Nismo otkrili ovo je skoro odvozano, tako da je svaki savet dobrodošao.

@Pingvin37 hvala za pomoć i na lepim rečima

Subota - od Ibra do Drine, ka starom gradu….. Tako sam lepo spavao da nisam čuo ni nevreme koje je protutnjalo u ranim jutarnjim satima, srećom ne baš ono orkansko. Lagano podižemo sistem, a Sadan i Aleksa već cupkaju i čekaju da se nađemo. To neće biti tako skoro, pa ih zovemo da se pridruže, a za put ćemo lako. Prvo doručak, jer treba nešto masno da veže onu tečnost od sinoć. Cepamo bureke i odlazimo u kafić na obali Ibra, na jutarnju seansu. Tu nam se pridružuje @Vjeko sa foruma. Dugo smo u istoj grupi ljubitelja i vozača Katana, pa je on rešio da nam se pridruži na kratko i da se upoznamo ovako uživo. Hvala mu! To kratko se malo odužilo jer u prijatnom društvu vreme je najmanje bitan faktor. Ipak već je skoro 11h, dobro je upržilo, pa valja krenuti lagano. Pakovanje i nešto pre 12h se nalazimo kod crkve sa Sadanom i Aleksom i krećemo na magistralu. Na raskrsnici mi desno, a Stevan i Čiko levo za dolinu Ibra i Studenicu. Prolazimo mali čep oko Mrčajevaca i u Čačku pravimo kratku pauzu Gumijeva Honda je ožednela. Ja cepam užinu Brufen. Očigledno sam juče prelio preko maksimuma. Ne puno izbaciće to motor, ali nema razloga da imam ni najmanju smetnju. Na ulasku u Ovčar banju kolona koja stoji. Očigledno je neki udes ili radovi pa krećemo u city mod i provlačenje. E sada problem je što druga traka ide i onda je to jako sporo i naporno, na momente i rizično, kada se pojavi neka šleperčina iz krivine. Koliko smo se tako provlačili u kilometrima nemam pojma, ali vremenski pola sata minimum. Baš je bila gužva. Prolazimo mesto udesa, u međuvremenu su rasčistili put i sada može da se vozi. Ne normalno pošto je i dalje kolona, samo se sada lagano kreće, ali sve je bolje od onoga. Koristimo maksimalno to što smo motorima, pa obilazimo i tamo gde kolima ne bi smeli ni da pomislimo. Kreće i penjanje na Zlatibor, dve trake i gassss. E tu se javlja prvi problem, ne i poslednji put. Zato ćemo sada ubaciti i kratak kviz znanja. Poštenom nalazaču sledi nagrada u vidu pića, klope, krajputašice…U slučaju više tačnih odgovora dele se količine i minuti na ravne časti Sadanu i Aleksi se gasi Kawa Z750S. Upali normalno i primi prvih par brzina i opet isto. Desilo mu se to ranije dva puta i poenta je da se motor malo odmori, ohladi i onda posle 15 min sve normalno. Dešava se retko i samo kada je na motoru dvoje, na usponima, pri visokim temperaturama i kada je motor dugo u radu. Ne dešava se recimo u gradskoj vožnji u dvoje ni pri ekstremnim temperaturama. Nagradno pitanje: Šta bi moglo da bude, a da nisu gremlini? P.S. Pucajte u komentarima Dok vi razmišljate i obnavljate gradivo iz mehanike da se vratimo na put. Na Beloj zemlji stajemo na pumpu na pauzu, dok se motor stabilizuje, a i da probamo pitu koju nam je Sadanova žena rano ujutru umesila. Hvala joj! Hladovina, čist vazduh, vrhunska pita, milina… Dosta smo vremena izgubili pre polaska i na putu, pa tako moramo malo i da smanjimo razvlačenja. Sedamo na motore i idemo u pravcu Mokre gore. Baš onim putem što kažu Zlatibore pitaj Taru. Levo pogled Zlatibor, desno Tara. Pa biraj gde ćeš da gledaš. Put širok, rasterećen, ali već zreo za presvlačenje. Stižemo na Mokru goru i čuvenu deonicu ćire. Mnogo lep ambijent, lepo i zamišljeno i sređeno, pravi turistički biser. Naravno kao i većina stvari u Srbiji nedovoljno promovisano, dok bi drugi plakali za ovako nečim. Elem ko nije bio neka obavezno ode i obavezno da se provoza vozom. Mi sada nismo, ali jesmo ranije i zaista je spektakularno. Stižemo na granicu, špic je sezone, naravno i kolona od blizu kilometar. Opet zahvaljujući motorima i ljubaznosti policije, prolazimo za tili čas. Ista priča i na ulasku u Bosnu, tačnije u Republiku Srpsku. Odmah po ulasku idemo na pumpu. Pošto smo mi ekonomski tigrovi da bi nam i Švajcarci pozavideli, možemo da plaćamo i skupo gorivo. E ovde je skoro 20 din jeftinije. Nije to neka razlika na putu, ali u životu jeste. Kao što rekoh nisam puno prešao sa ovim motorom i ovo je prvi put da sam izmerio potrošnju metodom od čepa do čepa. 4,4l na 100km više nego zadovoljan. Vožnja umerena do 120 na sat, ali je bila i ne mala deonica gde smo išli prva, druga maks, zbog udesa, uz dosta naglih ubrzanja prilikom preticanja. Sada krećemo u spust ka tom starom gradu Višegradu, gde reka Drina vekovima teče… E baš ta reka onako lepa i opasna, je bila smrt za mnoge osvajače, koji su potcenili njenu i snagu Srpske vojske. Da ne bi pravili grešku kao i oni, koji su je napadali iz jednog smera mi ćemo to uraditi iz više pravaca u nadi da će nas prihvatiti. Danas idemo da joj se poklonimo, a sutra ćemo da se družimo. Nakon niza lepih krivina i nekoliko tunela stižemo u smeštaj. Motel u lošijem stanju, ali ima sve što treba. Sobe loše, ali zato u prizemlju kafana sa baštom u hladu drveća, na obali Drine, bazen… Tu smo bacili sidro i odmah po presvlačenju na terapeutsko pivo . Gde je jedno, tu je i dva... Onda kreće kupanje i pena party. Uglavnom to popodne baš smo uživali. Uvek neko pokvari sliku . Dama je slučajno dospela u visoko društvo Od najavljene oluje ništa, oblaci se nagomilali, ali pobegli kada su videli Drinu. Zato se izgleda sve sručilo na Kraljevo, a Vjeko mi je poslao slike štete koja je nastala. Tuga i dokaz koliko je priroda jaka i nepredvidiva. Plaćamo 12 piva 1.800din u našoj kafani. Da dobro ste pročitali. To nema kod nas ni po selima. Inače u Višegradu primaju dinare skoro svuda. Tuširanje i predveče krećemo u šetnju. Grad je mali, ali prilično živ i sadržajan. Naravno mostova ima mnogo, ali je samo jedan Mehmed paše Sokolovića ili na Drini ćuprija. Sa mosta odlazimo u jedan restoran na pogađate ćevape. Od priloga pivo. Moram priznati da su bili bolji juče. U povratku u smeštaj nailazimo i na živu muziku. Kao da me je neko magnetom privukao i za par sekundi smo bili u bašti. Dva momka na gitarama sviraju uglavnom neki domaći pop i rok i baš je prijalo. Negde oko ponoći odlazimo u smeštaj i na spavanje. Gumi nije povraćao, ali se prvi uspavao i toliko je hrkao da smo mislili da jutro neće dočekati. Ovi pucači po skupovima su amateri za našeg brata. Proradio je Akrap bez db kilera . Uglavnom nas trojica kao po kazni. Žmurimo i smejemo se što njegovim kricima, što nad našom sudbinom. Opcija je bila i da spavam sa kacigom. Noć je bila toliko duga da smo jedva odspavali nešto malo u ratama. U tim čestim pauzama sna vidim Sadana kako sedi na ivici kreveta. Glava na rukama, a ruke na kolenima. Ona poza kada ti sve lađe potonu . Traži mi brufen, srećom reanimacija je uspela . Aleksa je već u 5h odustao od sna i išao da šeta od muke. Legenda kaže da su to veče medvedi napustili okolinu i krenuli put Tare i Transfagarašana. Somovi iz Drine su izašli na površinu, a komarci nisu smeli ni da privire. Kompletan eko sitem je narušen . Zaobišli smo oluju na putu, ali nas je dočekala u sobi .

Petak - danas nam je divan dan vožnja i rođendan Odlazim na posao, a dupe mi već na putu. Koliko sam bio produktivan teško je reći, ali sam završio sve što je trebalo i čekam 16h da zvoni. Konačno sedam na motor i palim kući da se presvučem, tušnem i montiran prtljag na motor… U tom momentu me zove Gumi koji je juče pušten iz bolnice uz obavezu 7 dana stroge dijete i mirovanja. Kapiram hoće da nam poželi srećan put. Gumi: Brate jel ste krenuli? Ja: Nismo, krećemo uskoro. Gumi: Mogu li i ja sa vama? Ja: Auuu brate pa ti si lud. Mislim znao sam, ali izgleda da su promašili odeljenje kada su te smeštali. Pakuj se i da si na Ibarcu za sat vremena. Baš me je obradovao ekipa će biti skoro u punom sastavu. Nalazimo se na zbornom mestu nas 5 u po somuna. I ako je prošlo 17h, Sunce i dalje drži 36 stepeni kao da je upalilo tempomat. Mala zmijica se bez problema provlači kroz naseljena mesta i posle Lazarevca može i gasss. Od Ljiga sada jedna od boljih deonica za vožnju. Svi su prešli na auto put, ostavili ovaj za nas bajkere. Na Rudniku prva i jedina pauza. Kafana koja je nekada bila simbol ovde i obavezna stajanka, već dugo nije u funkciji, ali će nam poslužiti za kratku, pauzu i ovako nismo planirali piće. 4 automatika i jedan motor. Namerno sam se izdvojio u stranu da ne pomisle ljudi da sam sa njima Najavljuju opet te oluje, 10 propuštenih poziva, a mi nit brige, nit pameti. Sunce polako posustaje i krećemo dalje. Sada je i temperatura top za vožnju i oko 20h stižemo u Matarušku banju. Tu nas čeka kuća, dvorište, zelenilo, za nas iz betonskih gradskih ćelija ovo je raj. Skidanje okova, papuče i po pivo. Uzesmo sve što je bilo hladno u frižideru, nekih 30 komada, dovoljno za večeras. Kreće šala, smeh, lovačke priče, lagano teče vreme. Pošto ovo mesto odavno nema više status banje i ako je bila jedna od poznatijih, nema ni mnogo večernjih dešavanja. Odlazimo u kafanu na večeru i još po koje. Srećom nije bilo žive muzike nigde inače bi morali da kratimo rutu. Inače Gumeni je pojeo ubedljivo najviše od svih i popio isto kao i mi. Kaže ubile ga infuzije . Malo smo brinuli i da mu ne bude muka ili da povrati, a on povratio boju i energiju. Narodna medicina je pobedila ovog puta . Opet nastavismo tamo gde smo stali i u kasnim satima odosmo na kuntare. Nakon tropskih vrućina i osećaja da spavam u ražnju, konačno posle duže vremena, svi uslovi za lep san.

Nakon dve prolećne kiše od kojih je jedna trajala 37, a druga 44 dana, došlo je leto i vreme da se izgubljene vožnje nadoknade. Krajem zime sam promenio motor, a nisam prešao ni 700-800km. Prethodnih godina uglavnom sam gađao vožnje od 5-7 dana i 2.000+ km. Videli i obišli mnoga lepa mesta koja nisu baš na dohvat ruke, tako da je ove godine plan da malo manje vozimo, a više da se družimo na turama, pa ćemo tu kilometražu nekog daljeg puta, podeliti na par vikend vožnji. Što bi se reklo na rate. Lakše su za uklopiti i organizovati, a hvala Bogu lepota u našem regionu ima na pretek i to bez praznih kilometara koje smo imali na svim daljim turama. Sasvim iznenada krećem sa mojim bajkerskim bratom @SADAN i njegovim naslednikom Aleksom na Bajk-rok misiju i osmeh se polako vraća na lice. Malo duga nadoknađeno idemo dalje. Planiramo opet neku turu, biramo destinacije i vikend kada bi krenuli. Iznenada me zove Sloba i kaže ajmo za Matarušku banju. Oni imaju tamo rodbinu i poreklo, a njegov rođeni brat Stevan koji je isto član ekipe hoće tamo da proslavi rođendan. Taman da se svi provozamo, smeštaj imamo, povod imamo, šta više treba? Lako usvojeno, sada treba okupiti ekipu. Zovem ostale svi raspoloženi za vožnju i druženje. Odlično ide nas 6 iz Beograda, a Sadan nas čeka u banji pošto tu živi. Od silne želje za vožnjom jedan drugar je zaboravio da je kum na krštenju i to mi javlja. Drugi drugar se javlja u ponedeljak i to ni manje ni više nego iz bolnice. On i žena se otrovali sa Cezar salatom i zadržani su na lečenju. Posle kažu jedite zdravo . Srećom nije baš neka teška klinička slika i ima nadu da će ga pustiti do petka i da će ići, ali to je ona klasična bolnička, koja nema veze sa realnošću. Ništa idemo u okrnjenom sastavu, jer zbog obaveza nije lako da uklopimo čak ni vikend vožnje, tako da daj šta daš. Plan je da tamo budemo ceo vikend, pošto je pravi rođendan u subotu, a slavićemo ga po starom srpskom običaju 2 dana . Međutim meni je to već veliki ulog jer hoću i da se vozim, svestan da će trebati vremena da opet ceo vikend odvojim za sebe. Nalazim kompromisno rešenje, a to je da u subotu iz banje krenem dalje na vožnju. Sadan i njegov naslednik Aleksa prihvataju ideju, ostatak ekipe bi pre da loče, tako da svako ima društvo i radi po volji. Ideja je bila da u subotu krenemo put Bugarske, obiđemo stene u Belogradčiku, Vidin, noćimo, pa onda u Rumuniju na Krajovu i našom Dunavkom nazad. Međutim prirodni miks paklenih vrućina i superćelijskih oluja nam na kraju menja plan. Nema svrhe da vozimo na 37-38 stepeni koliko je najavljeno u tim oblastima i još da se bavimo penjanjem i bežimo od munja. Aktiviramo plan B, koji često ispadne bolji od prvog. Kao neki džoker što bi kartaroši rekli ili kec iz rukava. Ono kada u sportu uđe igrač pred kraj i preokrene meč. Dakle idemo do Ibra, a onda marš na Drinu!!!

Svaka čast za ideju i da je konačno oživelo. Zbog ranije planiranog odmora moram da preskočim teška srca, ali nadam se da će biti još okupljanja u budućnosti. Vidim sprema se jaka ekipa pa vam želim srećan put i lep provod. I nemoj da štedite na fotkama u temi.

Snagom volje i spletom srećnih okolnosti uspeo sam da izađem ranije sa posla i uz lagani striptiz da se priključim ekipi . Ostaje žal i gorčina što nismo došli do cilja, ali i ponos i prkos što smo pokazali da smo i dalje tu. Baš lepa i vesela vožnja i druženje. Sve je bilo dobro organizovano uz dogovor da se sledeći put krene ranije sa najavom i bira neki termin vikendom. Što je najbitnije, nastaviće se. Svaka čast svima koji su bili, poseban pozdrav bratu @SADAN i Aleksi. Evo koja fotka Za kraj najbitnije. VRATIĆEMO SE!!!

Vidim da se okuplja stara dobra ekipa i jako mi je drago zbog toga . Pozdrav i za ekipu MK Čivija, koji su uvek davali masovnost i veliki doprinos ovoj vožnji. P.S. Čekaju vas i dva sokola u Mataruškoj banji i da ih čuvate kao bebe .

Nažalost kao i što sam očekivao, nisam dobio slobodan dan odmah posle odmora. Svakako ću tempirati pauzu oko 10h i dolazim da vas ispratim do naplatne i dam barem skroman doprinos. Nadam se da će ovo opet preći u tradiciju i vratiti u okvire i datume kakve i pamtimo, pa samim tim očekujem i veći odziv. I dalje ostajem pri stavu da ko hoće masovnost, u ovo robovlasničko vreme, mora da gađa vikend. Srećan put svima koji planiraju odlazak! Iz dosadašnjeg iskustva svako ko može ili se dvoumi da krene neće pogrešiti.

Sve se slažem @draki. Nisam išao dole samo kada je bila Korona i jednom preskočio zbog udesa koji sam imao. Pamtim i kada je išlo preko hiljadu motora, a pamtim i poslednje godine kada nas je išlo par desetina i od toga nas par sa foruma. Bio dole i prošle godine. Takav je trend u društvu generalno, a to se odrazilo i na forum i na moto svet i ako sam mislio da su tu ljudi širih shvatanja. Sve je postalo pomodarstvo. I odlazak dole je bio nekada, više nije i to je tako. Naročito što ima ne mali broj ljudi koji žive na 100 ili 200km od Mitrovice, a nisu nikada otišli. Opet kada je organizacija trebala da se pojača, da se to mnogo bolje isprati na sve načine, oni su se povukli bez bilo kakvog obaveštenja. Godinama kasnije se naprasno vraćaju opet bez mnogo informacija. Svi znamo da ovo nije odlazak na skup, već jedinstvena zajednička vožnja i da tu treba mnogo više detalja. Naročito sada kada je situacija nategnuta u najmanju ruku. Ja sam planirao odlazak sve dok nisam shvatio da je 7.7. petak. Bio sam ubeđen da je subota, nisam ni proveravao, sve dok mi drugar nije rekao. Svake godine se išlo vikendom, sada je neko stavio petak. Pošto je Vidovdan odavno prošao mogli su da biraju bilo koju subotu. Zašto je to tako, a navodni cilj je da nas bude što više je meni kontradiktorno. Konkretno sam bio na moru i sutra završavam odmor, pa mi je veliki problem da posle dva dana opet uzimam slobodno. Pokušavam nešto da smislim, a šanse su jako male, a sve je moglo i trebalo drugačije da se organizuje

Društvo desi mi se baš retko, ali planiram neka putovanja pa bih vole da znam šta je, da menjač neće u 3 i 4 brzinu. Stisnem kvačilo, podignem polugu i kao da ode u prazno bez bilo kakvog otpora. Ponovim kvačilo i sve OK. Narednih 100 šaltanja normalno, onda se opet jednom desi. I ručicu ne vraća do samog kraja možda poslednjih 5-10% hoda. Dole vraća sve normalno. Da li je neko imao slične situacije ili ima ideju šta bi moglo da bude? Ovako laički sumnjam na sajlu? Ništa ne lupa, normalno i precizno šalta, ako izuzmemo taj sporadičan trenutak, lamele ne proklizavaju...

I mene interesuje. Više informacija bi svakako značilo. Malo čudno što se posle toliko godina pauze i neaktivnosti ova izvorna manifestacija vraća, naročito što je otkazan i skup za ovaj vikend, ali mi je svakako drago ako je istina? Čekam više detalja i pratim situaciju.

Zna li neko kakav je put Rožaje-Špiljani, odnosno da je išao u proteklih mesec, dva? Prošle godine išao i bilo užas, ali se prođe nekako, pa sam ove godine baš u dilemi. Vidim radovi još nisu završeni i postoji periodična obustava saobraćaja.

@Deki Katana svaka čast za turu. Drago mi je da si sve uklopio. Idealan spoj prirodnih i duhovnih lepota i sećanje na neka teška i časna vremena. Lepo opisano i dočarano. Znam da si veliki ljubitelj putovanja i čekamo neke nove ture i avanture .

Ne znam šta se dešava sa organizacijom, koliko vidim skup je još aktuelan, ali ove godine bez mene. I ako sam redovan dole i radovao se novom odlasku i druženju, nada koju sam gajio je trajala do danas. Mnogo je malo vremena ostalo do planiranog polaska. Želim da se situacija što pre smiri zbog naše braće i sestara dole i da se vidimo prvom prilikom u miru i sreći.

Kada sam prvi put uplatio Vozzi koristio sam službeni telefon sa koga nemam roming, koji bi mi trebao u slučaju poziva. Baš zbog toga sam više puta pitao da li pomoć može da se traži sa drugog broja. Šta ako je na mom baterija ispražnjena, izgubim ga ili oštetim na putu? Odgovor je bio da može sa bilo kog broja, bitno samo da je vlasnik paketa na lokaciji. Svakako apsolutno glup razlog da nekome ko ti je uplatio paket ne izađeš u susret, zbog trivijalnog razloga. Ovde je sistem vrednosti poremećen. Nama je pozitivno ako neko uradi nešto što je naplatio i što mu je obaveza. To nije pozitivno već normalno. Poenta je na negativnim stvarima koje nisu normalne, čak i protivzakonite, kao što je promena uslova paketa u toku njegovog trajanja i davanje lažnih informacija korisnicima...

A izgleda da nisi ni ti, zbog sledećeg: Pravo izmene iz stava 1 ovog člana se ne odnosi na stečena prava Korisnika, odnosno na aktivne pakete pomoći na putu. Kompanija može izmeniti aktivni paket pomoći na putu samo i isključivo na zahtev Korisnika i to samo onda kada postoje tehnički uslovi za takvu izmenu.

Bila je tema, a i u ovoj se pisalo par strana ranije da su kolegu ostavili u Rumuniji. Znači ne IT, AU, FR, DE, nego na 200-300km od Srbije. Nisam ispratio do kraja, ali znam da taj dan se nisu uopšte pojavili.

Kao i svaki kredit zvuči primamljivo kada se kupuje, a vrlo opterećujuće kada se vraća. I ako rata nije prevelika, sama činjenica da 7 godina nešto plaćaš stvara određeni pritisak. Po meni svaki kredit zahteva ozbiljnu računicu i pravljenje balansa. Ima i mnogo za i mnogo protiv. Što je duži kredit manja rata, ali se mnogo više na kraju plati. Računica da sam banku častio 1.700 evra, što je skoro 30% više od uzetog mene lično odbija. Ima smisla ako neko ima para, a treba za nešto drugo da potroši ili investira. Takođe cene polovnih motora su bezobrazne, pa ima smisla i kredit jer će isti taj novi motor za 2 godine biti skuplji za tih 1.700e. Po meni je neki dobar balans za to pola motora da se plati, a pola na kredu. Recimo na učešće da se da još 1600-1700e i od banke uzme 4.200e i skrati period otplate, po sličnoj rati. U tom slučaju bi rata bila 100e, na 48 meseci, a banci bi dali ukupno 600e više, što je OK. Ovo je neka moja procena i viđenje. Po meni ful kredit ima smisla samo kada se rešava krov nad glavom. Ovi drugi moraju dobro da se vagaju, jer i male razlike u cifri, prave velike razlike u dužini otplate i konačnog zbira.

Isto mislim da je preko Romanije bolji, a sigurno lepši put. Ako idete vikendom valja obići Sarajevo, neće biti gužve, pa barem da se protegnu noge malo, srkne kafa i bocnu ćevapi. Tu je lepo i vrelo Bosne, ali sve zavisi od prolaznog vremena. U Konjiću ima Titov bunker. Mostar bih eventualno dodao i Blagaj-Vrelo Bune. Jako lepo, mana što malo skrećete sa rute i računajte nekih sat vremena da će vam oduzeti, ali vredi. Jadranka već mašti na volju i rešavajte u hodu. Auto puta što manje, ali moraće deo svakako. Koliko zavisi od vremena, gužve, vaše energije... 400km može da se izveze, većinom uz more, ali uz dosta energije i strpljenja. Imaj u vidu da tu klasičnog špica nema već on traje od početka juna do sredine septembra i očekuj gužve. I ako su u EU ostalo je dosta navika iz YU, tako da nisu retki radovi na magistrali i ako im nije vreme u sezoni. Ka Bihaću bih preskočio Plitvice i uštedeo 40 evra, ali bih obišao aerodrom Željavu.

@Skyrunner baci pogled i na ovaj. Kolega sa foruma vozi i domaćinski održava. Znam da je uvežen iz Slovenije pre par godina i da ga je sam birao. Ima i dosta opreme, dobar primerak. Verujem da za sve možete lako da se dogovorite. Kolega radi u BG-u i često dolazi motorom, tako da ti je lako za videti.

Imao automobile iz Italije, Nemačke, Francuske, Japana i Koreje, samo je jedan bio dizel. Da ne ulazim u detalje, ali ovako bi ih rangirao kao celokupan paket. 1. Japan i Koreja, 2. Francuzi 3. Nemci 4. Italijani Ako ćemo da gledamo samo odnos cene, dizajna, udobnosti, ekonomičnosti Francuzi ubedljivo broj 1. Uglavnom Nemca ne bih opet uzeo osim da mi neko da ponudu po manjoj ceni od Francuza ili Japanca te klase i godišta, a i tada bih dobro razmislio.

Lepo ste prošarali . Srećan i suv put da vam bude, pa da zašiljiš pero kada se vratite.

Svaka čast još jednom i na ovom iskrenom rezimeu. Pored puno lepota, puno i korisnih informacija. Neko sam od onih koji maštaju o takvoj turi, ali sam prilično daleko od nje, naročito što znam da treba puno kockica da se slože, a vi ste to dodatno potvrdili. Da li vam je put legao je lično iskustvo, ali sam siguran da ste bogatiji kao ljudi posle ovakve ture. Loše stvari se dešavaju na putu, mom drugaru obili auto u Palmanovi, drugog izdžeparili u Barsi, sestru pokrali iz apartmana u Grčkoj...Ima toga svuda, sigurno je na Severu Afrike to mnogo izraženije, ali treba pamtiti lepe stvari i okretati se novim destinacijama. Vidim da vas put uskoro opet zove, pa srećno u novim poduhvatima

Znaš li hoće li biti najavljenog skupa u Mitrovici? Planirao sam dole kao i svake godine, ali ovo je prvi put da nema naših u policiji i plus ova sranja, tako da se javlja malo dilema?