VOGE DS800 rally

[roar 426 Napisano Maj 30]

Samo da javim, koga zanima, u Lidlu na Galenici u Zemunu, moment kljuc 3500 din. Od 40 do 210 Nm.
Parkside, ja sam uzeo pa kako bude...

[baltrekk 1391 Napisano Jun 2]

Reportažu i utiske sa Hellas trke možete pročitati u linku:

 

 

[baltrekk 1391 Napisano Jun 6]

Malo da osvežim temu fotkama koje nisu sa interneta 

 

Hellas Rally 2026, Stage 6 , Voge DS800 Rally

Potpuna kontrola proklizavanja na X-Grip gumama i moussevima.

 

Mene je motor potpuno impresionirao, a fotka je za neki Rally časopis   

 

 

[baltrekk 1391 Napisano Jun 6]

Hellas Rally Raid 2026 - Novi uspeh za naše vozače - BJBikers.com

BJBIKERS.COM

---

Ovogodišnji Hellas Rally Raid ponovo je protekao uz učešće naših takmičara, ali ovog puta na dosta ozbiljnijem nivou. Miloš Dišković učestvovao je sa FIM licencom kao takoreći vozač...

 

Speaking about... 

[Punktmann 505 Napisano Jun 7]

Juce sam skinuo i podmazao ono nazad (ne znam kako se zove). Svi vlasnici hitno da skinu i podmazu, jer je bilo skroz suvo i vec se pojele ova metalna lezista (ne znam kako se zovu) posle 3500km. Jednom lezaju (prva slika) ispao je ovaj feder sto ide okolo ja sam tako ostavio samo ga vratio u leziste. Na lezaju do zadnjeg amortizera iglice nisu fiksirane (ili su se sjebale). Uglavnom to sam zavrsio.
I da sve bude kako ne treba, kad sam spustao motor sa centralnog, bocna noga mi stane na stopalo i u panici mi padne motor na stranu
Srecom bez ostecenja osim ega.

Sent from my SM-A556B using Tapatalk

[Alekre 17505 Napisano Jun 7]

Deluje mi je kao da je vlaga već bila u sklopu i bolcna mi se uopšte ne sviđa. Jel se oseća hrapavost pod prstom, jel zapinje kad pređeš noktom? Sa čime si podmazao, treba malo i po ivici semeringa. 

[bajker71 17315 Napisano Jun 7]

Pereš li motor "na pušku"?

[Punktmann 505 Napisano Jun 7]

@alekre podmazao sa mascu za podmazivanje mehanickih sklopova. Bilo je hrapavo po ivicama bolcna i tu se primecuje da je usla vlaga, a onde gde se oslanjaju lezajevi samo se malo oseti pod prstom i vidi se samo blag trag.

Perem puskom, al iz daljine, ne primicem pusku nicemu osim vetrobranu, pogotovo ne tamo gde ima gumenih zaptivki.


Sent from my SM-A556B using Tapatalk

[Alekre 17505 Napisano Jun 7]

Ne treba uopšte da pereš puškom. Crevo i četke za te nepristupačne delove pa kao Pepeljuga. Manja je šteta da ga nikad ne opereš nego puškom. Pitanje je i kakvi su ti ležajevi baš u viljušci gde prolazi šipka koja spaja viljušku i ram. Mast, tu ide litijumska, na primer FAM for PD2 bi bila super. Ovo ti je samo privremeno rešenje, vrlo brzo ćeš morati sve ponovo da napakuješ.

[andrej. 4517 Napisano Jun 7]

Da vidim nekog ko će posle poštenog blatnjarenja da ga pere crevom, četkom i krpicama, skidam kapu.

 

Pa nije caffe racera uzeo

[Dzigibau 146 Napisano Jun 7]

Ja podmazao onomad grafitnom mašću, kažu dobra je protiv vlage..

Onaj Rus Melnikov savetuje da se skine cela zadnja viljuška i podmažu svi ležajevi..mada on ga je zimus cepao po snegu i ledu.

[nuk 882 Napisano Jun 7]

Pre 1 sat, andrej. je napisao:

Da vidim nekog ko će posle poštenog blatnjarenja da ga pere crevom, četkom i krpicama, skidam kapu.

 

Pa nije caffe racera uzeo

Ispred zgrade po mogućstvu 

[Alekre 17505 Napisano Jun 7]

2 hours ago, Dzigibau said:

Ja podmazao onomad grafitnom mašću, kažu dobra je protiv vlage..

Onaj Rus Melnikov savetuje da se skine cela zadnja viljuška i podmažu svi ležajevi..mada on ga je zimus cepao po snegu i ledu.

Joooj brate pa gde ne pročita bar osnovno... Bolje da si običnu tovatnu stavio nego grafitnu. Ona je pogrešan izbor za naše ležajeve i mestu na kome rade.

[Dzigibau 146 Napisano Jun 8]

Što, ovi se ne vrte, rade samo gore dole.

To je onaj deo što spaja zadnji amortizer sa zadnjom vilom

[Dzigibau 146 Napisano Jun 8 (promenjeno)]

Sad gledam, mast za homokinetičke zglobove (litijumska mast sa dodatkom mos2).

Nije obična grafitna..

Promenio Jun 8 član Dzigibau

[baltrekk 1391 Napisano Jun 10]

Btw, i na Teneri ništa nije mnogo drugačije ovde po pitanju podmazivanja, a koliko vidim i generalno kod svih ostalih proizvođača...

 

Nekada su na enduro / dual-sport motorima fabrički ugrađivali mazalice pa si mogao kao čovek da lepo podmažeš sve te kritične delove koji su izloženi teškim uslovima. Čak i pored toga, ležajevi su propadali, kod mene kontretno na tri različita motora.

 

Sa druge strane, sve to spada u neki vid redovnog održavanja i servisiranje na neki način. Posebno sa korisnike koji voze svoje motore u teškim uslovima, blato, voda, prašina neophodno je (minimalno) bar jednom u sezoni da se rasture svi pokretni delovi i podmažu adekvatnim mastima.

 

Primera radi ja sam 4x u sezoni menjao ulje u agregatu , vilama, kočionom sistemu i po bar 2x podmazivao sve ove komplikovanije mehaničke delove. kako bih bio siguran da sve radi kako treba i nikad nisam imao problem tokom trkačih dana.

 

Mnogi se iznenade kakda prednja vila posle rezimo 5-6 sezona (a kod nekih i posle 10 godina) i pitaj boga koliko offroad kilometra jednostavno izgubi kontrolu, a zadnja kočnica propadne na nekom kamenitom spust baš onda kad ne treba     

 

 

 

[Punktmann 505 Napisano Jun 10]

@baltrekk jedino sto je moj motor bio izlozen teskim uslovima mozda 20km ukupno od 3500, sve ostalo srpski asfalt

Sent from my SM-A556B using Tapatalk

[Dzigibau 146 Napisano Jun 10]

Džabe..dovoljno voda da prodre jednom i da ostane u ležaju i eto belaja

[baltrekk 1391 Napisano Jun 10]

2 hours ago, Punktmann said:

@baltrekk jedino sto je moj motor bio izlozen teskim uslovima mozda 20km ukupno od 3500, sve ostalo srpski asfalt

Sent from my SM-A556B using Tapatalk
 

Verujem da je tako.

 

Skidaj podmazuj, a na zadnjoj viljušci eventualno ugradi mazalice ako je moguće tamo kod onih igličastih ležajeva. To je dobar fazon i onda jednom u 2-3 meseca podmaži dekalamitom.

 

Svakako jednom godišnje proveri klackalice i sve ostalo što možeš.

 

To je jedini način da produžiš vek tim mehaničkim delovima.

[VPetar 433 Napisano Jun 13]

Želeo bih prvo da se zahvalim kolegi @baltrekk na nesebičnom predlogu da uz test vožnju fabričkog modela koji obrađuje ova tema na forumu vidim i motocikl koji je vozio na reliju. 

 

Njegovo iskustvo je da mu se motor izuzetno dopao i da odgovara njegovim željama i potrebama. Kako i ne bi, meni kao nekome bez puno iskustva sa relijem uživo ono izgleda kao aždaja, a pogotovo kad je Miloš za volanom iliti kormanom  Relije sam gledao na tvu i ovo mi je bilo očaravajuće iskustvo

 

E sad, ne bih puno o tom motoru koji svakako nije fabrički, iako pokazuje šta se može postići od njega, više bih se bavio iskustvom vožnje fabričkog Voge ds 800 x rally. Naravno, s obzirom da nisam neko ko često menja i vozi različite motore mogu da prikažem svoje iskustvo kroz prizmu vozača Stroma 650 2013 godište.

 

Prvi utisak dok sam sedeo na motoru je da ne ostavlja utisak "igračke". Kažem to jer sam blago razočaran osećajem za kormanom Aprilie Tuareg, Stroma 800 de (650 neću ni da pominjem, kao bicikla u odnosu na prethodne generacije) itd. Kvalitet na dodir je ok, u skladu sa ostalim modelima koje sam pipkao. Ako poredim sa starijim motorima, verovatno lošiji utisak. Ekran vertikalni, softver blago kineski, moglo bi se ponešto upeglati da ostavi ozbiljniji utisak, a da mene pitaju, mogu i kazaljke za obrtaje i brzinu ili barem za obrtaje

 

U vožnji nakon prvih metara prvo stičem utisak da je sve lako u odnosu na Stroma. Kvačilo mekano, menjač šalta kao u puter, korman širok ravan i tanak, ručice tanke (kod mene aftermarket grejači, dosta deblje ručice). Zavrnem gas, opa "kliz" na sedištu. Pomislio sam da sam na suvozačevom sedištu završio, ali ne, vozačevo je dosta duže. Izlazak na AP i snage na pretek. Utisak je da nije nešto snažniji od Stroma, ali vara činjenica jer je snaga dostupna prilično linearno. Na brzinama kojim se "nisam kretao" oseti se primetna razlika u snazi, recimo oko 50% iznad ograničenja. Zaštita od vetra rekao bih podjednako loša kao na Stromu. Na stromu me ne bije vetar, ali me ubija kovitlanje vetra koje baca kacigu. Na Vodžu ne igra kaciga, ali se oseća pritisak vazduha čak i na grudima. Nažalost verovatno je uobičajeno da se u svakom slučaju mora uzeti aftermarket vizir. Sedište je uže, ali zgodno jer je dugačko. Može se čovek namestiti na puno načina i pri dužim vožnjama da razbije monotoniju. Vešanje je bilo loše podešeno, čini mi se da je preload na minimumu, a ja imam 125kg. Moglo je da bude tvrđe i onda bi manje ponirao na kočenju. Gume fabričke skroz dobre na asfaltu iako nisam odvozao Avalu fzn takav sam utisak stekao. Kočnice drastično bolje od Stroma, mada je sve to stvar navike, kao i sa snagom. Vibracija ima na oba motora u manjoj meri, a cimanje nisam primetio u svojoj vožnji. Lepo se ponaša na makadamu. Nisam nešto iskustan offroad vozač, a u kombinaciji sa tuđim motorom, nisam ga ni forsirao. Ali oseća se da može verovatno da se vozi na tet stazama onako fino kako treba  

 

Sve u svemu, to je verovatno motor koji ispunjava moje želje (touring motor solo i u dvoje, gradska vožnja solo i u dvoje, izleti u prirodi razne vrste bez enduro staza 3u1). Naravno, sve to radi za 8 hiljada evra sa maltene svom opremom, ne tako skupa nadogradnja na moj trenutni motor. Strom, Aprilia i slično koštaju barem 13-14 hiljada evra.

 

Da li ću menjati svoj motor za Voge?

 

Ne znam još. Motor je lep, radi sve što treba, prešao sam preko "kinezi" barijere, ali mi fali malo vatre. Možda bi se rasplamsala za nekoliko dana druženja, možda mi je samo teško da se odreknem svog prvog velikog motora, možda podsvesno znam da nemam vremena da koristim prednosti tog motora van asfalta, možda trenutno nije finansijski momenat u životu da uložim u "još motora", ali ono što je sigurno je da razlog protiv nije zato što je Voge. To sam danas razumeo. Sada znam da sam u pravu da sam takav motor poželeo. Samo treba da se odlučim kada je pravi trenutak za to

 

Izvinjavam se koga sam udavio, pozz

[baltrekk 1391 Napisano Jun 14]

10 hours ago, VPetar said:

Želeo bih prvo da se zahvalim kolegi @baltrekk na nesebičnom predlogu da uz test vožnju fabričkog modela koji obrađuje ova tema na forumu vidim i motocikl koji je vozio na reliju. 

 

Njegovo iskustvo je da mu se motor izuzetno dopao i da odgovara njegovim željama i potrebama. Kako i ne bi, meni kao nekome bez puno iskustva sa relijem uživo ono izgleda kao aždaja, a pogotovo kad je Miloš za volanom iliti kormanom  Relije sam gledao na tvu i ovo mi je bilo očaravajuće iskustvo

 

E sad, ne bih puno o tom motoru koji svakako nije fabrički, iako pokazuje šta se može postići od njega, više bih se bavio iskustvom vožnje fabričkog Voge ds 800 x rally. Naravno, s obzirom da nisam neko ko često menja i vozi različite motore mogu da prikažem svoje iskustvo kroz prizmu vozača Stroma 650 2013 godište.

 

Prvi utisak dok sam sedeo na motoru je da ne ostavlja utisak "igračke". Kažem to jer sam blago razočaran osećajem za kormanom Aprilie Tuareg, Stroma 800 de (650 neću ni da pominjem, kao bicikla u odnosu na prethodne generacije) itd. Kvalitet na dodir je ok, u skladu sa ostalim modelima koje sam pipkao. Ako poredim sa starijim motorima, verovatno lošiji utisak. Ekran vertikalni, softver blago kineski, moglo bi se ponešto upeglati da ostavi ozbiljniji utisak, a da mene pitaju, mogu i kazaljke za obrtaje i brzinu ili barem za obrtaje

 

U vožnji nakon prvih metara prvo stičem utisak da je sve lako u odnosu na Stroma. Kvačilo mekano, menjač šalta kao u puter, korman širok ravan i tanak, ručice tanke (kod mene aftermarket grejači, dosta deblje ručice). Zavrnem gas, opa "kliz" na sedištu. Pomislio sam da sam na suvozačevom sedištu završio, ali ne, vozačevo je dosta duže. Izlazak na AP i snage na pretek. Utisak je da nije nešto snažniji od Stroma, ali vara činjenica jer je snaga dostupna prilično linearno. Na brzinama kojim se "nisam kretao" oseti se primetna razlika u snazi, recimo oko 50% iznad ograničenja. Zaštita od vetra rekao bih podjednako loša kao na Stromu. Na stromu me ne bije vetar, ali me ubija kovitlanje vetra koje baca kacigu. Na Vodžu ne igra kaciga, ali se oseća pritisak vazduha čak i na grudima. Nažalost verovatno je uobičajeno da se u svakom slučaju mora uzeti aftermarket vizir. Sedište je uže, ali zgodno jer je dugačko. Može se čovek namestiti na puno načina i pri dužim vožnjama da razbije monotoniju. Vešanje je bilo loše podešeno, čini mi se da je preload na minimumu, a ja imam 125kg. Moglo je da bude tvrđe i onda bi manje ponirao na kočenju. Gume fabričke skroz dobre na asfaltu iako nisam odvozao Avalu fzn takav sam utisak stekao. Kočnice drastično bolje od Stroma, mada je sve to stvar navike, kao i sa snagom. Vibracija ima na oba motora u manjoj meri, a cimanje nisam primetio u svojoj vožnji. Lepo se ponaša na makadamu. Nisam nešto iskustan offroad vozač, a u kombinaciji sa tuđim motorom, nisam ga ni forsirao. Ali oseća se da može verovatno da se vozi na tet stazama onako fino kako treba  

 

Sve u svemu, to je verovatno motor koji ispunjava moje želje (touring motor solo i u dvoje, gradska vožnja solo i u dvoje, izleti u prirodi razne vrste bez enduro staza 3u1). Naravno, sve to radi za 8 hiljada evra sa maltene svom opremom, ne tako skupa nadogradnja na moj trenutni motor. Strom, Aprilia i slično koštaju barem 13-14 hiljada evra.

 

Da li ću menjati svoj motor za Voge?

 

Ne znam još. Motor je lep, radi sve što treba, prešao sam preko "kinezi" barijere, ali mi fali malo vatre. Možda bi se rasplamsala za nekoliko dana druženja, možda mi je samo teško da se odreknem svog prvog velikog motora, možda podsvesno znam da nemam vremena da koristim prednosti tog motora van asfalta, možda trenutno nije finansijski momenat u životu da uložim u "još motora", ali ono što je sigurno je da razlog protiv nije zato što je Voge. To sam danas razumeo. Sada znam da sam u pravu da sam takav motor poželeo. Samo treba da se odlučim kada je pravi trenutak za to

 

Izvinjavam se koga sam udavio, pozz

 

@VPetar Drago mi je da si uspeo da se organizuješ i da iskoristiš priliku da probaš obe verzije 

 

Ono što je zanimljivo i ja sam imao priliku da se podsetim kako izgleda fabrička verzija. ..wow kakva razlika! 

 

Bukvalno kao da nije isti motor. Sviđa mi se kako smo izmenili koncept u ''Rally Ready'' i isto je interesantno sa druge strane pokazuje koliko osnova Voge DS800 Rally zapravo dobra i koliko može da se modifikuje i prilagodi.

 

@Jovan Ristic Moraćemo da napravimo reportažu i direktno poređenje oba modela mislim da bi bilo zanimljivo za ljude: fabrika vs Rally Ready  

 

NAdam se da će u narednom periodu biti još više aftermarket delova i opcija za modifikacijujer su definitivno pogodili pravac.

[baltrekk 1391 Napisano Jun 14]

Inače, upravno je završen Albania Rally.

 

Za one koji ne znaju, Rally Albanija je najteži rally u Evropi. Tehnički najzahtevniji naročito za motor obzirom na izrazito težak teren.

 

Pobednik u twin klasi je Libor lik iz Češke i to na Voge DS800 Rally motoru     

P1 u svojoj kategoriji i neverovatan P8 overall, Bravo, svaka čast!

 

Polako počinju da se nižu rezultati koji potvrđuju da je Voge DS800 Rally odlična platforma izuzetno sigurna i pouzdana i na najzahtevnijim terenima. 

 

 

[baltrekk 1391 Napisano Jun 20]

Nadam se da ćete uživati 

 

 

[Motorcyclist 24310 Napisano Nedelja u 09:19]

 

[baltrekk 1391 Napisano pre 7 sati]

Ne znam da li je ovo putopis , review ili nešto treće ali svakako zaslužuje da bude ovde

 

Sedam dana, 1.800 kilometara.

 

Moram da priznam da mi je ovo putovanje baš leglo. Ne zato što je bilo nešto spektakularno ili ekstremno.

Naprotiv. Posle Hellasa, gde si sedam dana praktično u režimu preživljavanja i razmišljaš samo o sledećem kilometru, ovo mi je bilo potpuno drugačije iskustvo. Jednostavno i opušteno bez ikakvih obaveza i baš zato mi je prijalo...

 

Nisam imao potrebu nigde da jurim i nisam imao potrebu da gledam vreme. Nisam imao potrebu da razmišljam o plasmanu već sam jednostavno sam seo na motor i rešio da uživam. Postoje putovanja čiji je cilj da stigneš na određenu destinaciju. A postoje i ona druga gde je destinacija zapravo samo izgovor da provedeš nekoliko dana na motoru, upoznaš nove ljude, vidiš neke nove predele i usput naučiš nešto novo i o motociklu i o sebi. Ovo je bilo upravo jedno takvo putovanje ka ovogodišnjem ADV Summit-u u Plužinama. Sedam dana i 1.800 kilometara, Srbija, BiH (tranzit), Crna Gora, more, planine, preko 40C, jaka kiša, makadam, asfalt i gotovo stotinu ljudi koji razmišljaju vrlo slično kada su motocikli u pitanju.

 

Iako je krajnji cilj bio ADV Summit u Plužinama, od početka sam znao da ne želim samo da stignem tamo. Hteo sam da iskoristim svaki kilometar kako bih što bolje upoznao Voge DS800 Rally u uslovima u kojima će najveći broj vlasnika zapravo voziti. Zbog toga sam napravio možda pomalo neobičan izbor.

 

Na motoru sam skinuo rally Excel točkove sa X-Grip gunmama i musevima i vratili fabričke Pirelli Scorpion STR gume i felne (realno skinuo je Stefan koji radi u ATV & Nautica ali ja eto kao pišem putopis pa kažem da sam ja.  Ps. Hvala ti!   ).  Većina bi pre ovakvog puta odmah montirala ozbiljnije off-road gume. Ja ovog puta nisam. Jednostavno, najveći deo puta bio je asfalt, a želeo sam da vidim kako se motocikl ponaša na dugim putovanjima, velikim brzinama, visokim temperaturama i brzim krivinama. Ono što se medjutim izdvaja je eventualno pritisak u gumama koji sam izabrao da putujem. Nazad 1.0 bar, napred 1.5 bar. U kombinaciji sa usijanim asfaltom posle određenog vremena vožnje na 160-180km/h dobiješ nazad 1.4 bar na 80C, a napred 1.7 bar na nepunih 60C...pritisak sam očekivao ali temperatura mi je bila zanimljiva informacija koju sam imao zbog fabričke opreme odn bluetooth ventila koji dolaze uz svu drugu opremu na motoru.

 

Već prvog dana, kad sam krenuo iz Beograda temperatura je ozbiljno prelazila 40 stepeni i posle samo 30-ak minuta borbe sa vrelim vazduhom odlučujem da napravim pauzu na MOL-ovoj pumpi da se malo rashladim unutar uz rad klima uređaja. Nekako su se stvari okrenule u obrnutom smeru. Umesto da ovo bude test motora u uslovima izuzetne vrućine postalo je pitanje hoće li vozač uspeti stići do svoje planirane destinacije 

 

Autoput do Požege pokazao se kao odličan poligon za brzu vožnju na otvorenom putu. Posebno zato što sam vozio sa enduro kacigom što je praktično najteži scenario kada je aerodinamika u pitanju. Zanimljivo je da su najveće turbulencije bile između 100 i 130 km/h. Čim brzina pređe oko 140 km/h, vazduh postaje mirniji, a dovoljno je samo malo da se pomeriš unapred i praktično si potpuno iza vizira. Veliki doprinos tome daju bočni deflektori koje Voge ima već u fabričkoj opremi. Vizir nisam podizao ni jednom tokom celog puta, iako postoji mogućnost da se podigne gotovo deset-ak centimetara. Prilično sam siguran da bi u višem položaju gotovo potpuno eliminisao turbulencije u tom srednjem opsegu brzina. Isto tako bočne Kriega torbe nisu pravile nikakav problem niti wobling kao kod nekih drugih motora. Ne znam da li da napomenem da sam na drugom delu auto-puta testirao i koliko brzo može Voge 800 Rally i prilično se iznenadio kada sam video da je prilično lako dostigao 200km/h na nekih 7800 rpm i to sa skraćenim prenosom što je ujedno i jedna od stvari oko koje sam imao najveću dilemu kako će se pokazati na otvorenom putu. Umesto fabričkog lančanika od 46 zuba ugradio sam 50. Pitanje pre samog puta je bilo jednostavno. Da li ću izgubiti brzinu na autoputu?

 

Odgovor je stigao vrlo brzo i ne samo da nisam izgubio gotovo ništa, već sam dobio mnogo više. Motor je postao življi pri manjim brzinama, mnogo bolje izlazi iz krivina, elastičniji je i prijatniji za vožnju. Istovremeno, bez ikakvog problema postiže oko 200 km/h. Veći deo autoputa vozio sam između 160 i 180 km/h i nijednog trenutka nisam imao osećaj da agregat radi na granici mogućnosti. Delovalo je kao da još uvek ima sasvim dovoljno rezerve. Maltene mi je pokrenulo pitanje da li je fabrički zadnji lančanih sa 46 zuba dobar izbor!?

 

Prava priča počinje kada se završi autoput i krene put ka Zlatiboru i Novoj Varoši. Tu sam zapravo prvi put imao dovoljno vremena da uporedim ovaj motocikl sa Tenerom 700 Rally koju sam vozio prethodne četiri godine. I upravo tu razlika postaje mnogo veća nego što tehničke specifikacije mogu da pokažu (osim što je već velika razlika na samom auto-putu u korist Voge-a i putne brzine koja je kod Tenere znatno manja). Na papiru je lako porediti broj konja, tehnički...ali način na koji motocikl razvija snagu, kako uliva poverenje i koliko prirodno ulazi u krivinu to ti ne piše ni u jednom katalogu niti nažalost današnji influenseri se time ne bave već koriste opšte i generalne komentare tipa: ’’Mnogo mi se sviđa ovaj motor’’ i to kažu za svaki motor koji probaju, jer verovatno ni oni nisu sigurni šta tačno pričaju... Naravno za detaljan test i razumevanje specifičnih razlika i razumevanje istih kad se promene parametri potrebni su sati provedeni u sedlu isto tako razumevanje šta koji deo na motoru doprinosi ali ne bih dalje o tome, jer i ja učim gotovo svaki dan nešto novo...

 

Posle noćenja u Podgorici i izuzetnu domaćinsku podršku i atmosferu vlasnika ATV 4 me i prodajnog salona Voge-a Mirka Babovića, nisam imao nikakvu želju da što pre stignem u Plužine. Naprotiv, odlučio sam da jedan dan jednostavno poklonim sebi. Ono što najviše želim i volim je opuštena vožnja uz primorje. Kratke deonice uz duga stajanja. Kafa pored mora i bez ikakvog rasporeda i bez ikakve žurbe. Udisanje borova, mora i uživanje u osećaju slobode i plavetnila sa planinama u daljini. Mislim da upravo zbog tih trenutaka većina nas i vozi motocikle...

 

Iako sam krenuo u obilazak zaliva na jednom mestu sam se prilično dugo zadržao uživajući te sam odlučio da se vratim nazad i pređem trajektom. Posle trajekta, na drugoj strani zaliva, vreme je pokazalo koliko planina ume da bude nepredvidiva. Prvo nekoliko kapi na viziru. Pa malo jača kiša koliko da se zapitam da li da navlačim kišno odelo.  A onda pravi  pljusak. Malo zastane pa opet jaka kiša. Nekoliko puta sam morao da stanem i jednostavno sačekam da prođe ono najgore. Bio je to jedan od onih dana kada nema smisla boriti se protiv prirode i vodom na magistrali. Samo prihvatiš njen ritam, nađeš gde ćeš da sačekaš i nastaviš kada ti ona to dozvoli. Sa druge strane baš to vremen i takve okolnosti su me primorale da stane na pravcu jedne kafane i da probam odličan domaći gulaš u konobi Dragaljska priča gde sam prolazio predhodnih godina više puta ali sam uvek rekao sebi , maaa...sledeći put. Sada su se okolnosti poklopile i sve preporuke sa moje strane da se zaustavite i probate nešto.

 

Deonica od Nikšića prema Plužinama verovatno je jedna od onih koje možeš da voziš više puta i da ti svaki put bude jednako zanimljiva. Novi asfalt i brze pregledne krivine ali bez ikakve gužve. Savršena podloga. Jedna od onih deonica gde motor praktično sam traži još jednu krivinu i još jednu dok slušaš kako reži i razvlači obrtaje. Nailazim na manju grupu stranaca na putnim motorima jer mi je putna brzina 170-180km/h i u dugačkoj levoj krivini ih pretičem sa unutrašnje strane uz pozdrav levom rukom i misao zašto su fabričke Pirelli STR gume odličan kompromis koji sve više vendora koriste taj izbor kao prvi fabrički. Voge 800 Rally takođe.

 

Plužine jesu bile cilj ali ljudi su bili razlog. Ovo je druga godina zaredom da me organizatori pozivaju kao predavača. Prošle godine pričali smo o pripremi za reli, RoadBook i zameni gume na terenu. Ove godine glavna tema bila je podešavanje suspenzije, dok je radionica zamene guma ostala deo programa uz neki takmičarski karatker – ko će brže da zameni, a iznenadili bi se kada bi čuli koje vreme je bilo najbrže 

 

 Posebno mi je drago što se iz godine u godinu okuplja sve više ljudi iz Srbije, ali i iz ostatka Evrope. Posle nekoliko minuta razgovora potpuno je nebitno ko odakle dolazi. Svi vrlo brzo počnu da pričaju istim ADV jezikom. Iskreno, nisam ni mogao da slutim koliko će sama radionica o podšavanju suspenzije biti svima zanimljiva i koliko će njih posle iste dolaziti do duboko iza ponoći svako sa svojim pitanjem i problemima da pokušam da im pomognem...ja sam i danas u neverici , a po rečima većine, izuzetno su mi zahvalni što sam im objasnio kao vozač na šta da obrate pažnju i sa primerima iz života pomogao većini da razumeju problematiku....Zaista sam još uvek pod utiskom ali mi je drago da sam mogao da podelim moje iskustvo i tehnike tokom svih ovih godina....

 

Osim pitanja : Da li možeš da pogledaš moj motor i podesiš suspenziju? , jedno od najčešćih pitanja bilo je: Kakav je Voge? To je bilo pitanje koje sam tih dana čuo verovatno više od bilo kog drugog. Odgovor nisam davao rečima, jer sam shvatio da već imam prve znake parandetoze i ukoliko budem svakom pojedinačno objašnjavao postoji velika mogućnost da se kući vratim sa manjem brojem zuba nego što sam došao. Umesto da odgovaram svakom pojedinačno i objašnjavam,  jednostavno sam davao  ključ da probaju  i obaveštavao ih o isključenom ABS-u i traction kontroli. Više od dvadeset možda trideset ljudi provozalo je Voge DS 800 Rally tokom ADV Summit-a.

 

Većina je sela sa određenom dozom rezerve, onako malo zbunjeno , malo začuđeno ali su se gotovo svi su se vratili sa klimanjem glave još na motoru u pokretu, onako u stilu ’’ne verujem’’, a najčešće pitanje posle skidanja kacige bilo je: "Šta je bre ovo!?"    

 

Ne zbog snage i ne zbog opreme. Već zbog toga koliko brzo motocikl uliva poverenje. Tokom tih nekoliko dana imao sam priliku da vozim BMW F900 GS, KTM 890 Adventure R, novu Teneru 700 Rally i obe verzije Kove 800 pro i Kove 800 Rally i još neke druge motore. Retko kada dobiješ priliku da sve te motocikle voziš praktično u istim uslovima. Zbog toga moj zaključak (ali i njihov što je još bitnije) nije nastao čitanjem specifikacija već je nastao vožnjom kao uostalom i svima drugima koji su motor probali tokom event-a. Za mene najveća vrednost Voge DS800 Rally nije to što je najbolji u jednoj stvari. Njegova najveća prednost je gotovo idealan Dual-Sport balans. Vrlo malo kompromisa, a mnogo situacija u kojima jednostavno radi ono što od njega očekuješ. Naravno, posebno bih naveo da nijedan motor nije savršen. Uostalom to sam se odvano uverio, a sada sam samo opet to i potvrdio. Ipak, ono što možemo da pričamo je što bolji komptromis koji nam trenutno odgovara i tu je nekako za mene ovaj Voge 800 Rally odlično pozicioniran, naravno uz sve prateće izmene , modifikacije i podešavanja koje sam prilagodio sebi, a ispostaviće se i drugima.

 

Bez obzira na sve završene trke na kojima sam učestvovao poslednjih 12-13 godina, ne mislim da sam ja neki sad dobar vozač, jer sam vozio sa ljudima koji su za mene reper dobrog vozača poput Chirs Bircha, Kevin Gallasa, Stephane Peterhansela, Mike Widemana i taj nivo ne možeš da budeš kao vikend vozač. Ipak, ono što počinjem sve više da jasno shvatam jeste to da pričično dobar osećaj imam kako da pripremim motor tako da većini odgovara. Valjda sve ove godine eksperimentisanja na lošijim motorima mi je stvorilo tu perspektivu da razumem potrebnu sinergiju za dobar kompromis....ne znam, razmišljam na glas ali je svakako zanimljivo....

 

Elem, na asfaltu su Pirelli STR gume odlične. Na makadamu naravno da nisu najbolji izbor ali ok, opet neki kompromis ali za blato je potpuno druga priča. Na Sinjajevini sam spustio pritisak na oko 0,7 bara nazad pokušavajući da dobijem dodatni grip jer nas je kiša opet uhvatila. Pomoglo jeste ali fiziku ne možeš da prevariš. Posle nekoliko kilometara odličnog makadama koji me je povukao da ubrzam ritam stigla je blatnjava deonica i vrlo brzo prednji kraj ostaje bez oslonca. Naročito kada se spoji par kilometara finog makadama a onda naletiš na mekanu podlogu. Pad je bio praktično neizbežan ali srećom, bez ikakvih posledica i po mene i po motor. Nažalost, nisu svi tako srećno prošli. Bilo je i polomljenih kostiju konkretno ramena što nas opet podseti na rizik koji ovakve vožnje nose sa sobom...

 

Inače, tokom Summita bilo je dosta padova iskrivljenih upravljača, polomljenih plastika, otkinutih nosača i pokidanih šrafova kao i problema sa elektronikom, pokidane dekle...To je jednostavno valjda nova realnost...Što je motocikl noviji, on je verovatno složeniji te postoji više stvari koje mogu da otkažu i to vrlo brzo i posle samo jednog pada usled loše procene terena ili lošijih materijala koji odmah popuste na prvom pardu. Posle Hellas Rally-ja, a sada i posle ovog putovanja, još više cenim jednostavna mehanička rešenja kao sajlu gasa ili druge komponente koje mogu da izdrže udarac.

 

Motocikl koji će, čak i kada nekoliko puta završi na zemlji, jednostavno nastaviti dalje. I tu smatram da se Voge 800 Rally opet odlično pokazao jer sam mogao direktno da uporedim koliko sam puta pao sa Voge-a i osim hladnjaka koji je igrom slučaja pogodio baš kamen, ostale plastike, nosači, auspuh ili šrafovi su izuzetno podneli udarce. Sviđaju mi se mehanička rešenja koje se nalaze na Voge 800 Rally ali sam gotovo siguran da neka nova verzija ovog modela će biti sa više elektronike...ne znam, ja ću možda gledati da zadržim ovaj model ako mogu i budem u mogućnosti baš ovakav izgreban i sa polomljenim hladnjakom koji smo svi mi krpili na Hellas-u jer sam ga ja testirao i vozio, takmičio i uspešno završio. To ipak ima neku meni ličnu vrednost....

 

Kao i odlazak, ni povratak nije bio trka da što pre stignem kući ali je svakako bilo meni da uživam. Želeo dam da se ponovo vratim na nazad do zaliva ali nažalost nisam imaš više vremena te sam krenuo kraćim putem nazad. Od Plužina, Pivsko jezero i  kanjon daje neverovatan užitak u zavojima na asfaltu koji odlično drži prosečen povremenim tunelima. Zatim granica MNE / BiH pa krivudavi put Foče i brzih deonica ka Višegradu. Tu spontano vidim ostalu ekipu koja se sa ADV Summit-a uputila ka Srbiji te nakon kratke pauze i ćevapa nastavljamo zajedno dalje ka Srbiji. Već ispred Zlatibora polako svako ide na svoju stranu, a ja dalje ka Divčibaru da gledam zalazak sunca i slušam cvrkut ptica...

 

Sedam dana i 1.800 kilometara ali ovakva putovanja se nikada ne mere kilometrima. Mere se ljudima koje upoznaš i razgovorima koje zapamtiš. Putevima kojima ćeš želeti ponovo da prođeš ali i onim trenucima kada ugasiš motor, sedneš negde pored puta i shvatiš da ti u tom trenutku zaista ništa više nije potrebno.

 

Upravo zbog toga želim ponovo da osetim tu ADV atmosferu, cvrkut ptica, slobodu izbora, dobre kafe i mirisa borova i mora....

 

Eto, rekoh da podelim sa vama.  

Miloš Dišković