Јоги, то је моја Макрина хвала ти на дивној фотографији

Док чекам још фотографија да ми стигне, хтио бих да подијелим два утиска са вама. Први је срећа и радост што се међу оволиким бројем моториста нашла и моја ћерка Макрина и тако учинила овај дан још љепишм. Заслужено је заузела централно мјесто на групној фотографији сједећи на свом мотору Други утисак је туга и бијес због идиота у жутом Сеату који је својим улетањем директно угрозио животе свих нас. Још увијек се питам колико глуп и дебилан мораш бити да због једне минуте чекања улећеш као мазга међу људе. Дуго ћу памтити његов страх у очима када су колеге сишле са мотора и кренули да му помјерају ауто и хвала им на томе. Као што рекох, опширније виђење иде чим стигне још један контигнет фотографија.

Кад већ причамо о окупљању ми се окупљамо у гаражи код окретнице у блоку 45. Годинама буде прво дружење у гаражи а после заједно кренемо ка Скупштини. За сада сигурно десетак мотора имамо, а било је година кад је било 25+

Спремни за сутра

Возиће се доста спорије али много опрезније. Мене лично, страх спуста у улици кнеза Милоша али вјерујем да ће бити ок стање на путу. Не возимо неким споредним улицама. Према тренунтој прогнози можемо очекивати колико толико добро вријеме:

Морална подршка, може и финансијска од мене! У суботу нисам у Београду па не могу да придружим али изражавам дивљење за ову акцију! Свака част!

Честитке колега Ја никако да удомим свог па да кренем пут новог Строма, изгледа да на тржишту Босне и Херцеговине нема довољно интересаната за овакве мотоцикле Чекамо до прољећа па ако не буде продаје идемо у још једну сезону

Припрема за најљепшу акцију су почеле Видимо се

Свима који вечерас долзе на журку желим лијеп провод Опет су ме родбинске обавезе спријечиле да будем дио журке али Боже здравља ваљда се некада створи ситуација да поново присуствујем. Поздрав свима из кишног Зубиног Потока. Видимо се на Дедамразијади

Ја не знам да ли прође једна година а да у Пожаревцу не страда неко од колега. Искрено саучешће породици и пријатељима страдалог.

Од када сам одлучио да купим Строма слушам приче кочнице овакве кочнице онакве. Мени после кочница на чоперу Стром има много добре кочнице. Од првог дана, од када је код мене, користим синтер плочице, редовно мијењам уље у кочионом систему и Богу хвала никад проблема није било. Било је ризичних ситуација, али увијек сам се зауставио на вријеме (ја чак немам ни АБС).

Мислим да је пироман отишао из Гроцке, можда не баш својом вољом

Само лагано и опуштено Том маршрутом планирам и ја да возим. П.С. Учинио си ми велику част што си моју налијепницу ставио на кофер

Моја везаност за покојног стрица је била велика и јака. Нажалост, Бог га је узео много прије него што смо планирали па сам, ето, хтио њему да посветим и путовање и путопис. Све што се деси на путовању чини га посебним и јединственим. Оно је љепше кад је више добрих ствари него лоших али то је чар путовања. Хвала већ десет година не једем слаткише, торте и колаче па отуда нема чоколаде као сувенире доносио сам пиво и сир Вала да знаш, Фурку и остале превоје можеш возити да ти никад не досаде, као некима Рудник и Раља ринг

Кажу да је добар дан онај када научиш нешто ново, а ја сам данас то свакако урадио. Хвала, колега, на одговору. Било је задовољство читати га. Што се тиче латиничног писма, воља свакога је да користи оно што жели. Богу хвала спадам у малу групу људи на свијету која може равноправно да користи оба писма.

Ако није проблем, да ли можеш да преведеш на српски језик ријеч из твоје реченице коју сам означио црвеном бојом?

Пријатељу, у овој теми има неколико десетина објава везаних за твоју дилему. Полагано крени једну по једну страну да читаш или евентуално да користиш опцију претраге.

Па ја сам мислио на свијет. Рецимо да пратим рад великог броја В Стром клубова и примјетио сам да много више има 650 и великих него 800 (нових или новијих). Због тога сам и написао оно горе. Но, није то ни тако важно. Престанак производње овог модела не значи да ћемо престати возити моторе, али остаје жал за нечим што је, по мени, идеалан модел.

Да ли си сигуран у тај податак или си можда обрнуо? Толико људи познајем а још не знам никога да је купио 800, а дуг је списак оних који су купили 650 (дал нов дал полован). Остављам могућност за тачност информације јер исто тако познајем велики број људи који не подржавају тренутну владајућу коалицију а они опет владају. Вјероватно је до тога да сам окружен људима са којим дијелим мишљења о многобројним темама.

Иако немам обичај, ја морам сада да кажем земљак хвала на овом одговору. У тако мало реченица стала је сва суштина.

Ко долази и ко нас чека у ВА ја из Бг крећем око 3

Двије теме унутар ове теме Прва, како коментаришете одлуку да се престане са производњом Строма 650 а друга је гдје купујете горе наведене гуме?

Ево брате, по договору, то је овако изгледало. Један мали савјет за све који планирају руте а тиче се путева који воде преко Косова и Метохије користите Виа Мишелин сајт јер Гугл мапе из мени непознатог разлога не препознају административне прелазе Брњак (Зубин Поток) и Јариње (Лешак, Лепосавић, Звечан). Искористио бих прилику, сада кад већ пишем, да позовем мото путнике и возаче да барем једном провозају своје моторе по путевима Косова и Метохије. Да ли само по сјеверном дијелу или да се иде јужно од Ибра није важно. Овдје (тренутно сам у Зубином Потоку) су људи веома добри домаћини и свакога ће угостити на најбољи могући начин. Много је лијепо возити се поред језера Газиводе, затим ићи од Зубиног Потока до Звечана путем који зову "преко брда", проћи Митровицом, посјетити манастире Брњак, Дубоки Поток, Девине Воде, Сочаницу и Бањску. Јуче сам, додуше аутом, први пут ишао путем Зубин Поток - Пећ. Фантастичне кривине, природа прељепа само ето слабо се одржава пут па има на мјестима по која рупа, али вриједи возити. Ето, ја се расписах па ко буде желио да иде "тамо доле гдје протиче Дрим" може да ми се јави па да се организује нека вожња или евенутално да дам неки савјет, да повежем са овдашњим народом. Живи били и дуго се возили!

Е Жиле, хоћу убацићу. Обично то урадим али сад сам нешто збрзио и прескочио то. Биће убрзо

Чујте и почујте, после више од мјесец дана поново сам се провозао. У четвртак 8. августа кренем ја из Београда до Бијељине да испоштујем славу код другара. То му дође неких 130 километара. Петак, мало мамуран а много више заузет послом мотор је мировао. Е, у суботу раном зором упалим мотор и кренем од Бијељине ка граничном прелазу Шепак. Уз Дрину сам ишао све до Бајине Баште гдје сам направио кратку паузу како бих се договорио са сестром гдје ћемо се наћи на Златару. Пут до Златара водио ме је преко Калуђерских бара (Тара), Златибора, Кокиног брода и на крају Нове Вароши. Нисам се много двоумио око избора јела, те сам у ресторану хотела Златарски златник поручио и појео комплет лепињу. Са Златара сам се упутио ка Новом Пазару гдје су чланови МК Супоглави правили мото дружење. Преко Сјенице и Пештера стигао сам у град текстила и добре хране. Дино, Ђука, Зика, Ћело, Дино Нефес, Таки, Јаско, Оки и Мики (ваљда нисам некога прескочио) потрудили су се да направе јединствен догађај. Изложба нових мотора, стант и дрифт шоу, промоција безбједне вожње, домаћа клопа (сир, ћевапи, мантије) све је то пратило ово дружење а навече је организована и свирка. Нема сумње, овај мото клуб зна шта и како ради и вјерујем да ће у будућности бити један од важнијих догађаја не само за Пазар него и за цијелу Србију. Предвече сам се упутио ка Зубином Потоку гдје су ме чекале супруга Милица и ћерка Макрина. Преко планине Рогозна, па поред језера Газиводе до центра Ибарског Колашина. Вожњу по сјеверу Косова и Метохије наставио сам сутрадан, обиласком манастира Бањска и насеља Лепосавић и Лешак. Док сам одмарао у Рашкој јавио ми се рођак из Швајцарске и рекао да је стигао у Бијељину, те сам ја онда умјесто за Београд отишао, поново, у мој родни град. У касним вечерњим сатима, после дружења са фамилијом упутио сам се за Београд и негдје око 1 сат иза поноћи завршио ову вожњу. Укупно 1150 километара уписаних на сату, таман зар не?