Bilo je tih epizoda od jednog trenutka sve više....ali nije to problem. Nisam trkač i mogu da razumem da tu ima nešto sa tim pokretom, ali mi je svakako draže da vidim lepu čistu vožnju, a on je svakako (bio) taj tip.

Retki su slučajevi da je uspešan čovek, bilo čime da se bavi, ujedno i dobar čovek. Uspeh često podrazumeva da osoba mora da poseduje određene karakteristike duše, tela, pameti itd....tako da uspeh nekada bude zasenjen lošim karakterom. Ali to svakako rezultati ne znaju i oni ne mogu da se ospore. Vezano za tu priču o konstantnim vremenima koje je postizao...sećam nečega iz tog doba. Negov način vožnje je bio svakako rezultat mukotrpnog rada, verovatno i talenta...i on je to u priči sa drugima opisivao kao kada nešto udarate čekićem....konstantno...i to počne da dobija neki oblik. Taj je proces i fizički zahtevan. On je toliko verovao u to, da je čak na oklopima imao nacrtan čekić. Pošto je bio poznat i kao neko ko jako precizno vozi, taj stil bi i on i drugi, bio nazivan kao vožnja po puteru. Vrlo često u intervjuima i uopšte u priči o sebi, koristi termine čekić i puter..da prosto objasni taj svoj način vožnje, koji ga je doveo do svih rezultata koje je postigao.

Ja sam ga gotivio jer je jedan od poslednjih koji je počeo da spušta nogicu pred krivinu. Pride, bio je u stanju da vozi krugove skoro pa u desetu identične...celu trku. Onda je počeo da se druži sa Biaggijem...a to je kod mene žešći minus.

Italijani u proizvodnji često favorizuju rešenja koja su jednostavnija proizvođaču. To se onda prelomi preko leđa onoga ko to održava..mehaničara u smislu opreme, poznavanja i procedura...a vlasnika po džepu.

Haha vidi ga i lezbo Dovi ga testira...

Pa samim tim što su različiti nosači, teško da kofer može da bude isti. Tigar , naročito 1050, baš ima specifičan mali ram (zadnji deo)...kod STa i uopšte kod drugih motocikala sve to stoji nekako ravnije i niže. Što se sličnosti tiče, često ima sličnost u smislu da su Givi koferi slični OEM (nekad i potpuno isti)...jer ih upravo Givi i proizvodi, a pakuju se u "skuplju" ambalažu, sa drugačijim kodom proizvoda.

Ovo je bio..ono što se kaže "gray import"...ili otprilike, proizvod za japansko tržište koji je nekako našao put do drugih krajeva sveta. Ako si baš, baš rešio da opet imaš takav motocikl, sem tog baš,baš istog koji si nekad posedovao, možda bi mogao da nađeš nešto tako u Grčkoj. Tamo ima dosta sprava koje su rezervisane, da tako kažem, samo za japance...ali zbrisale negde drugde.

Sad sam, gledajući Slagalicu, naučio da je u Keniji valuta....šiling. Interesantno, nisam produbljivao pretragom, ali je poreklo očigledno evropsko.

Znači jedno soma i po' po metru...

Mika Kallio leptejebo...otkad to ime nisam čuo.

Nismo se upoznali, ali po onome što ovde može da se vidi (generalno na forumu), deluje mi da si izuzetno pedantan, precizan čovek. Kako stara mudros' narodna kaže, "šta je u izlogu, to je i u radnji"..pa se dâ pretpostaviti i da ispod spoljne sjajne opne, ima i jednakog kvaliteta...i što ja to sad navodim. Pa iz prostog razloga što toga jako nedostaje. Takvog jednog stava i efektivnog rada. Svuda se doduše vidi taj jedan sjaj, pre u stvari zaslepljujuće blještavilo...a ispod krš i jad. Od silne bede i ekonomske i svake druge, preprodajemo jedni drugima prepolirana govna..jer nemamo..nemamo puno toga....al' ću reći, snage, sebi da priznamo da tako stoje stvari...nego nam je slatko da se varamo blještavilom, stavljajući etiketu nov,nov..na ODBAČENE stvari. Da ne nastavljam..drago mi je da čujem prizeman, zdrav stav, da nešto više nema nikakvu vrednost, ali da se ne zapušta i da dalje verno služi..ali i da se drugome neće precenjeno predstavljati kao nešto toliko sačuvano da je i dalje vredno, gotovo kao novo...što je toliko prisutno, da je to prosto sramotno. Malo palamuđevine praznične, malo kao i ventil..ne zamerite...previše.

Pa i jesu..

Arizona City, Arizona USA...nasumično izabran grad..do Vancouver, British Columbia, Canada...kaže "pametnjaković"..otprilike 2500 km. U vreme kada se ljudska svakodnevica svesno predaje u ruke "pametnjakoviću" doći će i trenutak..ako već i nije, da će se teško nalaziti dobar majstor, ma majstor u svakom, a naročito pravom smislu te reči...al' ako ga bude, neće biti ni jeftin, ni blizu.

Imao sam izuzetnog majstora - učitelja, koji ne samo da je bio poznavalac tehnike, već i ljudi...što je otprilike za jednog zanatliju jednako važno koliko i samo poznavanje konkretnog posla....a ljudi k'o ljudi, večito im po glavama ono što ih čini takvima kakvi su. Ne kaže se za džabe da dosta toga iz glave kreće, pa je tako upravo i u ovakvim situacijama stav koji mušterija ima, vrlo često projekcija iz njegove glave...bude jednako često i to tanko poverenje u majstorovo "poštenje". Znali su ljudi da uđu gde im nije mesto, pa nam praktično stoje iznad glava dok radimo...neko iz iskrene znatiželje, neko iz dosade, neko da možda malo ukrade zanat (ili nešto konkretno)...a neko i zbog tankog poverenja. Nije to "vario" moj majstor Velja, pa bi nakon ljubaznog poziva da pređu u deo predviđen za klijente, za slučaj da ovi izvrdavaju da se sklone...prelazio u "safe" mod. Prvo bi ostavljao to što radi. Uzeo bi nešto drugo, a najčešće prvog sledećeg na radu (dolazili su ljudi iz daleka i čekali ako treba ceo dan da im se posao završi, samo da ne dolaze opet). Svako ko čeka, to primeti...i ne bude mu baš pravo. Posle manje ili više vremena, pitao bi dotični o čemu se radi, a Velja bi ponovio da će nastaviti onda kada se dotični skloni. Uh, onda već nastaje tenzija, ali se kod nekih i dodatno tanji poverenje. Neki bi konačno skapirali šta im je činiti, a dešavalo se i da u ekstremnom nepoverenju ljudi pokupe svoje pinkle i odu. Za one željne rasprave i uz skoro pa insistiranje da budu prisutni, jer je već očigledno u pitanju sumnjičavost, sledilo je otprilike ukratko..."meni treba prostor za rad, a vi me u tome ometate. Pride, postoji mogućnost da se povredite. Ako je možda nepoverenje u pitanju, onda nemojte ovde ni dolaziti i verujte mi da me na taj način samo stimulišete da vas prevarim na vaše oči, jer to izgleda zaista i želite"...a znanja je imao da učini tako nešto, bez ikakvog problema, nonšalantno. Na njegov rad je jako, jako retko bilo ikakvih reklamacija.

Mislim da će te svaka intervencija na novom (naročito kineskom) koštati manje nego bilo šta, na bilo kom od ovih gore pomenutih (stari redom, 10, 13 i 15 godina)....ali ako nije sve ni do koštanja, prelomite pa uzmite...i nemojte ko ja, volim šta ću, da merim sa svih strana. Treba probati i zajebati se...sve to ide u rok službe.

U celoj moto priči, otprilike je najlakša kupovina motocikla. Mislim to sad, da ne teramo mak na konac, nije ni to jednostavno...ali ono, ponese te emOcija, uzNeš nešto što ti pravi leptiriće (najgora varijanta, poslednji dinar pa koliko god da je)...i dočeka te stativa, da plačeš. Da se razumemo, apsolutno ne tvrdim da će se na ovom konkretnom primerku nešto tako dogoditi...ali malo kuckanja, onako kao ilustracija kako ne treba. Često se ljudi bave krajnje ne bitnim stvarima, koje im naravno čine gušt...pa trakice, gelovi, poliranja, gomila elektro džidža, silni neki okovi, viziri..trte mrte...da i otvoreni lonci...a za ono važnije ponekad nešto sitno i to najjeftinije. Dokle god se hvalimo kako smo malo dali (uopšte za bilo šta) i prodavali jedni drugima punoletne sprave sa 32000...nema tu ništa. Kao po običaju, kako se kome zalomi.

Pesničke slobodei...teško da Dačije loše pale. Ti si eto, ako sam dobro povezao, sad u tom poslu oko kola. Mi kad smo tražili da kupimo veći auto (ima tome 6-7 godina), jurili DuNstera od preko...valjatori nam se smejali....a sad, svaki plac ima po nekoliko. Seljačka posla, mora auto da bude iz Nemačke...važi.

Istina. Baš me zanima ova stavka "veliki servis"...ko je radio, gde, kako i šta konkretno. Nema tu veliki, mali..radi se šta i kad fabrika kaže...samo što ima puno onih koji bolje znaju. Kod ovih motora je izuzetno važna redovna promena ulja, jer ima u glavi V-tec sistem. Upravo zbog toga, potrebno je po fabričkoj preporuci pregledati ventile na 48000km. Istina je da se često nađe situacija da bude sve kao kada je izašla iz fabrike, pa se čovek pita zašto raditi...ali to pravi razliku u kasnijem životu (njenom). Pod tim izgovorom i kako je "to Honda", ljudi to izbegavaju jer je ozbiljna zajebancija.

Samo Dačija Srbina Spasava! Sandero za te pare da bude k'o nov i da se vozi bez ikakvih problema. Kada se nešto desi, što se ne dešava ni češće ni jače nego kod drugih, reši se brzo i bez basnoslovnih cifri. Vozi se lako, održava isto tako, trpi rupe i malo troši (benzin 1.2 i 1.4..i 1.5dCi)...nema nerešivih problema. Tanak jeste, na velikim brzinama bučan...za grad je ekstra, a može se sa njime bukvalno svuda. Klime rade solidno, greju do jaja...iz bratske zemlje, narodna tehnika. E sad...ako vam je bitna značka, koja god...onda ništa.

U najboljem slučaju, komplet servisirana, sa novim gumama i registrovana možda dobaci...u afektu..do polovine ove cifre. Neka joj i ostane taj suvenir na rezervoaru.

Onaj Hornet gore za ove pare može samo 'rđu da skuplja. Pa nije to neki, ne znam kakav motocikl male serije...super je sprava, sve to stoji, ali brate preterano. Ne mogu da se setim koliko je koštala kada se pojavila..sumnjam da je bila ovolika cifra. To je (bio) prost motor sa 0 opreme, pravljen za široke narodne mase. Pretpostavljam da se čeka kupac od preko..što je još jedan apsurd...odatle je i došla, a tamo još uvek mogu da se nađu. Možda ne sa ovoliko malo km na satu, što i nije neki plus...obzirom da očigledno nije pipnuta. Odmah ozbiljan servis, gume, kočnice...i diskovi koji izgledaju kao da su prešli 100K. Thumbs down.

Našao...zovu se "OK Moto". Dugo već to rade, nije skorašnja stvar. Kao putopis, prelepa mesta, ljudi, priče, dron... Meni bilo interesantno što voze Himalayan po Japanu...to bilo onda...sad su promenili mašine.

Volim da gledam klipove iz saobraćaja, "dash-cam" i tako to...i često bacim pogled i na japanski saobraćaj. Šta reći, a da to već nije rečeno i da se ne zna. Saobraćaj je najbolje ogledalo naroda. Kakvi su putevi, koja su pravila, kako se poštuju i krše i kako ljudi reaguju kada se nešto dogodi...bilo u smislu zakona, bilo ovako kada se dogodi nešto vanredno. Naravno da sam gledao, kao i mnogi od vas naravno, kako se školuju policajci na motociklu...ali ima i klipova kad je "shirobai" u akciji. Ne znam kako se zovu ono dvoje što idu motociklima kroz japan, on je japanac, a ona neka južnoamerikanka...i polagali su tamo da motocikl. Red, rad i di'ciplina.

Nemam apsolutno nikakav strah...da uprostim, od njih (i mnogih drugih) mi ne treba apsolutno ništa i idu mi na jaja što uporno insistiraju

Jasno...ako malo bolje pročitaš, kažem to isto.