu upoznajemo i par iz Francuske na novim RTovima. Išli su na Nordkap. Sada na Istok za Tursku i Jermeniju. Imaju i svoj kanal. Malo se isćaskali, razmenili iskustva i informacije. Nastavljamo dalje deltom u pravcu Ksantija. Ova delta pored manastira bila je i prirodna granice Vizantije, njen krajnji istočni deo pola veka pre njenog konačnog pada i nestanka. Pozdravljamo se i sa njom. Nakon Ksantija bližimo se i Kavali. Srpsko Carstvo I upravo tu ulazimo u najistočniju granicu srpskog carstva na vrhuncu moći. Bilo je i pojedinačno daljih teritorija, ali da je formirana čvrsta i neprobojna granica to je bilo tačno ovde i trajalo skoro pola veka. Za vreme Cara Dušana Srbija je u svom sastavu imala sve od sredine BiH na Severu celo priobalje od Dubrovnika do Peloponeza, Albaniju, Makedoniju, manji deo Bugarske, drugi je bio u vazalnom odnosu i veći deo Grčke. Sve do ovde iza Kavale, koja je bila najveći najistočniji grad i administrativni centar carstva. Prostiralo se na 3 mora (Jadransko, Jonsko i Egejsko). Uglavnom sila danas neshvatljiva i za mnoge jače nacije. Tako su nas i posmatrali tada. Čak tu ne bi bio kraj već je do detalja isplanirao i organizovao pohod na Carigrad do koga u tom momentu bi najverovatnije stigao da ga iznenadna smrt ili diverzija nije sprečila pre polaska. Pored Kavale bitni centri istočnog dela carstva bili su i Seres i Drama…Tako da je ova oblast važna u istoriji našeg naroda. Sve do ranije spomenute Maričke bitke i naknadnih dešavanja. Danas nismo ni bleda senka toga, ni geografski ni po važnosti, dosta mulja je isplivalo, ali za razliku od mnogih naroda kroz istoriju i dalje postojimo i poslednji smo prkosili i smeli da izađemo na crtu najvećoj sili u istoriji sveta. Stižemo u Kavalu i napadamo je sa visine. Grad se nalazi na brdovitom terenu, a središte grada je smešteno na kamenitom poluostrvu Panagija. Grad je luka, studentski i administrativni centar i jedan od najvećih na Severu Grčke. Nakon par km konstantnog i strmog spuštanja kroz gradska naselja izlazimo i na obalu i nalazimo svoje izgubljeno jagnje Žaka. Kao da se nismo videli 100 godina. Šteta što nije mogao sa nama, ali opet smo na okupu. Ubrzo parkiramo motore u garaži i odlazimo u smeštaj koji je bio najbolji u kome sam ikada bio u Grčkoj. 3 sobe, nov nameštaj, ogromna dnevna i trpezarija, pogled na more uz ogromna klizna vrata koja dele terasu i sobu. Moderno, luksuzno, komforno, čisto… Na periferiji je grada, ali samo ulica ga deli od plaže kojih ima samo dve u ovom gradu. Sve je predodređeno uživanju, nećemo se buniti. Nismo za bolje Danas 370km, najmanje u danu na ovoj turi, skoro da osetili nismo i ako je iscurelo solidno vremena. Ali ostalo taman nekih 3 sata pre mraka za kvalitetno kupanje. Drugo na ovom putovanju i na drugom moru. Nije za mlađe od 18 godina i one sa slabim želudcem Posle valja uporediti Doner i Giros. Klasika kod Girosa što mi jedan malo, dva puno…Daj dva. Srećom nisam u cugu nego jedan ostavio za pred spavanje da okupam pivo . Nakon mnogo trke danas je bilo malo opuštenije i prijalo je. Sedimo na terasi, pijemo pivo, beljimo u more i pričamo lovačke priče . Pošto je bilo mesta na pretek ove hrkače smo izolovali u zvučnu sobu . Prvo veče da sam spavao i odmorio kao čovek desi se i to Evo i treći nastavak dinastije