Pa sad....ne bih se baš složio. Na žalost, ta je klasa malo zapostavljena od početka ovog veka. Z750 bi vredelo porediti da FZ8. CB 750 je prestara koncepcijski, ali ako je i Hornet gore u grupi, eto onda i ona. Uz trojku iz naslova teme mogli bi da se pridruže i Monster, Triumph 675 (kako god da se zove)...možda još ponešto.

Nema tu neke izrazite razlike. To su predstavnici jedne kategorije motocikala, svake od japanskih "velikih". Fali Kawa ER6...ona je možda najprijateljskija da se vozi lagano.

Ih... Otprilike se svodi na lične afinitete i ubeđenja, koja realno, vrlo često nemaju osnova. Dva sam posedovao, treći probao (Yamahu)....Suzuki je još tu, skuplja prašinu. I naravno da mi je u ovoj varijanti naj. Da je noviji Hornet, možda bi on bio prvi izbor. Ovaj koji pominješ ima karburatore. Mislim to nije mana, već nešto što je obično najveći problem kod svih "starih" motora. Da ne ulazimo sada u raspravu šta je bolje....karburatori jednostavno zahtevaju više pažnje (ali su i lepši za vožnju). Yamaha je meni lično ovde poslednja. Pre nje bih i tog Horneta. Ozbiljno "mrtav" agregat na nižem broju obrtaja, bučan menjač i jako jednostavno ogibljenje. Suzuki i Hornet (pogotovo sa karburatorima) se bolje voze na manjem broju obrtaja. "Elektronci" imaju često problem da malo seckaju kada se gas potpuno zatvori pa ponovo otvara...to je prisutno ali i rešivo. Suzuki se najbolje vozi oštro. Ima ozbiljan ram (za razliku od ovih drugih), ozbiljnu viljušku nazad i mogućnost da se zadnji amortizer, uz oprugu, šteluje i hidraulično. Skromno, ali dovoljno. Svi imaju proste viljuške napred. Hornet iako je USD, ništa mu to posebno ne znači. Za Yamahu ne znam, Suzuki ima progresivne opruge u štapovima, pa se lakše adaptira širem broju vozača. Suzuki će u proseku da potroši i malo više od svih....to je ovde kod nas, nažalost, kategorija od neverovatnog značaja, čak i kada su u pitanju vrednosti iza zareza. Čini mi se da tu Yamaha prednjači (u nižoj potrošnji), ali je ja zbog toga ne bih posedovao. Nekome je to kriterijum br. 1. Mislim da su sve tri sprave identičnih dimenzija. Budući da su svi izraziti golaći, preko 120 borba sa vazduhom. Vizir poželjan, ali ne štiti mnogo više...pomaže da se umanji pritisak vazdušne struje na kacigu. Ne pada mi na pamet sada još koji detalj...a ima ih, pa ako se tema razvije možda dopunim...ponavljam, LIČNI stav i percepciju vrlina i mana.

Eh... Sad ćeš morati da skidaš mašinu. Ne izlazi cillindar kada je masina na svom mestu. Možda da se odvoji zadnji amortizer, pa da se mašina cela mrdne (okrene) naniže....ne znam kakva je situacija sa komandama i kablovima, zaboravio sam. Ili da se odviju brezoni. To bi još najbolje bilo. Meteor klipu ništa ne fali, samo je to znak da je već nešto rađeno.

Ako su stavljene nove karike...a klip stari i (ili) očišćen od gareži, onda zaista on lupka o zidove cilindra. Tako u principu može da se vozi, čak i motor pravi dovoljno snage...međutim to nikako nije dobro, jer će se karike brzo pojesti, a cilindar postati ovalan. Vespine su specijale otprilike na 0.2...pa ne bi baš trebalo insistirati na takvoj vožnji. Ona to 'ladno trpi, ali se pravi veća šteta, plus ako se tera u obrtaje (to trpi malo manje) može klip i da pukne pa da bude ozbiljna igranka.

Ako voziš motor iz potpisa, ne možeš baš po makadamu...mislim može ali nije preporučljivo. Makadamom se dolazi da još interesantnijih mesta.

Uh....T5 baš ima lošu struju, pa i sam far iako je u suštini velik, mnogo slabo radi. Ume i fino da se trese pa dodatno skraćuje vek sijalicama. Uveri se, pre bilo čega drugog, da je struja ok i da unutrašnjost fara nije dotrajala. Ja sam je posedovao kada je imala 10 godina...i nije bilo dobro, mogu da zamislim danas posle još 20+

Nemojte te paušalne izjave... To je, ovo je. Ako ga voliš i treba ti, posveti mu se...deluje da mu treba pažnje.

Na samom početku ovog drugog klipa, vezanog za RS kup, može da se čuje šta je suština angažovanja ovakvih sprava u moto sportu. To je prvenstveno u svrhu animacije mladih i onih koji žele da se trkaju sa "podnošljivim" budžetom. Eto može da se čuje i podatak da je FIM...italijanski motociklistički savez, u saradnji sa Aprilijom pokrenuo inicijativu da se mladi već sa 11 godina uključe u takmičenje (...e, čoveče). Pomenut je Suzuki SV...to je interesantan primer. Moram da primetim da je Aprilija tehnički daleko ispred Suzukija u samom startu kao osnovni model...i kao takva izuzetno interesantna za angažovanje u pomenutom smislu. SV je ipak proizvod iz prošlog veka i ne baš sportski orijentisan, ali je u ekonomskom smislu bio izuzetno prihvatljiv, pa je osnivanje kup takmičenja imalo za svrhu da privuče sebi što više zainteresovanih, koji su sa (za trkanje) skromnim budžetom mogli da krenu da se bave ovim sportom. Dobro za sport, dobro za promociju modela...i za motociklizam generalno. Od kako je nestala, mnogima draga, klasa od 250 cc 2t...u smislu troška i uopšte karakteristika, ovo je nešto što mu se po modernim kanonima najviše približava. Aprilija je i u toj kategoriji imala izuzetnog predstavnika...legendarnu RSV 250 (kasnije RSW i RSA). Možda smo svedoci jedne nove legende u nastajanju.

Sport Classic...sa oklopom. Retka zverka. Jel' on to još ima originalne gume?

Ako je pokojnik zaista vlasnik tog skutera...TREBALO JE...da se isti uvrsti u ostavinsku raspravu i onda bi bilo moguće dalje da se obavi sve što je potrebno. Za slučaj da to nije urađeno, može i naknadno...ali...hm. Sve je ovo prilično mutno, a iskreno smatram da ti Sprint sa 35k km nije potreban....još i zajebancija sa papirima. Da je nešto vrednije i nekako.

..Jedno vreme, dok sam bio...tamo...posećivao sam razne manifestacije gde je bilo i prodaje starih stvari, kompletnih sprava, izložbi...svašta. Tako primetih ozbiljno prisustvo tih gvozdenih motora iz Australije. Naročito dvotaktnih. Znam da se Nikola od toga ježi, samo pri pomenu...ali eto, meni beše interesantna pojava. Razne Kawe Mach, RD-i, Suzukiji GT...i sl. Mnoge su firme vratile u život, da kažem tako, starije modele....u smislu nabavke delova. Neke imaju i odeljenja samo isključivo vezano za to. Ne samo za te cvaje..nego uopšte. Obzirom da je Ducati počeo kao mala radionica gde se sve izrađivalo ručno, kao i drugi uostalom, verujem da su svakako ponosni na tu činjenicu. Mislim da i vlasnicima raznih sprava iz tog perioda, upravo ta činjenica da je sve bilo rađeno baš tako, čini jednako zadovoljstvo da poseduju jednu takvu mašinu. Na stranu emocije i sećanje na mlados'. Podrška u smislu nabavke delova vlasnicima i ljubiteljima svakako puno znači, ujedno je i plus u imidžu kompanije, do kojeg se svakako ozbiljni proizvođači drže.

Naravno da je bitno tehničko stanje...ali naročito za Tomosa i te "sitne"...a pogotovo starije, mopede, postalo je jako bitno da su regularno registrovani ili da su zaista od vlasnika koji ga prodaje. Naročito ako će mu namena biti vožnja u regularnom saobraćaju. Sve drugo je rešivo.

Au.... Da se ovo napravi, treba ozbiljno strpljenje. Nisam nikad video rastureno, ali mislim da ima bar jedno 5-6 pari konusno tanjirastih zupčanika. To zahteva puno pažnje...znanja i alata naravno.

Kuku...crni ti, pa šta ti je ovo trebalo!?

Ti k'o onaj mačor iz crtanog filma. Ja pišem nafta...ti čitaš voda. Dobro, vidim da je to sve dobro...a neće. Baci je.

Proveri gorivo. Možda u njemu ima nafte.

Kada je motor bio na zemlji ulje je po svemu sudeći ušlo gde god je moglo. Ako je sve ok...i taj kvrc nije neki unutrašnji lom (bez obzira što motor još radi), prestaće da dimi kada izgori sve to što je zašlo gde ne treba. Ali taj kvrc, može da bude i polomljena karika, klip, glava...ili nešto iz menjača (ili kvačila), pa je napravilo prozorče kuda ulje dolazi do prostora iznad klipa...i gori (mašina i dalje radi) Nije dim od gorenja ulja uvek isključivo izrazito plav. Ako je svećica baš izrazito masna...to je. Nemoj ga dalje voziti, napravićeš još veću štetu.

Mislim da sam ovo već pominjao... Čitajući moto literaturu..to sad zvuči kao da je bilo pre Hrista...nailazio sam na razne informacije, ali jedna stvar je vrlo brzo izašla u prvi plan. To su neki od autora i jasno isticali, a sve bi moglo da stane u par reči....možda bi moglo i pod navodnike, počinje kao nekakva bajka, "u neka davna, LOŠA, vremena" Misli se prvenstveno na tehnička rešenja. Da ne razvijam previše... Kako je vreme prolazilo, mašine su bivale sve lakše i snažnije...pojavila se potreba za boljim gumama, kočnicama, ogibljenjem...RAMOVIMA. Posebno naglašeno, jer je ako se ne varam tu suštinska razlika između pomenutih modela. Tako da se, ta pomenuta LOŠA vremena, odnose na to...da su mašine polako postajale tehnički i tehnološki zastarele i nisu mogle da idu u korak sa nadolazećim povećanjem svih performansi. GpZ je znači prva "evolucija" u tom smislu.

Pa koliko onda vredi sprava iz 2006...10...12...ako je ovaj bez malo 2500. Zezao se neko ili ne...ovo je bre čista ludost. Po mnogo osnova.

Koliko samo para spale ljudi na razna elektronska, gvozdena i plastična sranja...umesto da se pozabave ogibljenjem svog motocikla. Ovo je sjajno, ali apsolutno ne mora da bude naj, naj Öhlins... Mislim, ko razume....shvatio je.

Baci je

Uh.... Hteo bih da porodici izrazim najiskrenije saučešće. Znam da ovako rečeno deluje hladno i prazno....oči su mi pune suza, opet. Sakrio sam se u sobu. Neka za utehu bude, da preminuli u ovim danima imaju direktnu kartu za rajske vrtove.

Ja ne umem da objasnim, kako čovek oseti žal...ovako kada čuje da ode neko koga nikada nije upoznao. Lično, licem u lice. Očigledno je ovakav digitalni kontakt bio dovoljan, da se već od trenutka kada je prva vest stigla, o nezgodi...oseti briga, poput one kao za nekoga životno mnogo bliskijeg. Izuzetno mi je žao.

Auh...ljudi...