Kratke voznje

[draki 3494 Napisano Avgust 3]

Моје овогодишње возње су махом направљене на бум  вече пред вожњу, ако видим да ћу имати слободног времена, направим план пута и онда ујутро рано, али баш рано, кренем. 

 

Тако је било и прије мјесец дана. Циљ, Текија и мјесто гдје је Дунав најужи. 

 

 

Вријеме поласка 5.50

 

Неколико пута сам прошао поред Пожаревца али никада нисам прошао кроз градско језгро овог града. Ово је била идеална прилика да то урадим и да обавим доручак

 

 

На путу до циља свратио сам до манастира Нимник. Када сам крочио у порту ове светиње било ми је јасно због чека велики број вијерника долази да посјети ово мјесто. Све је савршено уређено. 

 

 

 

Код Голубачке тврђаве зауставио сам се јер сам имао жељу да прошетам мало али сам остао зачуђен када сам видио да је радно вријеме од 10 часова. Нисам био једини на капији па сам тако упознао браћу Филипа и Адама који су кренули на пропутовање кроз Румунију. Пар ријечи о ономе што их чека било је довољно да се роди ново пријатељство. На инстаграму сам испратио њихово путовање и могу вам рећи да ми је било жао што нисам могао да идем са њима. 

 

 

У сјећању ми је остало да сам 2016. година буквално проша кроз тврђаву, тада тунел још није био изграђен а и сам комплекс је био запуштен. Сада је већ то друга прича. 

 

На Дунавској магистрали постоји једна скулптура крај које многи путници застану. Ради се о тзв. Јаје диносауруса

 

 

 

Приласком на паркинг видиковца са кога се пружа поглед на Велики казан циљ вожње је био остварен. Са овог мјеста пружа се нестваран поглед ка Дунаву. Уживање је било посматрати ову љепоту.

 

 

 

 

 

 

На крају сам се поздравио са Децебалом и отишао назад у Београд. Јак вјетар ме је пратио све до гараже па ја на појединим мјестима било веома напорно за возити. 

 

До неке наредне вожње.

Видимо се на друму.

[suarez 91 Napisano Avgust 3]

Odlucim ja da se provozam u subotu, negde malo dalje. Ovo mi je prva sezona i do sad sam se vozikao po BG i u krugu od 30-40km oko BG. Nasao sam rutu preko TET Serbia i odlucim da idem do Bele Crkve ali kao vozim dokle budem mogao, ne moram bas do Bele Crkve da stignem.

Nikakav detaljniji plan nisam imao, spakovao sam vodu i set gedora u ranac i krenuo.

Od opreme duboke moto cizme, rukavice, obicne pantalone i moto jakna.

 

Isao sam Smederevskim putem do Smedereva. Tamo sam stao kod tvrdjave, da odmorim malo.

 

 

Nakon kratke pauze od 10ak minuta,  presao sam most i stigao do Kovina. Sisao sa asfalta i krenuo nekim makadamom da vozim. Posle kroz neke njive. Uzivam, tu i tamo me negde iznenadi neka rupetina, bezim suprotno od kanala koji se prostire kroz te njive.

 

Nastavljam dalje i u nekom trenutku sam naisao na pesak, prelazim prvi put motorom preko peska. Malo mi je bilo neugodno, ali je bilo samo par metara i prosao sam. Nisam previse ni razmisljao o pesku, nastavljam ja dalje moju voznju. 

Nailazim na neka brda i vec tu pocinje da preovladava pesak. Jos ja odlucim da skrenem sa rute kako bih se popeo na neko brdasce. Kako sam upao u neki malo dublji pesak, motor bezi levo desno, ja kao nesto pokusavam tu da ga kontrolisem, smanjujem brzinu(ne previse). Ali ne vredi, motor mi bezi u stranu u jednom trenutku i ja padam sa njim na bok. 

 

Proveravam motor, nije mu nista. U nekom trenutku vidim neku mrlju na pesku, pocinje vec da mi ne bude dobro. 

Zagledam motor ispod, ne vidim nista da curi. Nastavljam dalje, stajem posle par minuta za svaki slucaj da pogledam ponovo ispod motora, nema nista.

 

Vozim dalje, sve vise i vise peska. Gledam da ga izbegavam, vozim po sredini staze ili skroz sidjem sa nje. Proklizava mi motor na bok jos 2-3 puta. U jednom trenutku mi se nasla noga ispod motora, ali me spasila cizma. Kunem pesak i ko ga izmisli i mene koji sam odlucio da idem ovuda. Razmisljam i koji mazohisti voze po pesku...

Samo da se docepam asfalta i da picim za BG preko Panceva. Pogledao sam na mapi i video da je blizu asfalt, jos nekih 200m. 

Borim se nekako i 20 metara pre asfalta, padam na levu stranu. Po ko zna koji put dizem motor iz mrtvog dizanja. Pogledam u polugu menjaca, a ona umesto da stoji horizontalno, stoji vertikalno. Opet kunem sve zivo, da mi se ovo desi pred izlazak na asfalt. Na silu sam nekako malo vratio polugu ali dzaba ne mogu da saltam na gore. Izlazim na put u prvoj brzini i stajem pored puta na suncu. Pokusavam da vratim polugu menjaca, ali razmisljam u istom trenutku da ne polomim kinesku polugu onda sam ga naje... Vadim onaj set gedora, skidam sraf i polugu i spustam je malo dole. Malo teze u drugu upada ide ali druge brzine rade normalno, ne zanima me samo da dodjem kuci pa cu da resim i to. Oblacim opremu i krecem asfaltom kuci.

Samo odjednom krece da mi bude bas lose, neka mucnina me uhvatila, ne mogu da vozim normalno. Stajem kod neke prodavnice, skidam opremu, gledam da li cu se ispovracati na sred parkinga. Ulazim unutra, hvala Bogu klima radi. Uzimam hladnu vodu i neku cokoladicu. Htedoh da pitam gospodjicu da sednem tu na neku gajbicu ali sam odustao. Izasao napolje, seo na neku klupu u hladu i odmorio pola sata. Osecao sam sake kako mi vibriraju i dalje dok sedim... Tek nakon odmora i vode, sam mogao da nastavim put ka BG-u...

 

Stigao ziv i zdrav. Razmisljam kolika sam budala kad sam na ovakvu voznju krenuo na 35 stepeni i po najvecem suncu, bez iskustva voznje po pesku i sa kineskim motorom i kineskim gumama...

Peda me nije izdala i izdrzala je borbu! Casticu je jednim kupanjem, podmazivanjem lanca i zamenom ulja. Pesak cu ubuduce izbegavati dok sam na motoru

[Alexandra995 6725 Napisano Avgust 3]

Pre sat vremena, suarez je napisao:

Odlucim ja da se provozam u subotu, negde malo dalje. Ovo mi je prva sezona i do sad sam se vozikao po BG i u krugu od 30-40km oko BG. Nasao sam rutu preko TET Serbia i odlucim da idem do Bele Crkve ali kao vozim dokle budem mogao, ne moram bas do Bele Crkve da stignem.

Nikakav detaljniji plan nisam imao, spakovao sam vodu i set gedora u ranac i krenuo.

Od opreme duboke moto cizme, rukavice, obicne pantalone i moto jakna.

 

Isao sam Smederevskim putem do Smedereva. Tamo sam stao kod tvrdjave, da odmorim malo.

 

 

Nakon kratke pauze od 10ak minuta,  presao sam most i stigao do Kovina. Sisao sa asfalta i krenuo nekim makadamom da vozim. Posle kroz neke njive. Uzivam, tu i tamo me negde iznenadi neka rupetina, bezim suprotno od kanala koji se prostire kroz te njive.

 

Nastavljam dalje i u nekom trenutku sam naisao na pesak, prelazim prvi put motorom preko peska. Malo mi je bilo neugodno, ali je bilo samo par metara i prosao sam. Nisam previse ni razmisljao o pesku, nastavljam ja dalje moju voznju. 

Nailazim na neka brda i vec tu pocinje da preovladava pesak. Jos ja odlucim da skrenem sa rute kako bih se popeo na neko brdasce. Kako sam upao u neki malo dublji pesak, motor bezi levo desno, ja kao nesto pokusavam tu da ga kontrolisem, smanjujem brzinu(ne previse). Ali ne vredi, motor mi bezi u stranu u jednom trenutku i ja padam sa njim na bok. 

 

Proveravam motor, nije mu nista. U nekom trenutku vidim neku mrlju na pesku, pocinje vec da mi ne bude dobro. 

Zagledam motor ispod, ne vidim nista da curi. Nastavljam dalje, stajem posle par minuta za svaki slucaj da pogledam ponovo ispod motora, nema nista.

 

Vozim dalje, sve vise i vise peska. Gledam da ga izbegavam, vozim po sredini staze ili skroz sidjem sa nje. Proklizava mi motor na bok jos 2-3 puta. U jednom trenutku mi se nasla noga ispod motora, ali me spasila cizma. Kunem pesak i ko ga izmisli i mene koji sam odlucio da idem ovuda. Razmisljam i koji mazohisti voze po pesku...

Samo da se docepam asfalta i da picim za BG preko Panceva. Pogledao sam na mapi i video da je blizu asfalt, jos nekih 200m. 

Borim se nekako i 20 metara pre asfalta, padam na levu stranu. Po ko zna koji put dizem motor iz mrtvog dizanja. Pogledam u polugu menjaca, a ona umesto da stoji horizontalno, stoji vertikalno. Opet kunem sve zivo, da mi se ovo desi pred izlazak na asfalt. Na silu sam nekako malo vratio polugu ali dzaba ne mogu da saltam na gore. Izlazim na put u prvoj brzini i stajem pored puta na suncu. Pokusavam da vratim polugu menjaca, ali razmisljam u istom trenutku da ne polomim kinesku polugu onda sam ga naje... Vadim onaj set gedora, skidam sraf i polugu i spustam je malo dole. Malo teze u drugu upada ide ali druge brzine rade normalno, ne zanima me samo da dodjem kuci pa cu da resim i to. Oblacim opremu i krecem asfaltom kuci.

Samo odjednom krece da mi bude bas lose, neka mucnina me uhvatila, ne mogu da vozim normalno. Stajem kod neke prodavnice, skidam opremu, gledam da li cu se ispovracati na sred parkinga. Ulazim unutra, hvala Bogu klima radi. Uzimam hladnu vodu i neku cokoladicu. Htedoh da pitam gospodjicu da sednem tu na neku gajbicu ali sam odustao. Izasao napolje, seo na neku klupu u hladu i odmorio pola sata. Osecao sam sake kako mi vibriraju i dalje dok sedim... Tek nakon odmora i vode, sam mogao da nastavim put ka BG-u...

 

Stigao ziv i zdrav. Razmisljam kolika sam budala kad sam na ovakvu voznju krenuo na 35 stepeni i po najvecem suncu, bez iskustva voznje po pesku i sa kineskim motorom i kineskim gumama...

Peda me nije izdala i izdrzala je borbu! Casticu je jednim kupanjem, podmazivanjem lanca i zamenom ulja. Pesak cu ubuduce izbegavati dok sam na motoru

Jedno iskustvo više!  A što se tiče mučnine, tako je bilo i meni prvi put kad sam obukla moto opremu po sred leta (crne pantalone i jakna bez mesh-a, tj zimska oprema bez postave), umivala sam se i jedva sam suzdržala nagon za povraćanje. Gadno je, čim primetiš mučninu, traži hlad da staneš i da se malo raskomotiš, idealno bi bilo da se umiješ i popiješ malo vode. Posle toga pauza i gas čim ti bude bolje. Nema igranje na ove vrućine, najbolji period u godini za motor ujedno i najtopliji, ume da bude opasno. Gledaj da bežiš u brda i planine kad je najtopliji deo dana.

[Milan81 510 Napisano Avgust 4]

Za vikend Alpina i Fagarasan 

 

 

 

[Гоша 1539 Napisano Avgust 4]

 

Ako/kad stignem, volim Dunavsku magistralu da prođem jednom godišnje.  Nekada je to na putu ka Rumuniji, nekada, kao sada, začinim zanimiljivostima sa ove strane granice.

 

Ovaj put sam imao društvo i ovaj put tema su bile tvrđave, Smederevo, Ram i Golubac.

 

 

 

 

 

Pošto je, jelte, vikend bio paklen, ubacilli smo i Srebrno jezero, zarad preživljavanja. I to je bio pun pogodak, kako rashlađivanje, tako i susret sa novim licem, pozlatiborovanjem ovog jezera. U odnosu na pre par godina, mnogo novih zgrada, baš sam se iznenadio brojem. Srećom mahom su niske, većina do 3-4 sprata, par njih sa pogledom na jezero. Na kratkoj plaži umerena gužva i u špicu sezone, pa mi je realno da je tu podosta samo uloženih para u nekretnine, čitaj: "pranje".

 

 

 

 

Kod Rama mi se drončić namučio da se vrati, pa kod Golubca nisam hteo ni da rizikujem da ga dižem, baš je duvao vetar iznad reke.

Na blizu 40 stepeni imali smo dobar izgovor  da se prošetamo samo donjim najjeftinijim nivoom. Ne zbog para, nego sam prošli put posle penjanja do srednjih kula još dva dana imao upalu mišića .

 

 

 

 

 

Posle đave kreće ono glavno, Dunavka. Sve je bilo sjajno, čak se dosta vozi u senci, popodne .

 

 

 

 

 

Zbog tog popodnenog sunca, ostali smo uskraćeni za dobar pogled i fotkanje Decibela, tačno je iz tog pravca tuklo sunce, pa se nismo ni zaustavili.  A i sutradan smo se vraćali tim pravcem, pa se nismo sekirali. 

 

U Kladovo smo stigli dosta izmoreni zbog vrelog dana, a i tada već i gladni jer smo se samo nalivali hektolitrima tekućine. Zato ne obiđosmo i tvrđavu Fetislam kod Kladova, već je pala samo šetnjica uz Dunav i opet komentari kako nemaju sreće jer im je preko Dunava onaj ružni industrijski Drobeta-Turnu Severin.

Na kraju večera kod Tekijanjca, sve smo nadokadili . On je izbor jer retko gde imaju grilovani miročki sir .

 

 

 

Za kraj i video, mix Relive, dron, GoPro, fotke...

 

 

 

[RankoBg87 8422 Napisano Avgust 5 (promenjeno)]

Moze se reci kratke posto je bilo po danima. 

Standardna ekipa, @drazenye @KoleD

 

Od mojih snimaka nema nista, nosac kamere drugi put otpada. 

Subota popodne do Novog Pazara i tamo spavanje, voznja Ibarskom milina, skoro pa nema nikog. 

Prvi put sam se prosetao kroz Pazar i lepo deluje, prvi put jeo i ćevape koji su bili odlicni, na sve to morala je pasti i baklava. 

 

 

 

Drugi dan, nedelja. 

Novi Pazar, SH20, Utjeha. 

Imali smo srece s granicama, sve relativno brzo prosli. 

Od kako smo usli u Albaniju i preko Sh20 put je bio los, do mesta Tamare bas los posle do sh20 i ceo spust dosta zemlje i rizle, kao da je pala dobra kisa skoro pa sve zavrsilo na putu, asfalt je ok al nije bio cist. 

Prosle god u ovo vreme kroz Skadar je bio haos, milion ljudi, sad skoro da nikog nije bilo, lagano prosli. 

 

 

 

 

 

 

Treci dan, ponedeljak, Utjeha, Peljasacki most, zbog pametnog razmišljanje Kole ostaje da odmori tako da Draza i ja idemo da to odvozamo pa se vracamo za Herceg novi gde spavamo. 

Kroz Cg guzva al sta da se radi, sezona je, kroz Hr onako, opet sreca sa granicom. 

Trebalo je da odvozamo i Korčulu ali smo bili kratki s vremenom tako da nekom drugom prilikom. 

 

 

 

 

Četvrti dan, utorak. 

Herceg novi, Beograd. 

Zbog radova na mostu Djurdjevica Tara izbacili smo i Durmitor tako da pravac kuci. 

Imali smo srece i stigli na vreme oko 13h da prodjemo most. 

Pauza kod Slanskog jezera pa kod mosta, rucak i duža pauza kod Zlatarskog jezera. 

 

 

1516km.

 

 

 

Promenio Avgust 5 član RankoBg87

[Paf 993 Napisano Avgust 5]

Jel Kratka vožnja il nije,neznam,ali evo 4 dana slobode,da se izgubim na DURMITOR, ali sam se naspavao,predvece već ugodno svjeze,djir odradjen Zadar-Sibenik,te se uključio na auto put do Capljine...pa Stolac-Nikšić-Podgorica-Žabljak...divota od ceste i djirade...granica iz BiH,sa C.Gorom,katastrofa,3 KM kolona,i to sa obje strane...motorom sam uredno prošao sve preko reda,u oba smjera, bez problema...2 dana sam proveo u i oko Durmitora i okolice, Al sam se izvrtia, sve u krug...u povratku,dopizdikus,extrem ugrijalo,doletio do Podgorice, te ostao 1 dan,sutradan nazad.tj.danas,nakon doručka,par stajanja, samo tekucina,red-bull,radenske,somerbay...neznam koliko se toga more popit,izmijesat,gdje to ide...al popio sam čudo i dosta tekućine.,.bilo je vruće, Al može se...glavno da Strom prede ka simplon...sve prošlo super, samo da je bilo još dan-dva...

[Гоша 1539 Napisano Avgust 6]

 

Drugi dan prvog avgustovskog vrelog vikenda trebalo je da krenemo iz Kladova preko Brze Palanke i preko Miroča, ali to će ostati za narednu vožnju. Više se uopšte ne sekiram kada nešto propustim, eto prilike da se vratim, jednom .

Prethodnog dana nam je sunce tuklo iz pravca Rumunije baš kod Decibela, pa smo se na te vidikovce vratili. A i taj deo Dunavske magistrale je možda i najlepši. Ako ne i za vožnju, pogledi svakako, pa šta fali i suprotan pravac .

 

 

 

 

Dalje po planu, preko Rudne Glave. A u njoj na 200 bandera reklame za Expo 2027. Kafić, možda jedini, u mestu Rudna Glava, zove se Matrix, na kvizu ni u snu ne bih pogodio. Mi smo prošli, ali verujem da je dobar, bio je posećen.

 

Ceo potez od polaska tog jutra do Majdanpeka "desetka" ili "petica", kako god.

 

A onda Majdanpek, sada kineski Majdanpek. Slušao sam neke stručnjake koji su objašnjavali da ako procenat korisnog kopanja rude padne ispod nekog broja, recimo neka je to 7%, rudnik se zatvara, jer kopanje nije vredno uništavanja prirode. I mi smo prestali da kopamo, Srbija. A onda je neko to za procenat/ugradnju, slavu/vlast i svoju decu predao sve kinezima i sada oni razvaljuju Srbiju. Ma neka bude i 2% rude, šta ih briga, otići će kući.

 

U gradu oprezno, to se već zna, baš veliki nagib i klizav asfalt.

 

 

 

Dalje prema Petrovcu na Mlavi opet fin put do Kučaja. Od Kučajne nov asfalt ali mnogo oštrije krivine, bolje mi je do Kučeva. Pred Petrovcem klizav asfalt, bar na 35 stepeni, onaj osećaj nelagode. Ma šta osećaj, klizao sam.

 

Nismo ni ušli u Petrovac nego skrenuli ka Ždrelu, pored one kič "banje" i stigli smo do manastira Gornjak. Na magistrali do manastira ima hotel sa baštom, hladovina, popili kafu i odmorili.

 

 

 

 

 

 

Nastavili smo ka Krupajskom vrelu. Kruže slike sa Vrela Mlave da je potpuno mutno, šta li rade u tom kraju, užas.

Bio sam nekoliko puta na Krupajskom vrelu, restoran se širi, sređuju prilaznu stazu, napravljena i druga gore/dole varijanta sa stepenicama, voda lepa, ali kao da je nekada bila još lepša. Valjda se ne muti i ona... a malo je možda i do toga da ne nosim naočare, a trebalo bi.

 

 

 

 

 

Osvežili smo se i nastavili, pola sata vožnje do Manasije, poslednje planirane tačke za drugi dan.

 

 

 

 

 

 

Od Manasije još nepunih 150km do kuće, od toga 100km autoput. Da podsetim 1-2 avgust, mislim da nema vikenda sa više prometa na autoputu. Planirali smo neki etno restoran za klopu, ali par racenzija reklo da su čekali kelnera po pola sata da naruče, te smo odabrali Mek na autoputu, da nas ne uhvati mrak. Ipak nas je uhvatio, ali kada smo več bili obasjani BGD banderama .

 

Google maps oba dana, u pisanju o suboti sam zaboravio da postavim .
Blizu 700km stvarnih .

 

 

 

Za kraj klip 6 minuta, Relive, dron, GoPro

 

 

[midnightdk 298 Napisano Avgust 9]

Ova je bas kratka, Noćaj-Banja Koviljača, put moze se reći ništa posebno ali banjski park bas lep. Iako je bilo baš toplo malo smo prozujali i sad gas nazad

Kad malo zahladi krenućemo u širi obilazak.

 

[Milan81 510 Napisano Petak u 21:50]

Jos jedan morski vikend

 

[Blackened 2215 Napisano Subota u 18:19 (promenjeno)]

Crna Gora, voznja 320km, nesto preko 5h ispalo, za svaku preporuku, idealno za adv motor. Od Sjenice -  Karajukića Bunari -Tutin - Stavna - Bukumirsko Jezero - Rijeka Crnojevića itd...

Bas svega bilo, - Brzeg offroad-a kroz prelepu prirodu, puno tesnih/kratkih s krivina, uski putevi sa jednom trakom. Ima i loseg i dobrog asfalta, odrona/prasine/neravnina... Uzivanje. Uglavnom nema nesto saobracaja, ali naleti neko, paziti na kola u slepim krivinama.

Ne znam jel ima brzi/zabavniji motor za ove ruralne puteve , odusevim se i posle toliko kilometara kakvu kontrolu i okretnost ima.
 

Promenio Subota u 19:26 član Blackened

[Mostarac 5110 Napisano Nedelja u 11:37]

Prosle godine, sin je kupio novu Hondu CBR 650R. A ja sam ove godine kupio Versysa 650, najvise za put do posla. Odavno planiramo da se zajedno provozamo i taj dan se napokon desio juce, provozali smo se do Alpa. Bilo je prevruce, predjela lijepih, guzve i hiljade motora... Motoristi prestizu gdje stignu, uopste ne gledaju je li puna ili je zabrana i niko nista, to je super. Za tih 370km, vidio sam samo dva stacionirana radara i nista vise, cak nisam vidio ni policiju, za citav dan. Honda je potrosila samo pola litra vise od Versysa.

 

[NenadPT 90 Napisano Nedelja u 11:50]

Juče nešto preko 480 km.
Novi Sad - preko Fruške gore pa autoputem da što pre dođem do Šapca - Tekeriš (ko nije neka svrati do spomenika) - Zavlaka - Valjevo - Divčibare - posle Divčibara napravio pauzu na vidikovcu Tometino polje. Nije bilo nikoga, seo u hlad, jeo, osvežio se, gledao u planine, prija.
Onda Tometino polje - Pranjani - Takovo.
U Takovu svratih do crkve Svetog Đorđa, u čijem je dvorištu podignut Drugi srpski ustanak. Kamen na kom je Miloš stajao kada je objavio ustanak i dalje je tu.
Posle pravac Rudnik - Topola - Mladenovac - Ralja pa autoputem kući pošto me je već u Ralji uhvatio mrak.



Sent from my motorola edge 20 pro using Tapatalk

[Miki Mecava 97 Napisano Nedelja u 13:20]

On 5. 8. 2026. at 19:17, RankoBg87 je napisao:

Moze se reci kratke posto je bilo po danima. 

Standardna ekipa, @drazenye @KoleD

 

Od mojih snimaka nema nista, nosac kamere drugi put otpada. 

Subota popodne do Novog Pazara i tamo spavanje, voznja Ibarskom milina, skoro pa nema nikog. 

Prvi put sam se prosetao kroz Pazar i lepo deluje, prvi put jeo i ćevape koji su bili odlicni, na sve to morala je pasti i baklava. 

 

 

 

Drugi dan, nedelja. 

Novi Pazar, SH20, Utjeha. 

Imali smo srece s granicama, sve relativno brzo prosli. 

Od kako smo usli u Albaniju i preko Sh20 put je bio los, do mesta Tamare bas los posle do sh20 i ceo spust dosta zemlje i rizle, kao da je pala dobra kisa skoro pa sve zavrsilo na putu, asfalt je ok al nije bio cist. 

Prosle god u ovo vreme kroz Skadar je bio haos, milion ljudi, sad skoro da nikog nije bilo, lagano prosli. 

 

 

 

 

 

 

Treci dan, ponedeljak, Utjeha, Peljasacki most, zbog pametnog razmišljanje Kole ostaje da odmori tako da Draza i ja idemo da to odvozamo pa se vracamo za Herceg novi gde spavamo. 

Kroz Cg guzva al sta da se radi, sezona je, kroz Hr onako, opet sreca sa granicom. 

Trebalo je da odvozamo i Korčulu ali smo bili kratki s vremenom tako da nekom drugom prilikom. 

 

 

 

 

Četvrti dan, utorak. 

Herceg novi, Beograd. 

Zbog radova na mostu Djurdjevica Tara izbacili smo i Durmitor tako da pravac kuci. 

Imali smo srece i stigli na vreme oko 13h da prodjemo most. 

Pauza kod Slanskog jezera pa kod mosta, rucak i duža pauza kod Zlatarskog jezera. 

 

 

1516km.

 

 

 

Cerka(2god) i ja smo Vam zagledali motore u Utjehi, uvek volim kad vidim nepoznate moto Bg table u Utjehi

[draki 3494 Napisano Nedelja u 14:03]

Недеља је, неко се воза а неко чита текстове на форуму и спрема објаву путописа. 

 

Док се фотографије које ћу користити у путопису сортирају, да ја вама покажем како ми је било прије 15 дана на вожњи. Жеља ми је била да посјетим мото скуп на Златибору, па сам сходно томе направио план вожње који би спојио добру километражу, дружење и уживање.

 

Стандардно, за ову годину, полазак је био већ у 6 сати. 

 

 

Јутарњи мир и свјежина су нешто посебно. Кренуо сам ка Обреновцу па даље ка Шапцу и Лозници. И то све старим путевима. Ништа аутопут, ништа брза саобраћајница. У Лозницу сам свратио да доручкујем и одмах затим кренуо уз Дрину ка Љубовији. 

 

 

За тренутак сам прешао у Републику Српску, Братунац, да сипам гориво. На стари прелаз ушао на нови изашао.

 

 

 

Када год се нађем у Бајиној Башти не могу да не свратим да уживам у погледу на Дрину и на чувену кућицу. У својим албумима имам безброј фотографија са овог мјеста.

 

 

 

Недалеко од ББ налази се и видиковац Зеленика са којег се пружа невјероватан поглед на језеро Перућац и на сав тај крај. Е да, улаз у НП "Тара" се плаћа 300 динара. Биће ми драго да тај новац уложе у реконструкцију пута Митровац Кремна јер је у очајном стању. Срамота је да уз онако природу имамо онако лош пут. 

 

 

 

 

 

Ако има неко овдје да је запослен у НП "Тара" или ако познајете некога, кажите им да не треба много да би све било савршено. Пар канти за смеће, мало да се растиње скрати и да се поставе путокази. До Кремне сам водио борбу са лошом подлогом али све сам то искулирао јер је стварно природа прељепа и једноставно уживање је бити тамо. 

 

 

 

Овом приликом поздрављам маркетиншког мага из села Шљивовица. Нема ко није успорио због његове рекламе. 

 

 

О мото скупу сам писао у другој теми али и овдје ћу рећи да иако 12 година нису организовали нису испали из ритма. Много тога је било добро, и вјерујем да ће бити још боље. Пред сумрак сам кренуо назад ка Београду и све до Горњег Милановца возио магистралом. Овчарско кабларска кисура је била скоро па празна па је било уживање возити. 

 

 

Лијепих скоро 600 километара сам уписао на сат, и мислим да је то то за ову годину. Супруга за који дан улази у 9. мјесец па ми ваља бити спреман за појачање у породици. 

 

До неке наредне вожње.

Видимо се на друму.

[Gilgames 132 Napisano Nedelja u 18:13]

Današnja - do Božice

 

 

[Paf 993 Napisano Nedelja u 21:37]

Subota, pala marenda, dosadno malo,Bonaca,vec upeklo, sta sad, slobodan 2 dana...maaa,ajmo Strome di-god... pravo u Karlobag,Carlitos,kavaŠlag,te do biker-plaže,spustio se dole,parking...i pravo u more,osvježenje 100 %,iako kažu da nema ništa 100%...popijem lednu pivu, malo u ladovinu,i prodje sat u crnjenju i parenju,opet u more...sušim se,gledam na sat,18.30.,ma ko će sad nazad, vrtio malo internet,kad u u Gospicu-moto-skup-,kako dobro,ajmo tamo...brzo stizem,na ulazu obavezna rakijica...parkiram,kad za 10.min...pocinje Defile-voznja po Gospicu...odradim i to...nazad u moto-bazu...padne pljeskavica,piva...pa coca-cola,buba na sve strane muzika,sta cu,di cu,23.30...na internet- evo ko naručeno, na 1 KM.,soba sa kupatilom,50eur...super,stižem,i kako sam legao, tako i ostao...

Nedilja...budim se 7.45,tuširanje...pokret-prvi kafić kava-Šlag, do njega slasticarna,3 kolaca zdrmam, te nazad istim putem, opet Carlitos...evo već 11.30...i pravo za Zadar, stajanje na Masl.mostu...stizemo uredno,i Strom u garažu,kako je ovo dobro ispalo, bez planova, kombiniranja kako bude...

Promet po cesti, svakakav-dosta motora...vrijeme-vruće kad stojiš-podnošljivo kad voziš...

[Forsberg 6041 Napisano Ponedeljak u 11:36]

Dugo me nije bilo u ovoj temi - nekako su mi kratke vožnje počele da mi se svode na odlaske na protest ili na ne-baš-kratke vožnje  tu i tamo se desi i neka prava vožnja za dušu, a mislim da je ova druga takva ove sezone. 

 

Pošto svi slušamo da je suša, da je nivo Dunava opao i da su (opet) isplivali brodovi kod Prahova, jedino je bilo normalno da se izdvoji jedan dan da odemo da ih posetimo. Verujem da je većina ovde navikla da su moje vožnje u jednini, ali ovog puta to nije slučaj. Nas četvorica koji smo se upoznali preko BUS-a, među njima je i Aca sa kojim sam pre dva meseca vozio kroz Poljsku (eto mali teaser za putopis koji će biti kad zahladni), nalazimo se u 7 ujutru na NIS pumpi u Velikom mokrom lugu i krećemo u pravcu Požarevca. Bilo je nekoliko opcija rute, ali grupa je glasala da se ide Dunavskom i da se vraća Dunavskom, ali sa rumunske strane. 

 

 

Prahovo nije blizu, pa tako i ne planiramo da svraćamo usput bilo gde, iakoje bilo i takvih ideja. Držimo se autoputa, pa onda na novopuštene deonice puta ka Požarevcu.

 

Već sam na forumu čitao da ima nekoliko užasno obeleženih deonica gde se iznenadiš da je put kojim voziš ustvari dvosmeran i ovo se i nama isto desilo. Ja sam se držao desne trake, pa sam se samo iznenadio kad sam video da kola idu u mom smeru. S druge strane, drugar koji voli levu traku je imao mnogo interesantniji doživljaj. Srećom, nije se nikome bilo šta desilo, ali daleko od toga da je bilo prijatno.

 

Novi put nije u potpunosti završen, pa tako se i smenjuju nove deonice sa starim putem. Istina je da ima dosta kružnih tokova, ali meni iskreno ne prave problem. U dosta zemalja sam nailazio na tu praksu kada nije autoput u pitanju. Da li bih voleo da ih nema? Apsolutno da. 

 

Prva pauza za danas: Ivan, Aca, Laza i moja malenkost skroz desno

 

Izbivši na Golubac stajemo u prvu kafanu sa pogledom na reku. Tu neko uzima doručak, neko samo piće i prolazimo nastavak plana. Da li idemo Dunavskom sve do Kladova ili kratimo preko Štubika? Da li jedemo Kod Brane ili negde drugde? Odluka pada da sve vreme pratimo Dunav iako je put preko Štubika put kraći. Niko od nas nije ove godine vozio ovu magistralu, pa nam svima prija da je i izvozamo u celini. 

 

Kao što to i obično biva, magistrala je prazna, pa na ono malo krivina što ih ima može i malo da se gasira. Rekao bih da uživamo u pogledu, ali kad je put prazan, teško mi je da vozim brzinom koja dozvoljava zveranje sa strane. Zbog toga, tek tu i tamo bacim pogled na reku, a mnogo više gledam put. 

 

Stajemo na kraću pauzu da se slikamo preko puta Decibela nakon čega idemo dalje. Mada nije bilo u planu, videvši da nam je prolazno vreme dobro, odlučujemo da posetimo tvrđavu Fetislam na ulazu u Kladovo. Ja sam ovde već bio pre nekoliko godina, ali u momentu kada je tvrđava bila u fazi renoviranja, pa i nije bilo bogznašta za videti. Danas je sve to završeno i poseta je okej, ali iskreno ništa posebno. Bilo bi mnogo bolje da su to malo kula koje postoje obogatili nekim postavkama. Istu sam zamerku imao i za Golubac kada sam bio, ali ne znam da li se od tada nešto promenilo. 

 

Iako je jutros temperatura bila lepa za vožnju, čak pomalo i hladnjikava za meš jaknu, sada je već sunce upeklo. Izabrao sam suboru, jer je trebalo da bude malo pristojnije vreme, ali avaj, kao i toliko puta do sad, vremenska prognoza nije baš pogodila. Soilidna je razlika dal je 29 ili 32-33 kada si na motoru. 

 

Od Fetislama do naše današnje destinacije čeka nas oko sat vremena vožnje kroz dosadnjikave, a u isto vreme, puste predele. Zbog toga i zbog vrućine, ovde odvrćem gas. Retko kad ima ikoga oko nas, pa se i može. Stigavši u blizinu HE Đerdap 2, navigacija nas vodi direktno na neki put preko graničnog prelaza. Videvši da se zeznula, okrećemo se i vozimo paralelno sa Dunavom (koga ne vidimo u ovom momentu) još nekoliko km, sve dok ne dođemo do putokaza za mesto koje nam treba. Uz još malo gubljenja sa navigacijom, nalazimo i spust do reke koji, posle jedne krivine, prelazi u makadamski, kolski put. Nije strašno, ali ima malo nagiba postrance, kao i ponegde rastresitog kamenja, pa se i spuštamo pažljivije tih oko 100m. Parkiramo ispod trema kuće koja je u izgradnji, pogledamo nalevo, a tamo je ono zbog čega smo došli - iz Dunava isplivali nemački brod po kome se ljudi penju, a duž toga reke još nekoliko brodova izviruje. Interesantno, ali na prvi pogledne previše. Zapitah se da li će saputnici da me ubiju što sam ih dovde iscimao "samo" zbog ovog pogleda.

 

Tu gde smo parkirali upoznasmo jako fine ljude koji nam dadoše flašu hladne vode sa izvora pored koga stojimo, ponudiše da napunimo telefone i sve u svemu, jako nas lepo dočekaše. Odosmo u šetnju da priđemo vodi i utom sa druge strane dopire pitanje da li želimo da odemo do brodova. Mi smo mislili da ovi što se veru imaju svoj čamac, a ispostaviće se da dva lokalca za 500 dinara po osobi te provezu po tom delu reke, pristanu na preščani sprud, ispod koga su takođe brodovi, a odatle možeš iz blizine pogledati, ali i popeti se na taj koji je najviše i vidljiv. 

 

Mada znamo da su neki brodovi i dalje puni neeksplodiranih naprava, naravno da smo se izverali po ovom koji nam je dostupan. Granate se ovde nigde ne vide, ali svakako smo pripazili. Ceo brod je zarđao, pa i jedna posekotina može napraviti problem. 

 

 

 

 

 

Posle oko pola sata na brodu, vraćamo se na obalu, sedamo na motore i idemo na ručak. Do sad smo svi već gladni. Umesto u Štubik koji nam nije usput, odlučujemo da odemo na pečenje u Negotin. U lokalu rumunskog naziva, šta sve od hrane ima, ja stvarno ne znam - mi smo odmah uzeli kilo prasećeg i kilo jagnjećeg uz paradajz salatu. Mada je prase bilo hladno, bilo je jako ukusno i da sam u ovom kraju i da mi se jede pečenje, bez razmišljanja bih ponovio. Posle svega, šta nam ostaje, osim da krenemo "lagano" kući.

 

To "lagano", znači prelazak u Rumuniju i povratak preko Bele crkve. Naime, Aca u Šumarku, malom mestu u Debliblatskoj peščari ima vikendicu u kojoj provodi dobar deo leta. Koncipirali smo povratak tako da on može da ostane tamo bez da se vraća za BG. Bez problema prelazimo granicu i krećemo na sever. Meni je naša strana Đerdapa uvek bila lepša za vožnju i pri tome ostajem i danas. Sa rumunske, put nije tako lep, pogled nije tako lep, a i odavde gde smo mi, deo puta nas vodi preko E70, izrazito opterećene magistrale u Rumuniji. 

 

Stigavši do Turnu Severina, svraćamo u hipermarket da Aca kupi vino za ženu, nakon čega nastavljamo dalje. Sad je 18h po našem vremenu. Do granice imamo još 3 sata vožnje, posle još 2h do Beograda. Već sam znao, a sada i osećam da ćemo da se iskilavimo dok dođemo kući. 

 

Gužve na putu ima i nakon naše pauze, malo manje, ali ima. Tešimo se da kad prođemo Oršovu biće lakše, a tako i bi. U nastavku pravimo pauzu odmah pored Decibela, častimo se sladoledom kod Rumuna koji će se ispostaviti da odlično priča Srpski, a učio ga je kao i ostalo Rumuni u zrelim godinama - slušajući vesti iz SFRJ za vreme Čaušeskua. 

 

 

Odavde, asfalt je tek presvučen i u odličnom je stanju otprilike sve do mesta Cozla. Uz dogovor da nam je sledeća pauza preko puta Golupca, a imajući u vidu da pada mrak, ovu deonicu ozbiljno peglamo. Konačno ima i krivina, pa i može malo više da se uživa u vožnji.

 

Ko je vozio Dunavskom magistralom u sumrak, zna koliko ovde ima mušica u ovo doba dana. I mada sam želeo da ne stanem do Golupca, što zbog dana, što zbog pogleda na tvrđavu, od svih nakupljenih mušica na kacigi jedva da sam išta više mogao da vidim i pauza je bila neminovna. Dok smo se svi skupili i pauzirali 10 minuta, mrak je već skoro pao. Odavde više ne idem prvi u koloni, već se pomeram na začelje i puštam ove koji nemaju problem da ne vole da voze noću, vode dalje. 

 

Jako brzo zalazimo u Karpate, odnosno ovo malo nacionalnog parka Nera-Beušnica koji ćemo danas proći na putu do granice. Lepotu krivina umanjuje lošiji put i, naravno, mrak. I pored toga, držimo dobar tempo i u pravom momentu stižemo na granicu. Umorni smo, ali od administracije nema beganje, pa tako, uz malo poteškoća, ispadamo lepi na onim kamerama pre nego što nas puste da nastavimo dalje. 

 

Ulazak u Srbiju je lep iz tri razloga: psihički smo bliže kući; odavde je sve ravno; nema mušica. Čak je i put preko Dubovca prohodan, a bio je zatvoren pre nekoliko dana zbog požara u Peščari. Ono što nije lepo je prizor koji se može videti čak i u ove kasne sate - ono što je nekad bila lepa vožnja kroz šumicu, danas je vožnja pored preoranog peska i oborenog drveća. U cilju suzbijanja požara i onemogućavanju njegovog širenja dalje, uz put je pojas od oko 50m širine preoran i tu drveća više nema. Iako vozimo po mraku, prizor je jako tužan. U daljini i dalje se vide svetla od požara...

 

Rastavši se sa Acom koji ostaje u Šumarku, mi nastavljamo dalje ka Gaju, Pančevu u i kuću. Krenuli smo jutros u 7 ujutru, prešli 680km mahom van autoputa, i došli kućama oko 22.45h. Lepo, ali jebeno. 

[Milan81 510 Napisano Ponedeljak u 18:27]

Trajekt za Rab 

 

[DraganNS 10436 Napisano Ponedeljak u 18:54]

Ovako kad postavljaš samo jednu sliku bez opisa onoga što predstavlja kraću vožnju primerenije je da koristiš temu Gde se sada nalaziš. 

[Гоша 1539 Napisano juče u 06:43]

 

Jedna baš kratka od pre desetak dana. Sto i četvrt kilometara do sela. Uvek nešto teglim(o) na tamo, ili nazad, pa idem(o) kolima, prvi put sam krenuo sam bez ičega, a nisam nikom ni rekao da idem .

Na početku kratka kiša ni iz čega na 30+ stepeni, onda zastoj, posle vidim da je naš vođa dočekivao njihovog vođu, pa smo čekali da prođu plavocrveni blinkeri.

Autoput do Stare Pazove iskoristih da testiram maksimalnu brzinu, pokazivalo mi 140km/h, GPS posle rekao da je to 130km/h, bar je tako Relive protumačio .gpx fajl. Inače autoputem „krstarim“ oko 105-110km/h, to je po GPS stotka do 105km/h, taman da sam brži od kamiona i autobusa . Probao sam i 115-120km/h kada sam žurio, ide i to bez problema, troši tada 3.5 umesto 3.0, ali to na stranu, čini mi se da mu tako ne prija u dugom periodu, siguran sam .

Dalje Inđija i do NS starim putem, malo gužve kroz NS ali nisam žurio, i onda južna Bačka pred sumrak.

 

Posle godinu dana ponovo sam nakaćio GoPro na staru kacigu (na novu za sada ne mogu, ona modularna flip back), pa sam testirao i ugao snimanja... i nisam se baš proslavio, ali podsetio sam se kako ne treba  da znam ako/kad nešto bitnije budem snimao .