Biće čim zaladi, moram da završim doživljaje po Nemačkoj.

Odličan putopis, uživam dok čitam!

Moja omiljena celodnevna vožnja je BG-Bela Crkva-Oravica-Anina-Rešica-Gradinari-Oravica-Bela Crkva-BG. Mora da se porani malo iz BG-a ako želiš da se vratiš do 20h, ali vredi. Pisao sam i u Kratkim vožnjama o muzeju lokomotiva na otvorenom u Rešici, a i bio je jedan lokal sa odličnim burgerima. Prošle godine su spojili dva lokala, pa i mog omiljenog brugera više nema, ali put je i dalje lep za vožnju Magistrala gde ste se zaglavili u saobraćaju je put E70 i tu nema razlike da li je praznik, radni dan ili vikend - uvek i u svakom delu tog puta je gužva.

Triumph Tiger XCA 800 WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Triumph Tiger XCA 800, 2017. godište, Enduro / Cross, 800 cm3, vozilo prešlo 42000 km, Beograd. Cena 7.250 €, Motori - Polovni Automobili Zna li ko štogod? Dve i po godine kod trenutnog vlasnika, godinu dana kod prethodnog.

Ne čudi me da ste imali dobro iskustvo pri ulasku u Litvaniju. Za razliku od Letonaca, oni su okej sa Rusima. Letonci očima ne mogu da ih vide.

Drugar i ja smo se lomili da li da idemo do Kalinjingrada sad kad smo išli kroz Poljsku, ali nit smo imali vremena da vozimo tamo i nazad, nit smo bili raspoloženi da gubimo vreme na granici. Ako si sve išao motorom, bilo bi super da napišeš putopis. Svakako se radujem da čujem kakva je situacija sa prelaskom u/iz Rusije.

Više je bio u fazonu bolje da sjebem njenu LS2 kacigu nego svog Schuberta

Probao drugar na ženinoj kacigi kaže da miriše posle, ali toliko je razlike primetio. Ja imam onaj sprej i njim perem. Par puta skidao sunđere, sušili se posle 100 godina.

Dugo me nije bilo u ovoj temi - nekako su mi kratke vožnje počele da mi se svode na odlaske na protest ili na ne-baš-kratke vožnje tu i tamo se desi i neka prava vožnja za dušu, a mislim da je ova druga takva ove sezone. Pošto svi slušamo da je suša, da je nivo Dunava opao i da su (opet) isplivali brodovi kod Prahova, jedino je bilo normalno da se izdvoji jedan dan da odemo da ih posetimo. Verujem da je većina ovde navikla da su moje vožnje u jednini, ali ovog puta to nije slučaj. Nas četvorica koji smo se upoznali preko BUS-a, među njima je i Aca sa kojim sam pre dva meseca vozio kroz Poljsku (eto mali teaser za putopis koji će biti kad zahladni), nalazimo se u 7 ujutru na NIS pumpi u Velikom mokrom lugu i krećemo u pravcu Požarevca. Bilo je nekoliko opcija rute, ali grupa je glasala da se ide Dunavskom i da se vraća Dunavskom, ali sa rumunske strane. Prahovo nije blizu, pa tako i ne planiramo da svraćamo usput bilo gde, iakoje bilo i takvih ideja. Držimo se autoputa, pa onda na novopuštene deonice puta ka Požarevcu. Već sam na forumu čitao da ima nekoliko užasno obeleženih deonica gde se iznenadiš da je put kojim voziš ustvari dvosmeran i ovo se i nama isto desilo. Ja sam se držao desne trake, pa sam se samo iznenadio kad sam video da kola idu u mom smeru. S druge strane, drugar koji voli levu traku je imao mnogo interesantniji doživljaj. Srećom, nije se nikome bilo šta desilo, ali daleko od toga da je bilo prijatno. Novi put nije u potpunosti završen, pa tako se i smenjuju nove deonice sa starim putem. Istina je da ima dosta kružnih tokova, ali meni iskreno ne prave problem. U dosta zemalja sam nailazio na tu praksu kada nije autoput u pitanju. Da li bih voleo da ih nema? Apsolutno da. Prva pauza za danas: Ivan, Aca, Laza i moja malenkost skroz desno Izbivši na Golubac stajemo u prvu kafanu sa pogledom na reku. Tu neko uzima doručak, neko samo piće i prolazimo nastavak plana. Da li idemo Dunavskom sve do Kladova ili kratimo preko Štubika? Da li jedemo Kod Brane ili negde drugde? Odluka pada da sve vreme pratimo Dunav iako je put preko Štubika put kraći. Niko od nas nije ove godine vozio ovu magistralu, pa nam svima prija da je i izvozamo u celini. Kao što to i obično biva, magistrala je prazna, pa na ono malo krivina što ih ima može i malo da se gasira. Rekao bih da uživamo u pogledu, ali kad je put prazan, teško mi je da vozim brzinom koja dozvoljava zveranje sa strane. Zbog toga, tek tu i tamo bacim pogled na reku, a mnogo više gledam put. Stajemo na kraću pauzu da se slikamo preko puta Decibela nakon čega idemo dalje. Mada nije bilo u planu, videvši da nam je prolazno vreme dobro, odlučujemo da posetimo tvrđavu Fetislam na ulazu u Kladovo. Ja sam ovde već bio pre nekoliko godina, ali u momentu kada je tvrđava bila u fazi renoviranja, pa i nije bilo bogznašta za videti. Danas je sve to završeno i poseta je okej, ali iskreno ništa posebno. Bilo bi mnogo bolje da su to malo kula koje postoje obogatili nekim postavkama. Istu sam zamerku imao i za Golubac kada sam bio, ali ne znam da li se od tada nešto promenilo. Iako je jutros temperatura bila lepa za vožnju, čak pomalo i hladnjikava za meš jaknu, sada je već sunce upeklo. Izabrao sam suboru, jer je trebalo da bude malo pristojnije vreme, ali avaj, kao i toliko puta do sad, vremenska prognoza nije baš pogodila. Soilidna je razlika dal je 29 ili 32-33 kada si na motoru. Od Fetislama do naše današnje destinacije čeka nas oko sat vremena vožnje kroz dosadnjikave, a u isto vreme, puste predele. Zbog toga i zbog vrućine, ovde odvrćem gas. Retko kad ima ikoga oko nas, pa se i može. Stigavši u blizinu HE Đerdap 2, navigacija nas vodi direktno na neki put preko graničnog prelaza. Videvši da se zeznula, okrećemo se i vozimo paralelno sa Dunavom (koga ne vidimo u ovom momentu) još nekoliko km, sve dok ne dođemo do putokaza za mesto koje nam treba. Uz još malo gubljenja sa navigacijom, nalazimo i spust do reke koji, posle jedne krivine, prelazi u makadamski, kolski put. Nije strašno, ali ima malo nagiba postrance, kao i ponegde rastresitog kamenja, pa se i spuštamo pažljivije tih oko 100m. Parkiramo ispod trema kuće koja je u izgradnji, pogledamo nalevo, a tamo je ono zbog čega smo došli - iz Dunava isplivali nemački brod po kome se ljudi penju, a duž toga reke još nekoliko brodova izviruje. Interesantno, ali na prvi pogledne previše. Zapitah se da li će saputnici da me ubiju što sam ih dovde iscimao "samo" zbog ovog pogleda. Tu gde smo parkirali upoznasmo jako fine ljude koji nam dadoše flašu hladne vode sa izvora pored koga stojimo, ponudiše da napunimo telefone i sve u svemu, jako nas lepo dočekaše. Odosmo u šetnju da priđemo vodi i utom sa druge strane dopire pitanje da li želimo da odemo do brodova. Mi smo mislili da ovi što se veru imaju svoj čamac, a ispostaviće se da dva lokalca za 500 dinara po osobi te provezu po tom delu reke, pristanu na preščani sprud, ispod koga su takođe brodovi, a odatle možeš iz blizine pogledati, ali i popeti se na taj koji je najviše i vidljiv. Mada znamo da su neki brodovi i dalje puni neeksplodiranih naprava, naravno da smo se izverali po ovom koji nam je dostupan. Granate se ovde nigde ne vide, ali svakako smo pripazili. Ceo brod je zarđao, pa i jedna posekotina može napraviti problem. Posle oko pola sata na brodu, vraćamo se na obalu, sedamo na motore i idemo na ručak. Do sad smo svi već gladni. Umesto u Štubik koji nam nije usput, odlučujemo da odemo na pečenje u Negotin. U lokalu rumunskog naziva, šta sve od hrane ima, ja stvarno ne znam - mi smo odmah uzeli kilo prasećeg i kilo jagnjećeg uz paradajz salatu. Mada je prase bilo hladno, bilo je jako ukusno i da sam u ovom kraju i da mi se jede pečenje, bez razmišljanja bih ponovio. Posle svega, šta nam ostaje, osim da krenemo "lagano" kući. To "lagano", znači prelazak u Rumuniju i povratak preko Bele crkve. Naime, Aca u Šumarku, malom mestu u Debliblatskoj peščari ima vikendicu u kojoj provodi dobar deo leta. Koncipirali smo povratak tako da on može da ostane tamo bez da se vraća za BG. Bez problema prelazimo granicu i krećemo na sever. Meni je naša strana Đerdapa uvek bila lepša za vožnju i pri tome ostajem i danas. Sa rumunske, put nije tako lep, pogled nije tako lep, a i odavde gde smo mi, deo puta nas vodi preko E70, izrazito opterećene magistrale u Rumuniji. Stigavši do Turnu Severina, svraćamo u hipermarket da Aca kupi vino za ženu, nakon čega nastavljamo dalje. Sad je 18h po našem vremenu. Do granice imamo još 3 sata vožnje, posle još 2h do Beograda. Već sam znao, a sada i osećam da ćemo da se iskilavimo dok dođemo kući. Gužve na putu ima i nakon naše pauze, malo manje, ali ima. Tešimo se da kad prođemo Oršovu biće lakše, a tako i bi. U nastavku pravimo pauzu odmah pored Decibela, častimo se sladoledom kod Rumuna koji će se ispostaviti da odlično priča Srpski, a učio ga je kao i ostalo Rumuni u zrelim godinama - slušajući vesti iz SFRJ za vreme Čaušeskua. Odavde, asfalt je tek presvučen i u odličnom je stanju otprilike sve do mesta Cozla. Uz dogovor da nam je sledeća pauza preko puta Golupca, a imajući u vidu da pada mrak, ovu deonicu ozbiljno peglamo. Konačno ima i krivina, pa i može malo više da se uživa u vožnji. Ko je vozio Dunavskom magistralom u sumrak, zna koliko ovde ima mušica u ovo doba dana. I mada sam želeo da ne stanem do Golupca, što zbog dana, što zbog pogleda na tvrđavu, od svih nakupljenih mušica na kacigi jedva da sam išta više mogao da vidim i pauza je bila neminovna. Dok smo se svi skupili i pauzirali 10 minuta, mrak je već skoro pao. Odavde više ne idem prvi u koloni, već se pomeram na začelje i puštam ove koji nemaju problem da ne vole da voze noću, vode dalje. Jako brzo zalazimo u Karpate, odnosno ovo malo nacionalnog parka Nera-Beušnica koji ćemo danas proći na putu do granice. Lepotu krivina umanjuje lošiji put i, naravno, mrak. I pored toga, držimo dobar tempo i u pravom momentu stižemo na granicu. Umorni smo, ali od administracije nema beganje, pa tako, uz malo poteškoća, ispadamo lepi na onim kamerama pre nego što nas puste da nastavimo dalje. Ulazak u Srbiju je lep iz tri razloga: psihički smo bliže kući; odavde je sve ravno; nema mušica. Čak je i put preko Dubovca prohodan, a bio je zatvoren pre nekoliko dana zbog požara u Peščari. Ono što nije lepo je prizor koji se može videti čak i u ove kasne sate - ono što je nekad bila lepa vožnja kroz šumicu, danas je vožnja pored preoranog peska i oborenog drveća. U cilju suzbijanja požara i onemogućavanju njegovog širenja dalje, uz put je pojas od oko 50m širine preoran i tu drveća više nema. Iako vozimo po mraku, prizor je jako tužan. U daljini i dalje se vide svetla od požara... Rastavši se sa Acom koji ostaje u Šumarku, mi nastavljamo dalje ka Gaju, Pančevu u i kuću. Krenuli smo jutros u 7 ujutru, prešli 680km mahom van autoputa, i došli kućama oko 22.45h. Lepo, ali jebeno.

Prošle godine je bilo i makadama i tako toga, nije bilo baš za Hondu, ali BMW bi tu lagano prošao Hvala, kao što napisah gore, bitno da nema makadama

Jel neko vozio ovaj put ove godine? Prošle kada sam se vraćao, ovaj crveni deo je bio u lošem stanju kao posledica onog odrona koji još tada nije bio saniran, pa me interesuje da li je možda sređeno u međuvremenu.

Ne vidim gde ne vidiš problem ako si dovezao motor iz ovlašćenog servisa i vidiš da je ulje naliveno onoliko koliko je motor mogao da primi, a ne dokle je proizvođač propisao. Ako najosnovnija provera nivoa ulja nije urađena, onda se (normalan) čovek zapita kako pristupaju ozbiljnijim stvarima.

Sve što imam da kažem je da je drugar oterao MTX800 na redovn servis i vratili su mu ga sa 200g ulja preko maksimuma. Sam morao da ispušta višak.

Zvao ja pre par meseci kad se pojavio. Sećam se da je iz uvoza i to je to. Hteo da gledam, ali putovao, a BMW nikako daode.

Komunikacija, na koji se kabl puni?