Ako je realan boljitak i nije (opet) na silu...možda.

Nikako ljudi da nauče, večito težim putem...pa to ti je. Kaže postavljač teme..."nebrojeno" puta imao potrebu za ovime?!? To, barem meni...a vidim i drugima, govori da je problem negde drugde. Detaljno nećemo...dr.Arakis je ukratko ukazao na problematiku, a svako nek' radi kako misli da treba. Kad god čujem ovako nešto, padne mi na pamet stara (seljačka) mudrost..."slušaj mene, radi kako hoćeš"

Ne opterećuj se glupostima. Gledaj da ti je motor ispravan (svi senzori upozorenja..."ćopava", ler, prekidač na kvačilu) i teraj u zdravlju.

E baš to....i vidi se na crtežu kako je rešen cilindar. Usisavanje je kroz karter, preko lamelarnog ventila, pride mu tajming određuje teg na radilici...poput Vespe. Može ovo da se budži...al' ko će time da se zamajava. To je ovde došlo jer je gore....recimo u Holandiji, odbačeno...NE SME više da se koristi. Ima tome već blizu 20 godina, kod jednog lika...gde sam i rasturao to, bilo je na gomili bar deset komada. Za sitne pare doterano od preko, sklopljen jedan, dva i sve ostalo na Sek-Si.

Da, to je to. E sad, ako baš ništa oko toga ne pipaš, kako da ti se pomogne? Možda bi bilo dovoljno da se pogleda da nije zapušen auspuh...tako malo neki "spoljni" servis, higijena, karburator(čić)....i da se igraš sa zupčanicima.

Hm...ako je to onaj što stoji postrance do zadnjeg točka, to će teško ići. Nisam ih nikada budžio, ali sam imao priliku da rasturim nekoliko. Mislim da se drugačije zvao, ali su oni svi manje više isti ili slični. Kod njega je glavni problem što je cilindar ujedno i blok motora, tačnije polovina (ima takvih i testera), pa je montaža većeg klipa...pa praktično nemoguća. Rešenja su jako interesantna, ali i zajebana za budženje. To je pravljeno da malo pomogne da se ne vrte pedale, a ne za trku. Mislim da ćeš za brzinu pre uspeti nešto sa zupčanicima, nego sa motorom.

Mi se izvinjAvamo....mnogo se izvinjAvamo...

Nemoj da zezaš sad....tako ozbiljna radnja. Ako sam dobro razumeo, imaš i pomoćnika...neće valjda na patosu da radi. Sad, ja verujem, a i iz priloženog se vidi..da kod tebe ne bi došlo u obzir da ta treća dizalica bude drugačija od ostalih...ne daj bože... Ove do sada, ovde viđene, nisu jeftine...zaista. U svakom slučaju, mislim da imaš već prilično jasne ideje...pa obraduj i sebe i nas u novoj godini. Živio, sve najbolje u životu i radu.

Za jednog majstora, tri dizalice. Jedna za tekuće stvari, jedna za malo ozbiljniju intervenciju i jedna za "nekretninu"...tj. izuzetno ozbiljan zahvat koji ne mrda nikuda.

Bez ulaženja u ekonomski aspekt tvog boravka u inostranstvu, imaš priliku da se na izuzetno visokom nivou baviš nečime što voliš. Ovdašnje prilike to jednostavno ne dozvoljavaju.

Idealna radionica.. Pa eto, u svetlu pređašnje priče, radionica bi trebalo da bude...sigurno mesto. Koliko je to moguće...a negde boga mi i propisano. U njoj postoji sijaset stvari potencijalno opasnih. Opasnih po opštu bezbednost, po naše zdravlje, ali ako ćemo pravo i za zdravlje i dobrobit drugih u socijalnom i ekološkom smislu. Naravno da se podrazumeva da bi svaka radionica trebalo da ima ispravne instalacije, dobru rasvetu, dobru provetrenost, grejanje...itd, itd. Ima li ih svaka? Onda, upotrebom određenih alata može se naneti sebi, drugima, objektu koji se popravlja...povreda, oštećenje, šteta do neupotrebljivosti. Kada smo kod toga, tek nakon što sam prošao kroz sistem rada van naše zemlje, skrenuta mi je pažnja na izuzetno loš uticaj buke, raznih hemikalija po koži, u vazduhu, na zemlji. Kod nas se na mnoge ove stvari gleda sa podsmehom. Za to često nije potreban novac. Ovakvo zanimanje sa sobom nosi i određene rizike po zdravlje i mogućnost razvoja specifičnih oboljenja. Od, da kažemo bezazlenih (?) povreda i stanja, do onih akutnih i na kraju dugoročno opasnih po život. Radionica bi trebalo da je, imajući sve ovo u vidu, mesto koje i kao izvor svih tih opasnosti, mora da bude uređena tako da se sve to dovede na minimum. U skladu sa time ide i ponašanje, onoga ko tu provodi...pa, dobar deo svog života.

Vidi Đunto...ja nisam znao za mnoge stvari, dok nisam otišao preko. Nije sve tamo po automatizmu super ekstra, ali se o nekim detaljima jednostavno vodi mnogo više računa. Boravak i rad u jednoj drugačijoj atmosferi otvara oči. Mi smo uglavno "lako ćemo", to je recept za problem. U jednoj radionici ima toliko potencijalno opasnih stvari, što je mnogima jasno, ali se o njima razmišlja tak kada se nešto naopako dogodi. Neki, malo pametniji, ne uvek i finansijski moćniji, prosto razmišljaju malo više. Na to ih primoravaju nekada pravila i zakoni, za koje nisam siguran da postoje kod nas. Ako ih i ima, sa njima me nikada niko nije upoznao (dok sam radio za druge), a deluje mi pride da se neka osnovna često zanemaruju, jer o tome ne postoji ni svest...pa ako ćemo pravo ni sankcija.... Malo bih da se raspišem, nadam se da nećete zameriti, naročito pokretač teme...

To sa dizalicama nije slučajno. Veliki broj nezgoda se dogodi prilikom penjanja i spuštanja motocikla na i sa dizalice. Nego... Taj štos kako neko, zamišlja nešto, je baš onako švapski i verujem da je to došlo onako baš do izražaja, kada su švabe preuzele komandu u Ducatiju. Imaju to i drugi...švapski prozvođači. Otprilike je priča, ako hoćeš da budeš "naš" to mora tako...i kraj. Pošto kod nas u Srbiji nema mnogo moto dilera, pogledajte auto program. Svi BMW (oni naročito), VW, Mercedes...znači oni zvanični zastupnici, prodavci, serviseri..liče jedan na drugoga. Imena su im recimo svima pisana istim fontom....itd. Jedan moj prijatelj je prekinuo saradnju sa Stihlom, koji je insistirao na tim stvarima. Posle nekoliko decenija saradnje. Naravno ništa se ne dobije džabe, već sve platiš. Mislim, imaju to i drugi, ali neki baš preteruju.

Bio sam u njegovoj radnji (Fabricija Meonija), nakon što je on nažalost već otišao. Malo mesto Castiglion Fiorentino ostalo je te godine bez još par jako interesantnih i važnih ljudi..u socijalnom smislu. Za moto svet, naročito za ljubitelje, cross, enduro i raid motociklizma...a pogotovo za žabare, on je bio svojevrsni guru. Kažu da je trenirao na "budženoj" Hondi CR500...to definitivno nije za svakoga.

I hauba fali..tako je. Videli ljudi da može da se uzme neka kinta kao na oldimer fazon, lupaju cifre sačuvaj bože...a gomila tih mopeda nema apsolutno nikakvu vrednost. O tablicama i dozvolama nećemo.

Boja možda i jeste original...ali nalepnice svakako nisu takve bile. Fali joj kilometar sat...i vidim da je stavljen "veliki" Bing karburator..koji ide, recimo na BTa a ne na T14.

E zaista, čujte ovo. Odlazio sam nakon redovnog posla kod tipa u motoservis, da pomognem i naučim naravno....a on, bolesno pedantan. Ok. Za ovaj posao to je svakako plus. Ali šta se dešava. Tamo je bilo i polovnih motocikala (i novih) za prodaju, pa bi s' vremena na vreme prisustvovao i nekoj poseti potencijalnih mušterija...u tom smislu prodaje. Dolazi jedan tip, koji je inače odrzavao motor tu...ali je poveo i gospođu, jer su tražili nešto za putovanje udvoje, pa i ona to da aminuje jel'. Gospođa je prvi put došla, ali zna za priču očigledno, šeta se, gleda, u istom nivou i salon(čić) i radionica, dele ih jedna vrata. Ja nešto šrafim, još neki momci razgledaju...par lokalnih zgubidana u prolazu uvek svrate, muvaju se oko nekog rasturenog motora, vikend je u pitanju svraćaju znani i neznani...redovna atmosfera. I ona sad, verujem da joj nije prvi put da je u nekoj radionici, kaže onako nekako, ne obraćajući se nikome posebno. "Ko održava ovako ovaj prostor?" I vidiš, kao po komandi ovi momci prstom u ovog lika čija je radnja (znaju se bez malo ceo život). Pride komentar da je poznat po tome da je ozbiljno pedantan i ona odlazi prilazi mu i pita dal' je on zaslužan za ovakav izgled radionice...svega. Normalno dobija potvrdan odgovor i kaže....sad ne znam jel' u šali ili ne.."ti i ja bi trebalo da razgovaramo". Svi se odjedared zasmejaše...jer šta se ispostavi, to su možda neki i znali, malo je mesto u pitanju. Gospođa je klinički psiholog...

Au...

Za ovo bre postoji dijagnoza..

Za ovaj poslednji pasus...prosto nemam reči...i od srca se zahvaljujem. Naročito što ja nikakav aktivista nisam. Nove životne okolnosti su me navele da promenim puno toga u mišljenju, prioritetima...delovanju. Kada čovek dođe u prirodu, ne kao turista, već da u njoj živi, promene se pogledi na mnoge do tada uvrežene stvari. Sve ovo ostalo što si rekao ide u prilog priči, da normalnom čoveku nema potrebe bilo šta objašnjavati...ili još bolje, braniti...jer će on prvi sebi biti auto-cenzor. Da ponovim, da apsolutno nisam za generalno zabranjivanje...već za uređivanje, gde će biti potrebno, kao i u svakom kompromisu, da sve zainteresovane strane imaju razumevanja i za onog drugoga. Zatim i da se dogovoreno poštuje, jer u suprotnom nema nikakvog smisla.

Mi smo još uvek u položaju gde možemo dosta toga da predupredimo...da postavimo na zdrave osnove. Ako ovde zaista postoji iskrena želja da se živi u zdravoj sredini uz maksimalno poštovanje svega...okoline, ljudi, njihovih potreba...mnooooogo toga treba promeniti, početi, pa i prestati. Ali uvek nekako lebdi senka balkanskog gena, neka misli o tome ko šta hoće...zbog koje su stvari danas takve kakve jesu, a izgleda da će takve i ostati.

Mislim da nigde nisam podržao generalnu zabranu, već za uređeni korišćenje opštih dobara. Privatno, je privatno. Pošto je tema vezana za Italiju, prvo bih tu par reči. Ja lično smatram da je kod njih ova uredba donesena jer su ljudi revoltirani. Nisam u toku. Jednostavno, nisam više tamo i nemam uvid baš u sve detalje i pozadinu. Ali.. Jedan moj poznanik je bio žrtva samovolje jednog privatnog vlasnika, jako interesantne rute koz toskanske šume. Čovek je stavio lanac, na koji je ovaj naleteo....i jedva ostao živ posle nekoliko hirurških intevencija. Potez za svaku osudu (vlasnika)...nisam ažuriran o epilogu u pravnom smislu. Drugi poznanik je imao pad, gde je zadobio prelom potkolenice i njegov je motocikl zamalo izazvao šumski požar. Mislim da, uz svo dužno poštovanje, nismo ovde baš svesni koliko je motocikl tamo zastupljen, popularan i važan u ekonomskom smislu. Međutim, ljudi su počeli da se ponašaju...pa, svakako....a Latini baš i nisu sinonim za red.. Raspisao sam se, ali suština je da je pravi put obično onaj srednji...i da svi treba malo da prikoče. Verujem da će sve ovo, nakon inicijativa druge strane brzo imati dodatni razvoj situacija. ...

Meni je upućeno pitanje?

Takva kategorizacija se pojavljuje na mnogim mestima u Srbiji. Međutim, po starom dobrom srpskom običaju ona je za neke obaveza, a za druge samo mrtvo slovo na papiru.

Najviše štete..uvek i svugde, nanose nevaspitane budale. Od njih teško da ima zaštite. Ako su pride nečime i opremljene, imaju još jedan alat više za uništavanje. Mislim da možeš da se složiš sa time da kada je nešto zaštićeno...da je zaštićeno...i kraj. Bez dovođenja u pitanje ko, kako, zašto. Moglo bi svakako, da se kroz neki krajolik od velikog interesa napravi i staza za korišćenje. Za sve zainteresovane kategorije...sa pratećim pravilima. To je svakako ideja za podržati. Mi obično smatramo da su pravila loša kada nas u nečemu sputavaju, ali često imaju i drugu stranu, baš tu, da na taj način zaštite nekoga ili nešto..od RAZUMNIH. Tebi kao ljubitelju vožnje motocikla po prirodi sve ovo svakako smeta...ali opet, ima i druga strana. Iskreno smatram da motocikl, kako u gradu, tako i u šumi, nema šta da traži na PEŠAČKOJ stazi...a još manje, na livadi u zaštićenom parku prirode. Kao neko ko, bar ovako kroz pisanje, podupire smisao, svest i neke zdrave principe, trebalo bi da imaš razumevanja za ispravno donesena pravila i njihovo jednako nepristrasno poštovanje, bez obzira na afinitete. Ja sam počeo da gledam to i lično, ispred nosa mi prolazi sve više nerazumnih, bez elementarnog bontona...i to smeta. Mislim da će vrlo brzo biti pokrenuta i zvanična inicijativa da se ooozbiljno ograniči kretanje, konkretno po Rtnju. Svakakvih je epizoda bilo....koje su samo i isključivo rezultat ekstremne bahatosti. Tome mora da se stane na put.