Okvirno bi trebalo da bude dres, možda neki vaučer, ručak u subotu na pola treka i besplatno pivo tokom večernjih aktivnosti opet verovatno tokom celog eventa.

Čekaj bre @aca-pn stani malo hej živote

I nova organizacija ovogodišnjeg SORE-a je on-line! Sector Off Road Experience SECTOROFFROAD.COM

Kove 800 Rally je jako zanimljiv izbor za nekog ko gleda dominantan off road izbor sa više snage og 450 Rally koji je nažalost jako lenj i pored svih adaptacija...(air-box, veći zadnji lančanik, ECU...) Ja kad sam prvi put video Kove 450 Rally bio sam u fazonu - konačno to je to. Ali ispalo je da je Suzuki DRZ 400E koji sam imao više godina znatno prgaviji i oštriji od 450 rally...jbga to ne mogu da ''progutam'' kao Rally izbor, neka se potrude malo više. Oni su se potrudili i to je Kove 800 Rally Iako je sada malo off-topic, jednostavno moram da napravim vizualno - zvučno poređenje da svi razumemo na šta mislim (obrati pažnju na zvuk)

Ovo ti je odlično pitanje Što se mene tiče, utisci su otprilike ovakvi. Kove Pro mi jednostavno nije legao. Ne kažem da je loš motor, ali meni lično nije odgovarao. Deluje mi kao motor napravljen sa dosta kompromisa....kao hoću sve ali svuda sam loš....Suspenzija nije na nivou koji bih očekivao, ima neki komercijalan hod ali prevrše trvd prvi odziv i sav se nekako trese na inicijalnim udarima, naročito na kamenu. Položaj vozača mi je nekako skučen i neprirodan, kao da mu ''nedostaje prednji deo'', brzine su mu previše brze za teren i ''ubrzava te'' naročito na sporim tehničkim deonicama, a sa druge strane je slabiji, sporiji na asfaltu od Voge 800 Rally....ne znam i jednostavno nisam imao osećaj da želim da ulazim u neku dublju priču sa tim motorom i iskreno jedva sam čekao da promenim motor jer mi je bio super neprirodan. Nisma skoro seo na motor koji mi toliko nije legao. Ovo je manje - više komentar i vlasika navedenog koji kad je seo na Voge 800 Rally bilo je...wauuuuu....inače vlasnik je devojka koja je odmah počela brže da vozi na terenu i stabilnije da se oseća sa Voge 800 Rally tako da moj komentar nije baš apsolutno nasumičan...Da se razumemo - to ne znači da motor nije dobar ili da ne valja. Meni lično ne prija i nekako mi deluje pogrešno napravljen, a sa tim je saglasan i naveden vlasnik te u tom smislu verovatno će nekom odgovarati meni nije. Sa druge strane, Kove Rally mi je bio potpuno druga priča... Prva stvar koju sam primetio je suspenzija. Po meni je to, uz malu masu, najveći adut tog motocikla. Nisam ništa podešavao, čak mislim da je motor bio na fabričkim podešavanjima, a radio je odlično. Kada pređeš na skoro 300 mm hoda suspenzije, to je jednostavno ozbiljan korak napred da ne kažem drugi svet a zapravo i jeste tako. Koliko god da je neka druga suspenzija kvalitetna, pa čak i Bitubo Race (top line) koji vozim na Teneri, ona je i dalje ograničena hodom od oko 220–230 mm. Tih dodatnih 70-ak milimetara na terenu se zaista oseća. To sam isto iskusio i na Simonovom Ducatiju Desert X Rally (Simon Marčić) kad je dolazio i kad sam vozio njegov motor. KYB Kashima, top line Ducati suspension sve super ali kad sedneš na Kove 450 Rally sa 300mm hoda sve padne u vodu Jednostavno ne može da se poredi. Druga stvar je upravljivost. Kove 800 Rally je neverovatno lagan za vožnju i ima osećaj gotovo kao veliki dirt bike ili nešto kao velika 450-ica. Iskreno, ja nisam vozio drugi motocikl u toj klasi koji daje takav osećaj. Mnogi testovi spominju Tenere kao veliki dirt bike ali meni je tu Kove 800 Rally mnogo bliži toj filozofiji nego bilo koji drugi model. Ali... to ima svoju cenu. Onog trenutka kada izađeš na asfalt i kreneš da voziš tempom kojim voziš KTM 890 Adv R, Voge DS800 Rally ili Teneru 700, vidi se gde je napravljen kompromis. Prednja kočnica sa jednim diskom meni jednostavno nije davala isti nivo sigurnosti pri agresivnijoj vožnji i posle jačeg opterećenja oseća se njen limit. Ovo je zapažanje i svih ostalih kada smo menjali motore. Ne može da ukoči na način koji koče bilo koji motori sa duplim diskovima. Što deluje nekako i logično kao više suspenzije. Zbog toga prirodno više koristiš zadnju kočnicu da namestiš motor u proklizavanju, pa i ona trpi mnogo veće opterećenje i vrlo brzo kreće pregrevanje ozirom da je sve minimalno napravljeno da uštedi masu.... U brzim asfaltnim krivinama imao sam utisak da ceo motocikl radi (čitaj sav se uvija) drugačije nego veći adventure modeli. Ali to nije mana, već posledica filozofije po kojoj je napravljen. Negde kompromis mora da postoji, a rally i ADV motori su puni navedenih kompromisa....da bude brz na asfaltu ali idealan na terenu, E to je malo teško Ako neko traži motor koji će najveći deo vremena provoditi u ozbiljnom off-roadu, po mom mišljenju Kove 800 Rally je jedan od najboljih fabričkih paketa koje danas može da se kupi uz veoma malo dodatnih ulaganja. Bar tako deluje na prvu. Ako, međutim, tražiš motor koji podjednako dobro radi i asfalt i teren, onda mi je Voge DS800 Rally trenutno bliži onome što ja nazivam dobrim kompromisom. Nije ekstrem kao Kove 800 Rally u terenu, ali zauzvrat dobijaš mnogo više kada dođe vreme za putovanje ili bržu vožnju asfaltom što je budemo iskreni 70-80% kilometraže. Na kraj ako si u toj zoni postavlja se pitanje da li ti je bolji Kove 800 Rally ili je možda ipak bolji izbor Kove 450 Rally sa fabričkim 30lit tankom ako me razumeš. Na kraju, sve zavisi šta ko traži od motocikla. Meni je super kod Voge 800 Rally što je fabrički napravljenm dovoljno univerzalan da možeš da biraš kako hoćeš da ga oblikuješ, da li želiš potpuno touring motor ili hoćeš da pobediš na Rally Albania....veruj mi , svaki put se iznova oduševim ... Eto ne znam da li ti je pomogao odgovor. Miloš Dišković

Javi se da probaš

Hvala ti Nadam se da ćeš imati više sreće sa možda SORE u septembru.

Ne znam da li je ovo putopis , review ili nešto treće ali svakako zaslužuje da bude ovde Sedam dana, 1.800 kilometara. Moram da priznam da mi je ovo putovanje baš leglo. Ne zato što je bilo nešto spektakularno ili ekstremno. Naprotiv. Posle Hellasa, gde si sedam dana praktično u režimu preživljavanja i razmišljaš samo o sledećem kilometru, ovo mi je bilo potpuno drugačije iskustvo. Jednostavno i opušteno bez ikakvih obaveza i baš zato mi je prijalo... Nisam imao potrebu nigde da jurim i nisam imao potrebu da gledam vreme. Nisam imao potrebu da razmišljam o plasmanu već sam jednostavno sam seo na motor i rešio da uživam. Postoje putovanja čiji je cilj da stigneš na određenu destinaciju. A postoje i ona druga gde je destinacija zapravo samo izgovor da provedeš nekoliko dana na motoru, upoznaš nove ljude, vidiš neke nove predele i usput naučiš nešto novo i o motociklu i o sebi. Ovo je bilo upravo jedno takvo putovanje ka ovogodišnjem ADV Summit-u u Plužinama. Sedam dana i 1.800 kilometara, Srbija, BiH (tranzit), Crna Gora, more, planine, preko 40C, jaka kiša, makadam, asfalt i gotovo stotinu ljudi koji razmišljaju vrlo slično kada su motocikli u pitanju. Iako je krajnji cilj bio ADV Summit u Plužinama, od početka sam znao da ne želim samo da stignem tamo. Hteo sam da iskoristim svaki kilometar kako bih što bolje upoznao Voge DS800 Rally u uslovima u kojima će najveći broj vlasnika zapravo voziti. Zbog toga sam napravio možda pomalo neobičan izbor. Na motoru sam skinuo rally Excel točkove sa X-Grip gunmama i musevima i vratili fabričke Pirelli Scorpion STR gume i felne (realno skinuo je Stefan koji radi u ATV & Nautica ali ja eto kao pišem putopis pa kažem da sam ja. Ps. Hvala ti! ). Većina bi pre ovakvog puta odmah montirala ozbiljnije off-road gume. Ja ovog puta nisam. Jednostavno, najveći deo puta bio je asfalt, a želeo sam da vidim kako se motocikl ponaša na dugim putovanjima, velikim brzinama, visokim temperaturama i brzim krivinama. Ono što se medjutim izdvaja je eventualno pritisak u gumama koji sam izabrao da putujem. Nazad 1.0 bar, napred 1.5 bar. U kombinaciji sa usijanim asfaltom posle određenog vremena vožnje na 160-180km/h dobiješ nazad 1.4 bar na 80C, a napred 1.7 bar na nepunih 60C...pritisak sam očekivao ali temperatura mi je bila zanimljiva informacija koju sam imao zbog fabričke opreme odn bluetooth ventila koji dolaze uz svu drugu opremu na motoru. Već prvog dana, kad sam krenuo iz Beograda temperatura je ozbiljno prelazila 40 stepeni i posle samo 30-ak minuta borbe sa vrelim vazduhom odlučujem da napravim pauzu na MOL-ovoj pumpi da se malo rashladim unutar uz rad klima uređaja. Nekako su se stvari okrenule u obrnutom smeru. Umesto da ovo bude test motora u uslovima izuzetne vrućine postalo je pitanje hoće li vozač uspeti stići do svoje planirane destinacije Autoput do Požege pokazao se kao odličan poligon za brzu vožnju na otvorenom putu. Posebno zato što sam vozio sa enduro kacigom što je praktično najteži scenario kada je aerodinamika u pitanju. Zanimljivo je da su najveće turbulencije bile između 100 i 130 km/h. Čim brzina pređe oko 140 km/h, vazduh postaje mirniji, a dovoljno je samo malo da se pomeriš unapred i praktično si potpuno iza vizira. Veliki doprinos tome daju bočni deflektori koje Voge ima već u fabričkoj opremi. Vizir nisam podizao ni jednom tokom celog puta, iako postoji mogućnost da se podigne gotovo deset-ak centimetara. Prilično sam siguran da bi u višem položaju gotovo potpuno eliminisao turbulencije u tom srednjem opsegu brzina. Isto tako bočne Kriega torbe nisu pravile nikakav problem niti wobling kao kod nekih drugih motora. Ne znam da li da napomenem da sam na drugom delu auto-puta testirao i koliko brzo može Voge 800 Rally i prilično se iznenadio kada sam video da je prilično lako dostigao neke veće brzine na nekih 7800 rpm i to sa skraćenim prenosom što je ujedno i jedna od stvari oko koje sam imao najveću dilemu kako će se pokazati na otvorenom putu. Umesto fabričkog lančanika od 46 zuba ugradio sam 50. Pitanje pre samog puta je bilo jednostavno. Da li ću izgubiti brzinu na autoputu? Odgovor je stigao vrlo brzo i ne samo da nisam izgubio gotovo ništa, već sam dobio mnogo više. Motor je postao življi pri manjim brzinama, mnogo bolje izlazi iz krivina, elastičniji je i prijatniji za vožnju.Veći deo autoputa vozio sam nešto brže preko 140km/h i nijednog trenutka nisam imao osećaj da agregat radi na granici mogućnosti. Delovalo je kao da još uvek ima sasvim dovoljno rezerve. Maltene mi je pokrenulo pitanje da li je fabrički zadnji lančanih sa 46 zuba dobar izbor!? Prava priča počinje kada se završi autoput i krene put ka Zlatiboru i Novoj Varoši. Tu sam zapravo prvi put imao dovoljno vremena da uporedim ovaj motocikl sa Tenerom 700 Rally koju sam vozio prethodne četiri godine. I upravo tu razlika postaje mnogo veća nego što tehničke specifikacije mogu da pokažu (osim što je već velika razlika na samom auto-putu u korist Voge-a i putne brzine koja je kod Tenere znatno manja). Na papiru je lako porediti broj konja, tehnički...ali način na koji motocikl razvija snagu, kako uliva poverenje i koliko prirodno ulazi u krivinu to ti ne piše ni u jednom katalogu niti nažalost današnji influenseri se time ne bave već koriste opšte i generalne komentare tipa: ’’Mnogo mi se sviđa ovaj motor’’ i to kažu za svaki motor koji probaju, jer verovatno ni oni nisu sigurni šta tačno pričaju... Naravno za detaljan test i razumevanje specifičnih razlika i razumevanje istih kad se promene parametri potrebni su sati provedeni u sedlu isto tako razumevanje šta koji deo na motoru doprinosi ali ne bih dalje o tome, jer i ja učim gotovo svaki dan nešto novo... Posle noćenja u Podgorici i izuzetnu domaćinsku podršku i atmosferu vlasnika ATV 4 me i prodajnog salona Voge-a Mirka Babovića, nisam imao nikakvu želju da što pre stignem u Plužine. Naprotiv, odlučio sam da jedan dan jednostavno poklonim sebi. Ono što najviše želim i volim je opuštena vožnja uz primorje. Kratke deonice uz duga stajanja. Kafa pored mora i bez ikakvog rasporeda i bez ikakve žurbe. Udisanje borova, mora i uživanje u osećaju slobode i plavetnila sa planinama u daljini. Mislim da upravo zbog tih trenutaka većina nas i vozi motocikle... Iako sam krenuo u obilazak zaliva na jednom mestu sam se prilično dugo zadržao uživajući te sam odlučio da se vratim nazad i pređem trajektom. Posle trajekta, na drugoj strani zaliva, vreme je pokazalo koliko planina ume da bude nepredvidiva. Prvo nekoliko kapi na viziru. Pa malo jača kiša koliko da se zapitam da li da navlačim kišno odelo. A onda pravi pljusak. Malo zastane pa opet jaka kiša. Nekoliko puta sam morao da stanem i jednostavno sačekam da prođe ono najgore. Bio je to jedan od onih dana kada nema smisla boriti se protiv prirode i vodom na magistrali. Samo prihvatiš njen ritam, nađeš gde ćeš da sačekaš i nastaviš kada ti ona to dozvoli. Sa druge strane baš to vremen i takve okolnosti su me primorale da stane na pravcu jedne kafane i da probam odličan domaći gulaš u konobi Dragaljska priča gde sam prolazio predhodnih godina više puta ali sam uvek rekao sebi , maaa...sledeći put. Sada su se okolnosti poklopile i sve preporuke sa moje strane da se zaustavite i probate nešto. Deonica od Nikšića prema Plužinama verovatno je jedna od onih koje možeš da voziš više puta i da ti svaki put bude jednako zanimljiva. Novi asfalt i brze pregledne krivine ali bez ikakve gužve. Savršena podloga. Jedna od onih deonica gde motor praktično sam traži još jednu krivinu i još jednu dok slušaš kako reži i razvlači obrtaje. Nailazim na manju grupu stranaca na putnim motorima i u dugačkoj levoj krivini ih pretičem sa unutrašnje strane uz pozdrav levom rukom i misao zašto su fabričke Pirelli STR gume odličan kompromis koji sve više vendora koriste taj izbor kao prvi fabrički. Voge 800 Rally takođe. Plužine jesu bile cilj ali ljudi su bili razlog. Ovo je druga godina zaredom da me organizatori pozivaju kao predavača. Prošle godine pričali smo o pripremi za reli, RoadBook i zameni gume na terenu. Ove godine glavna tema bila je podešavanje suspenzije, dok je radionica zamene guma ostala deo programa uz neki takmičarski karatker – ko će brže da zameni, a iznenadili bi se kada bi čuli koje vreme je bilo najbrže Posebno mi je drago što se iz godine u godinu okuplja sve više ljudi iz Srbije, ali i iz ostatka Evrope. Posle nekoliko minuta razgovora potpuno je nebitno ko odakle dolazi. Svi vrlo brzo počnu da pričaju istim ADV jezikom. Iskreno, nisam ni mogao da slutim koliko će sama radionica o podšavanju suspenzije biti svima zanimljiva i koliko će njih posle iste dolaziti do duboko iza ponoći svako sa svojim pitanjem i problemima da pokušam da im pomognem...ja sam i danas u neverici , a po rečima većine, izuzetno su mi zahvalni što sam im objasnio kao vozač na šta da obrate pažnju i sa primerima iz života pomogao većini da razumeju problematiku....Zaista sam još uvek pod utiskom ali mi je drago da sam mogao da podelim moje iskustvo i tehnike tokom svih ovih godina.... Osim pitanja : Da li možeš da pogledaš moj motor i podesiš suspenziju? , jedno od najčešćih pitanja bilo je: Kakav je Voge? To je bilo pitanje koje sam tih dana čuo verovatno više od bilo kog drugog. Odgovor nisam davao rečima, jer sam shvatio da već imam prve znake parandetoze i ukoliko budem svakom pojedinačno objašnjavao postoji velika mogućnost da se kući vratim sa manjem brojem zuba nego što sam došao. Umesto da odgovaram svakom pojedinačno i objašnjavam, jednostavno sam davao ključ da probaju i obaveštavao ih o isključenom ABS-u i traction kontroli. Više od dvadeset možda trideset ljudi provozalo je Voge DS 800 Rally tokom ADV Summit-a. Većina je sela sa određenom dozom rezerve, onako malo zbunjeno , malo začuđeno ali su se gotovo svi su se vratili sa klimanjem glave još na motoru u pokretu, onako u stilu ’’ne verujem’’, a najčešće pitanje posle skidanja kacige bilo je: "Šta je bre ovo!?" Ne zbog snage i ne zbog opreme. Već zbog toga koliko brzo motocikl uliva poverenje. Tokom tih nekoliko dana imao sam priliku da vozim BMW F900 GS, KTM 890 Adventure R, novu Teneru 700 Rally i obe verzije Kove 800 pro i Kove 800 Rally i još neke druge motore. Retko kada dobiješ priliku da sve te motocikle voziš praktično u istim uslovima. Zbog toga moj zaključak (ali i njihov što je još bitnije) nije nastao čitanjem specifikacija već je nastao vožnjom kao uostalom i svima drugima koji su motor probali tokom event-a. Za mene najveća vrednost Voge DS800 Rally nije to što je najbolji u jednoj stvari. Njegova najveća prednost je gotovo idealan Dual-Sport balans. Vrlo malo kompromisa, a mnogo situacija u kojima jednostavno radi ono što od njega očekuješ. Naravno, posebno bih naveo da nijedan motor nije savršen. Uostalom to sam se odvano uverio, a sada sam samo opet to i potvrdio. Ipak, ono što možemo da pričamo je što bolji komptromis koji nam trenutno odgovara i tu je nekako za mene ovaj Voge 800 Rally odlično pozicioniran, naravno uz sve prateće izmene , modifikacije i podešavanja koje sam prilagodio sebi, a ispostaviće se i drugima. Bez obzira na sve završene trke na kojima sam učestvovao poslednjih 12-13 godina, ne mislim da sam ja neki sad dobar vozač, jer sam vozio sa ljudima koji su za mene reper dobrog vozača poput Chirs Bircha, Kevin Gallasa, Stephane Peterhansela, Mike Widemana i taj nivo ne možeš da budeš kao vikend vozač. Ipak, ono što počinjem sve više da jasno shvatam jeste to da pričično dobar osećaj imam kako da pripremim motor tako da većini odgovara. Valjda sve ove godine eksperimentisanja na lošijim motorima mi je stvorilo tu perspektivu da razumem potrebnu sinergiju za dobar kompromis....ne znam, razmišljam na glas ali je svakako zanimljivo.... Elem, na asfaltu su Pirelli STR gume odlične. Na makadamu naravno da nisu najbolji izbor ali ok, opet neki kompromis ali za blato je potpuno druga priča. Na Sinjajevini sam spustio pritisak na oko 0,7 bara nazad pokušavajući da dobijem dodatni grip jer nas je kiša opet uhvatila. Pomoglo jeste ali fiziku ne možeš da prevariš. Posle nekoliko kilometara odličnog makadama koji me je povukao da ubrzam ritam stigla je blatnjava deonica i vrlo brzo prednji kraj ostaje bez oslonca. Naročito kada se spoji par kilometara finog makadama a onda naletiš na mekanu podlogu. Pad je bio praktično neizbežan ali srećom, bez ikakvih posledica i po mene i po motor. Nažalost, nisu svi tako srećno prošli. Bilo je i polomljenih kostiju konkretno ramena što nas opet podseti na rizik koji ovakve vožnje nose sa sobom... Inače, tokom Summita bilo je dosta padova iskrivljenih upravljača, polomljenih plastika, otkinutih nosača i pokidanih šrafova kao i problema sa elektronikom, pokidane dekle...To je jednostavno valjda nova realnost...Što je motocikl noviji, on je verovatno složeniji te postoji više stvari koje mogu da otkažu i to vrlo brzo i posle samo jednog pada usled loše procene terena ili lošijih materijala koji odmah popuste na prvom pardu. Posle Hellas Rally-ja, a sada i posle ovog putovanja, još više cenim jednostavna mehanička rešenja kao sajlu gasa ili druge komponente koje mogu da izdrže udarac. Motocikl koji će, čak i kada nekoliko puta završi na zemlji, jednostavno nastaviti dalje. I tu smatram da se Voge 800 Rally opet odlično pokazao jer sam mogao direktno da uporedim koliko sam puta pao sa Voge-a i osim hladnjaka koji je igrom slučaja pogodio baš kamen, ostale plastike, nosači, auspuh ili šrafovi su izuzetno podneli udarce. Sviđaju mi se mehanička rešenja koje se nalaze na Voge 800 Rally ali sam gotovo siguran da neka nova verzija ovog modela će biti sa više elektronike...ne znam, ja ću možda gledati da zadržim ovaj model ako mogu i budem u mogućnosti baš ovakav izgreban i sa polomljenim hladnjakom koji smo svi mi krpili na Hellas-u jer sam ga ja testirao i vozio, takmičio i uspešno završio. To ipak ima neku meni ličnu vrednost.... Kao i odlazak, ni povratak nije bio trka da što pre stignem kući ali je svakako bilo meni da uživam. Želeo dam da se ponovo vratim na nazad do zaliva ali nažalost nisam imaš više vremena te sam krenuo kraćim putem nazad. Od Plužina, Pivsko jezero i kanjon daje neverovatan užitak u zavojima na asfaltu koji odlično drži prosečen povremenim tunelima. Zatim granica MNE / BiH pa krivudavi put Foče i brzih deonica ka Višegradu. Tu spontano vidim ostalu ekipu koja se sa ADV Summit-a uputila ka Srbiji te nakon kratke pauze i ćevapa nastavljamo zajedno dalje ka Srbiji. Već ispred Zlatibora polako svako ide na svoju stranu, a ja dalje ka Divčibaru da gledam zalazak sunca i slušam cvrkut ptica... Sedam dana i 1.800 kilometara ali ovakva putovanja se nikada ne mere kilometrima. Mere se ljudima koje upoznaš i razgovorima koje zapamtiš. Putevima kojima ćeš želeti ponovo da prođeš ali i onim trenucima kada ugasiš motor, sedneš negde pored puta i shvatiš da ti u tom trenutku zaista ništa više nije potrebno. Upravo zbog toga želim ponovo da osetim tu ADV atmosferu, cvrkut ptica, slobodu izbora, dobre kafe i mirisa borova i mora.... Eto, rekoh da podelim sa vama. Miloš Dišković

Sedam dana, 1.800 kilometara. Moram da priznam da mi je ovo putovanje baš leglo. Ne zato što je bilo nešto spektakularno ili ekstremno. Naprotiv. Posle Hellasa, gde si sedam dana praktično u režimu preživljavanja i razmišljaš samo o sledećem kilometru, ovo mi je bilo potpuno drugačije iskustvo. Jednostavno i opušteno bez ikakvih obaveza i baš zato mi je prijalo... Nisam imao potrebu nigde da jurim i nisam imao potrebu da gledam vreme. Nisam imao potrebu da razmišljam o plasmanu već sam jednostavno sam seo na motor i rešio da uživam. Postoje putovanja čiji je cilj da stigneš na određenu destinaciju. A postoje i ona druga gde je destinacija zapravo samo izgovor da provedeš nekoliko dana na motoru, upoznaš nove ljude, vidiš neke nove predele i usput naučiš nešto novo i o motociklu i o sebi. Ovo je bilo upravo jedno takvo putovanje ka ovogodišnjem ADV Summit-u u Plužinama. Sedam dana i 1.800 kilometara, Srbija, BiH (tranzit), Crna Gora, more, planine, preko 40C, jaka kiša, makadam, asfalt i gotovo stotinu ljudi koji razmišljaju vrlo slično kada su motocikli u pitanju. Iako je krajnji cilj bio ADV Summit u Plužinama, od početka sam znao da ne želim samo da stignem tamo. Hteo sam da iskoristim svaki kilometar kako bih što bolje upoznao Voge DS800 Rally u uslovima u kojima će najveći broj vlasnika zapravo voziti. Zbog toga sam napravio možda pomalo neobičan izbor. Na motoru sam skinuo rally Excel točkove sa X-Grip gunmama i musevima i vratili fabričke Pirelli Scorpion STR gume i felne (realno skinuo je Stefan koji radi u ATV & Nautica ali ja eto kao pišem putopis pa kažem da sam ja. Ps. Hvala ti! ). Većina bi pre ovakvog puta odmah montirala ozbiljnije off-road gume. Ja ovog puta nisam. Jednostavno, najveći deo puta bio je asfalt, a želeo sam da vidim kako se motocikl ponaša na dugim putovanjima, velikim brzinama, visokim temperaturama i brzim krivinama. Ono što se medjutim izdvaja je eventualno pritisak u gumama koji sam izabrao da putujem. Nazad 1.0 bar, napred 1.5 bar. U kombinaciji sa usijanim asfaltom posle određenog vremena vožnje na većim putnim brzinama dobiješ nazad 1.4 bar na 80C, a napred 1.7 bar na nepunih 60C...pritisak sam očekivao ali temperatura mi je bila zanimljiva informacija koju sam imao zbog fabričke opreme odn bluetooth ventila koji dolaze uz svu drugu opremu na motoru. Već prvog dana, kad sam krenuo iz Beograda temperatura je ozbiljno prelazila 40 stepeni i posle samo 30-ak minuta borbe sa vrelim vazduhom odlučujem da napravim pauzu na MOL-ovoj pumpi da se malo rashladim unutar uz rad klima uređaja. Nekako su se stvari okrenule u obrnutom smeru. Umesto da ovo bude test motora u uslovima izuzetne vrućine postalo je pitanje hoće li vozač uspeti stići do svoje planirane destinacije Autoput do Požege pokazao se kao odličan poligon za brzu vožnju na otvorenom putu. Posebno zato što sam vozio sa enduro kacigom što je praktično najteži scenario kada je aerodinamika u pitanju. Zanimljivo je da su najveće turbulencije bile između 100 i 130 km/h. Čim brzina pređe oko 140 km/h, vazduh postaje mirniji, a dovoljno je samo malo da se pomeriš unapred i praktično si potpuno iza vizira. Veliki doprinos tome daju bočni deflektori koje Voge ima već u fabričkoj opremi. Vizir nisam podizao ni jednom tokom celog puta, iako postoji mogućnost da se podigne gotovo deset-ak centimetara. Prilično sam siguran da bi u višem položaju gotovo potpuno eliminisao turbulencije u tom srednjem opsegu brzina. Isto tako bočne Kriega torbe nisu pravile nikakav problem niti wobling kao kod nekih drugih motora. Ne znam da li da napomenem da sam na drugom delu auto-puta testirao i koliko brzo može Voge 800 Rally i prilično se iznenadio kada sam video da je prilično lako dostigao neke veće putne brzine na nekih 7800 rpm i to sa skraćenim prenosom što je ujedno i jedna od stvari oko koje sam imao najveću dilemu kako će se pokazati na otvorenom putu. Umesto fabričkog lančanika od 46 zuba ugradio sam 50. Pitanje pre samog puta je bilo jednostavno. Da li ću izgubiti brzinu na autoputu? Odgovor je stigao vrlo brzo i ne samo da nisam izgubio gotovo ništa, već sam dobio mnogo više. Motor je postao življi pri manjim brzinama, mnogo bolje izlazi iz krivina, elastičniji je i prijatniji za vožnju. Veći deo autoputa vozio sam nešto preko 140km/h i nijednog trenutka nisam imao osećaj da agregat radi na granici mogućnosti. Delovalo je kao da još uvek ima sasvim dovoljno rezerve. Maltene mi je pokrenulo pitanje da li je fabrički zadnji lančanih sa 46 zuba dobar izbor!? Prava priča počinje kada se završi autoput i krene put ka Zlatiboru i Novoj Varoši. Tu sam zapravo prvi put imao dovoljno vremena da uporedim ovaj motocikl sa Tenerom 700 Rally koju sam vozio prethodne četiri godine. I upravo tu razlika postaje mnogo veća nego što tehničke specifikacije mogu da pokažu (osim što je već velika razlika na samom auto-putu u korist Voge-a i putne brzine koja je kod Tenere znatno manja). Na papiru je lako porediti broj konja, tehnički...ali način na koji motocikl razvija snagu, kako uliva poverenje i koliko prirodno ulazi u krivinu to ti ne piše ni u jednom katalogu niti nažalost današnji influenseri se time ne bave već koriste opšte i generalne komentare tipa: ’’Mnogo mi se sviđa ovaj motor’’ i to kažu za svaki motor koji probaju, jer verovatno ni oni nisu sigurni šta tačno pričaju... Naravno za detaljan test i razumevanje specifičnih razlika i razumevanje istih kad se promene parametri potrebni su sati provedeni u sedlu isto tako razumevanje šta koji deo na motoru doprinosi ali ne bih dalje o tome, jer i ja učim gotovo svaki dan nešto novo... Posle noćenja u Podgorici i izuzetnu domaćinsku podršku i atmosferu vlasnika ATV 4 me i prodajnog salona Voge-a Mirka Babovića, nisam imao nikakvu želju da što pre stignem u Plužine. Naprotiv, odlučio sam da jedan dan jednostavno poklonim sebi. Ono što najviše želim i volim je opuštena vožnja uz primorje. Kratke deonice uz duga stajanja. Kafa pored mora i bez ikakvog rasporeda i bez ikakve žurbe. Udisanje borova, mora i uživanje u osećaju slobode i plavetnila sa planinama u daljini. Mislim da upravo zbog tih trenutaka većina nas i vozi motocikle... Iako sam krenuo u obilazak zaliva na jednom mestu sam se prilično dugo zadržao uživajući te sam odlučio da se vratim nazad i pređem trajektom. Posle trajekta, na drugoj strani zaliva, vreme je pokazalo koliko planina ume da bude nepredvidiva. Prvo nekoliko kapi na viziru. Pa malo jača kiša koliko da se zapitam da li da navlačim kišno odelo. A onda pravi pljusak. Malo zastane pa opet jaka kiša. Nekoliko puta sam morao da stanem i jednostavno sačekam da prođe ono najgore. Bio je to jedan od onih dana kada nema smisla boriti se protiv prirode i vodom na magistrali. Samo prihvatiš njen ritam, nađeš gde ćeš da sačekaš i nastaviš kada ti ona to dozvoli. Sa druge strane baš to vremen i takve okolnosti su me primorale da stane na pravcu jedne kafane i da probam odličan domaći gulaš u konobi Dragaljska priča gde sam prolazio predhodnih godina više puta ali sam uvek rekao sebi , maaa...sledeći put. Sada su se okolnosti poklopile i sve preporuke sa moje strane da se zaustavite i probate nešto. Deonica od Nikšića prema Plužinama verovatno je jedna od onih koje možeš da voziš više puta i da ti svaki put bude jednako zanimljiva. Novi asfalt i brze pregledne krivine ali bez ikakve gužve. Savršena podloga. Jedna od onih deonica gde motor praktično sam traži još jednu krivinu i još jednu dok slušaš kako reži i razvlači obrtaje. Nailazim na manju grupu stranaca na putnim motorima i u dugačkoj levoj krivini ih pretičem sa unutrašnje strane uz pozdrav levom rukom i misao zašto su fabričke Pirelli STR gume odličan kompromis koji sve više vendora koriste taj izbor kao prvi fabrički. Voge 800 Rally takođe. Plužine jesu bile cilj ali ljudi su bili razlog. Ovo je druga godina zaredom da me organizatori pozivaju kao predavača. Prošle godine pričali smo o pripremi za reli, RoadBook i zameni gume na terenu. Ove godine glavna tema bila je podešavanje suspenzije, dok je radionica zamene guma ostala deo programa uz neki takmičarski karatker – ko će brže da zameni, a iznenadili bi se kada bi čuli koje vreme je bilo najbrže Posebno mi je drago što se iz godine u godinu okuplja sve više ljudi iz Srbije, ali i iz ostatka Evrope. Posle nekoliko minuta razgovora potpuno je nebitno ko odakle dolazi. Svi vrlo brzo počnu da pričaju istim ADV jezikom. Iskreno, nisam ni mogao da slutim koliko će sama radionica o podšavanju suspenzije biti svima zanimljiva i koliko će njih posle iste dolaziti do duboko iza ponoći svako sa svojim pitanjem i problemima da pokušam da im pomognem...ja sam i danas u neverici , a po rečima većine, izuzetno su mi zahvalni što sam im objasnio kao vozač na šta da obrate pažnju i sa primerima iz života pomogao većini da razumeju problematiku....Zaista sam još uvek pod utiskom ali mi je drago da sam mogao da podelim moje iskustvo i tehnike tokom svih ovih godina.... Osim pitanja : Da li možeš da pogledaš moj motor i podesiš suspenziju? , jedno od najčešćih pitanja bilo je: Kakav je Voge? To je bilo pitanje koje sam tih dana čuo verovatno više od bilo kog drugog. Odgovor nisam davao rečima, jer sam shvatio da već imam prve znake parandetoze i ukoliko budem svakom pojedinačno objašnjavao postoji velika mogućnost da se kući vratim sa manjem brojem zuba nego što sam došao. Umesto da odgovaram svakom pojedinačno i objašnjavam, jednostavno sam davao ključ da probaju i obaveštavao ih o isključenom ABS-u i traction kontroli. Više od dvadeset možda trideset ljudi provozalo je Voge DS 800 Rally tokom ADV Summit-a. Većina je sela sa određenom dozom rezerve, onako malo zbunjeno , malo začuđeno ali su se gotovo svi su se vratili sa klimanjem glave još na motoru u pokretu, onako u stilu ’’ne verujem’’, a najčešće pitanje posle skidanja kacige bilo je: "Šta je bre ovo!?" Ne zbog snage i ne zbog opreme. Već zbog toga koliko brzo motocikl uliva poverenje. Tokom tih nekoliko dana imao sam priliku da vozim BMW F900 GS, KTM 890 Adventure R, novu Teneru 700 Rally i obe verzije Kove 800 pro i Kove 800 Rally i još neke druge motore. Retko kada dobiješ priliku da sve te motocikle voziš praktično u istim uslovima. Zbog toga moj zaključak (ali i njihov što je još bitnije) nije nastao čitanjem specifikacija već je nastao vožnjom kao uostalom i svima drugima koji su motor probali tokom event-a. Za mene najveća vrednost Voge DS800 Rally nije to što je najbolji u jednoj stvari. Njegova najveća prednost je gotovo idealan Dual-Sport balans. Vrlo malo kompromisa, a mnogo situacija u kojima jednostavno radi ono što od njega očekuješ. Naravno, posebno bih naveo da nijedan motor nije savršen. Uostalom to sam se odvano uverio, a sada sam samo opet to i potvrdio. Ipak, ono što možemo da pričamo je što bolji komptromis koji nam trenutno odgovara i tu je nekako za mene ovaj Voge 800 Rally odlično pozicioniran, naravno uz sve prateće izmene , modifikacije i podešavanja koje sam prilagodio sebi, a ispostaviće se i drugima. Bez obzira na sve završene trke na kojima sam učestvovao poslednjih 12-13 godina, ne mislim da sam ja neki sad dobar vozač, jer sam vozio sa ljudima koji su za mene reper dobrog vozača poput Chirs Bircha, Kevin Gallasa, Stephane Peterhansela, Mike Widemana i taj nivo ne možeš da budeš kao vikend vozač. Ipak, ono što počinjem sve više da jasno shvatam jeste to da pričično dobar osećaj imam kako da pripremim motor tako da većini odgovara. Valjda sve ove godine eksperimentisanja na lošijim motorima mi je stvorilo tu perspektivu da razumem potrebnu sinergiju za dobar kompromis....ne znam, razmišljam na glas ali je svakako zanimljivo.... Elem, na asfaltu su Pirelli STR gume odlične. Na makadamu naravno da nisu najbolji izbor ali ok, opet neki kompromis ali za blato je potpuno druga priča. Na Sinjajevini sam spustio pritisak na oko 0,7 bara nazad pokušavajući da dobijem dodatni grip jer nas je kiša opet uhvatila. Pomoglo jeste ali fiziku ne možeš da prevariš. Posle nekoliko kilometara odličnog makadama koji me je povukao da ubrzam ritam stigla je blatnjava deonica i vrlo brzo prednji kraj ostaje bez oslonca. Naročito kada se spoji par kilometara finog makadama a onda naletiš na mekanu podlogu. Pad je bio praktično neizbežan ali srećom, bez ikakvih posledica i po mene i po motor. Nažalost, nisu svi tako srećno prošli. Bilo je i polomljenih kostiju konkretno ramena što nas opet podseti na rizik koji ovakve vožnje nose sa sobom... Inače, tokom Summita bilo je dosta padova iskrivljenih upravljača, polomljenih plastika, otkinutih nosača i pokidanih šrafova kao i problema sa elektronikom, pokidane dekle...To je jednostavno valjda nova realnost...Što je motocikl noviji, on je verovatno složeniji te postoji više stvari koje mogu da otkažu i to vrlo brzo i posle samo jednog pada usled loše procene terena ili lošijih materijala koji odmah popuste na prvom pardu. Posle Hellas Rally-ja, a sada i posle ovog putovanja, još više cenim jednostavna mehanička rešenja kao sajlu gasa ili druge komponente koje mogu da izdrže udarac. Motocikl koji će, čak i kada nekoliko puta završi na zemlji, jednostavno nastaviti dalje. I tu smatram da se Voge 800 Rally opet odlično pokazao jer sam mogao direktno da uporedim koliko sam puta pao sa Voge-a i osim hladnjaka koji je igrom slučaja pogodio baš kamen, ostale plastike, nosači, auspuh ili šrafovi su izuzetno podneli udarce. Sviđaju mi se mehanička rešenja koje se nalaze na Voge 800 Rally ali sam gotovo siguran da neka nova verzija ovog modela će biti sa više elektronike...ne znam, ja ću možda gledati da zadržim ovaj model ako mogu i budem u mogućnosti baš ovakav izgreban i sa polomljenim hladnjakom koji smo svi mi krpili na Hellas-u jer sam ga ja testirao i vozio, takmičio i uspešno završio. To ipak ima neku meni ličnu vrednost.... Kao i odlazak, ni povratak nije bio trka da što pre stignem kući ali je svakako bilo meni da uživam. Želeo dam da se ponovo vratim na nazad do zaliva ali nažalost nisam imaš više vremena te sam krenuo kraćim putem nazad. Od Plužina, Pivsko jezero i kanjon daje neverovatan užitak u zavojima na asfaltu koji odlično drži prosečen povremenim tunelima. Zatim granica MNE / BiH pa krivudavi put Foče i brzih deonica ka Višegradu. Tu spontano vidim ostalu ekipu koja se sa ADV Summit-a uputila ka Srbiji te nakon kratke pauze i ćevapa nastavljamo zajedno dalje ka Srbiji. Već ispred Zlatibora polako svako ide na svoju stranu, a ja dalje ka Divčibaru da gledam zalazak sunca i slušam cvrkut ptica... Sedam dana i 1.800 kilometara ali ovakva putovanja se nikada ne mere kilometrima. Mere se ljudima koje upoznaš i razgovorima koje zapamtiš. Putevima kojima ćeš želeti ponovo da prođeš ali i onim trenucima kada ugasiš motor, sedneš negde pored puta i shvatiš da ti u tom trenutku zaista ništa više nije potrebno. Upravo zbog toga želim ponovo da osetim tu ADV atmosferu, cvrkut ptica, slobodu izbora, dobre kafe i mirisa borova i mora.... Eto, rekoh da podelim sa vama. Miloš Dišković

Za optimalne performasne - da, posle uklanjanja katalizatora jako je poželjno da upeglaš i ECU

Užas.... Sledeće će verovatno biti ograničenje kubikaže i snage, a odmah posle samo opcija sa baterijom... Ironično, još je i dobro što još uvek nismo u EU pa možemo da ostarimo na ovim proverenim starim agregatima i da se šepurimo po planinama i nacionalnim parkovima sa motorima koji se čuju jer smo skinuli katalizator. Ipak, samo je pitanje kada će da se stegne obruč ''zelenih'' i kod nas....

To ogibljenje na 450-ici ubija kako je dobro....

Brate mili....

''Uopšteno, odziv gasa je lepši na Tuareg nego na novoj Teneri (igrom slučaja, stara T700 sa gasom na sajlu mi se jako, jako sviđala što se ovog tiče. Usrali su elektronikom, za sada). Ovde ne mislim na isporuku snage već prosto na osećaj i povezanost desnog zgloba sa onim što agregat isporučuje.'' Tačno sam znao da će da sjebu i to malo što je bilo perfektno napravljeno.... I to je tačno ono o čemu sada pričam da mi je jako svidja na novom Voge 800 Rally....ne može elektronika da ostavi ''taj osećaj'' direktnosti sajle.... Voleo bih da uporedimo nekad i nekako Touareg / Tenere Rally / Voge Rally Ja sam apsolutno iznenadjen Voge 800 Rally modelom i šta sve dolazi fabrički kao i šta može motor.

Zadovoljstvo mi je da podelim ovaj video / podcast ovde jer sumira sve ono što u poslednjih godina delim sa ljudima koje interesuje Rally-Raid i takođe se nadam da će ovaj video i moje iskustvo sa ovogodišnjeg Hellasa 2026 biti inspiracija pojedinim budućim takmičarima ili turistima koji žele da vide ili osete deo trkače atmosfere u narednim događajima. Ovaj video se samo dalje naslanja na ono što sam započeo pre par godina da aktivno promoviše rally sport u Srbiji. Uživajte.