Individualno možeš da voziš koliko hoćeš dokle god te ne uhvate u EU. A i kad te uhvate niko ne može da ti zabrani da nastaviš da voziš i da plaćaš kazne. Možda negde u nekoj državi osim ponovljenih prekršaja i kazni može privremeno da budeš sankcionisan ali opet možeš da nastaviš da plaćaš kazne ako te uhvate. Ovo što sam napisao je moja predpostavka i ne znači da je tako - nemam iskustva. Kod nas definitivno možeš da voziš sam, bar još uvek....

Obožavam ove formuske diskusije Predpostavio sam da tema može uvak lako da sklizne čim se produbi diskusija te zam zato i napisao da sam vrlo pažljiv u komentarisanju Elem, ne znam kako si to uhvatio ali znam jedno ''šta se babi snilo...'' Pročitaj još jednom pažnjivo temu i komentare i pokušaj da proceniš gde se tačno menja ton i tema i njena diskusija za onoga od čega smo krenuli.... Kad budeš obratio pažnju shvatićeš o čemu ''postavljač teme'' ond moja malenkost objašnjava, a na osnovu kakvog komentara dolazimo u navedenu diskusiju. Dakle, ajde još jednom da pokušamo da objasnimo....u jednom trenutku pokreće se komentar da je sve to lepo ali da ''zeleni'' dolaze i da je samo pitanje kad će i kod nas da bude zabranjena dalja vožnja. U tom trenutku diskusija menja ton odn fokus teme i sa atmosfere utisaka sa vožnje počinjemo da debatujemo šta će biti kada više ne možemo slobodno da vozimo motore bilo ko od nas. Dalje ''postavljač teme'' objašnjava da poslednjih 15-ak godina u Grenoblu (ali i šire) gde on radi situacija je takva da su ljudi počeli da prodaju motore zbog pritisaka ''zelenih'' i da isti princip se ponavlja i u DACH zoni kao i u Sloveniji i Italiji....zatim fokus teme prelazi na sistematsko rešavanje tog problema ili bar kako moe na njega da se utiče dugoročno, strateški gde se pominje odgovornost grupe ali i pojedinaca. ''Postavljač teme'' ne vidi pametnije rešenje , a na osnovu svih godina u nazad i komunikacije sa vozačima / takmičarima / rekreativcima iz EU kako adresirati taj problem ili kako ga bar spremno dočekati. Zaključak''postavljača teme'' je da osim sistematskog pristupa da u toku narednog perioda od par godina individualni pristup će imati mnogo manje ili maltene nikakvog efekta na zatvaranje puteva ukoliko se organizacija ne ukrupni i ne poveže sa lokalnom samoupravom i lokalnim stanovništvom kao i opštinama gde god je vožnja jer je to jedini način da u narednim godinama se prenese poruka da bajkeri odn ljudi koji voze motore nisu štetni za šume već da imaju razumevanje i poštovanje lokaliteta gde dolaze i da odgovorno žele da se ponašaju ili čak da pomognu poput nekih akcija koje radimo u gradovima. @Gajo Sevojno Da li sam možda uspeo da približim diskusiju i objasnim na možda bolji način? ''Postavljač teme'' je Miloš Dišković aka baltrekk

Uvek ima pojedinaca koji vole da se dokažu u ''akciji'' i da skrenu pažnju najviše na sebe ali je najsistematičniji način ovaj koji sam opisao. Onog trenutka kad imaš opštinu na svojoj strani ili bilo koju drugu lokalnu samoupravu koja o nečemu službeno je zadužena i koja razume širi kontekst stvari su znatno drugačije....

Kad kažem organizovana vožnja mislim u smislu da taj ko je organizovao poznaje lokalce i održava kontakt sa njima. Dakle, postoji neko u toj organizaciji ko poznaje lokalce i oni poznaju njega i ako ništa drugo razumeju kontekst šta se to dešava i koji su to ljudi koji dolaze kao i gde će se kretati. Dobar primer su sledeći eventi kao organizovane vožnje ili trke: ADV Summit MNE, Dinaric Rally, Hellas Rally , Bosnia Rally, SORE itd.... Dakle organizator je u stalnom kontaktu sa lokalnim stanovništvom, lokalnom upravom i ima podršku grada , opštine, stanovništva i u tom smislu svi zajedno se pomažu i podržavaju, jer razumeju širi kontekst eventa.

Razumem šta pričaš.... Neke moje kolege sa kojima radim u Grenoblu su pre par godina morali da prodaju svoje enduro motore koje su imali godinama jer su ''zeleni'' dodatno proglasili još više ''zelenih'' zona i direktno im onemogućili dalju upotrebu i bilo kakvu vožnju....sad da ne budem pogrešno shvaćen jer je ovo uvek osetljiva tema. Kod nas još nije takva situacija, a kad će i da li će biti je samo prostor za dalju spekulaciju. Ipak, ili bar što se u našem slučaju tiče, čini mi se da je jedno od rešenja da imamo legalnu organizaciju poput SORE npr pod kojim ćemo i održavati i promovisati jednu kulturu uređene vožnje , a to je jedno potpuno normalno i kulturno ponašanje i uvažavanje (svakog pešaka, seljaka, turistu...) gde se uspori kada se ulazi u naseljeno područje i sa osmehom se otpozdravi svaki od njih. Isto tako u nekoj bližoj budućnosti se mogu organizovati neke vožnje ili akcije čišćenja , pošumljavanja, (akcije kao što svake godine ima dedamrazijada gde se pokazuje solidarnost nas vozača u gradu) ili čak uključivanja u lokalnu zajednicu i razumevanje obe strane šta mogu da doprinesu te održavanja zdravih relacija. Verujem da sada ovo može zvučati utopijski ali stvaranje takve kulture ne može se izgraditi preko noći već samo doslednim ponašanjem kroz vreme. Onda opet, ako se pojavi neko ko radi drugačije da li je to neki stranac ili neko ko jednostavno ne poštuje prirodu ili lokalce na taj ''univerzalni jezik'' to se onda odmah prilepi za sve ostale i odmah se generalizuje kako eto ''oni'' to rade.... Da ne širim temu, jer ovaj format diskusije je uvek limitiran, ali jedino kroz uređenu (SORE, Enduroam....itd) i organizovanu grupnu vožnju uz apsolutno poštovanje i prirode i lokalaca može se izgraditi neko poverenje koje opet ne može preko noći a brzo se uruši kada neki pojedinac odstupi od takvog ponašanja. Svakako je dobro da pričamo o tome , pišemo, osvestimo i utičemo na svakog od nas posebno na one koji rade drugačije ili nemaju osećaj kako bi trebalo ne bi li svako od nas poneo individualnu odgovornost kada sedne na motor.

Jel su bile neke zeznute deonice ili je bilo ok?

Još par fotki sa izvlačenja

Bio je Ilija na GS-u i izvlačili smo ga, gurali i vukli ali se to na snimku ne vidi i na kraju je čovek morao da odustane....možda Hobby clasa je lakša ne znam ali Adventure ume da bude izuzetno zahtevna u određenim delovima pogotovo ako imas tkz 50/50 gume. Iskreno mislim da je grupa od 3 motora minimum neophodna, ali sam nikako, 'nako prijateljski savet ako želiš da izdvojeno vreme pametno iskoristiš

@BSeiz Hvala ti na svom doprinosu temi Definitivno ima članova foruma koji su ili bili ili ih interesuje kako je bilo A što se noćne vožnje tiče, veruj mi da ćeš prepričavati do kraja života sa osmehom

Pošalji mi email.

SORE_2026_Sept_ADV_MOD_v3_corrected.gpx @Blackened evo ga. Napomena: Samo bitno - nikad ne idite sami da vozite trek.

Napomena: Ne idite sami da vozite trek SORE_2026_Sept_ADV_MOD_v3_corrected.gpx

SORE_2026_Sept_ADV_MOD_v3_corrected.gpx Evo ga #SORE V_ Adventure sekcija 2026

Mislim da su ovo super video primeri ako ćete da oživite tekst zvukom i slikom ali i komentara da razumete kakva je atmosfera bila na vožnji :d :d

Mislim da su ovo super video primeri ako ćete da oživite tekst zvukom i slikom ali i komentara da razumete kakva je atmosfera bila na vožnji :d :d

Saglasan da ako nisi na društvenim mrežama skoro da ne nemoguće da se informišeš kako treba. Baš zato sam i rešio da nešto napišem, koliko god bilo teško, to napisano uvek ostane i nekako ljudi pronađu info ako ih interesuje. Iskreno se i ja nadam da će u sledećoj godini biti više sličnih objava naročito i od drugih članova

Odlično napisano i hvala ti što si se uključio da objasniš!

Ina nešto samo da pogledamo i da se podsetimo

Iskreno ne znam ali možeš pitati ljude is SORE-a pa će ti reći šta sve imaš uračunato u kotizaciju. Ja mogu da pomognem malo oko offroad tehnika vožnje

Hvala ti veliko dragi moj @BusMan! Izgleda da nije do mene već sam tako rođen

Pre neki dan pogledam u nadi da ću nešto naći i gle čuda - ništa.... Najveće Adventure / Enduro okupljanje u Srbiji a ni traga ni glasa na najvećem moto-forumu. Odlučim da nešto sastavim i podelim sa vama jer smatram da je bitno da ostane negde zabeleženo, ne što nas je bilo preko 120 učesnika na vožnji, već sam potpuno uveren da će novim članovima foruma, onim koji traže ovakav sadržaj biti drago da pročitaju kako je izgledao SORE V ove godine. Dakle, peti Sector Off Road Experience, poznatiji kao #SORE V okupio je na Tari više od 120 učesnika. Pred nama su bila tri dana vožnje, druženja i izazova, a već prvo veče donelo je priču koju ćemo dugo pamtiti i po čemu je ova verzija posebna a to je bila prva noćna adventure vožnja organizovana u Srbiji. Startovali smo u petak oko devet uveče. Vožnja nije imala takmičarski karakter, mada je, naravno, bilo trenutaka kada bi nas poneo teren i kada bi ruka sama poželela da doda malo gasa. Ekpia od laganih hard enduro mašina do velikih adventure motora, teških preko dvesta kilograma. Jednako različito bilo je i iskustvo ljudi za njihovim upravljačima. Prvi deo trase vodio je relativno ravnim makadamom. Cela ruta bila je duga dvadesetak kilometara. Zvuči kao kratka večernja vožnja, ali kiša koja je tog dana padala značajno je promenila uslove na terenu ili bar posebno u poslednjoj trećini trase gde nas je dočekao zahtevan šumski put. Rastresita zemlja, krupno kamenje i mokra, izuzetno klizava podloga. Sve to noću, kada putanju biraš u svetlu farova, a svaki gubitak ravnoteže na motoru odnosi još malo snage. Podizanje motora, pokušaj polaska, proklizavanje, pa sve iz početka...dakle nije ništa nedostajalo Teško je danas proceniti da li je ta deonica bila duga kilometar ili dva. Onima koji su se na njoj borili sa motorima sigurno je delovala mnogo duže. Rekao bih da se dužina same vožnje u tom trenutkiu merila koliko si puta podigao motor ili koliko si puta nekom pomogao da izvuče i sebe i motor. Kada je deo nas na čelu grupe uspeo da izađe na ravniji deo, okrenuli smo se i vratili da pomognemo ljudima koji su ostali ispod. Neki vozači već su bili potpuno iscrpljeni. Ljudi iz ekipa Sector Off Road Experience, Enduroam i Wrong Way Riders, zajedno sa drugim učesnicima, pomagali su da i vozači i motocikli savladaju tu deonicu. Gde je bilo potrebno, iskusniji su izvozili tuđe motore do lakšeg terena. Ono što je zamišljeno kao lagana noćna vožnja u jednom trenutku počelo je da liči na akciju izvlačenja. Tada je najvažnije postalo da pomognemo jedni drugima i da se svi vratimo u kamp. Kiša je nekim učesnicima ovu vožnju učinila mnogo težom nego što su očekivali. Bilo je ozbiljnog napora i trenutaka kada je ljudima ponestajalo snage. Ali upravo to vraćanje po druge, preuzimanje tuđeg motora i zajednički izlazak sa teškog dela ostali su među najupečatljivijim sećanjima te večeri. Ceo karavan vratio se oko jedan iza ponoći, otprilike četiri sata posle starta. Tako je počeo SORE V na Tari. Već prve noći imali smo priču koju sam vrlo siguran ćemo prepričavati u narednom periodu, a nekima ce ostati pa…verovatno dozivotno u secamju. Subota je bila rezervisana za dnevnu vožnju, sa tri različite ture. Adventure je bila najduža i najzahtevnija. Hobby je nudila nešto kraću trasu, sa izostavljenim težim deonicama, za ljude koji postepeno ulaze u svet adventure vožnje. A za one koji su želeli da uživaju u asfaltu i predelima zapadne Srbije, postojala je Touring tura kao i svake godine. Ove godine Adventure i Hobby trase bile su znatno više razdvojene i poklapale su se samo u pojedinim delovima. Prvo je krenula Hobby grupa, dok je nas desetak iz Wrong Way Riders ekipe odlučilo da pođe praktično poslednje. Na brifingu nam je Nebojša najavio da će prvih pedesetak kilometara, do ručka, biti podjednako zahtevno kao preostalih sto. Vrlo brzo smo razumeli šta je time mislio. Dočekali su nas klizavo kamenje, duboki kanali i uski šumski prolazi. Na pojedinim zahtevnijim mestima već su se stvarale gužve. Tu dolazi do izražaja ono što bih izdvojio kao jedan od prepoznatljivih delova SORE-a izbor terena. Trase koje pripremaju Nebojša i Dušan iz Sektor Endura prošarane su single trail deonicama, uskim stazama koje traže preciznost i pažljiv izbor putanje. Ono što na laganom hard enduro motoru može biti relativno jednostavan prolaz, na adventure motociklu od preko dvesta kilograma postaje sasvim ozbiljan zadatak. Posebno kada gume nisu dovoljno prilagođene takvoj podlozi. Moraš da zastaneš, pogledaš teren i odlučiš: kojom stranom da prođeš, u kom stepenu prenosa, sa koliko gasa i kojom brzinom. Svaki takav izbor utiče na to koliko ćeš se namučiti. Meni lično, a znam i drugim učesnicima je baš ta kombinacija terena bila posebno zanimljiva, jer takve deonice danas ne vozimo često. Mene su podsetile su me na vreme Xross Challenge-a, kada sam jednu godinu vozio Hobby, odnosno C klasu, na Suzukiju DR-Z 400 E i ni tada motor nije bio idealan za tu namenu, ali bio je ono što sam imao i danas prepričava se to učestvovanje kada sam iz Zaječara došao do Tare da učestvujem na hard-enduro trci posle se vratio nazad. Elem, da se vratimo na ovogodišnji SORE.... teren je bio takav da su se stalno smenjivali delovi na kojima možeš da uhvatiš ritam i oni koji traže da usporiš i razmisliš o svakom narednom metru. Za vozače sa manje iskustva na uskim šumskim stazama, naročito na gumama tipa 50:50, pojedini prolazi bili su veoma zahtevni. Tako je prvih pedesetak kilometara za našu ekipu dobilo poseban ritam. Vozimo nekoliko kilometara, stanemo, pomognemo nekome da savlada težak deo, pa nastavimo. Usput razgovor, razmena iskustava, smeh i dobro raspoloženje. Tu želim posebno da zahvalim celoj Wrong Way Riders ekipi. Ljudi su nesebično pomagali gde god su mogli. Naša odluka da krenemo poslednji ispala je korisna i za druge vozače, jer smo nailazili upravo tamo gde je nekome bila potrebna pomoć. A meni je nešto baš takva vožnja izuzetno prijala jer posle dugo vremena, pažnju su mi podjednako držali i teren i ljudi sa kojima ga prolazim. Bilo je zadovoljstva u dobro izvezenoj deonici, ali i u tome da zajedno rešimo neki problem, pomognemo drugom vozaču i nastavimo dalje uz šalu. I kada malo bolje razmislim....to su trenuci u kojima se gradi prijateljstvo za ceo život....onda kad stvari ne idu kako si ti planirao ali se nadje neko ko razume i želi da ti pomogne...šta ima bolje u životu od toga!? To je pravi Adventure spirit...ono zbog čega većina nas vozimo i poštujemo jedni druge.... U tom nekom ritmu stigli smo do ručka. Prvih pedesetak kilometara već nam je dalo mnogo toga za prepričavanje, a posle ručka ostalo nam je još oko sto kilometara vožnje. Vrlo brzo naišli smo na još jednu zahtevnu deonicu, sa zaokretom od gotovo sto osamdeset stepeni. Ponovo se napravio red vozača. Posle pauze svi smo krenuli malo opuštenije, ali popodne je već odmicalo i tu sam odlučio da nastavim malo brže svojim tempom i da uhvatim grupu koji su bili ispred mene. Bilo mi je jasno da ćemo, ako nastavimo uz toliko zadržavanja, preostali deo trase teško završiti pre mraka. Uhvatio sam dobar ritam i postepeno sustigao vozače na čelu. Napred su bili Dušan Blagojević, Enduroam ekipa, Relja, Jolo i svi ostali. Na otvorenijim deonicama tempo je postao življi, a kod mene se, a verujem i kod Dušana Blagojevića probudio i onaj takmičarski osećaj. Posebno mi je ostao u sećanju deo na kojem smo Dušan i ja prvi put imali priliku da duže vozimo zajedno po brzim makadamima i da pokažemo jedan drugom šta možemo. Meni je taj trenutak lično predstavljao veliko zadovoljstvo. Imao sam utisak da smo obojica čekali priliku godinama da nam se poklope put, tempo i trenutak da zajedno vozimo. Dušanovo prisustvo davalo mi je dodatni fokus i podsticaj. Vozili smo intenzivno, dugo držali izuzetno jak ritam i ja sam u toj deonici zaista uživao, a verujem i Dušan takođe. Svaka krivina je bila uklizavanje na kočenju i potom vrlo brzo izvlačenje uz pun gas i jako proklizavanje zadnjeg točka. Onaj koji se u tom trenutku našao iza mogao je samo da se moli da ne bude pogođen nekim kamenom sa makadama koji smo nesebično delili. On na njegov CF Moto MT450 kojim je vozio Romaniacs, a ja na Voge 800 Rally sa kojim sam ove godine uspešno završio Hellas i Dinaric Rally. Definitivno jedan trenutak koji se ne dešava u Srbiji gde dva vozača testiraju granice i sebe i motora na likanim putevima i makadamima U kamp sam se vratio prepun pozitivnih utisaka. Tokom jednog dana prošli smo veoma raznovrstan teren. Na svom Vogeu 800 Rally našao sam se i na deonicama koje sam verovatno ne bih birao za vožnju. Neki delovi podsetili su me na blažu verziju onoga što povezujem sa hard endurom na velikim motociklima i Romaniacsom. Iako takav teren nije moj prvi izbor, ponovo sam otkrio koliko uživam u tehničkom izazovu koji donosi. Na teškom motociklu moraš pažljivo da razumeš podlogu: koliko guma može da prenese snage, gde ima prijanjanja, koliko zaleta treba sačuvati i kojom putanjom proći. Ponekad mala promena pravca ili načina na koji dodaješ gas napravi veliku razliku. Upravo zato sam ovu vožnju doživeo i kao priliku da napredujem. Nebojšine i Dušanove trase traže od mene da koristim i razvijam tehnike koje na svojim uobičajenim vožnjama ređe vežbam. Izvode me na teren koji mi nije sasvim blizak i daju razlog da pažljivije biram svaki potez. Zbog toga bih ponovo vozio Taru sa njima. Posle ovakvog dana ostane zadovoljstvo zbog svega što si prošao, ali i jasnija slika o tome šta još možeš da naučiš kao vozač. Kao što to obično biva, na početku produženog vikenda deluje da ima dovoljno vremena za sve. A onda, gotovo neprimetno, dođe poslednji dan. Nedelja je na SORE-u bila rezervisana za poligon za tehniku, preciznost i brzinu. Poligon je bio dobro odmeren prema različitim motociklima i iskustvu učesnika. Imao je elemente koji podsećaju na superenduro, jer od ove godine smo po prvi put bili domaćini jednoj izuzetnoj velikoj trci kao što je Super Enduro GP koji se dogodio u Areni a već je u pripremi i nova trka u kalendaru za 2027 i Srbija je deo tog šampionata. Dakle u celom tom duhu bio je napravljen i poligon sa preprekama prilagođenim i velikim adventure motorima te umesto ogromnih debala, dočekale su nas manje drvene prepreke, koje su i dalje tražile dobar prilaz, kontrolu gasa i pravovremeno prebacivanje težine. Posle početnih prepreka staza se spuštala u šumu, kroz prirodno korito suvog potoka. Sledili su kratki, strmi usponi, pa završetak kruga. Postojale su Adventure i Hobby varijante, tako da su i vozači sa manje iskustva mogli da se oprobaju na prilagođenoj trasi. Za mene je, međutim, tog jutra postojao još jedan potpuno novi izazov promena motocikla jer je ATV Nautika povodom početka saradnje sa ZX Moto brendom, na Taru dovela novi ZX Moto MX 250. Motor je stigao tek u četvrtak, a ja sam imao tu čast da po prvi put u Srbiji nastupim na njemu. Bila je to prilika za neformalno predstavljanje i prvi utisak o tome kako se ponaša na terenu. Ipak, posle dva dana na velikom adventure motociklu, sada sam seo na laganu motokros mašinu od 250 kubika 40ks na 100kg! Ali MX motor ima svoje zahteve a to je odziv na gas, rad sa kvačilom i podešavanje ogibljenja tražili su privikavanje na sporijim, tehničkim delovima ovog poligona, jer jedostavno nije napravljen za spore deonice već za brze pravce i velike skokove. Vremena za neku ozbiljnu pripremu nije bilo mnogo te sam napravio nekoliko brzih korekcija, 'nako iz rukava što sam mogao, omekšao podešavanje ogibljenja koliko je moglo i smanjio pritisak u gumama, pokušavajući da motor što bolje prilagodim podlozi i preprekama koje su nas čekale. Na moju sreću imao je 2 mape jednu full race, a drugu malo mekšu koja je mogla da se vozi preko enduro prepreka kao i isušeno korito reke. Postojala je i jedna nedoumica jer motor nije imao ventilator, a pred nama su bili spori prolazi sa manje strujanja vazduha kroz hladnjake, naročito u onom koritu reke gde se jako sporo vozilo. Nisam znao kako će podneti takve uslove i da li će doći do pregrevanja. Imali smo slobodan trening, a zatim vožnju u kojoj su se za rezultat računala dva puna kruga. Za kratko vreme trebalo je upoznati motor, pronaći ritam i povezati prepreke u što tečniju vožnju i ja sam dao sve od sebe da to uradim. Na kraju sam osvojio prvo mesto u kategoriji jednocilindričnih motocikala. Na taj rezultat sam posebno ponosan jer sam nastupio na motoru koji sam tek upoznavao, u disciplini koja traži drugačiji ritam od onog na koji sam najviše navikao ,a sve se završilo pobedom i veoma upečatljivim predstavljanjem ZX Moto brenda u Srbiji. U četvrtak je motor stigao. U petak smo ga doveli na Taru, a u nedelju smo već slavili prvo mesto i prvu pobedu ovog novog brenda u Srbiji Za mene je to bio poseban završetak petog SORE-a jer posle noćnog izvlačenja učesnika, subotnjeg druženja i raznovrsnog terena, poslednji dan doneo je još jedno novo iskustvo i ponovnu pobedu za mene posle, sada već 10-ak godina, i podsetilo me je na vreme kada sam osvajao prva mesta na Tari na Xross Challenge trkama i razlog više da se ovog vikenda dugo sećam. Zaista ništa više nisam mogao da poželim Za mene nema sumnje da je peti Sector Off Road Experience ponovo pomerio granice kroz raznovrsnost vožnje, nove izazove i ljude koje je okupio na Tari. SORE već godinama gradi mesto susreta adventure zajednice, rekreativaca i vozača koji učestvuju na hard enduro, superenduro i reli takmičenjima. Ljudi različitog iskustva, na veoma različitim motociklima, ovde imaju priliku da voze zajedno, upoznaju se i uče jedni od drugih. Kada sada pogledam ceo vikend, upravo mi je to najvažnije. Nas gotovo sto pedeset, računajući učesnike, organizatore i sve koji su bili deo događaja, provelo je produženi vikend u prirodi na Tari. Vozili smo, pomagali jedni drugima, smejali se i stvarali uspomene koje ćemo još dugo prepričavati... Zadovoljstvo kada savladaš težak prolaz i vidiš da je i čovek iza tebe uspeo. U tim trenucima vidi se koliko ovakva okupljanja znače i kako se ljubav prema vožnji prenosi na druge i koliko ovakva okupljanja imaju pokretački uticaj na našoj ADV / Enduro sceni te se iskreno nadam da sledeći event će biti bolje medijski ispraćen zbog svih onih koji razmišljaju o svom prvom kilometru ili prvom učešću na ovakvim vožnjama. Hvala SORE organizatorima, mojoj ekipi Wrong Way Riders kao i ATV & Nautici na jos jednom ukazanom poverenju da budem deo tima kao i prilici da zabelezim i prvi uspeh za ZX Moto, brend koji postaje sve popularniji u svetu trka ali i kod nas u Srbiji i sa nestrpljenjem čekam najavu sledećeg SORE-a! A vas koji čitate i gledate fotografije, ako vas je ova priča zainteresovala, pridružite nam se na nekom narednom okupljanju da zajedno napravimo još priča za pamćenje. Siguran sam da ćete uživati , provesti odlično vreme u prirodi i upoznati neke nove prijatelje za ceo život Miloš Dišković

Pre neki dan pogledam u nadi da ću nešto naći i gle čuda - ništa.... Najveće Adventure / Enduro okupljanje u Srbiji a ni traga ni glasa na najvećem moto-forumu. Odlučim da nešto sastavim i podelim sa vama jer smatram da je bitno da ostane negde zabeleženo ne što nas je bilo preko 120 učesnika na vožnji već sam potpuno uveren da će novim članovima foruma, onim koji traže ovakav sadržaj biti drago da pročitaju kako je izgledao SORE V ove godine. Dakle, peti Sector Off Road Experience, poznatiji kao #SORE V okupio je na Tari više od 120 učesnika. Pred nama su bila tri dana vožnje, druženja i izazova, a već prvo veče donelo je priču koju ćemo dugo pamtiti i po čemu je ova verzija posebna a to je bila prva noćna adventure vožnja organizovana u Srbiji. Startovali smo u petak oko devet uveče. Vožnja nije imala takmičarski karakter, mada je, naravno, bilo trenutaka kada bi nas poneo teren i kada bi ruka sama poželela da doda malo gasa. Ekpia od laganih hard enduro mašina do velikih adventure motora, teških preko dvesta kilograma. Jednako različito bilo je i iskustvo ljudi za njihovim upravljačima. Prvi deo trase vodio je relativno ravnim makadamom. Cela ruta bila je duga dvadesetak kilometara. Zvuči kao kratka večernja vožnja, ali kiša koja je tog dana padala značajno je promenila uslove na terenu ili bar posebno u poslednjoj trećini trase gde nas je dočekao zahtevan šumski put. Rastresita zemlja, krupno kamenje i mokra, izuzetno klizava podloga. Sve to noću, kada putanju biraš u svetlu farova, a svaki gubitak ravnoteže na motoru odnosi još malo snage. Podizanje motora, pokušaj polaska, proklizavanje, pa sve iz početka...dakle nije ništa nedostajalo Teško je danas proceniti da li je ta deonica bila duga kilometar ili dva. Onima koji su se na njoj borili sa motorima sigurno je delovala mnogo duže. Rekao bih da se dužina same vožnje u tom trenutkiu merila koliko si puta podigao motor ili koliko si puta nekom pomogao da izvuče i sebe i motor. Kada je deo nas na čelu grupe uspeo da izađe na ravniji deo, okrenuli smo se i vratili da pomognemo ljudima koji su ostali ispod. Neki vozači već su bili potpuno iscrpljeni. Ljudi iz ekipa Sector Off Road Experience, Enduroam i Wrong Way Riders, zajedno sa drugim učesnicima, pomagali su da i vozači i motocikli savladaju tu deonicu. Gde je bilo potrebno, iskusniji su izvozili tuđe motore do lakšeg terena. Ono što je zamišljeno kao lagana noćna vožnja u jednom trenutku počelo je da liči na akciju izvlačenja. Tada je najvažnije postalo da pomognemo jedni drugima i da se svi vratimo u kamp. Kiša je nekim učesnicima ovu vožnju učinila mnogo težom nego što su očekivali. Bilo je ozbiljnog napora i trenutaka kada je ljudima ponestajalo snage. Ali upravo to vraćanje po druge, preuzimanje tuđeg motora i zajednički izlazak sa teškog dela ostali su među najupečatljivijim sećanjima te večeri. Ceo karavan vratio se oko jedan iza ponoći, otprilike četiri sata posle starta. Tako je počeo SORE V na Tari. Već prve noći imali smo priču koju sam vrlo siguran ćemo prepričavati u narednom periodu, a nekima ce ostati pa…verovatno dozivotno u secamju. Subota je bila rezervisana za dnevnu vožnju, sa tri različite ture. Adventure je bila najduža i najzahtevnija. Hobby je nudila nešto kraću trasu, sa izostavljenim težim deonicama, za ljude koji postepeno ulaze u svet adventure vožnje. A za one koji su želeli da uživaju u asfaltu i predelima zapadne Srbije, postojala je Touring tura kao i svake godine. Ove godine Adventure i Hobby trase bile su znatno više razdvojene i poklapale su se samo u pojedinim delovima. Prvo je krenula Hobby grupa, dok je nas desetak iz Wrong Way Riders ekipe odlučilo da pođe praktično poslednje. Na brifingu nam je Nebojša najavio da će prvih pedesetak kilometara, do ručka, biti podjednako zahtevno kao preostalih sto. Vrlo brzo smo razumeli šta je time mislio. Dočekali su nas klizavo kamenje, duboki kanali i uski šumski prolazi. Na pojedinim zahtevnijim mestima već su se stvarale gužve. Tu dolazi do izražaja ono što bih izdvojio kao jedan od prepoznatljivih delova SORE-a izbor terena. Trase koje pripremaju Nebojša i Dušan iz Sektor Endura prošarane su single trail deonicama, uskim stazama koje traže preciznost i pažljiv izbor putanje. Ono što na laganom hard enduro motoru može biti relativno jednostavan prolaz, na adventure motociklu od preko dvesta kilograma postaje sasvim ozbiljan zadatak. Posebno kada gume nisu dovoljno prilagođene takvoj podlozi. Moraš da zastaneš, pogledaš teren i odlučiš: kojom stranom da prođeš, u kom stepenu prenosa, sa koliko gasa i kojom brzinom. Svaki takav izbor utiče na to koliko ćeš se namučiti. Meni lično, a znam i drugim učesnicima je baš ta kombinacija terena bila posebno zanimljiva, jer takve deonice danas ne vozimo često. Mene su podsetile su me na vreme Xross Challenge-a, kada sam jednu godinu vozio Hobby, odnosno C klasu, na Suzukiju DR-Z 400 E i ni tada motor nije bio idealan za tu namenu, ali bio je ono što sam imao i danas prepričava se to učestvovanje kada sam iz Zaječara došao do Tare da učestvujem na hard-enduro trci posle se vratio nazad. Elem, da se vratimo na ovogodišnji SORE.... teren je bio takav da su se stalno smenjivali delovi na kojima možeš da uhvatiš ritam i oni koji traže da usporiš i razmisliš o svakom narednom metru. Za vozače sa manje iskustva na uskim šumskim stazama, naročito na gumama tipa 50:50, pojedini prolazi bili su veoma zahtevni. Tako je prvih pedesetak kilometara za našu ekipu dobilo poseban ritam. Vozimo nekoliko kilometara, stanemo, pomognemo nekome da savlada težak deo, pa nastavimo. Usput razgovor, razmena iskustava, smeh i dobro raspoloženje. Tu želim posebno da zahvalim celoj Wrong Way Riders ekipi. Ljudi su nesebično pomagali gde god su mogli. Naša odluka da krenemo poslednji ispala je korisna i za druge vozače, jer smo nailazili upravo tamo gde je nekome bila potrebna pomoć. A meni je nešto baš takva vožnja izuzetno prijala jer posle dugo vremena, pažnju su mi podjednako držali i teren i ljudi sa kojima ga prolazim. Bilo je zadovoljstva u dobro izvezenoj deonici, ali i u tome da zajedno rešimo neki problem, pomognemo drugom vozaču i nastavimo dalje uz šalu. I kada malo bolje razmislim....to su trenuci u kojima se gradi prijateljstvo za ceo život....onda kad stvari ne idu kako si ti planirao ali se nadje neko ko razume i želi da ti pomogne...šta ima bolje u životu od toga!? To je pravi Adventure spirit...ono zbog čega većina nas vozimo i poštujemo jedni druge.... U tom nekom ritmu stigli smo do ručka. Prvih pedesetak kilometara već nam je dalo mnogo toga za prepričavanje, a posle ručka ostalo nam je još oko sto kilometara vožnje. Vrlo brzo naišli smo na još jednu zahtevnu deonicu, sa zaokretom od gotovo sto osamdeset stepeni. Ponovo se napravio red vozača. Posle pauze svi smo krenuli malo opuštenije, ali popodne je već odmicalo i tu sam odlučio da nastavim malo brže svojim tempom i da uhvatim grupu koji su bili ispred mene. Bilo mi je jasno da ćemo, ako nastavimo uz toliko zadržavanja, preostali deo trase teško završiti pre mraka. Uhvatio sam dobar ritam i postepeno sustigao vozače na čelu. Napred su bili Dušan Blagojević, Enduroam ekipa, Relja, Jolo i svi ostali. Na otvorenijim deonicama tempo je postao življi, a kod mene se, a verujem i kod Dušana Blagojevića probudio i onaj takmičarski osećaj. Posebno mi je ostao u sećanju deo na kojem smo Dušan i ja prvi put imali priliku da duže vozimo zajedno po brzim makadamima i da pokažemo jedan drugom šta možemo. Meni je taj trenutak lično predstavljao veliko zadovoljstvo. Imao sam utisak da smo obojica čekali priliku godinama da nam se poklope put, tempo i trenutak da zajedno vozimo. Dušanovo prisustvo davalo mi je dodatni fokus i podsticaj. Vozili smo intenzivno, dugo držali izuzetno jak ritam i ja sam u toj deonici zaista uživao, a verujem i Dušan takođe. Svaka krivina je bila uklizavanje na kočenju i potom vrlo brzo izvlačenje uz pun gas i jako proklizavanje zadnjeg točka. Onaj koji se u tom trenutku našao iza mogao je samo da se moli da ne bude pogođen nekim kamenom sa makadama koji smo nesebično delili. On na njegov CF Moto MT450 kojim je vozio Romaniacs, a ja na Voge 800 Rally sa kojim sam ove godine uspešno završio Hellas i Dinaric Rally. Definitivno jedan trenutak koji se ne dešava u Srbiji gde dva vozača testiraju granice i sebe i motora na likanim putevima i makadamima U kamp sam se vratio prepun pozitivnih utisaka. Tokom jednog dana prošli smo veoma raznovrstan teren. Na svom Vogeu 800 Rally našao sam se i na deonicama koje sam verovatno ne bih birao za vožnju. Neki delovi podsetili su me na blažu verziju onoga što povezujem sa hard endurom na velikim motociklima i Romaniacsom. Iako takav teren nije moj prvi izbor, ponovo sam otkrio koliko uživam u tehničkom izazovu koji donosi. Na teškom motociklu moraš pažljivo da razumeš podlogu: koliko guma može da prenese snage, gde ima prijanjanja, koliko zaleta treba sačuvati i kojom putanjom proći. Ponekad mala promena pravca ili načina na koji dodaješ gas napravi veliku razliku. Upravo zato sam ovu vožnju doživeo i kao priliku da napredujem. Nebojšine i Dušanove trase traže od mene da koristim i razvijam tehnike koje na svojim uobičajenim vožnjama ređe vežbam. Izvode me na teren koji mi nije sasvim blizak i daju razlog da pažljivije biram svaki potez. Zbog toga bih ponovo vozio Taru sa njima. Posle ovakvog dana ostane zadovoljstvo zbog svega što si prošao, ali i jasnija slika o tome šta još možeš da naučiš kao vozač. Kao što to obično biva, na početku produženog vikenda deluje da ima dovoljno vremena za sve. A onda, gotovo neprimetno, dođe poslednji dan. Nedelja je na SORE-u bila rezervisana za poligon za tehniku, preciznost i brzinu. Poligon je bio dobro odmeren prema različitim motociklima i iskustvu učesnika. Imao je elemente koji podsećaju na superenduro, jer od ove godine smo po prvi put bili domaćini jednoj izuzetnoj velikoj trci kao što je Super Enduro GP koji se dogodio u Areni a već je u pripremi i nova trka u kalendaru za 2027 i Srbija je deo tog šampionata. Dakle u celom tom duhu bio je napravljen i poligon sa preprekama prilagođenim i velikim adventure motorima te umesto ogromnih debala, dočekale su nas manje drvene prepreke, koje su i dalje tražile dobar prilaz, kontrolu gasa i pravovremeno prebacivanje težine. Posle početnih prepreka staza se spuštala u šumu, kroz prirodno korito suvog potoka. Sledili su kratki, strmi usponi, pa završetak kruga. Postojale su Adventure i Hobby varijante, tako da su i vozači sa manje iskustva mogli da se oprobaju na prilagođenoj trasi. Za mene je, međutim, tog jutra postojao još jedan potpuno novi izazov promena motocikla jer je ATV Nautika povodom početka saradnje sa ZX Moto brendom, na Taru dovela novi ZX Moto MX 250. Motor je stigao tek u četvrtak, a ja sam imao tu čast da po prvi put u Srbiji nastupim na njemu. Bila je to prilika za neformalno predstavljanje i prvi utisak o tome kako se ponaša na terenu. Ipak, posle dva dana na velikom adventure motociklu, sada sam seo na laganu motokros mašinu od 250 kubika 40ks na 100kg! Ali MX motor ima svoje zahteve a to je odziv na gas, rad sa kvačilom i podešavanje ogibljenja tražili su privikavanje na sporijim, tehničkim delovima ovog poligona, jer jedostavno nije napravljen za spore deonice već za brze pravce i velike skokove. Vremena za neku ozbiljnu pripremu nije bilo mnogo te sam napravio nekoliko brzih korekcija, 'nako iz rukava što sam mogao, omekšao podešavanje ogibljenja koliko je moglo i smanjio pritisak u gumama, pokušavajući da motor što bolje prilagodim podlozi i preprekama koje su nas čekale. Na moju sreću imao je 2 mape jednu full race, a drugu malo mekšu koja je mogla da se vozi preko enduro prepreka kao i isušeno korito reke. Postojala je i jedna nedoumica jer motor nije imao ventilator, a pred nama su bili spori prolazi sa manje strujanja vazduha kroz hladnjake, naročito u onom koritu reke gde se jako sporo vozilo. Nisam znao kako će podneti takve uslove i da li će doći do pregrevanja. Imali smo slobodan trening, a zatim vožnju u kojoj su se za rezultat računala dva puna kruga. Za kratko vreme trebalo je upoznati motor, pronaći ritam i povezati prepreke u što tečniju vožnju i ja sam dao sve od sebe da to uradim. Na kraju sam osvojio prvo mesto u kategoriji jednocilindričnih motocikala. Na taj rezultat sam posebno ponosan jer sam nastupio na motoru koji sam tek upoznavao, u disciplini koja traži drugačiji ritam od onog na koji sam najviše navikao ,a sve se završilo pobedom i veoma upečatljivim predstavljanjem ZX Moto brenda u Srbiji. U četvrtak je motor stigao. U petak smo ga doveli na Taru, a u nedelju smo već slavili prvo mesto i prvu pobedu ovog novog brenda u Srbiji Za mene je to bio poseban završetak petog SORE-a jer posle noćnog izvlačenja učesnika, subotnjeg druženja i raznovrsnog terena, poslednji dan doneo je još jedno novo iskustvo i ponovnu pobedu za mene posle, sada već 10-ak godina, i podsetilo me je na vreme kada sam osvajao prva mesta na Tari na Xross Challenge trkama i razlog više da se ovog vikenda dugo sećam. Zaista ništa više nisam mogao da poželim Za mene nema sumnje da je peti Sector Off Road Experience ponovo pomerio granice kroz raznovrsnost vožnje, nove izazove i ljude koje je okupio na Tari. SORE već godinama gradi mesto susreta adventure zajednice, rekreativaca i vozača koji učestvuju na hard enduro, superenduro i reli takmičenjima. Ljudi različitog iskustva, na veoma različitim motociklima, ovde imaju priliku da voze zajedno, upoznaju se i uče jedni od drugih. Kada sada pogledam ceo vikend, upravo mi je to najvažnije. Nas gotovo sto pedeset, računajući učesnike, organizatore i sve koji su bili deo događaja, provelo je produženi vikend u prirodi na Tari. Vozili smo, pomagali jedni drugima, smejali se i stvarali uspomene koje ćemo još dugo prepričavati... Zadovoljstvo kada savladaš težak prolaz i vidiš da je i čovek iza tebe uspeo. U tim trenucima vidi se koliko ovakva okupljanja znače i kako se ljubav prema vožnji prenosi na druge i koliko ovakva okupljanja imaju pokretački uticaj na našoj ADV / Enduro sceni te se iskreno nadam da sledeći event će biti bolje medijski ispraćen zbog svih onih koji razmišljaju o svom prvom kilometru ili prvom učešću na ovakvim vožnjama. Hvala SORE organizatorima, mojoj ekipi Wrong Way Riders kao i ATV & Nautici na jos jednom ukazanom poverenju da budem deo tima kao i prilici da zabelezim i prvi uspeh za ZX Moto, brend koji postaje sve popularniji u svetu trka ali i kod nas u Srbiji i sa nestrpljenjem čekam najavu sledećeg SORE-a! A vas koji čitate i gledate fotografije, ako vas je ova priča zainteresovala, pridružite nam se na nekom narednom okupljanju da zajedno napravimo još priča za pamćenje. Siguran sam da ćete uživati , provesti odlično vreme u prirodi i upoznati neke nove prijatelje za ceo život Miloš Dišković

Apsolutno sam bio siguran da mogu još da izvuku ali veruj mi da nema potrebe Moj osnovni zahtev za remap nije bio više snage već njegova bolja i linearnija raspodela. Ovo što ima od snage je odlično a mislim da najveća razlika (naravno posle celokupnog remap-a) će biti u skraćenom prenosu. Deluje mi da ovaj njegov fabrički prenos je previše dugačak....bar za moje potrebe....+4 nazad je skroz promenilo svrhu i upotrebu motora pa čak i na asfaltu. i sa tih +4 Voge 800 može na pravcima da izađe 190-200km/h, a u regularnom delu (80-140km/h) ubija kako ide, pogotovo u sport modu i pogotovu na asfaltu. Reklao bih da bilo šta brže ili agresivnije opet povlači pitanje bolje suspenzije koje bi trebalo prilagoditi takvom stilu vožnje. Fabričke gume su sasvim dobre, prednje kočnice su odlične, cela ciklistika na motoru je sasvim stabilna ali kad počneš sa takvim odzivom ili sa 25% većom snagom moraš imati na umu da i suspenzija mora da prati taj napredak, pa čak i da bude bolja. Dakle nije to samo de-cat + re-map + drugi auspuh...ako nema šta da kontroliše i upravlja tu snagu i taj moment samo je pitanje vremena kad ćeš izleteti negde... Tako da se opet vraćamo na najveći mogući upgrade koji možeš dobiti (i to je priča kod svakog modela jer tu proizvođači najviše zatežu) nije 100+ks već bolja suspenzija

Neverovatan motor za te novce....definitivno.... Iskreno mislim da nema boljeg ''all-around'' izbora u svojoj klasi odn kako i sam naziv kaže ono DS800 (Dual-Sport). Ja jedva čekam da sada vozim neku asfalt deonicu, recimo ili ponovo za MNE ili ovo što si ti vozio....zaista prvi put uživam na motoru koji pokazuje ozbiljne vozne osobine na terenu ali isto tako i na asfaltu....

Bravo! Tu smo negde ti i ja sa istom kilometražom Kakvi su ti utisci do sada?