Заборавио сам са вама да подијелим причу о једној дневној вожњи. Било је код мене на инстаграму, можда је неко видио а ако није ово је мој профил па ту често објављујем приче, видео записе и фотографије са путовања - кликни за профил Око пола 6 ујутро (бјеше субота 13. јун) кренуо сам из Београда ка Љигу. Иако је било сунчано вријеме темпаратура није прелазила 15 степени. Од Љига сам се упутио ка селу Ба. Још од времена серије Црни Груја имам жељу да видим то село, па да и ја кажем "Ја јутрос био у овом Ба!" - кликни за инсерт из серије На том путу сам наишао на цркву светог Илије гдје сам направио паузу како бих мало протегао ноге и запалио свијеће. Наставио сам ка Прањанима преко Сувобора и Равне Горе. Код чувене Сувоборске чесме сам застао да направим фотографије и да се дивим љепотама Србије. Ова наша земља је најљепша на свијету али је држава за избјегават, нажалост. Зашто сам ишао у Прањане? Одговор је једноставан, да видим мјесто на коме су српски јунаци и војници направили импровизовани аеродром и на тај начин помогли да се спасу савезнички пилоти. Херојство народа и војника није награђено, напротив они који нису ни прстом мрднули добили су сву помоћ, оружје, униформе, власт и слободу а они који су се истиснки се борили за слободу добили су тамнице, протјеривање и смрт. На овај начин хтио сам да се поклоним свим становницима овог краја и свим војинцима Југословенске војске у Отаџбини. О правој истини операције Халијард, као и о многим другим подвизима војника и народа лојалних Краљу и Отаџбини, почело се причати тек падом комунстичке власти (мада и даље још то није на правом нивоу јер данас владају синови и унуци комуниста па се истина и правда још увијек боре за своје мјесто). Са овог мјеста такође могуће видјети врхове неколико планина Западне Србије. Одатле се упућујем ка Овчарско кабларској клисури. На препоруку колеге из В Стром Србија групе, Михаила Дринчића из Горњег Милановца, отишао сам на стари пут, кроз Мрачни тунел и кроз срце клисуре. Могу вам рећи да сам био преодушевљен путем, поготово авантуром кроз тунел у коме је мркли мрак. Следећи циљ био је Ариље и црква светог Ахилија. У Лучанима сам скренуо ка Пухову па преко Доњих Крварица до Ариља. На једном ужвишењу у центру Арљиа, понсно, већ више од 7 вијекова, стоји задужбина краља Драгутина Немањића. У цркви која је изграђена у Рашком стилу сачуване су фреске краља Милута, краља Драгутина и његове супруге краљице Каталине. Такође, ту се налази и фреска Плави Анђео. Имао сам жељу да посјетим све светиње које су подигнуте за вријеме владавине краља Драгутина тако да ми је након Тавне, Ловнице, Папраће, Троноше, Раче и Ариља остао је још само манастир светог Николе на Озрену. Повратак кући ишао је преко Пожеге, Дивчибара и Мионице. Због обавеза кући укључио сам се на аутопут и тако успио да направим скоро 400 километара вожње на 2 точка и да стигнем на раније договорене обавзе До неке наредне вожње. Видимо се на друму.

Има и МК Хијене, дал би из РС или ФБиХ нисам сигуран али има

Рат је одавно завршен али реконструкција путева није и не зна се да ли ће икада Не могу да се договоре ко ће колико да узме

Не само да падне, него се деси и смртни случај. Постоје ствари на које не можемо да утичемо али многи олако схвате пут ка и из Требиња. Није он једноставан, не прашта грешке.

Има неки скуп 27. јуна у Бг а није Крузерс Веле у најави Србија зове...

Традиционално шаљем поздраве свима који иду у Требиње јер ја традиционално не могу да идем Срећан пут, лијеп провод и здраво да се вратите Шаљите фотографије

Давно некад у Бијељини на мото скупу свирала је Регина. Ацо, наш земљак, па ко веле ајд може и он Елем, пар минута пред излазак бенда на бину један тадашњи члан клуба у коме сам ја био, у сред нашег дружења устане и крену да иде кући. Ми сви на њега, куда ћеш, де остани а он мртав озбиљан каже:" Одох док није и Плави Оркестар засвирао!"

Е шта смо дозволили. Ћутањем и сагињањем главе (до момента када су студенти устали и побунили се) довели смо да нам багра уништава мото сусрете. Уђе политика на сва врата....

Управо тако, кад се оде међ' народ много тога се научи. Дешавало се више пута да сам доле а да на ТВ иду вијести које немају везе с везом. Људи су доле јаки. И поред свих недаћа кад им неко дође у госте дочекају га као најрођенијег. Треба ићи доле, ко год може. За почетак треба отићи, како ти рече, на пуко обилажење светиња туристички а после ваљало би отићи и посјетити мјеста која нису "популарна".

То је то. Пратио сам код Бобана објаве он је то све написао али ето нисам знао да си и ти у тој групу. Свака част, урадили сте велику ствар, безобзира на све ове недаће. Јако је чудна ситуацију тамо доле, њихова је и погача и нож. За час посла те оптуже за нешто што ниси урадио, али њихово је слово закона и са два "свједока" заврше посао. Ја ћу у свом наредном путопису, а дјелимично сам описао у прошлогодишњем, сво искуство са путева на Косову и Метохији. Тако да, одласци доле да, у већим групама можда није толико изводљиво.

Баш тако, од трагичног и немилог догађаја који се десио на простору Бањске много тога се промијенило по питању било каквих масовних догађаја на простору сјеверног дијела Косова и Метохије. Прије пар година Милић је покушао да организује заједничку вожњу али даље од Јариња се није могло. Прије пар дана група моториста из Бања Луке и Приједора на уласку на територију Косова и Метохије имала је непријатан третман. Све моторе (њих 11) су детаљно прегледали, провјеравали, од Бобана су тражили изјаву гдје и зашто иду... Не гледају баш заинтересовано да приме већу групу моториста коју чине махом Срби. Када идеш сам, као што ја радим, проблема углавном не буде.

Богу хвала завришх и ово кратко путовање. Било је задовољство возити се путевима Косова и Метохије, посјетити светиње и дружити се са људима. Као што сам и за прошло путовање тако ћу и за ово да напишем путопис који ћу сматрати успјешим ако макар један оде да се провоза путевима којима сам ја прошао. На овом путовању посјетио сам: манстир Врачево цркву светог Василија у Лепосавићу манастир Улије манастир Сочаница манастир Бањска манастир Соколица црква светог Димитрија у Косовској Митровици спомен комплекс Газиместан мансатир св. Димитрије у Сушици код Грачанице црква светог Лазара у Доњој Гуштерици црква Богордичног Ваведења у Липљану црква светих Флора и Лабра у Липљану саборна црква светог цара Уроша у Урошевцу црква светог Преображења у Пасјану црква светог Николе у Гњилану црква светог Марка у Шилову црква стари свети Никола у селу Стража код Гњилана црква свете Богородице у селу Бостане надомак Новог Брда Прилепац - родно мјесто цара Лазара и ближа околина тврђаве Ново Брдо јер у саму тврђаву није могућ улаз.

Ја још нисам ни крочио на Косовско Поморавље а већ ми се јавило доста људи да ме дочека доле од свештеника Бојана из Кормињана до Александра Трајковића који ради у ТО Гињилане Биће ово још једна добра прича након које ће сигрно неко кренути истим путем

"Еј Црноришче, да ли се на ову страну иде према Косову? – Јесте на ту, али и на ону тамо, и на ону онамо и на ону страну са које си дошао. Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести." Након прошлогодишњег путовања кроз Ибарски Колашин, Метохију, Шару и Грачаницу дошао је на ред да се посјете светиње у Митровачком крају и Косовском Поморављу. Боже здравља, у понедељак крећем добро познатим путем од Београда до Рашке, а потом преко Јариња до Косова и Метохије. На путу до Косовске Митровице посјетићу неколико цркава и манастира а у граду на Ибру планирано је да преноћим. Другог дана вожње пут ће да ме води преко Газиместана до Липљана, Урошевца и Гњилана. Тамо ме чека велики број светиња међу којима се истичу манастир Драганац и родно мјесто цара Лазара, Прилепац. Трећег дана планирана је посјета Новом Брду, Косовској Каменици и још по неком мјесту према прелазу Кончул. Повратак у Београд биће преко Бујановца и аутопута. Још једна кратка али живописна вожња коју ћу, Боже здравља, по повратку претвориту у путопис. Видимо се на друму!

Оно што сам ја лично доживио јесте да не толеришу провлачење, јасно ми је речено да код њих се чека јер знају бити прилично непријатни. Е сад, увијек постоје изузеци, тако да ја преносим моје искуство. Што се тиче хране и пића, нису нас претресали а имали смо и сувог меса и пића. Искрено ми смо купили картицу за ХГС али су нам исто тако рекли да је џабака вожња за моторе типа 7 дана. На прелазу на коме сам ја био, Ипсала, није било могућности да се купи па смо негдје у близини Цариграда купили. Толико од мене, за сада Срећан пут желим и много лијепих успомена

Јел има неки бајкер френдли смјештај на потезу Звечан - Косовска Митровица?

Хвла @Pablo @KoracVa шаљем позив и В Стром клубовима у Бугарској, Македонији и Хрватској

@Pablo јел можеш да спојиш ове двије теме. Биће да је Деки пропустио да је Слоба већ отворио тему

Постоји још једна ствар која по мом мишљењу много важна. Давно некада када сам почињао да возим мотор, један старији моториста ми је рекао да се мотор вози главом и да морам да имам страхопоштовање према мотору. Многи мотористи сједају на мотор са убјеђењем да су најбољи возачи на свијету, а притом нису ни свјесни колико не знају. А знамо да се грешке не праштају. Зато увијек и кажем када се деси овако нешто памет у главу људи, један је живот.

А када се Влада појави на телевизији да прича о проблемима у саобраћају многи мотористи доћу и кажу ма шта он само кења, себи прави рекламу и узима паре. Милион пута сам рекао, живот нема цијену и није вриједан да се угаси због 30 секунди вожње брзином која није предвиђена за ту дионицу пута. Нека је лака црна земља страдалима а нама нека је за опомену и наук.

Још од самог повратка са вожње, прошле године, почео сам да размишљам о наставку вожње по Косову и Метохији. Постоје велике шансе да ћу крајем маја одрадити "други дио" и тиме заокружити једну цјелину. Прелиминарни план је: Дан први: Београд - Краљево - Рашка - Јариње - Косовска Митровица да се посјете манастири Уља, Сочаница, Соколица, Бањска као и цркве у Лепосавићу и сјеверном дијелу Кос. Митровице. Дан други: Косовска Митровица - Липљан - Урошевац - Гњилане - Драганац да се посјети Газиместан, цркве у јужном дијелу Митровице, Липљану, Урошевцу, Гњилану и манастир Драганац гдје би и ноћио Дан трећи: Драганац - Ново Брдо - Косовска Каменица - Доње Кормињане - Бујановац - Београд (још дефинишем шта посјетити на том дијелу). Много је светиња на Косову и Метохији, много је добрих људи тамо. Надам се још једној доброј вожњи и лијепим успоменама.

Слога биће, пораз врагу. Поједина браћа по точковима одавно не поштују мото скупове па самим тим није било ни очекивати да ће поштовати окупљање испред Божије куће. Али то не говори ништа о овом догађају него само о њима самима. Њихови гријеси не могу бити прикачени ни организатору ни нама који смо дошли ради благослова а вала и због домаћина. Но, било како било, ја сам долазио и долазићу. И ове године Бог нас је благословио лијепим временом па је самим тим било и очекивано да ће велики број моториста са свих страна доћи. А то је и најважније, да се видимо, дружимо и подијелимо планове и искуства. Хвала браћи Ратницима што су нас и ове године сабрали, свештенству што нас је поменуло у молитви а Богу хвала на свему што нам је подарио. Ево мало фотографија па се, Боже здравља, видимо поново и на друму, такође. Брат Дејан са Косова и Метхоије Брат Салер из Шапца Домаћин и брат Слоба Браћа Сики, Дејан, Мујо, Зоран 1 15 година пријатељства са Бобом Крузером Брат @Blaza Браћа Сремци Марић и Недић Браћа Мишур и Владо

Ко болан служио литуригују, јес да имам браду али нисам свештеник Мада, можда сам требао да идем и тим путем Ја сам био помоћник, носио кутију за помоћ а добио сам част да носим одору као знак поштовања Видимо се добри мој како год

Ратници већ годинама не организју мото скуп али се зато својски потруде да "Благослов" буде организован на најбољем могућем нивоу. Због тога им већ годинама дајем подршку и присуствујем догађају. Колико видим, у недељу прогнозирају веома лијепо вријеме те вјерујем да ће велики број моториста доћи а највише се радујем што ћу се опет видјети са @Blaza

Сат времена након повратка са ове вожње сам рекао е има да идем опет и на дуже, да носим шатор да преноћим тамо негдје у природи јбг, био сам доста кратак са временом па нисам могао да остајем дуже овог пута