Durmitorski prsten. – NESTVARNA MESTA. NESTVARNA.BLOG Planinarenje na točkovima epskim krugom oko Durmitora. Ima mapa na poslednjoj fotki

Vratih se sa odmora na Durmitoru i dužnost mi je da vam prenesem moje utiske, jer nekoga možda spasim. Konačno sam kompletirao ceo čuveni Durmitorski prsten, jedan deo već prešao motorom. Put od oko 80km, koji se i reklamira kao obavezan za proći i u CG, a i u nekim temama na forumu, a retko ko će ovo napomenuti. Kao neko ko ima 600.000km na 4 i blizu 100.000km na 2 točka smatram da mogu korektno da procenim put. Priroda je stvarno fascinantna, možda čak i lepša nego na Alpima. Ali put, naročito desna strana koja vodi od Žabljaka ka kanjonu Sušice, Nedajnu i Trsi, apsolutno nebezbedan za vožnju. Sve je asfalt, ali toliko uzak da jedva ima širinu za jedan auto, a dvosmeran je. Mimoilaženje nije moguće ni sa motorom, dok se neko ne vrati do proširenja koja nisu česta. Vodi kroz šumu, stene, sve krivine i serpentine, nepregledno, sa dosta šljunka i sitnog odrona. Drugi deo od Trse, preko Sedla je za nijansu bolji, ali isto na momente rizičan i može da dobije prelaznu ocenu, uz mnogo opreza, pa i sreće u vožnji. Na tom delu ima dosta više saobraćaja i kombija i kampera koji zauzmu skoro ceo put. Dakle nije za početnike, nije za svakoga i nije obavezan da se odveze. Pozitvno je što uglavnom svi voze polako i oprezno. Ko hoće neka barem dobro proceni i bude svestan stanja puta i svojih želja i mogućnosti.

Nakon pređenih 850km i to baš kvalitetnih, stigosmo do kraja balade. Ne i do rešenja problema na Kawi, pa ako neko ima ideju neka piše slobodno. U ova 3 dana stali su Mataruška banja, Ibar, Zlatibor, Mokra Gora, Višegrad, Sarajevo, Drina i Romanija. Više nego dovoljno za lepe uspomene. Još jednom ponavljam, Balkan je jedna od najlepših oblasti u Evropi po svim paremetrima, a za mene objektivno i najlepša . Cene u BiH su više nego korektne i mnogo manje nego kod nas. Tako da za zaista male pare može da se uživa i u vožnji i u iću i u piću. O prirodi neću ni da trošim reči. Hvala mojim drugarima na još jednom lepom druženju, punom smeha, zabave i uživanja. Na kraju smo svi odvezli barem deo puta i imali baš sreće sa vremenom . Hvala i svima vama koji ste pročitali i proputovali sa nama i potrudili se da pomognete . Za kraj uradimo ono šta je do nas: Molim vas, smanjite gas!!!!!!! Bolje stići kasnije, nego otići ranije!!!!! Vidimo se na drumu

Nedelja kad je otišo Hase „Ej pusta zorooo Dal ćeš svanut skorooo…“ Ovaj naš hrčak se budi malo pre 8h kao nov, mi već budni i polupani. A jao majkoooooo . Dodatno se spustila neka magla i rosi kiša, dođe mi da se vratim u krevet, odspavam do 12h i pravac kući. Ali jel smo bajkeri ili sisice? Pakujemo se i kačimo na motore i odlazimo na doručak u našu baštu. Ostali gosti piju kafu i kunjaju na stolicama i upiru pogledima u krivce, dok ima glava lagano pada . Lagani momački Dok smo se spremali i jeli, Drina se probudila i polako rasterala maglu, jer joj se može. Sada već se stiču idealni uslovi za nastavak puta, a gde nego kanjonom Drine . Sa druge stane Drine Meni uvek lepa ova deonica jer je priroda fantastična, a dodatno nigde nisam sreo toliko tunela na tako maloj deonici . Ima ih sigurno tridesetak. Jedan je posebno težak. Ne za vožnju nego za mozak i srce. Skrećemo malo sa rute. Uvek svratim ovde kada sam u ovom kraju da odam počast stradalim herojima i poželim im carstva nebeska. Naime svaki rat je užasan i piše neke najgore užase, ali ovaj je jedan od onih koji se ne mogu ni zamisliti. Ovde se desila tragedija opisana u filmu Lepa sela, lepo gore. Stradalo je 10 ljudi koji su bili opkoljeni u tunelu i proveli dane u najgorim mukama. Stradala je i medicinska ekipa koja je krenula u pomoć. Bez oružja, bez mržnje, samo su radili svoj posao. I ako i ratovi imaju neka pravila i zakone, oni su pošteđeni pucanja, ali ne i ovde na Balkanu. Tragovi užasa još se vide na zidovima tunela i 30 godina kasnije. Srećom neki su čudom uspeli da prežive. Na nama je da ne zaboravimo i ne oprostimo i da budemo dovoljno pametni da ne ponovimo. Ne moramo da živimo kao porodica, ali možemo kao komšije. Slava im Nastavljamo kanjonom u istom ambijentu i posle 30ak kilometara prilazimo Goraždu i nastavljamo, a gde nego na Romaniju. E ovaj deo puta je novina i za mene i do Sokolca idemo putem kojim prvi put prolazimo. Prvi, ali ne i poslednji. Baš lep put i priroda. Ima svega, nije gust saobraćaj, uživanje narednih 40km. Od Sokolca nastavljamo, a gde nego u Sarajevo . Stajemo i na pauzu jer Aleksi pada glava. Nespavanje i hrkanje su učinili svoje, i mora malo da sklopi oči pored puta. Sreća junačkog je kova i nakon nekih 20 min je prebrodio krizu i idemo dalje . Nakon nekih 120km od jutros, eto nas pokraj Miljacke. Bio više puta, ostali prvi put ili nakon baš duge pauze i ovde ćemo malo izblejati. Ostavljamo motore na parkingu i opremu kod čuvara i prilično komforno idemo u šetnju. Sezona je ima i dosta turista, sve vrvi od radnji i mirisa ćevapa. Teško je odoleti i jednom i drugom. Ulazimo i u Baščaršiju i odlazimo na ćevape u Peticu, kod Ferhatovića. Stariji ljubitelji fudbala se sećaju igara ovog virtuoza, mi mlađi po pesmi Zabranjenog pušenja. Zabranjeno pušenje - Nedelja kad je otiš'o Hase - Dok čekaš sabah sa šejtanom - YouTube Sve je u znaku bubamare, pa čak i bokali. Prija i ambijent i ćevapi i pauza. Kolika je inflacija kod nas cene ovde su smešne. 10 ćevapa 5 evra, sokovi po 1,5 evra, u centru centra. Uvek nekako protrčim kroz Sarajevo, a volim da dođem. Ima svašta da se obiđe u okolini i sledeći put definitivno moram da noćim ovde negde. U povratku još koja fotka, obilazak bazara, kupovina po nekog suvenira da izvadimo fleke kod žena i polako krećemo ka motorima. Nemoj vas žene koje čitaju da čujem kako muškarci kupuju poklone samo za 8.mart . Nismo ni trepnuli iscure nekih 2 i po sata. Sarajevo ekspres: Otac i sinko Zovemo i drugara koji nije krenuo sam nama zbog kumstva i on će nas čekati na granici. Napuštamo Sarajevo i opet na Romaniju, ali ovog puta pun krug . Istim putem ka Sokolcu, a dalje se odvajamo za Zvornik. Romanija idealna za vožnju. Ima uspona, spusta, dugačkih zaravni nalik onima na Pešteru. Ima i krava i bile su mi jako simpatične. Prva tura nas je malo iznenadila, srećom nismo jurcali, pa nije bilo ni veće drame. Posle toga smo naučili pravilo putovanja, a to je da još smanjimo gas i da one ovde kao pešaci imaju pravo prvenstva prolaza bilo gde i bilo kada. Jedna mi je bila baš simpa koja je lagano prelazila kao mlada i napravila finu kolonu. Žao mi je što nisam stigao da slikam. Nastavljamo dalje, a nastavlja se i problem. Ono što se desilo juče na Zlatiboru sada je na Romaniji 3-4 puta ponovljeno. U nekim pravilnim razmacima što je iziskivalo par pauza od 15 min. Mimo toga nismo nigde sedeli ni stajali, samo vožnja. I to kakva. Taj koji je projektovao put od mene ima čistu 10-ku. Nema serpentina, samo par komada, nema smaranja prva, druga, uglavnom srednje brze krivine i može baš lepo i tečno da se vozi. Stižemo spletom krivina opet, a gde nego na Drinu . U oblasti Zvornika ona je baš lepa i pošto ima mnogo vikendaša, turista, baš je onako morski ambijent. Ljudi se kupaju, uživaju, mi vozimo i uživamo u pogledu. Stajemo da natankamo gorivo i pravac granica. Gužve nije bilo, svega par automobila, pa se nismo ni provlačili. Stižemo u Srbiju, a tu nas čeka odbor za doček, drugar Muki i njegov GS. Cepamo uz Drinu i sada smo već na domaćem terenu, a i krajevi su malo pitomiji sa dosta pravaca i može gasss. Brzo stižemo u Loznicu gde se pozdravljamo sa Drinom i pravimo pauzu u kafiću. U pojačanom sastavu, preko pola tone žive vage . Aleksu ne računam I mi GSa za trku imamo Prepričavamo dogodovštine sa puta, hladno piće za mladiće i cepamo dalje ka Valjevu. Ta deonica je mnogo puta hvaljena na forumu, pa je red da je provezemo. Moram priznati sa pravom. Asfalt nov i dobro drži, mnoštvo krivina, kratki pravci, nema mnogo naselja, priroda lepa, toooppp. Kažu nam da je bio i neki skup u Loznici uglavnom preteklo nas je bar desetak kolega u različitim razmacima, neki u šorcevima i majicama. I ako smo držali sasvim solidan tempo i bili često na malo iznad 100 na sat, nekima je to bilo sporo, pa lako izračunajte njihovu brzinu. A onda se pojavljuje kamikaza sa žutim GSXR-om 1000ccm3. Obišao nas je sa 150+ sigurno i to na ulasku u krivinu. Ja sam bio prvi pa sam i oduzeo gas jer vidim da je ovome cilj samo da pogodi krivinu. Da li će nas to nije u opsegu. Uglavnom ušao je u krivinu bukvalno na laktu, legao je na asfalt. Kako je uspeo i koju je sreću imao ne znam, ali znam da nikada u uslovima saobraćaja i krivina nisam video takvu vožnju, tačnije divljanje. Preseklo me je u stomaku, ali vidim da je izašao iz krivine, ali nakon par sledećih nije. Stižemo motor kao metak urezan i podvučen pod bankinu. Kaciga skinuta, nadam se da nije spala, on u šoku, šaka krvava, ali svestan i deluje da nema većih povreda. Stajemo da pomognemo i obezbedimo prilaz, smirujemo ga…Insistirao je da ne zovemo hitnu i da mu pomognemo oko motora. Kog motora, ostala je samo hrpa gvožđa. Nas 7 nije moglo da ga pomeri santimetar. Onda smo ga vezali za auto koji je stao i ni makac. Po sopstvenom priznanju ovo mu je 4 pad, a nema više od 27-28 godina. Na pitanje čemu to odgovor je da zna put i da je jednom nedeljno ovde. Dok smo čekali njegove drugare obećao je da je završio sa motorima. I ako se vrati, neka mu ovo bude nauk. Imao je ludačku sreću i dovoljno pameti da vozi u ful opremi, a na dalje zna šta mu je činiti. Pitanje i još nekima? Znam da ima takvih i na našem forumu. Da li je adrenalin dovoljan razlog da ubijemo sebe ili još gore drugoga? Šta vidite da se u oštru zatvorenu krivinu ulazi na kolenu, a vidi se 10-15 metara ispred sebe? Nema tog znanja, gume, opreme, elektronike koja vas može spasiti... Smanjite ljudi gas ili na stazu. Vožnja je do 110-120 na sat i to na pravcima i tada puna rizika, sve preko je igranje sa sudbinom. Nakon dobrih 40 minuta idemo dalje. Sve je na kraju ispalo OK i nakon Valjeva već ulazimo u mrak, a i umor. Dogovor je da idemo auto putem još to malo kilometara. Pre naplatne hajdučki rastanak . Sadan i Aleksa desno za Čačak i Kraljevo, mi levo za BG.

@Bokesda znaš da sam te se setio, ali sve je bilo knap, a mnogo ljudi, želja, planova u kratko vreme... Bukvalno sam se i sa Vjekom video jer je on bio maksimalno fleksibilan. Inače baš me čudi što ga znaš. Njemu se svi živi javljaju. Nisam ni znao da je lokalni Don sakriven u izgledu pitome osobe i ako on to neće priznati . Verovatno ću do kraja sezone opet na tu stranu, sa manje planiranih km, pa zovem da se iskupim . @Vjeko vidimo se opet, a moram i Zemunca @Nemanja_zemda povedem.

Nismo otkrili ovo je skoro odvozano, tako da je svaki savet dobrodošao.

@Pingvin37 hvala za pomoć i na lepim rečima

Subota - od Ibra do Drine, ka starom gradu….. Tako sam lepo spavao da nisam čuo ni nevreme koje je protutnjalo u ranim jutarnjim satima, srećom ne baš ono orkansko. Lagano podižemo sistem, a Sadan i Aleksa već cupkaju i čekaju da se nađemo. To neće biti tako skoro, pa ih zovemo da se pridruže, a za put ćemo lako. Prvo doručak, jer treba nešto masno da veže onu tečnost od sinoć. Cepamo bureke i odlazimo u kafić na obali Ibra, na jutarnju seansu. Tu nam se pridružuje @Vjeko sa foruma. Dugo smo u istoj grupi ljubitelja i vozača Katana, pa je on rešio da nam se pridruži na kratko i da se upoznamo ovako uživo. Hvala mu! To kratko se malo odužilo jer u prijatnom društvu vreme je najmanje bitan faktor. Ipak već je skoro 11h, dobro je upržilo, pa valja krenuti lagano. Pakovanje i nešto pre 12h se nalazimo kod crkve sa Sadanom i Aleksom i krećemo na magistralu. Na raskrsnici mi desno, a Stevan i Čiko levo za dolinu Ibra i Studenicu. Prolazimo mali čep oko Mrčajevaca i u Čačku pravimo kratku pauzu Gumijeva Honda je ožednela. Ja cepam užinu Brufen. Očigledno sam juče prelio preko maksimuma. Ne puno izbaciće to motor, ali nema razloga da imam ni najmanju smetnju. Na ulasku u Ovčar banju kolona koja stoji. Očigledno je neki udes ili radovi pa krećemo u city mod i provlačenje. E sada problem je što druga traka ide i onda je to jako sporo i naporno, na momente i rizično, kada se pojavi neka šleperčina iz krivine. Koliko smo se tako provlačili u kilometrima nemam pojma, ali vremenski pola sata minimum. Baš je bila gužva. Prolazimo mesto udesa, u međuvremenu su rasčistili put i sada može da se vozi. Ne normalno pošto je i dalje kolona, samo se sada lagano kreće, ali sve je bolje od onoga. Koristimo maksimalno to što smo motorima, pa obilazimo i tamo gde kolima ne bi smeli ni da pomislimo. Kreće i penjanje na Zlatibor, dve trake i gassss. E tu se javlja prvi problem, ne i poslednji put. Zato ćemo sada ubaciti i kratak kviz znanja. Poštenom nalazaču sledi nagrada u vidu pića, klope, krajputašice…U slučaju više tačnih odgovora dele se količine i minuti na ravne časti Sadanu i Aleksi se gasi Kawa Z750S. Upali normalno i primi prvih par brzina i opet isto. Desilo mu se to ranije dva puta i poenta je da se motor malo odmori, ohladi i onda posle 15 min sve normalno. Dešava se retko i samo kada je na motoru dvoje, na usponima, pri visokim temperaturama i kada je motor dugo u radu. Ne dešava se recimo u gradskoj vožnji u dvoje ni pri ekstremnim temperaturama. Nagradno pitanje: Šta bi moglo da bude, a da nisu gremlini? P.S. Pucajte u komentarima Dok vi razmišljate i obnavljate gradivo iz mehanike da se vratimo na put. Na Beloj zemlji stajemo na pumpu na pauzu, dok se motor stabilizuje, a i da probamo pitu koju nam je Sadanova žena rano ujutru umesila. Hvala joj! Hladovina, čist vazduh, vrhunska pita, milina… Dosta smo vremena izgubili pre polaska i na putu, pa tako moramo malo i da smanjimo razvlačenja. Sedamo na motore i idemo u pravcu Mokre gore. Baš onim putem što kažu Zlatibore pitaj Taru. Levo pogled Zlatibor, desno Tara. Pa biraj gde ćeš da gledaš. Put širok, rasterećen, ali već zreo za presvlačenje. Stižemo na Mokru goru i čuvenu deonicu ćire. Mnogo lep ambijent, lepo i zamišljeno i sređeno, pravi turistički biser. Naravno kao i većina stvari u Srbiji nedovoljno promovisano, dok bi drugi plakali za ovako nečim. Elem ko nije bio neka obavezno ode i obavezno da se provoza vozom. Mi sada nismo, ali jesmo ranije i zaista je spektakularno. Stižemo na granicu, špic je sezone, naravno i kolona od blizu kilometar. Opet zahvaljujući motorima i ljubaznosti policije, prolazimo za tili čas. Ista priča i na ulasku u Bosnu, tačnije u Republiku Srpsku. Odmah po ulasku idemo na pumpu. Pošto smo mi ekonomski tigrovi da bi nam i Švajcarci pozavideli, možemo da plaćamo i skupo gorivo. E ovde je skoro 20 din jeftinije. Nije to neka razlika na putu, ali u životu jeste. Kao što rekoh nisam puno prešao sa ovim motorom i ovo je prvi put da sam izmerio potrošnju metodom od čepa do čepa. 4,4l na 100km više nego zadovoljan. Vožnja umerena do 120 na sat, ali je bila i ne mala deonica gde smo išli prva, druga maks, zbog udesa, uz dosta naglih ubrzanja prilikom preticanja. Sada krećemo u spust ka tom starom gradu Višegradu, gde reka Drina vekovima teče… E baš ta reka onako lepa i opasna, je bila smrt za mnoge osvajače, koji su potcenili njenu i snagu Srpske vojske. Da ne bi pravili grešku kao i oni, koji su je napadali iz jednog smera mi ćemo to uraditi iz više pravaca u nadi da će nas prihvatiti. Danas idemo da joj se poklonimo, a sutra ćemo da se družimo. Nakon niza lepih krivina i nekoliko tunela stižemo u smeštaj. Motel u lošijem stanju, ali ima sve što treba. Sobe loše, ali zato u prizemlju kafana sa baštom u hladu drveća, na obali Drine, bazen… Tu smo bacili sidro i odmah po presvlačenju na terapeutsko pivo . Gde je jedno, tu je i dva... Onda kreće kupanje i pena party. Uglavnom to popodne baš smo uživali. Uvek neko pokvari sliku . Dama je slučajno dospela u visoko društvo Od najavljene oluje ništa, oblaci se nagomilali, ali pobegli kada su videli Drinu. Zato se izgleda sve sručilo na Kraljevo, a Vjeko mi je poslao slike štete koja je nastala. Tuga i dokaz koliko je priroda jaka i nepredvidiva. Plaćamo 12 piva 1.800din u našoj kafani. Da dobro ste pročitali. To nema kod nas ni po selima. Inače u Višegradu primaju dinare skoro svuda. Tuširanje i predveče krećemo u šetnju. Grad je mali, ali prilično živ i sadržajan. Naravno mostova ima mnogo, ali je samo jedan Mehmed paše Sokolovića ili na Drini ćuprija. Sa mosta odlazimo u jedan restoran na pogađate ćevape. Od priloga pivo. Moram priznati da su bili bolji juče. U povratku u smeštaj nailazimo i na živu muziku. Kao da me je neko magnetom privukao i za par sekundi smo bili u bašti. Dva momka na gitarama sviraju uglavnom neki domaći pop i rok i baš je prijalo. Negde oko ponoći odlazimo u smeštaj i na spavanje. Gumi nije povraćao, ali se prvi uspavao i toliko je hrkao da smo mislili da jutro neće dočekati. Ovi pucači po skupovima su amateri za našeg brata. Proradio je Akrap bez db kilera . Uglavnom nas trojica kao po kazni. Žmurimo i smejemo se što njegovim kricima, što nad našom sudbinom. Opcija je bila i da spavam sa kacigom. Noć je bila toliko duga da smo jedva odspavali nešto malo u ratama. U tim čestim pauzama sna vidim Sadana kako sedi na ivici kreveta. Glava na rukama, a ruke na kolenima. Ona poza kada ti sve lađe potonu . Traži mi brufen, srećom reanimacija je uspela . Aleksa je već u 5h odustao od sna i išao da šeta od muke. Legenda kaže da su to veče medvedi napustili okolinu i krenuli put Tare i Transfagarašana. Somovi iz Drine su izašli na površinu, a komarci nisu smeli ni da privire. Kompletan eko sitem je narušen . Zaobišli smo oluju na putu, ali nas je dočekala u sobi .

Petak - danas nam je divan dan vožnja i rođendan Odlazim na posao, a dupe mi već na putu. Koliko sam bio produktivan teško je reći, ali sam završio sve što je trebalo i čekam 16h da zvoni. Konačno sedam na motor i palim kući da se presvučem, tušnem i montiran prtljag na motor… U tom momentu me zove Gumi koji je juče pušten iz bolnice uz obavezu 7 dana stroge dijete i mirovanja. Kapiram hoće da nam poželi srećan put. Gumi: Brate jel ste krenuli? Ja: Nismo, krećemo uskoro. Gumi: Mogu li i ja sa vama? Ja: Auuu brate pa ti si lud. Mislim znao sam, ali izgleda da su promašili odeljenje kada su te smeštali. Pakuj se i da si na Ibarcu za sat vremena. Baš me je obradovao ekipa će biti skoro u punom sastavu. Nalazimo se na zbornom mestu nas 5 u po somuna. I ako je prošlo 17h, Sunce i dalje drži 36 stepeni kao da je upalilo tempomat. Mala zmijica se bez problema provlači kroz naseljena mesta i posle Lazarevca može i gasss. Od Ljiga sada jedna od boljih deonica za vožnju. Svi su prešli na auto put, ostavili ovaj za nas bajkere. Na Rudniku prva i jedina pauza. Kafana koja je nekada bila simbol ovde i obavezna stajanka, već dugo nije u funkciji, ali će nam poslužiti za kratku, pauzu i ovako nismo planirali piće. 4 automatika i jedan motor. Namerno sam se izdvojio u stranu da ne pomisle ljudi da sam sa njima Najavljuju opet te oluje, 10 propuštenih poziva, a mi nit brige, nit pameti. Sunce polako posustaje i krećemo dalje. Sada je i temperatura top za vožnju i oko 20h stižemo u Matarušku banju. Tu nas čeka kuća, dvorište, zelenilo, za nas iz betonskih gradskih ćelija ovo je raj. Skidanje okova, papuče i po pivo. Uzesmo sve što je bilo hladno u frižideru, nekih 30 komada, dovoljno za večeras. Kreće šala, smeh, lovačke priče, lagano teče vreme. Pošto ovo mesto odavno nema više status banje i ako je bila jedna od poznatijih, nema ni mnogo večernjih dešavanja. Odlazimo u kafanu na večeru i još po koje. Srećom nije bilo žive muzike nigde inače bi morali da kratimo rutu. Inače Gumeni je pojeo ubedljivo najviše od svih i popio isto kao i mi. Kaže ubile ga infuzije . Malo smo brinuli i da mu ne bude muka ili da povrati, a on povratio boju i energiju. Narodna medicina je pobedila ovog puta . Opet nastavismo tamo gde smo stali i u kasnim satima odosmo na kuntare. Nakon tropskih vrućina i osećaja da spavam u ražnju, konačno posle duže vremena, svi uslovi za lep san.

Nakon dve prolećne kiše od kojih je jedna trajala 37, a druga 44 dana, došlo je leto i vreme da se izgubljene vožnje nadoknade. Krajem zime sam promenio motor, a nisam prešao ni 700-800km. Prethodnih godina uglavnom sam gađao vožnje od 5-7 dana i 2.000+ km. Videli i obišli mnoga lepa mesta koja nisu baš na dohvat ruke, tako da je ove godine plan da malo manje vozimo, a više da se družimo na turama, pa ćemo tu kilometražu nekog daljeg puta, podeliti na par vikend vožnji. Što bi se reklo na rate. Lakše su za uklopiti i organizovati, a hvala Bogu lepota u našem regionu ima na pretek i to bez praznih kilometara koje smo imali na svim daljim turama. Sasvim iznenada krećem sa mojim bajkerskim bratom @SADAN i njegovim naslednikom Aleksom na Bajk-rok misiju i osmeh se polako vraća na lice. Malo duga nadoknađeno idemo dalje. Planiramo opet neku turu, biramo destinacije i vikend kada bi krenuli. Iznenada me zove Sloba i kaže ajmo za Matarušku banju. Oni imaju tamo rodbinu i poreklo, a njegov rođeni brat Stevan koji je isto član ekipe hoće tamo da proslavi rođendan. Taman da se svi provozamo, smeštaj imamo, povod imamo, šta više treba? Lako usvojeno, sada treba okupiti ekipu. Zovem ostale svi raspoloženi za vožnju i druženje. Odlično ide nas 6 iz Beograda, a Sadan nas čeka u banji pošto tu živi. Od silne želje za vožnjom jedan drugar je zaboravio da je kum na krštenju i to mi javlja. Drugi drugar se javlja u ponedeljak i to ni manje ni više nego iz bolnice. On i žena se otrovali sa Cezar salatom i zadržani su na lečenju. Posle kažu jedite zdravo . Srećom nije baš neka teška klinička slika i ima nadu da će ga pustiti do petka i da će ići, ali to je ona klasična bolnička, koja nema veze sa realnošću. Ništa idemo u okrnjenom sastavu, jer zbog obaveza nije lako da uklopimo čak ni vikend vožnje, tako da daj šta daš. Plan je da tamo budemo ceo vikend, pošto je pravi rođendan u subotu, a slavićemo ga po starom srpskom običaju 2 dana . Međutim meni je to već veliki ulog jer hoću i da se vozim, svestan da će trebati vremena da opet ceo vikend odvojim za sebe. Nalazim kompromisno rešenje, a to je da u subotu iz banje krenem dalje na vožnju. Sadan i njegov naslednik Aleksa prihvataju ideju, ostatak ekipe bi pre da loče, tako da svako ima društvo i radi po volji. Ideja je bila da u subotu krenemo put Bugarske, obiđemo stene u Belogradčiku, Vidin, noćimo, pa onda u Rumuniju na Krajovu i našom Dunavkom nazad. Međutim prirodni miks paklenih vrućina i superćelijskih oluja nam na kraju menja plan. Nema svrhe da vozimo na 37-38 stepeni koliko je najavljeno u tim oblastima i još da se bavimo penjanjem i bežimo od munja. Aktiviramo plan B, koji često ispadne bolji od prvog. Kao neki džoker što bi kartaroši rekli ili kec iz rukava. Ono kada u sportu uđe igrač pred kraj i preokrene meč. Dakle idemo do Ibra, a onda marš na Drinu!!!

Svaka čast za ideju i da je konačno oživelo. Zbog ranije planiranog odmora moram da preskočim teška srca, ali nadam se da će biti još okupljanja u budućnosti. Vidim sprema se jaka ekipa pa vam želim srećan put i lep provod. I nemoj da štedite na fotkama u temi.

Snagom volje i spletom srećnih okolnosti uspeo sam da izađem ranije sa posla i uz lagani striptiz da se priključim ekipi . Ostaje žal i gorčina što nismo došli do cilja, ali i ponos i prkos što smo pokazali da smo i dalje tu. Baš lepa i vesela vožnja i druženje. Sve je bilo dobro organizovano uz dogovor da se sledeći put krene ranije sa najavom i bira neki termin vikendom. Što je najbitnije, nastaviće se. Svaka čast svima koji su bili, poseban pozdrav bratu @SADAN i Aleksi. Evo koja fotka Za kraj najbitnije. VRATIĆEMO SE!!!

Vidim da se okuplja stara dobra ekipa i jako mi je drago zbog toga . Pozdrav i za ekipu MK Čivija, koji su uvek davali masovnost i veliki doprinos ovoj vožnji. P.S. Čekaju vas i dva sokola u Mataruškoj banji i da ih čuvate kao bebe .

Nažalost kao i što sam očekivao, nisam dobio slobodan dan odmah posle odmora. Svakako ću tempirati pauzu oko 10h i dolazim da vas ispratim do naplatne i dam barem skroman doprinos. Nadam se da će ovo opet preći u tradiciju i vratiti u okvire i datume kakve i pamtimo, pa samim tim očekujem i veći odziv. I dalje ostajem pri stavu da ko hoće masovnost, u ovo robovlasničko vreme, mora da gađa vikend. Srećan put svima koji planiraju odlazak! Iz dosadašnjeg iskustva svako ko može ili se dvoumi da krene neće pogrešiti.

Sve se slažem @draki. Nisam išao dole samo kada je bila Korona i jednom preskočio zbog udesa koji sam imao. Pamtim i kada je išlo preko hiljadu motora, a pamtim i poslednje godine kada nas je išlo par desetina i od toga nas par sa foruma. Bio dole i prošle godine. Takav je trend u društvu generalno, a to se odrazilo i na forum i na moto svet i ako sam mislio da su tu ljudi širih shvatanja. Sve je postalo pomodarstvo. I odlazak dole je bio nekada, više nije i to je tako. Naročito što ima ne mali broj ljudi koji žive na 100 ili 200km od Mitrovice, a nisu nikada otišli. Opet kada je organizacija trebala da se pojača, da se to mnogo bolje isprati na sve načine, oni su se povukli bez bilo kakvog obaveštenja. Godinama kasnije se naprasno vraćaju opet bez mnogo informacija. Svi znamo da ovo nije odlazak na skup, već jedinstvena zajednička vožnja i da tu treba mnogo više detalja. Naročito sada kada je situacija nategnuta u najmanju ruku. Ja sam planirao odlazak sve dok nisam shvatio da je 7.7. petak. Bio sam ubeđen da je subota, nisam ni proveravao, sve dok mi drugar nije rekao. Svake godine se išlo vikendom, sada je neko stavio petak. Pošto je Vidovdan odavno prošao mogli su da biraju bilo koju subotu. Zašto je to tako, a navodni cilj je da nas bude što više je meni kontradiktorno. Konkretno sam bio na moru i sutra završavam odmor, pa mi je veliki problem da posle dva dana opet uzimam slobodno. Pokušavam nešto da smislim, a šanse su jako male, a sve je moglo i trebalo drugačije da se organizuje

Društvo desi mi se baš retko, ali planiram neka putovanja pa bih vole da znam šta je, da menjač neće u 3 i 4 brzinu. Stisnem kvačilo, podignem polugu i kao da ode u prazno bez bilo kakvog otpora. Ponovim kvačilo i sve OK. Narednih 100 šaltanja normalno, onda se opet jednom desi. I ručicu ne vraća do samog kraja možda poslednjih 5-10% hoda. Dole vraća sve normalno. Da li je neko imao slične situacije ili ima ideju šta bi moglo da bude? Ovako laički sumnjam na sajlu? Ništa ne lupa, normalno i precizno šalta, ako izuzmemo taj sporadičan trenutak, lamele ne proklizavaju...

I mene interesuje. Više informacija bi svakako značilo. Malo čudno što se posle toliko godina pauze i neaktivnosti ova izvorna manifestacija vraća, naročito što je otkazan i skup za ovaj vikend, ali mi je svakako drago ako je istina? Čekam više detalja i pratim situaciju.

Zna li neko kakav je put Rožaje-Špiljani, odnosno da je išao u proteklih mesec, dva? Prošle godine išao i bilo užas, ali se prođe nekako, pa sam ove godine baš u dilemi. Vidim radovi još nisu završeni i postoji periodična obustava saobraćaja.

@Deki Katana svaka čast za turu. Drago mi je da si sve uklopio. Idealan spoj prirodnih i duhovnih lepota i sećanje na neka teška i časna vremena. Lepo opisano i dočarano. Znam da si veliki ljubitelj putovanja i čekamo neke nove ture i avanture .

Ne znam šta se dešava sa organizacijom, koliko vidim skup je još aktuelan, ali ove godine bez mene. I ako sam redovan dole i radovao se novom odlasku i druženju, nada koju sam gajio je trajala do danas. Mnogo je malo vremena ostalo do planiranog polaska. Želim da se situacija što pre smiri zbog naše braće i sestara dole i da se vidimo prvom prilikom u miru i sreći.

Kada sam prvi put uplatio Vozzi koristio sam službeni telefon sa koga nemam roming, koji bi mi trebao u slučaju poziva. Baš zbog toga sam više puta pitao da li pomoć može da se traži sa drugog broja. Šta ako je na mom baterija ispražnjena, izgubim ga ili oštetim na putu? Odgovor je bio da može sa bilo kog broja, bitno samo da je vlasnik paketa na lokaciji. Svakako apsolutno glup razlog da nekome ko ti je uplatio paket ne izađeš u susret, zbog trivijalnog razloga. Ovde je sistem vrednosti poremećen. Nama je pozitivno ako neko uradi nešto što je naplatio i što mu je obaveza. To nije pozitivno već normalno. Poenta je na negativnim stvarima koje nisu normalne, čak i protivzakonite, kao što je promena uslova paketa u toku njegovog trajanja i davanje lažnih informacija korisnicima...

A izgleda da nisi ni ti, zbog sledećeg: Pravo izmene iz stava 1 ovog člana se ne odnosi na stečena prava Korisnika, odnosno na aktivne pakete pomoći na putu. Kompanija može izmeniti aktivni paket pomoći na putu samo i isključivo na zahtev Korisnika i to samo onda kada postoje tehnički uslovi za takvu izmenu.

Bila je tema, a i u ovoj se pisalo par strana ranije da su kolegu ostavili u Rumuniji. Znači ne IT, AU, FR, DE, nego na 200-300km od Srbije. Nisam ispratio do kraja, ali znam da taj dan se nisu uopšte pojavili.

Kao i svaki kredit zvuči primamljivo kada se kupuje, a vrlo opterećujuće kada se vraća. I ako rata nije prevelika, sama činjenica da 7 godina nešto plaćaš stvara određeni pritisak. Po meni svaki kredit zahteva ozbiljnu računicu i pravljenje balansa. Ima i mnogo za i mnogo protiv. Što je duži kredit manja rata, ali se mnogo više na kraju plati. Računica da sam banku častio 1.700 evra, što je skoro 30% više od uzetog mene lično odbija. Ima smisla ako neko ima para, a treba za nešto drugo da potroši ili investira. Takođe cene polovnih motora su bezobrazne, pa ima smisla i kredit jer će isti taj novi motor za 2 godine biti skuplji za tih 1.700e. Po meni je neki dobar balans za to pola motora da se plati, a pola na kredu. Recimo na učešće da se da još 1600-1700e i od banke uzme 4.200e i skrati period otplate, po sličnoj rati. U tom slučaju bi rata bila 100e, na 48 meseci, a banci bi dali ukupno 600e više, što je OK. Ovo je neka moja procena i viđenje. Po meni ful kredit ima smisla samo kada se rešava krov nad glavom. Ovi drugi moraju dobro da se vagaju, jer i male razlike u cifri, prave velike razlike u dužini otplate i konačnog zbira.

Isto mislim da je preko Romanije bolji, a sigurno lepši put. Ako idete vikendom valja obići Sarajevo, neće biti gužve, pa barem da se protegnu noge malo, srkne kafa i bocnu ćevapi. Tu je lepo i vrelo Bosne, ali sve zavisi od prolaznog vremena. U Konjiću ima Titov bunker. Mostar bih eventualno dodao i Blagaj-Vrelo Bune. Jako lepo, mana što malo skrećete sa rute i računajte nekih sat vremena da će vam oduzeti, ali vredi. Jadranka već mašti na volju i rešavajte u hodu. Auto puta što manje, ali moraće deo svakako. Koliko zavisi od vremena, gužve, vaše energije... 400km može da se izveze, većinom uz more, ali uz dosta energije i strpljenja. Imaj u vidu da tu klasičnog špica nema već on traje od početka juna do sredine septembra i očekuj gužve. I ako su u EU ostalo je dosta navika iz YU, tako da nisu retki radovi na magistrali i ako im nije vreme u sezoni. Ka Bihaću bih preskočio Plitvice i uštedeo 40 evra, ali bih obišao aerodrom Željavu.