Заборавио сам са вама да подијелим причу о једној дневној вожњи. Било је код мене на инстаграму, можда је неко видио а ако није ово је мој профил па ту често објављујем приче, видео записе и фотографије са путовања - кликни за профил Око пола 6 ујутро (бјеше субота 13. јун) кренуо сам из Београда ка Љигу. Иако је било сунчано вријеме темпаратура није прелазила 15 степени. Од Љига сам се упутио ка селу Ба. Још од времена серије Црни Груја имам жељу да видим то село, па да и ја кажем "Ја јутрос био у овом Ба!" - кликни за инсерт из серије На том путу сам наишао на цркву светог Илије гдје сам направио паузу како бих мало протегао ноге и запалио свијеће. Наставио сам ка Прањанима преко Сувобора и Равне Горе. Код чувене Сувоборске чесме сам застао да направим фотографије и да се дивим љепотама Србије. Ова наша земља је најљепша на свијету али је држава за избјегават, нажалост. Зашто сам ишао у Прањане? Одговор је једноставан, да видим мјесто на коме су српски јунаци и војници направили импровизовани аеродром и на тај начин помогли да се спасу савезнички пилоти. Херојство народа и војника није награђено, напротив они који нису ни прстом мрднули добили су сву помоћ, оружје, униформе, власт и слободу а они који су се истиснки се борили за слободу добили су тамнице, протјеривање и смрт. На овај начин хтио сам да се поклоним свим становницима овог краја и свим војинцима Југословенске војске у Отаџбини. О правој истини операције Халијард, као и о многим другим подвизима војника и народа лојалних Краљу и Отаџбини, почело се причати тек падом комунстичке власти (мада и даље још то није на правом нивоу јер данас владају синови и унуци комуниста па се истина и правда још увијек боре за своје мјесто). Са овог мјеста такође могуће видјети врхове неколико планина Западне Србије. Одатле се упућујем ка Овчарско кабларској клисури. На препоруку колеге из В Стром Србија групе, Михаила Дринчића из Горњег Милановца, отишао сам на стари пут, кроз Мрачни тунел и кроз срце клисуре. Могу вам рећи да сам био преодушевљен путем, поготово авантуром кроз тунел у коме је мркли мрак. Следећи циљ био је Ариље и црква светог Ахилија. У Лучанима сам скренуо ка Пухову па преко Доњих Крварица до Ариља. На једном ужвишењу у центру Арљиа, понсно, већ више од 7 вијекова, стоји задужбина краља Драгутина Немањића. У цркви која је изграђена у Рашком стилу сачуване су фреске краља Милута, краља Драгутина и његове супруге краљице Каталине. Такође, ту се налази и фреска Плави Анђео. Имао сам жељу да посјетим све светиње које су подигнуте за вријеме владавине краља Драгутина тако да ми је након Тавне, Ловнице, Папраће, Троноше, Раче и Ариља остао је још само манастир светог Николе на Озрену. Повратак кући ишао је преко Пожеге, Дивчибара и Мионице. Због обавеза кући укључио сам се на аутопут и тако успио да направим скоро 400 километара вожње на 2 точка и да стигнем на раније договорене обавзе До неке наредне вожње. Видимо се на друму.

Има и МК Хијене, дал би из РС или ФБиХ нисам сигуран али има

Рат је одавно завршен али реконструкција путева није и не зна се да ли ће икада Не могу да се договоре ко ће колико да узме

Не само да падне, него се деси и смртни случај. Постоје ствари на које не можемо да утичемо али многи олако схвате пут ка и из Требиња. Није он једноставан, не прашта грешке.

Има неки скуп 27. јуна у Бг а није Крузерс Веле у најави Србија зове...

Традиционално шаљем поздраве свима који иду у Требиње јер ја традиционално не могу да идем Срећан пут, лијеп провод и здраво да се вратите Шаљите фотографије

Давно некад у Бијељини на мото скупу свирала је Регина. Ацо, наш земљак, па ко веле ајд може и он Елем, пар минута пред излазак бенда на бину један тадашњи члан клуба у коме сам ја био, у сред нашег дружења устане и крену да иде кући. Ми сви на њега, куда ћеш, де остани а он мртав озбиљан каже:" Одох док није и Плави Оркестар засвирао!"

Е шта смо дозволили. Ћутањем и сагињањем главе (до момента када су студенти устали и побунили се) довели смо да нам багра уништава мото сусрете. Уђе политика на сва врата....

Управо тако, кад се оде међ' народ много тога се научи. Дешавало се више пута да сам доле а да на ТВ иду вијести које немају везе с везом. Људи су доле јаки. И поред свих недаћа кад им неко дође у госте дочекају га као најрођенијег. Треба ићи доле, ко год може. За почетак треба отићи, како ти рече, на пуко обилажење светиња туристички а после ваљало би отићи и посјетити мјеста која нису "популарна".

То је то. Пратио сам код Бобана објаве он је то све написао али ето нисам знао да си и ти у тој групу. Свака част, урадили сте велику ствар, безобзира на све ове недаће. Јако је чудна ситуацију тамо доле, њихова је и погача и нож. За час посла те оптуже за нешто што ниси урадио, али њихово је слово закона и са два "свједока" заврше посао. Ја ћу у свом наредном путопису, а дјелимично сам описао у прошлогодишњем, сво искуство са путева на Косову и Метохији. Тако да, одласци доле да, у већим групама можда није толико изводљиво.

Баш тако, од трагичног и немилог догађаја који се десио на простору Бањске много тога се промијенило по питању било каквих масовних догађаја на простору сјеверног дијела Косова и Метохије. Прије пар година Милић је покушао да организује заједничку вожњу али даље од Јариња се није могло. Прије пар дана група моториста из Бања Луке и Приједора на уласку на територију Косова и Метохије имала је непријатан третман. Све моторе (њих 11) су детаљно прегледали, провјеравали, од Бобана су тражили изјаву гдје и зашто иду... Не гледају баш заинтересовано да приме већу групу моториста коју чине махом Срби. Када идеш сам, као што ја радим, проблема углавном не буде.

Богу хвала завришх и ово кратко путовање. Било је задовољство возити се путевима Косова и Метохије, посјетити светиње и дружити се са људима. Као што сам и за прошло путовање тако ћу и за ово да напишем путопис који ћу сматрати успјешим ако макар један оде да се провоза путевима којима сам ја прошао. На овом путовању посјетио сам: манстир Врачево цркву светог Василија у Лепосавићу манастир Улије манастир Сочаница манастир Бањска манастир Соколица црква светог Димитрија у Косовској Митровици спомен комплекс Газиместан мансатир св. Димитрије у Сушици код Грачанице црква светог Лазара у Доњој Гуштерици црква Богордичног Ваведења у Липљану црква светих Флора и Лабра у Липљану саборна црква светог цара Уроша у Урошевцу црква светог Преображења у Пасјану црква светог Николе у Гњилану црква светог Марка у Шилову црква стари свети Никола у селу Стража код Гњилана црква свете Богородице у селу Бостане надомак Новог Брда Прилепац - родно мјесто цара Лазара и ближа околина тврђаве Ново Брдо јер у саму тврђаву није могућ улаз.

Ја још нисам ни крочио на Косовско Поморавље а већ ми се јавило доста људи да ме дочека доле од свештеника Бојана из Кормињана до Александра Трајковића који ради у ТО Гињилане Биће ово још једна добра прича након које ће сигрно неко кренути истим путем

"Еј Црноришче, да ли се на ову страну иде према Косову? – Јесте на ту, али и на ону тамо, и на ону онамо и на ону страну са које си дошао. Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести." Након прошлогодишњег путовања кроз Ибарски Колашин, Метохију, Шару и Грачаницу дошао је на ред да се посјете светиње у Митровачком крају и Косовском Поморављу. Боже здравља, у понедељак крећем добро познатим путем од Београда до Рашке, а потом преко Јариња до Косова и Метохије. На путу до Косовске Митровице посјетићу неколико цркава и манастира а у граду на Ибру планирано је да преноћим. Другог дана вожње пут ће да ме води преко Газиместана до Липљана, Урошевца и Гњилана. Тамо ме чека велики број светиња међу којима се истичу манастир Драганац и родно мјесто цара Лазара, Прилепац. Трећег дана планирана је посјета Новом Брду, Косовској Каменици и још по неком мјесту према прелазу Кончул. Повратак у Београд биће преко Бујановца и аутопута. Још једна кратка али живописна вожња коју ћу, Боже здравља, по повратку претвориту у путопис. Видимо се на друму!

Оно што сам ја лично доживио јесте да не толеришу провлачење, јасно ми је речено да код њих се чека јер знају бити прилично непријатни. Е сад, увијек постоје изузеци, тако да ја преносим моје искуство. Што се тиче хране и пића, нису нас претресали а имали смо и сувог меса и пића. Искрено ми смо купили картицу за ХГС али су нам исто тако рекли да је џабака вожња за моторе типа 7 дана. На прелазу на коме сам ја био, Ипсала, није било могућности да се купи па смо негдје у близини Цариграда купили. Толико од мене, за сада Срећан пут желим и много лијепих успомена