Slažem se, mada verujem da nije nuklearna fizika i da ferceraju i ovi. Ali naravno za sada sam u fazi ideje i nisam zatvoren ni za ove proverene. Ako možeš da podeliš i neke svoje impresije vezano za prsluk koji koristiš? On je mehanički, na vezivanje?

@DraganNS hvala kolega na lepim rečima. Žao mi je što je vreme loše, pa ajde da deo te energije prosledimo na teranje oblaka. Inače volim da se šalim, smejem, naravno nije moguće biti uvek u takvom modu, ali kada se okupiš sa sličnim ljudima to onda ide samo od sebe, naročito na vožnjama kada brige ostanu iza nas. Uvek kažem za vožnje je najbitnija dobra ekipa, destinacija može da bude bilo koja. Poruke se nameću same od sebe, svi smo ih svedoci u saobraćaju, gde još jednom ponavljam takvima nije mesto. Srećan put i čekamo putopis @AcoHondahvala kolega

Drugari da li je neko poručivao ili ima iskustva sa istima. Koliko vidim u recenzijama ljudi su zadovoljni. Cena je smešna, pa bih se možda častio na zimu. Mogu iskustva i preporuke sa drugim modelima i van Alije i neki poznati brendovi isključivo ovi mehanički sa patronom. Takođe interesuje me i vaše mišljenje i ako niste imali iskustva. https://www.aliexpress.com/item/1005003920117676.html Unapred hvala!

Postoji stara izreka da je od novog, bolje samo službeno vozilo. Dakle tu nema dileme da je bilo šta novo, bolje od bilo čega starog. Jer su novi motori na 0 ili par hiljada km, a stari su na 100.000+ km i to im ne ide u korist ma koliko bili dobri. Na stranu bezbednost kao jako, jako bitan faktor koji ide u korist novih. Gledao sam neki kraš test gde je plastikaner Senik odvalio stari Volvo 740. Na motorima brdo asistencije uz bolje kočnice. Što se tiče motora verujem da tu nema veće razlike u agregatima, ali ima u brdu elektronike od koje su zavisni i koja obezbeđuje sve te prednosti, ali i ozbiljne mane kada krene da crkava. Samim tim su stariji motori mnogo pouzdaniji od ovih polovnih starih recimo 10 godina, na stranu što nisu toliko razmaženi. Trpe i loše gorivo i jeftinije ulje i jeftinije održavanje. Što se tiče automobila, kao vozač isključivo benzinaca siguran sam da ovi novi sa turbinom, 3 cilindra i malom zapreminom, ne da neće ugroziti starije, nego neće preći ni polovinu te kilometraže. Već imam par primera iz okruženja. Moja filozofija je da treba težiti novom ili par godina starom. Voziti 5-6 godina, pa u krug. To je dobitna kombinacija i nadam se da ću nekada ući u to kolo. Rezervna je voziti nešto sa početka ovog veka, bez puno elektronike i čekati da se skupi za novo. A ovo novo kada bude staro 15-20 godina, siguran sam da ga neću kupiti kao polovno.

Bravoooo. Muška tura, veoma sadržajna i lepo preneta. Puno će značiti svakome ko planira na tu stranu. Uvek kažem da su mi ove dalje solo ture posebno interesantne, jer se tu čovek bori sam sa sobom. Želim ti još puno lepih vožnji!

Hvala kolega!

Da preporučim smeštaj na Durmitoru, u selu Nedajno 1450m nadmorske visine, na Durmitorskom prstenu. Planinsko imanje sa par manjih kuća u vlasništvu jedne porodice. Kuća koja se izdaje je pogodna za smeštaj 5 osoba i sve je potpuno novo. Mi smo bili prvi gosti. Do 100m od kuće je asfalt, posle uredno nasut ravan prilaz. Ravno dvorište, motori apsolutno bezbedni, letnjikovac sa roštiljem, voda, struja, internet... Za veće grupe do 11 ljudi u opticaju je još jedna kuća. Domaćini preljubazni, mogućnost dogovora i oko ishrane čistom domaćom hranom, kupovine domaćih proizvoda (rakije, likeri, sokovi, slatka...). Organizuju po dogovoru i nižim cenama rafting na Tari, vožnju čamcem po jezeru u Plužinama, jahanje konja, ture po okolini uz branje borovnica...Ko voli prirodu, čist vazduh i mir, ovo je idealno mesto. P.S Put od Žabljaka je dobar, ali delimično zahtevan i preporučujem da se dođe preko Sedla i Trse. Za duži boravak potrebno je i snabdeti se unapred, pošto je prva radnja na 20km. Tek su krenuli, dogodine će biti i na Booking-u. Aktuelno u periodu maj-septembar, u hladnim noćima obezbeđeno grejanje. Kontakt +382/68881221 Nikola. Recite da vas je Vlada poslao i biće nekog popusta Imanje Bela kuća vas čeka Prizemlje Galerija

@gixxer sada ću postaviti preporuku. Nije Žabljak, ali jeste Durmitor i to onaj najlepši deo, pa možda bude interesantno.

@SADAN jbg znaš da imam dara da serendam, pa nešto pređe i u tekst. Ali nisam ni blizu uspešan kao ti sa snimcima. Inače ko nije upućen na jednoj od Bajk-rok misija, koju je pratila i ekipa RTSa, Sadanovi snimci su završili u emisiji, jer su bili bolji od materijala njihovih snimatelja. Zato kači snimke sa vožnje da i ljudi vide. I podmazuj lagano lanac za put u Rumuniju

Nije ovo je suprotna da kažem pitomija strana i njen pitomiji deo, ali je kratak prikaz. Ovo je preko Sedla, leva strana gledano od Žabljaka.

Ukucao par km pre Žabljaka u navigaciju da me vodi tom desnom stranom do Nedajna. Izađe mi 35km i da stižem za 1h i 30min. Rekoh da se nisam zajebao i slučajno prebacio na opciju pešačenja. Ma jok sve OK, očigledno pobrljavila od vrućine . Na kraju tako i bi, par min gore dole. Eto jednog vrlo preciznog parametra o putu.

Ha, ha preslikan doživljaj . Od Trse preko Sedla sam ipak većim delom uživao, ali i tu ima kratkih deonica gde mi se taj osećaj povremeno vraćao. Ponovio bih taj deo Sedlo, Trsa, Nedajno, a Štolc, Mala Crna Gora, Sušica dok ne prošire put, ne hvala.

Ljudi voze različite puteve i imaju različito iskustvo, motore, percepciju... Ja sam probao da se stavim u ulogu prosečnog ili ispod prosečnog vozača, a ima dosta takvih koji će možda poželeti da krenu. Nije ovde drama da će neko ozbiljno da nastrada, ali je drama kada ti izađe iz krivine, Ukrajinka sa Toyotom oklopljenom rol barovima, koju boli ona stvar ko dolazi. Da ne idem dalje. Užasno je usko, ta desna strana, to je činjenica. A ko je kako vidi to je lična stvar. Ima sada klipova pa može da se isprati cela ruta, to je i poenta da ljudi budu spremni i da sami procene. Jer će u promocijama i u marketinške svrhe ti detalji biti "slučajno izostavljeni".

@DraganNS ideja mi nije da odvratim, već da upozorim. Ruta ti je OK, samo što bih ja sa Žabljaka išao levom stranom prstena preko Sedla, do Trse i produžio do Nedajna još 8km. Tu je put za nijansu širi i pregledniji, da kažem pitomiji. Uglavnom su stene i proplanci, nalik Dolomitima i nema rastinja pored puta osim u par deonica gde se vozi kratko kroz šumu. Imaš desetak nezgodnih krivina, ali uz oprez i laganu vožnju se prođe. U Nedajnu sam bio smešten i prelepo je. Tu je i mnogo lep vidikovac i tu imate jednu jedinu tezgu i improvizovani kafić u prirodi. Recite da vas Vlada poslao i imate besplatno osveženje i popust na domaće proizvode. Odatle nazad istim putem do Trse i desno za Plužine. Spust ka jezeru je spektakularan. Desnu stranu prstena bih zaobišao zbog svega navedenog u ranijem postu. P.S. krenuo sam kući u 7h ujutru temperatura tačno 4 stepena, lako je izračunati koliko je pred zoru. Preko dana bude oko 20ak, ali prži kao da je 40. Sedlo Nedajno - vidikovac i predlog za šoping i osveženje

Durmitorski prsten. – NESTVARNA MESTA. NESTVARNA.BLOG Planinarenje na točkovima epskim krugom oko Durmitora. Ima mapa na poslednjoj fotki

Vratih se sa odmora na Durmitoru i dužnost mi je da vam prenesem moje utiske, jer nekoga možda spasim. Konačno sam kompletirao ceo čuveni Durmitorski prsten, jedan deo već prešao motorom. Put od oko 80km, koji se i reklamira kao obavezan za proći i u CG, a i u nekim temama na forumu, a retko ko će ovo napomenuti. Kao neko ko ima 600.000km na 4 i blizu 100.000km na 2 točka smatram da mogu korektno da procenim put. Priroda je stvarno fascinantna, možda čak i lepša nego na Alpima. Ali put, naročito desna strana koja vodi od Žabljaka ka kanjonu Sušice, Nedajnu i Trsi, apsolutno nebezbedan za vožnju. Sve je asfalt, ali toliko uzak da jedva ima širinu za jedan auto, a dvosmeran je. Mimoilaženje nije moguće ni sa motorom, dok se neko ne vrati do proširenja koja nisu česta. Vodi kroz šumu, stene, sve krivine i serpentine, nepregledno, sa dosta šljunka i sitnog odrona. Drugi deo od Trse, preko Sedla je za nijansu bolji, ali isto na momente rizičan i može da dobije prelaznu ocenu, uz mnogo opreza, pa i sreće u vožnji. Na tom delu ima dosta više saobraćaja i kombija i kampera koji zauzmu skoro ceo put. Dakle nije za početnike, nije za svakoga i nije obavezan da se odveze. Pozitvno je što uglavnom svi voze polako i oprezno. Ko hoće neka barem dobro proceni i bude svestan stanja puta i svojih želja i mogućnosti.

Nakon pređenih 850km i to baš kvalitetnih, stigosmo do kraja balade. Ne i do rešenja problema na Kawi, pa ako neko ima ideju neka piše slobodno. U ova 3 dana stali su Mataruška banja, Ibar, Zlatibor, Mokra Gora, Višegrad, Sarajevo, Drina i Romanija. Više nego dovoljno za lepe uspomene. Još jednom ponavljam, Balkan je jedna od najlepših oblasti u Evropi po svim paremetrima, a za mene objektivno i najlepša . Cene u BiH su više nego korektne i mnogo manje nego kod nas. Tako da za zaista male pare može da se uživa i u vožnji i u iću i u piću. O prirodi neću ni da trošim reči. Hvala mojim drugarima na još jednom lepom druženju, punom smeha, zabave i uživanja. Na kraju smo svi odvezli barem deo puta i imali baš sreće sa vremenom . Hvala i svima vama koji ste pročitali i proputovali sa nama i potrudili se da pomognete . Za kraj uradimo ono šta je do nas: Molim vas, smanjite gas!!!!!!! Bolje stići kasnije, nego otići ranije!!!!! Vidimo se na drumu

Nedelja kad je otišo Hase „Ej pusta zorooo Dal ćeš svanut skorooo…“ Ovaj naš hrčak se budi malo pre 8h kao nov, mi već budni i polupani. A jao majkoooooo . Dodatno se spustila neka magla i rosi kiša, dođe mi da se vratim u krevet, odspavam do 12h i pravac kući. Ali jel smo bajkeri ili sisice? Pakujemo se i kačimo na motore i odlazimo na doručak u našu baštu. Ostali gosti piju kafu i kunjaju na stolicama i upiru pogledima u krivce, dok ima glava lagano pada . Lagani momački Dok smo se spremali i jeli, Drina se probudila i polako rasterala maglu, jer joj se može. Sada već se stiču idealni uslovi za nastavak puta, a gde nego kanjonom Drine . Sa druge stane Drine Meni uvek lepa ova deonica jer je priroda fantastična, a dodatno nigde nisam sreo toliko tunela na tako maloj deonici . Ima ih sigurno tridesetak. Jedan je posebno težak. Ne za vožnju nego za mozak i srce. Skrećemo malo sa rute. Uvek svratim ovde kada sam u ovom kraju da odam počast stradalim herojima i poželim im carstva nebeska. Naime svaki rat je užasan i piše neke najgore užase, ali ovaj je jedan od onih koji se ne mogu ni zamisliti. Ovde se desila tragedija opisana u filmu Lepa sela, lepo gore. Stradalo je 10 ljudi koji su bili opkoljeni u tunelu i proveli dane u najgorim mukama. Stradala je i medicinska ekipa koja je krenula u pomoć. Bez oružja, bez mržnje, samo su radili svoj posao. I ako i ratovi imaju neka pravila i zakone, oni su pošteđeni pucanja, ali ne i ovde na Balkanu. Tragovi užasa još se vide na zidovima tunela i 30 godina kasnije. Srećom neki su čudom uspeli da prežive. Na nama je da ne zaboravimo i ne oprostimo i da budemo dovoljno pametni da ne ponovimo. Ne moramo da živimo kao porodica, ali možemo kao komšije. Slava im Nastavljamo kanjonom u istom ambijentu i posle 30ak kilometara prilazimo Goraždu i nastavljamo, a gde nego na Romaniju. E ovaj deo puta je novina i za mene i do Sokolca idemo putem kojim prvi put prolazimo. Prvi, ali ne i poslednji. Baš lep put i priroda. Ima svega, nije gust saobraćaj, uživanje narednih 40km. Od Sokolca nastavljamo, a gde nego u Sarajevo . Stajemo i na pauzu jer Aleksi pada glava. Nespavanje i hrkanje su učinili svoje, i mora malo da sklopi oči pored puta. Sreća junačkog je kova i nakon nekih 20 min je prebrodio krizu i idemo dalje . Nakon nekih 120km od jutros, eto nas pokraj Miljacke. Bio više puta, ostali prvi put ili nakon baš duge pauze i ovde ćemo malo izblejati. Ostavljamo motore na parkingu i opremu kod čuvara i prilično komforno idemo u šetnju. Sezona je ima i dosta turista, sve vrvi od radnji i mirisa ćevapa. Teško je odoleti i jednom i drugom. Ulazimo i u Baščaršiju i odlazimo na ćevape u Peticu, kod Ferhatovića. Stariji ljubitelji fudbala se sećaju igara ovog virtuoza, mi mlađi po pesmi Zabranjenog pušenja. Zabranjeno pušenje - Nedelja kad je otiš'o Hase - Dok čekaš sabah sa šejtanom - YouTube Sve je u znaku bubamare, pa čak i bokali. Prija i ambijent i ćevapi i pauza. Kolika je inflacija kod nas cene ovde su smešne. 10 ćevapa 5 evra, sokovi po 1,5 evra, u centru centra. Uvek nekako protrčim kroz Sarajevo, a volim da dođem. Ima svašta da se obiđe u okolini i sledeći put definitivno moram da noćim ovde negde. U povratku još koja fotka, obilazak bazara, kupovina po nekog suvenira da izvadimo fleke kod žena i polako krećemo ka motorima. Nemoj vas žene koje čitaju da čujem kako muškarci kupuju poklone samo za 8.mart . Nismo ni trepnuli iscure nekih 2 i po sata. Sarajevo ekspres: Otac i sinko Zovemo i drugara koji nije krenuo sam nama zbog kumstva i on će nas čekati na granici. Napuštamo Sarajevo i opet na Romaniju, ali ovog puta pun krug . Istim putem ka Sokolcu, a dalje se odvajamo za Zvornik. Romanija idealna za vožnju. Ima uspona, spusta, dugačkih zaravni nalik onima na Pešteru. Ima i krava i bile su mi jako simpatične. Prva tura nas je malo iznenadila, srećom nismo jurcali, pa nije bilo ni veće drame. Posle toga smo naučili pravilo putovanja, a to je da još smanjimo gas i da one ovde kao pešaci imaju pravo prvenstva prolaza bilo gde i bilo kada. Jedna mi je bila baš simpa koja je lagano prelazila kao mlada i napravila finu kolonu. Žao mi je što nisam stigao da slikam. Nastavljamo dalje, a nastavlja se i problem. Ono što se desilo juče na Zlatiboru sada je na Romaniji 3-4 puta ponovljeno. U nekim pravilnim razmacima što je iziskivalo par pauza od 15 min. Mimo toga nismo nigde sedeli ni stajali, samo vožnja. I to kakva. Taj koji je projektovao put od mene ima čistu 10-ku. Nema serpentina, samo par komada, nema smaranja prva, druga, uglavnom srednje brze krivine i može baš lepo i tečno da se vozi. Stižemo spletom krivina opet, a gde nego na Drinu . U oblasti Zvornika ona je baš lepa i pošto ima mnogo vikendaša, turista, baš je onako morski ambijent. Ljudi se kupaju, uživaju, mi vozimo i uživamo u pogledu. Stajemo da natankamo gorivo i pravac granica. Gužve nije bilo, svega par automobila, pa se nismo ni provlačili. Stižemo u Srbiju, a tu nas čeka odbor za doček, drugar Muki i njegov GS. Cepamo uz Drinu i sada smo već na domaćem terenu, a i krajevi su malo pitomiji sa dosta pravaca i može gasss. Brzo stižemo u Loznicu gde se pozdravljamo sa Drinom i pravimo pauzu u kafiću. U pojačanom sastavu, preko pola tone žive vage . Aleksu ne računam I mi GSa za trku imamo Prepričavamo dogodovštine sa puta, hladno piće za mladiće i cepamo dalje ka Valjevu. Ta deonica je mnogo puta hvaljena na forumu, pa je red da je provezemo. Moram priznati sa pravom. Asfalt nov i dobro drži, mnoštvo krivina, kratki pravci, nema mnogo naselja, priroda lepa, toooppp. Kažu nam da je bio i neki skup u Loznici uglavnom preteklo nas je bar desetak kolega u različitim razmacima, neki u šorcevima i majicama. I ako smo držali sasvim solidan tempo i bili često na malo iznad 100 na sat, nekima je to bilo sporo, pa lako izračunajte njihovu brzinu. A onda se pojavljuje kamikaza sa žutim GSXR-om 1000ccm3. Obišao nas je sa 150+ sigurno i to na ulasku u krivinu. Ja sam bio prvi pa sam i oduzeo gas jer vidim da je ovome cilj samo da pogodi krivinu. Da li će nas to nije u opsegu. Uglavnom ušao je u krivinu bukvalno na laktu, legao je na asfalt. Kako je uspeo i koju je sreću imao ne znam, ali znam da nikada u uslovima saobraćaja i krivina nisam video takvu vožnju, tačnije divljanje. Preseklo me je u stomaku, ali vidim da je izašao iz krivine, ali nakon par sledećih nije. Stižemo motor kao metak urezan i podvučen pod bankinu. Kaciga skinuta, nadam se da nije spala, on u šoku, šaka krvava, ali svestan i deluje da nema većih povreda. Stajemo da pomognemo i obezbedimo prilaz, smirujemo ga…Insistirao je da ne zovemo hitnu i da mu pomognemo oko motora. Kog motora, ostala je samo hrpa gvožđa. Nas 7 nije moglo da ga pomeri santimetar. Onda smo ga vezali za auto koji je stao i ni makac. Po sopstvenom priznanju ovo mu je 4 pad, a nema više od 27-28 godina. Na pitanje čemu to odgovor je da zna put i da je jednom nedeljno ovde. Dok smo čekali njegove drugare obećao je da je završio sa motorima. I ako se vrati, neka mu ovo bude nauk. Imao je ludačku sreću i dovoljno pameti da vozi u ful opremi, a na dalje zna šta mu je činiti. Pitanje i još nekima? Znam da ima takvih i na našem forumu. Da li je adrenalin dovoljan razlog da ubijemo sebe ili još gore drugoga? Šta vidite da se u oštru zatvorenu krivinu ulazi na kolenu, a vidi se 10-15 metara ispred sebe? Nema tog znanja, gume, opreme, elektronike koja vas može spasiti... Smanjite ljudi gas ili na stazu. Vožnja je do 110-120 na sat i to na pravcima i tada puna rizika, sve preko je igranje sa sudbinom. Nakon dobrih 40 minuta idemo dalje. Sve je na kraju ispalo OK i nakon Valjeva već ulazimo u mrak, a i umor. Dogovor je da idemo auto putem još to malo kilometara. Pre naplatne hajdučki rastanak . Sadan i Aleksa desno za Čačak i Kraljevo, mi levo za BG.

@Bokesda znaš da sam te se setio, ali sve je bilo knap, a mnogo ljudi, želja, planova u kratko vreme... Bukvalno sam se i sa Vjekom video jer je on bio maksimalno fleksibilan. Inače baš me čudi što ga znaš. Njemu se svi živi javljaju. Nisam ni znao da je lokalni Don sakriven u izgledu pitome osobe i ako on to neće priznati . Verovatno ću do kraja sezone opet na tu stranu, sa manje planiranih km, pa zovem da se iskupim . @Vjeko vidimo se opet, a moram i Zemunca @Nemanja_zemda povedem.

Nismo otkrili ovo je skoro odvozano, tako da je svaki savet dobrodošao.

@Pingvin37 hvala za pomoć i na lepim rečima

Subota - od Ibra do Drine, ka starom gradu….. Tako sam lepo spavao da nisam čuo ni nevreme koje je protutnjalo u ranim jutarnjim satima, srećom ne baš ono orkansko. Lagano podižemo sistem, a Sadan i Aleksa već cupkaju i čekaju da se nađemo. To neće biti tako skoro, pa ih zovemo da se pridruže, a za put ćemo lako. Prvo doručak, jer treba nešto masno da veže onu tečnost od sinoć. Cepamo bureke i odlazimo u kafić na obali Ibra, na jutarnju seansu. Tu nam se pridružuje @Vjeko sa foruma. Dugo smo u istoj grupi ljubitelja i vozača Katana, pa je on rešio da nam se pridruži na kratko i da se upoznamo ovako uživo. Hvala mu! To kratko se malo odužilo jer u prijatnom društvu vreme je najmanje bitan faktor. Ipak već je skoro 11h, dobro je upržilo, pa valja krenuti lagano. Pakovanje i nešto pre 12h se nalazimo kod crkve sa Sadanom i Aleksom i krećemo na magistralu. Na raskrsnici mi desno, a Stevan i Čiko levo za dolinu Ibra i Studenicu. Prolazimo mali čep oko Mrčajevaca i u Čačku pravimo kratku pauzu Gumijeva Honda je ožednela. Ja cepam užinu Brufen. Očigledno sam juče prelio preko maksimuma. Ne puno izbaciće to motor, ali nema razloga da imam ni najmanju smetnju. Na ulasku u Ovčar banju kolona koja stoji. Očigledno je neki udes ili radovi pa krećemo u city mod i provlačenje. E sada problem je što druga traka ide i onda je to jako sporo i naporno, na momente i rizično, kada se pojavi neka šleperčina iz krivine. Koliko smo se tako provlačili u kilometrima nemam pojma, ali vremenski pola sata minimum. Baš je bila gužva. Prolazimo mesto udesa, u međuvremenu su rasčistili put i sada može da se vozi. Ne normalno pošto je i dalje kolona, samo se sada lagano kreće, ali sve je bolje od onoga. Koristimo maksimalno to što smo motorima, pa obilazimo i tamo gde kolima ne bi smeli ni da pomislimo. Kreće i penjanje na Zlatibor, dve trake i gassss. E tu se javlja prvi problem, ne i poslednji put. Zato ćemo sada ubaciti i kratak kviz znanja. Poštenom nalazaču sledi nagrada u vidu pića, klope, krajputašice…U slučaju više tačnih odgovora dele se količine i minuti na ravne časti Sadanu i Aleksi se gasi Kawa Z750S. Upali normalno i primi prvih par brzina i opet isto. Desilo mu se to ranije dva puta i poenta je da se motor malo odmori, ohladi i onda posle 15 min sve normalno. Dešava se retko i samo kada je na motoru dvoje, na usponima, pri visokim temperaturama i kada je motor dugo u radu. Ne dešava se recimo u gradskoj vožnji u dvoje ni pri ekstremnim temperaturama. Nagradno pitanje: Šta bi moglo da bude, a da nisu gremlini? P.S. Pucajte u komentarima Dok vi razmišljate i obnavljate gradivo iz mehanike da se vratimo na put. Na Beloj zemlji stajemo na pumpu na pauzu, dok se motor stabilizuje, a i da probamo pitu koju nam je Sadanova žena rano ujutru umesila. Hvala joj! Hladovina, čist vazduh, vrhunska pita, milina… Dosta smo vremena izgubili pre polaska i na putu, pa tako moramo malo i da smanjimo razvlačenja. Sedamo na motore i idemo u pravcu Mokre gore. Baš onim putem što kažu Zlatibore pitaj Taru. Levo pogled Zlatibor, desno Tara. Pa biraj gde ćeš da gledaš. Put širok, rasterećen, ali već zreo za presvlačenje. Stižemo na Mokru goru i čuvenu deonicu ćire. Mnogo lep ambijent, lepo i zamišljeno i sređeno, pravi turistički biser. Naravno kao i većina stvari u Srbiji nedovoljno promovisano, dok bi drugi plakali za ovako nečim. Elem ko nije bio neka obavezno ode i obavezno da se provoza vozom. Mi sada nismo, ali jesmo ranije i zaista je spektakularno. Stižemo na granicu, špic je sezone, naravno i kolona od blizu kilometar. Opet zahvaljujući motorima i ljubaznosti policije, prolazimo za tili čas. Ista priča i na ulasku u Bosnu, tačnije u Republiku Srpsku. Odmah po ulasku idemo na pumpu. Pošto smo mi ekonomski tigrovi da bi nam i Švajcarci pozavideli, možemo da plaćamo i skupo gorivo. E ovde je skoro 20 din jeftinije. Nije to neka razlika na putu, ali u životu jeste. Kao što rekoh nisam puno prešao sa ovim motorom i ovo je prvi put da sam izmerio potrošnju metodom od čepa do čepa. 4,4l na 100km više nego zadovoljan. Vožnja umerena do 120 na sat, ali je bila i ne mala deonica gde smo išli prva, druga maks, zbog udesa, uz dosta naglih ubrzanja prilikom preticanja. Sada krećemo u spust ka tom starom gradu Višegradu, gde reka Drina vekovima teče… E baš ta reka onako lepa i opasna, je bila smrt za mnoge osvajače, koji su potcenili njenu i snagu Srpske vojske. Da ne bi pravili grešku kao i oni, koji su je napadali iz jednog smera mi ćemo to uraditi iz više pravaca u nadi da će nas prihvatiti. Danas idemo da joj se poklonimo, a sutra ćemo da se družimo. Nakon niza lepih krivina i nekoliko tunela stižemo u smeštaj. Motel u lošijem stanju, ali ima sve što treba. Sobe loše, ali zato u prizemlju kafana sa baštom u hladu drveća, na obali Drine, bazen… Tu smo bacili sidro i odmah po presvlačenju na terapeutsko pivo . Gde je jedno, tu je i dva... Onda kreće kupanje i pena party. Uglavnom to popodne baš smo uživali. Uvek neko pokvari sliku . Dama je slučajno dospela u visoko društvo Od najavljene oluje ništa, oblaci se nagomilali, ali pobegli kada su videli Drinu. Zato se izgleda sve sručilo na Kraljevo, a Vjeko mi je poslao slike štete koja je nastala. Tuga i dokaz koliko je priroda jaka i nepredvidiva. Plaćamo 12 piva 1.800din u našoj kafani. Da dobro ste pročitali. To nema kod nas ni po selima. Inače u Višegradu primaju dinare skoro svuda. Tuširanje i predveče krećemo u šetnju. Grad je mali, ali prilično živ i sadržajan. Naravno mostova ima mnogo, ali je samo jedan Mehmed paše Sokolovića ili na Drini ćuprija. Sa mosta odlazimo u jedan restoran na pogađate ćevape. Od priloga pivo. Moram priznati da su bili bolji juče. U povratku u smeštaj nailazimo i na živu muziku. Kao da me je neko magnetom privukao i za par sekundi smo bili u bašti. Dva momka na gitarama sviraju uglavnom neki domaći pop i rok i baš je prijalo. Negde oko ponoći odlazimo u smeštaj i na spavanje. Gumi nije povraćao, ali se prvi uspavao i toliko je hrkao da smo mislili da jutro neće dočekati. Ovi pucači po skupovima su amateri za našeg brata. Proradio je Akrap bez db kilera . Uglavnom nas trojica kao po kazni. Žmurimo i smejemo se što njegovim kricima, što nad našom sudbinom. Opcija je bila i da spavam sa kacigom. Noć je bila toliko duga da smo jedva odspavali nešto malo u ratama. U tim čestim pauzama sna vidim Sadana kako sedi na ivici kreveta. Glava na rukama, a ruke na kolenima. Ona poza kada ti sve lađe potonu . Traži mi brufen, srećom reanimacija je uspela . Aleksa je već u 5h odustao od sna i išao da šeta od muke. Legenda kaže da su to veče medvedi napustili okolinu i krenuli put Tare i Transfagarašana. Somovi iz Drine su izašli na površinu, a komarci nisu smeli ni da privire. Kompletan eko sitem je narušen . Zaobišli smo oluju na putu, ali nas je dočekala u sobi .

Petak - danas nam je divan dan vožnja i rođendan Odlazim na posao, a dupe mi već na putu. Koliko sam bio produktivan teško je reći, ali sam završio sve što je trebalo i čekam 16h da zvoni. Konačno sedam na motor i palim kući da se presvučem, tušnem i montiran prtljag na motor… U tom momentu me zove Gumi koji je juče pušten iz bolnice uz obavezu 7 dana stroge dijete i mirovanja. Kapiram hoće da nam poželi srećan put. Gumi: Brate jel ste krenuli? Ja: Nismo, krećemo uskoro. Gumi: Mogu li i ja sa vama? Ja: Auuu brate pa ti si lud. Mislim znao sam, ali izgleda da su promašili odeljenje kada su te smeštali. Pakuj se i da si na Ibarcu za sat vremena. Baš me je obradovao ekipa će biti skoro u punom sastavu. Nalazimo se na zbornom mestu nas 5 u po somuna. I ako je prošlo 17h, Sunce i dalje drži 36 stepeni kao da je upalilo tempomat. Mala zmijica se bez problema provlači kroz naseljena mesta i posle Lazarevca može i gasss. Od Ljiga sada jedna od boljih deonica za vožnju. Svi su prešli na auto put, ostavili ovaj za nas bajkere. Na Rudniku prva i jedina pauza. Kafana koja je nekada bila simbol ovde i obavezna stajanka, već dugo nije u funkciji, ali će nam poslužiti za kratku, pauzu i ovako nismo planirali piće. 4 automatika i jedan motor. Namerno sam se izdvojio u stranu da ne pomisle ljudi da sam sa njima Najavljuju opet te oluje, 10 propuštenih poziva, a mi nit brige, nit pameti. Sunce polako posustaje i krećemo dalje. Sada je i temperatura top za vožnju i oko 20h stižemo u Matarušku banju. Tu nas čeka kuća, dvorište, zelenilo, za nas iz betonskih gradskih ćelija ovo je raj. Skidanje okova, papuče i po pivo. Uzesmo sve što je bilo hladno u frižideru, nekih 30 komada, dovoljno za večeras. Kreće šala, smeh, lovačke priče, lagano teče vreme. Pošto ovo mesto odavno nema više status banje i ako je bila jedna od poznatijih, nema ni mnogo večernjih dešavanja. Odlazimo u kafanu na večeru i još po koje. Srećom nije bilo žive muzike nigde inače bi morali da kratimo rutu. Inače Gumeni je pojeo ubedljivo najviše od svih i popio isto kao i mi. Kaže ubile ga infuzije . Malo smo brinuli i da mu ne bude muka ili da povrati, a on povratio boju i energiju. Narodna medicina je pobedila ovog puta . Opet nastavismo tamo gde smo stali i u kasnim satima odosmo na kuntare. Nakon tropskih vrućina i osećaja da spavam u ražnju, konačno posle duže vremena, svi uslovi za lep san.

Nakon dve prolećne kiše od kojih je jedna trajala 37, a druga 44 dana, došlo je leto i vreme da se izgubljene vožnje nadoknade. Krajem zime sam promenio motor, a nisam prešao ni 700-800km. Prethodnih godina uglavnom sam gađao vožnje od 5-7 dana i 2.000+ km. Videli i obišli mnoga lepa mesta koja nisu baš na dohvat ruke, tako da je ove godine plan da malo manje vozimo, a više da se družimo na turama, pa ćemo tu kilometražu nekog daljeg puta, podeliti na par vikend vožnji. Što bi se reklo na rate. Lakše su za uklopiti i organizovati, a hvala Bogu lepota u našem regionu ima na pretek i to bez praznih kilometara koje smo imali na svim daljim turama. Sasvim iznenada krećem sa mojim bajkerskim bratom @SADAN i njegovim naslednikom Aleksom na Bajk-rok misiju i osmeh se polako vraća na lice. Malo duga nadoknađeno idemo dalje. Planiramo opet neku turu, biramo destinacije i vikend kada bi krenuli. Iznenada me zove Sloba i kaže ajmo za Matarušku banju. Oni imaju tamo rodbinu i poreklo, a njegov rođeni brat Stevan koji je isto član ekipe hoće tamo da proslavi rođendan. Taman da se svi provozamo, smeštaj imamo, povod imamo, šta više treba? Lako usvojeno, sada treba okupiti ekipu. Zovem ostale svi raspoloženi za vožnju i druženje. Odlično ide nas 6 iz Beograda, a Sadan nas čeka u banji pošto tu živi. Od silne želje za vožnjom jedan drugar je zaboravio da je kum na krštenju i to mi javlja. Drugi drugar se javlja u ponedeljak i to ni manje ni više nego iz bolnice. On i žena se otrovali sa Cezar salatom i zadržani su na lečenju. Posle kažu jedite zdravo . Srećom nije baš neka teška klinička slika i ima nadu da će ga pustiti do petka i da će ići, ali to je ona klasična bolnička, koja nema veze sa realnošću. Ništa idemo u okrnjenom sastavu, jer zbog obaveza nije lako da uklopimo čak ni vikend vožnje, tako da daj šta daš. Plan je da tamo budemo ceo vikend, pošto je pravi rođendan u subotu, a slavićemo ga po starom srpskom običaju 2 dana . Međutim meni je to već veliki ulog jer hoću i da se vozim, svestan da će trebati vremena da opet ceo vikend odvojim za sebe. Nalazim kompromisno rešenje, a to je da u subotu iz banje krenem dalje na vožnju. Sadan i njegov naslednik Aleksa prihvataju ideju, ostatak ekipe bi pre da loče, tako da svako ima društvo i radi po volji. Ideja je bila da u subotu krenemo put Bugarske, obiđemo stene u Belogradčiku, Vidin, noćimo, pa onda u Rumuniju na Krajovu i našom Dunavkom nazad. Međutim prirodni miks paklenih vrućina i superćelijskih oluja nam na kraju menja plan. Nema svrhe da vozimo na 37-38 stepeni koliko je najavljeno u tim oblastima i još da se bavimo penjanjem i bežimo od munja. Aktiviramo plan B, koji često ispadne bolji od prvog. Kao neki džoker što bi kartaroši rekli ili kec iz rukava. Ono kada u sportu uđe igrač pred kraj i preokrene meč. Dakle idemo do Ibra, a onda marš na Drinu!!!

Svaka čast za ideju i da je konačno oživelo. Zbog ranije planiranog odmora moram da preskočim teška srca, ali nadam se da će biti još okupljanja u budućnosti. Vidim sprema se jaka ekipa pa vam želim srećan put i lep provod. I nemoj da štedite na fotkama u temi.