Jump to content

Moto Zajednica

max80

Članovi
  • Broj tema i poruka

    691
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

1 Pratilac

O članu max80

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Beograd
  • Motocikl
    Yamaha Tracer 7 na drumu, Katana i Fazer u srcu

Poslednji posetioci profila

2985 profile views

max80's Achievements

Drug član

Drug član (4/6)

2,8k

Reputacija u zajednici

  1. Zvao sam Barel pošto i mene možda kači. Za 20 dana će imati spiskove koji su sporni serijski brojevi i zvaće kupce čiji motori treba da idu na zamenu ploče, a ko hoće može i sam da se raspita. Od sredine decembra kreće zamena i trajaće 6 meseci. Ono što su mi rekli da svakako i pre tih spiskova možemo i sami da proverimo. Kada se recimo stisne kvačilo u prvoj, u mestu, motor treba sam da krene i kaže da je to baš očigledno i izraženo. Eto možda nekome bude značilo. Ja retko držim na kvačilu, ali nisam primetio ništa čudno za ova 2 meseca i 1500km, a skoro svaki dan vozio i po gradu, do pre koji dan.
  2. Motor se danas sklapa, a sutra preuzima. Nabavljen diferencijal ne u Bavarskoj, nego u Nišu . Hvala svima na učešću i pomoći .
  3. Hvala @Dane Deda. Prosledio sam drugaru, pa valjda će se dogovoriti, a i nas setiti za klopu.
  4. Mudro zborite, tanak sam sa svetom kravom. Ispravljeno.
  5. Ekipo, uslužan oglas za drugara. Treba mu za model 2005 godište. Možda pasuje i sa nekih drugih Bavaraca. Ako neko ima da proda evo prilike da svima bude dobro. Kontakt i eventualne ponude direktno sa njim 064/8985-257 Milan. Pozovite se na forum. Unapred hvala!
  6. Mašiš poentu. Ako govorimo o kolovozu naravno da ne može da bude bolje, pošto se sazidalo i došlo sve i svašta. Ali ako govorimo o šinskom prevozu on mora sa bude što nezavisniji, što u ovom slučaju je obrnuto. Kao klinac sam svaki dan išao tramvajem na trening, a sada uđem po neki put. Nije stajao po 5 minuta na svakoj raskrsnici, niti je morao da čeka bilo koga. Stizalo se 3 puta brže i nema veze sa brojem stanovnika, već sa putnom infrastrukturom. A pored svega toga istovari ljude koje moraju da pređu put da bi došli do trotoara. Ranije si pravo izlazio na isti, nisi rizikovao, a ni jedan vozač nije morao da čeka putnike, jer se prolazilo sa leve strane. Uglavnom svi na gubitku, voljom nekog idiota. Da ne pričam da su stanična ostrva maksimalno smanjila vidljivost i da sam baš tu mogao da ostavim kosti, jer se našao auto koji tu nije smeo da bude, a ja nisam mogao da ga vidim, osim kada je bilo kasno. Dovoljno je videti i stanje ograda na svakoj stanici gde se svako malo neko ukuca i ugrožava ljude na istoj i svakome normalnom će biti jasno. Raskrsnica gde je kolega imao udes je užasna, jer čak se ni ulice ne gađaju pod pravim uglom, nego je prilično nepregledna i naravno otvorena za skretanje u svim pravcima. Da ne pričam koji se čep tu stvori i kada nije špic.
  7. Tako je, funkcioniše i ovde, Nemanjina, Savska, NBG, ali prvi uslov je da postoje 2 trake za automobile i da su šine fizički izdvojene i da ispred svakog stajališta postoji semafor za pešake. U tom slučaju ovi koji skreću levo, skreću iz svoje trake i ne zatvaraju javni prevoz. Ceo život sam u toj ulici i znam kako je funkcionisalo kada su šine bile sa strane, a kako sada i šta je bilo brže, bolje i bezbednije u slučaju moje ulice i jedne kolovozne trake. Taj koji skreće desno će mnogo brže obaviti radnju, jer ne seče nikoga, ne čeka semafor...I parkiranje koje nije moguće svuda i celom dužinom ulice će se brže obaviti nego da se čekaju po 3 zelena svetla dok svi skrenu levo. Problem je kao što se u većini stvari prepisuje od preko bez da se uključi mozak i proveri da li je primenljivo u svakoj situaciji. A koliki su stručnjaci govori da ne mogu da sinhronizuju 2 semafora na 100m, ovo je ipak viša matematika. Odosmo u off, ali po meni jedan ne mali deo krivice za haos na ulicama većih gradova BG, NS, NI, KG, su baš ti stručnjaci za saobraćaj.
  8. Ovde je dozvoljeno skretanje levo, a jasno je da je ćurka oduzela kolegi prednost. I po meni, da mi ne zamere pacifisti, žene u crnom i ostali, treba je jebati, na sve načine. Bitno da je kolega relativno dobro, ostalo će se srediti. A vratiću se na početak, to je jedan od glavnih problema i uzroka udesa, zato što samo kod nas ima da možeš da skrećeš svuda i da su sva ukrštanja da tako kažem otvorena. Po ozbilnijim gradovima gde se o tome vodi računa, može samo desno i da skreneš i da se uključiš. Ako moraš levo, e onda produži kilometar do veće raskrsnice ili kružnog toka, pa se vraćaj nazad i skreni. Evo ulicu iznad Vojvode Stepe su sređivali pre 10 godina, izmeštali šine i stavili na sredinu i napravili opšti haos. Ne treba biti stručnjak da bi shvatio da je neki degen to zamislio i prošlo kao idejno rešenje, jer su svi komplet degeni. I sada imamo da na svakom semaforu može levo da se skrene i to mora na šinama pošto ima samo jedna traka, onda tramvaj čeka da svi skrenu da bi on mogao pravo, mi čekamo pešake da pređu da bi došli do stanice, a pešaci se izlažu riziku prilikom svakog prelaska, da bi došli do prevoza. Školski primer kako nešto uraditi da ugroziš i usporiš svakoga ko tu mora da prođe. A van grada tek haos. Kod nas svaka kuća ima izlaz na put, magistralu, da ne pričam o prodavnicama, kafanama, stovarištima, skretanjima u samim krivinama... I onda je normalno kada se baja ili ćurka vraćaju kući da preseku direkt traku magistralnog puta da bi ga uterao u "avliju". Takvima i ovima što bulje po telefonima bih lično uterao nešto drugo.
  9. @Vojkan hvala komšija. U poslednje vreme akcenat bacam na manje km preko dana, da bi bilo više vremena za druženje i zezanje. Naročito na turama po Ex YU, gde smo da kažem na poznatom, a i stvarno tu ima čovek i šta da vidi i šta da čuje, nekoga uvek upozna, a i provod je uvek lep. Ranije sam peglao po 500km dnevno u proseku i to bez auto puta, video neke destinacije koje ne bih mogao drugačije da uklopim, ali to je samo krevet i gas i borba sa samim sobom. Sada spuštam obrtaje i uglavnom vozim između 300 i 400km dnevno i to je po meni najbolji balans. Da ima da se vozi, a i odmori, zeza...Naravno kada opet dođe na red neka dalja destinacija vraćamo se u maraton mod
  10. max80

    Suzuki GSX650F

    Sada kada sam menjao motor bio sam zagrejan za taj model. Ovaj nije godište koje je navedeno, mislim da nema abs i ako piše i bio je pre par meseci 1000 evra skuplji. Jasno da konkretno ovaj nisam ni razmatrao. Inače sam motor deluje pristojno ovako na slikama, ali cena neka realna malo preko 4000, pod uslovom da idu koferi.
  11. @Toreador, @Radejamaha, @URKE 80, @slave74, @h0use hvala svima na komentarima i što ste ispratili putopis .
  12. Četvrti dan nedelja - 09.06 Pa ako smo spavali 4 sata, to je plafon jer obaveze zovu. Mora se krenuti kući jedino je Ivan rekao da ga slučajno ne budimo, tako i bilo. Ostavili smo ga da uživa, a mi na doručak, kafu, pa na put. Za divno čudo provod je bio toliko dobar da nema ni mamurluka. Valjda adrenalin radi svoje. Da sam toliko popio kući dizali bi me kranom iz kreveta. Brzo smo prešli granicu, prvi gorak ukus po ulasku u Srbiju naplata ne znam čega i ne znam zašto. Taksa za prolazak kroz NP. Jbt se svi vi sa vašim izmišljenim haračima, sve vam znate već… Nije problem u lovi to je sića, nego je stvar principa i bezobrazluka, a to onda isto budi u meni. Sledeći put ćemo drugačije. Ulazimo na Zlatibor i tu kolona od par km. Ide to tečno, ali nekih 50 na sat. Koristimo blagodeti motora i posle dugo vremena izlazimo na čelo svatova. A tamo Opel Omega i pola veka unutra. Pun auto baba i deda, ali jbg voze u skladu sa mogućnostima i ako su im svi, pa i mi izređali sve po redu. Uglavnom on nam je toliko očistio put da do Požege nismo živo pile videli. Hvala matori. Tu se rastajemo sa Saletom koji ide da poseti rodbinu u Arilju. Od Požege nešto automobila, ali prvi put mi se desilo da ni jedan kamion nismo obišli sve do auto puta. Stajemo na poslednju pauzu. Još jedna lepa stvar ovog skupa je što gde god da kreneš motori. Na putu motori, na granici, na pumpama, u kafićima, prosto taj vikend je ludilo. E tako je i ovde i ako smo na 350km od dešavanja. Pričamo malo sa kolegama i odosmo da odvezemo još ovo malo parče. Stižem u garažu, odlazim kući, raspakujem stvari, stavljam nove i posle par sati sa porodicom krećem do Niša na pauzu, a isto veče put Egejskog mora. Da vidimo koje je slanije i lepše. Za mene Jadransko, što je i bio glavni cilj ove ture. Ja svojim morem plovim, putujem, Sve manje tugujem, Sve više ludujem… Hvala pre svega mojoj ekipi, gde je sve prošlo u lepoj vožnji, šali, smehu i baaaš dobroj energiji. Hvala našim vernim atima koji su nas odvezli i provezli i nasmejane vratili kući. Hvala svima vama koji ste pročitali i proputovali zajedno sa nama. Pozdrav od ekipe do skorog viđenja sa Karpata .
  13. Treći dan subota - 08.06 Svanulo je lepo i toplo jutro u Trebinju. Danas ne žurimo, a i ne ide nam se iz grada. Šetamo sličnu turu koju smo prošli sinoć u kasne sate i sedamo pod Platane. Jedva ubosmo sto, pošto je sve puno i žickamo stolice. Na platou pored kafića sve krcato motorima, što ovom lepom gradu daje još lepšu sliku. A i lepe Trebinjke su imale šta da pokažu. Uglavnom milina, ali vreme ide, a zvezda već upekla. Nešto posle 13h napuštamo Trebinje i krećemo putem šuma i gora, jer kući se mora. Subota je mnoštvo motora koji tek idu na skup. Za divno čudo nema kamikaza, svi voze lepo i tečno. Prolazimo Gacko i krećemo put Sutjeske i tu me ćapi NLO. U početku jak bol na mestu uboda, nema žaoke, a nema ni zlikovca. OK nije prvi put krećemo dalje, ali bol se ne smanjuje već počinje i da se razliva i meša sa svrabom. Nailazimo na radove i tu radim kratak pregled dok čekamo u redu. Imam šta da vidim čvoruga onako muška i crvenilo na pola vrata. Auuu nije dobro, kreće malo nervoza, a i prpa. Sreća u nesreći je da smo u sred prašume, na 40km od prvog mesta, uvek tako biva. Krećemo i sada već ne uživam u vožnji, samo gledam da izađem što pre iz ove vukojebine. Uglavnom i dobrom gasu stižemo i na Tjentište kod spomenika, a ja pravac u kafanu. Led nemaju, ali imaju ekstra hladnu vodu na česmi. Tu sam se rashlađivao više puta i trljao mesto uboda, sada sam siguran nekog stršljena. Otok ne spada, ali se više i ne širi što je najbitnije. Prošlo je dosta vremena, biće to sve OK. Inače taj otok mi je je trajao još par dana uz blago povlačenje, a crvenilo dobrih desetak. Krećemo dalje. Za sve ove dane ne da nismo imali kišu, nego oblak nismo videli. Pa majstori mora negde da se plati. E sada ga vidimo, ali mu vidimo i kraj, nema brige. Kreće lagana kiša, ma ok nema potrebe za odelima za par km izlazimo na čisto. Kakav zajeb. Kreće potop uz grmljavinu, a ono na šta nismo računali ja da put ne ide pravo nego vijuga po planini. Uglavnom dobrih pola sata smo bili u jakoj vodenoj zavesi, odnosno slapovima Sutjeske. Stajemo da obučemo kišna odela, na sred puta jer nema gde da se skloni ni sakrije. Sada je već kasno, ali ajde barem da smanjimo štetu. Krećemo baš najzahtevnijim delom puta, a bujice se slivaju iz šume, nanoseći pesak i blato. I ako nismo išli brzo u jednoj krivini je već krenula lambada i da pleše bulja, da sam se video u bankini opušteno. Srećom motor se nekako umirio, a ja izašao ceo iz krivine. Uglavnom pakao, za 15 godina možda i najgori koji sam osetio na motoru. Srećom sve ima kraj pa i ovo. Izlazimo na suvo i stajemo na pumpu u Foči. Presvlačenje, sušenje, užina, dobrih sat vremena. Ovde se i rastajemo sa Slobom on neće da čeka mora u cugu za BG zbog registracije. Oprema se polu osušila, možemo dalje. Čeka nas kanjon Drine, mnogo lepa deonica sa mnoštvom tunela. Put stariji, delimično krpljen, ali može gas i ide gaaaasssss. I stižemo u našu bazu u Višegradu. Smeštaj loš, ali ima sve što treba. Kafanicu i baštu na Drini i bazen u dvorištu. Ako ste mislili da je gotovo sa kupanjem slabo pratita na času . Udri po srnećem gulašu, pivu, kupanju, uživanju… Poleće soko, sa vite jele... Ako su deca pored vas sklonite ih na kratko Tu smo već dobrano digli radnu temperaturu, pa valja i malo prošetati i nastaviti u istom ritmu. Odlazimo u Andrić grad gde nas dočekuju sa crvenim tepihom i mole za govor. Nije problem obratio sam se prisutnima. Za uzvrat dobio koji brus, podvezice i nešto plišanih igračaka Odlazimo do čuvene ćuprije na Drini, šetamo po prelepom mostu i uživamo u pogledu na reku i grad. Ovde se opet delimo na ove sa manjkom i viškom ženskih hormona. Mi mladići u provod, ove babe na spavanje. Našli smo i prevoz da ne palimo motore. Deco jel volite brzu vožnju Slično kao juče bauljamo sada u drugom gradu, ja u večernjoj toaleti i papučama i čujemo muziku. Odlično ulazim unutra da izvidim, a ono dečiji rođendan, prosek godina 14-15. Kada sam ušao prvo njihov šok, a onda su pomislili da sam animator . Kako sam ušao, tako izašao dok nas još nisu optužili za pedofiliju. Drugi pokušaj će biti uspešan. Ulazimo u lokal u centru, mitskog naziva Biblioteka. Zaista lepo i ukusno sređen. Sve puno, neki lik svira na gitari i peva i to do jaja. Nalaze nam nekako 3 mesta i polako odlazimo u visoke obrtaje. Upoznajemo i tu lokalce pored, super momci i spajamo se. Oni nama turu, mi njima, krene mačevanje u jednom momentu smo nas trojica imali dvocifren broj punih piva na stolu. Što se mora nije teško ide gaasssss. Časti muziku, naruči po koju pesmu, lik je izubijao kako peva. Domaći pop i rok i pred kraj stari narodnjaci…Uglavnom ono što nam Trebinje nije dalo, Višegrad jeste i to sa kamatom. E i ovde muzika do 1h, ovog puta na svu sreću. Naravno nije to bilo u minut, ali već malo posle toga nas je pevač pozdravio, ali predaje nije bilo. Svi u lokalu smo počeli horski da pevamo još dobrih pola sata. Skoro se nisam tako proveo. Vreme je da se vratimo, tačnije nađemo smeštaj. Nekako ulazimo, a tamo nas čeka Aca sa sve lavorom i to plavim. Koje su boje Đole te tvoje kantice? Plave, e jbg… Koje su boje te kantice i lopatice? Srecko Sojic Njega nešto malo muka uhvatila pa je mislio da će povratiti, srećom nije. Ali mi za malo jesmo od smeha. On je bio samo okidač, da smeh potraje još dugo. Jak je on, brzo ga i prošlo, ali nas smeh nije. I posle kažu nije zdravo piti. Da je bio sa nama ništa mu ne bi falilo. Mlad je naučiće .
  14. Moto skup Trebinje Fino smo okasnili, uživanje na moru danas je uzelo danak i dan je kratak. Brzinski se sređujemo i oko 22h već smo na skupu. Sve je lepo organizovano, gomila ljudi i motora, na dobroj lokaciji u skoro samom centru, čike u plavom stoje na izlazu sa platoa i daju svakom duvački instrument, verujem da ne pišu kazne, ali vožnje nema ko pretera. Ostalo klasika kao i većina skupova i ako je druga tematika i muzika spada u ono „parada pijanstva i kiča“. Ulazimo na plato, a tamo sve pucači, a glavni stoji na GSu i turira ga nogom. Smaranje sa kuponima da bi uzeo piće. Kapiram da im je lakše tako, ali za nas korisnike, naročito na ovim većim skupovima nije dobra opcija. Dobra i možda najbolja stvar je što je svako našao nekog svog poznanika, upoznali nove, napravi se fina priča koliko može od buke, sve u svemu hemija je dobra i baš zbog toga treba doći ovde ko god može. Nakon par tura i nekih 2 sata na skupu, rešavamo da menjamo lokaciju. Neki će u krevet, a neki u provod dalje. Trebinje jako jako lep grad. Ima se šta videti, reka, stari grad, platani, manastiri u okolini…Šetamo i uživamo u nadi da ćemo naći nešto i za sesti. Treba nam živa muzika i još piva, a lokalci nas šetaju od ulice do ulice, od lokala do lokala. A većina se zatvara u 1h, plus nema to što tražimo. Na kraju napravismo ceo krug, opet prošli pored skupa, koji je polako počeo da se razilazi osim najupornijih i odlazimo u diskoteku. Tamo DJ, sve mlađi punoletnici i mi i ostali matori bajkeri, sve u svemu bacaj karte, slaba je ruka. Odosmo i mi na spavanje već je blizu 3h, moram priznati pomalo razočaran ponudom što se provoda tiče. Ako ništa povratili smo B vitamine i odradili dobar kardio trening. Nakon današnjih prelepih 370 km, od čega 250 km uz more, vreme je za
  15. Drugi dan petak – 07.06 Ustajemo u dogovoreno vreme, naravno paljenje teže ide. Vergla, ali varnica malo kasni . Uglavnom spuštamo se u salu za klopu i punimo rezervoare. Lagano bez žurbe obavljamo jutarnju rutinu i polako spuštamo kofere na motore. Nizbrdo lakše ide, ali je 5 opet. Napuštamo Mostar, sigurno ćemo opet doći i idemo ka Čapljini. Put opet lep, uz reku, ne baš kao juče, ali lepo za vožnju. U miru uživam u vožnji i spremam se za ulazak u Čapljinu kada neko svira. Eto ga Muki majstor za dokumenta, ovog puta ih je ostavio na recepciji hotela. Na već spomenutoj turi kroz Rumuniju su ga vratili sa granice jer je poneo saobraćajnu od kola umesto od GSa. Eto ga prvi problem, a eto ga i drugi. Sloba isto častio recepcionerku i njih dvojica moraju nazad. Pošto su u paru, dogovaramo se da mi ostali produžimo dalje na Jadran i da ih čekamo u Dubrovniku ili na granici sa CG. Šta je tu je na kratko se razdvajamo i mi cepamo planiranom rutom. Ulazimo u Čapljinu. Blizu smo granice red je da sipamo i jeftino Bosansko gorivo. Nailazimo na praznu pumpu i rasporedimo se na par točilica. Meni staje 12,5l i odlazim da platim, a tu me pumpadžija dočekuje na zicer. Pita što sam poništio automat. Rekoh šta pričaš? Kaže ne znam sada koliko si sipao. Pa rekoh otkud ja da znam da vam ne radi automat i što je uopšte u funkciji? Izlazi on skida brojčanik sa automata, gleda, kaže OK. Pita kako plaćam reko karticom, on kaže ok, kuca račun i traži mi plastiku. Ja dajem, ali srećom ne prolazi jer za veće iznose mora i pin. Pogledam račun skoro 90 maraka ili 45 evra . Pitam ga šta je ovo pa kaže sipao si 35l. Rekoh pa ne vozim kamion u rezervoar mi kada je prazan stane pola od toga. Kaže nemam pojma toliko piše. Rekoh ja imam pojma i znam koliko sam sipao i koliko ću da platim. Sve ostalo rizikuješ da ne platim ni to ili zovi policiju. Kaže on dobro, kuca novi račun 25l. E sada već počinje da mi kuva, jako sam trpeljiv, ali i znam da budem jako grozan kada mi neko podigne klapnu. Već polako navlačim jaknu i krećem ka izlazu, kaže on stani. Kaže 13l je bilo. Rekoh ni toliko, ali častiću te tih pola. Plaćam nekih 17 evra i sada mu kulturno i smireno kažem da ga sisa, što me je vratilo u normalu. Nisam hteo da mu kažem da ga puši, to je onako vulgarno. Ovo da ga sisa je blaže i duže traje. Prvi put da li od šoka ili što je nije čuo, pa reče da ponovim, pa sam ponovio spelovanjem. Vidim da se zajapurio u sekundi, e sada smo kvit . Naravno da je odgovorio išli bi dalje korak po korak. Sedamo na motore posle 20 minuta čiste tenzije i stresa zbog majmunčine i krećemo put soli. Na granici kolaps i ako još nije sezona, rešavamo standardno provlačenjem i pešaka do kućice i proverenom metodom smo za manje od pola sata već bili u HR i nakon kratke deonice na obali Jadrana. Uvek me obuzme poseban osećaj kada vidim more. Ostalo mi od detinjstva, mnoge stvari su iščezle, ali ovo nije. Vidim to i kod drugih stajemo fotkamo, uživamo u pogledu i mirisu . Cepamo dalje i prelazimo novi most za Pelješac. Zaista grandiozno deluje i stajemo tu na odmaralištu da ovekovečimo prelaz. Jedna od jačih Sada smo tamo o čemu smo mesecima pričali, uživamo osmeh ispod kacige. Put odličan. Nema još velikih gužvi ide sve tečno. E sada dilema da li peglati to ili voziti lagano i gledati na pučinu. Odgovor je i jedno i drugo. Malo gas, malo kruzing, mesta sve lepša od lepših i polako dolazimo do Dubrovnika. Neki su hteli da svrate, neki kao i ja smo već bili i hteli smo da ga zaobiđemo, ali demokratija i dogovor preovlađuju. Svraćamo svi, ali na brzinskih sat vremena pa šta vidimo vidimo. Jedva nađosmo parking, nekako zagradismo jedni druge i u šetnju. U opremi, po onom kamenju nije baš prijatno, ali je zaista lepo, pa nekako guramo. Zovemo i Slobu i Mukija ne javljaju se. OK verovatno su u vožnji, čekaćemo se na granici. Nakon šetnje, sad već dobrano uprženi sedamo na motore i gledamo što brže da se vratimo na magistralu. I na jednom od semafora u kontra smeru vidim žuti GS. Trebalo mi je par sekundi da skapiram da je to Muki. Sviramo jedni drugima i eto nas opet na okupu taman i za zajedničku fotku sa vidikovca. Cepamo dalje, malo gužve oko aerodroma, posle nigde žive duše, put se blizu granice i odvaja od mora i tu može i mora gaaasss. Na granici nigde nikoga za tili čas smo u CG i kreće spust u dragi nam Herceg Novi. Opet smo uz more i polako tražimo gde da bacimo sidro. Prolazimo Porto Novi i tu negde nalazimo kafić i plažu, to je to. Motori su nam uz zidić, vidimo ih, presvlačenje i kupanje i bleja. I to dobra bleja. Opet red je da se zalije sa po jednim, dva piva, nećemo skoro na motore, more će to izbaciti. Tropski bar pivo mi daj . Pošto je kafić tek otvoren danas i kuhinja još ne radi u dogovoru sa konobarom poručujemo picu za dostavu, zovemo i njega i sada su kalorije podmirene. Nakon par sati bleje Aca i ja krećemo put Kotora i starog puta za Lovćen, ostalima je lepše na plaži, pa se dogovaramo da se nalazimo za 2 sata blizu Risna. Nismo često ovde hoću što više da se vozim uz more, a i ovako idem u Grčku čim se vratim sa puta. Prođosmo lepe delove HR, što sada, što ranije, ali vožnja kroz Boku van sezone je No1. E pa milina čisto opuštanje, level pro. Nemamo puno vremena, fino gazimo i krivine i dolazimo do Kotora. Uz po koji prekršaj prolazimo gužvu u centru i gas na serpentine i to kakve. A ima ih da vam se smuči. Balkanski Stelvio. Prvi deo baš dobar za peglanje, širok put i čuveni grafit koji mi je izmamio osmeh dugo vreme „Trojica je dušu dala, trkačima koji nemaju para“ . Tu smo svoji na svome. Drugi deo je prilično uzan i nepregledan, zahteva oprez i nema kurčenja. Presecamo i put žičare. Nismo došli do Lovćena ali jesmo jako blizu. Moramo nazad vreme je isteklo. Pogled koji sve govori. Istim putem nazad i opet uz more. Nalazimo se sa ekipom i ubrzo se svi pozdravljamo sa Jadranom. Sa Katanom na istom mestu, red je i sa Frezom Sada pravac Trebinje mrak se bliži, a i popiće nam svo pivo ostali zli bajkeri . Put odličan ide gaasss. Pred granicom vidim da su svi osim Slobe zaostali, a pratio sam na svakih par minuta. Ok tu su negde čekamo ih pred granicom. Zovem, Aca je ostao bez goriva i srećom tu je blizu i bila pumpa, pa se dovukao bez problema. Dok smo čekali Sloba zagleda motor i slučajno vidi da mu registracija ističe sutra. Šoookkkkk. Dolaze grupe motora nadrndani pandur se dere na sve na 2 točaka. Posle se ispostavilo da im je neki lik bežao ceo dan, pravili mu zasede na više mesta i ništa. Na kraju dana smo i saznali da su ga posle celog dana jurnjave uhvatili. Lik je Doktor- hirurg, nadam se da mu pomoć kolega nije bila potrebna. Posle dosta tenzija na granici ulazimo u RS i već je mrak, a mi kao noćne grabljivice u finom tempu napadamo Trebinje i dolazimo u smeštaj koji je odličan. Sobe vrhunske, u centru kod crkve, privatan parking koji istina nije ograđen, ali je uvučen od puta.
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja