Pre neki dan pogledam u nadi da ću nešto naći i gle čuda - ništa.... Najveće Adventure / Enduro okupljanje u Srbiji a ni traga ni glasa na najvećem moto-forumu. Odlučim da nešto sastavim i podelim sa vama jer smatram da je bitno da ostane negde zabeleženo, ne što nas je bilo preko 120 učesnika na vožnji, već sam potpuno uveren da će novim članovima foruma, onim koji traže ovakav sadržaj biti drago da pročitaju kako je izgledao SORE V ove godine. Dakle, peti Sector Off Road Experience, poznatiji kao #SORE V okupio je na Tari više od 120 učesnika. Pred nama su bila tri dana vožnje, druženja i izazova, a već prvo veče donelo je priču koju ćemo dugo pamtiti i po čemu je ova verzija posebna a to je bila prva noćna adventure vožnja organizovana u Srbiji. Startovali smo u petak oko devet uveče. Vožnja nije imala takmičarski karakter, mada je, naravno, bilo trenutaka kada bi nas poneo teren i kada bi ruka sama poželela da doda malo gasa. Ekpia od laganih hard enduro mašina do velikih adventure motora, teških preko dvesta kilograma. Jednako različito bilo je i iskustvo ljudi za njihovim upravljačima. Prvi deo trase vodio je relativno ravnim makadamom. Cela ruta bila je duga dvadesetak kilometara. Zvuči kao kratka večernja vožnja, ali kiša koja je tog dana padala značajno je promenila uslove na terenu ili bar posebno u poslednjoj trećini trase gde nas je dočekao zahtevan šumski put. Rastresita zemlja, krupno kamenje i mokra, izuzetno klizava podloga. Sve to noću, kada putanju biraš u svetlu farova, a svaki gubitak ravnoteže na motoru odnosi još malo snage. Podizanje motora, pokušaj polaska, proklizavanje, pa sve iz početka...dakle nije ništa nedostajalo Teško je danas proceniti da li je ta deonica bila duga kilometar ili dva. Onima koji su se na njoj borili sa motorima sigurno je delovala mnogo duže. Rekao bih da se dužina same vožnje u tom trenutkiu merila koliko si puta podigao motor ili koliko si puta nekom pomogao da izvuče i sebe i motor. Kada je deo nas na čelu grupe uspeo da izađe na ravniji deo, okrenuli smo se i vratili da pomognemo ljudima koji su ostali ispod. Neki vozači već su bili potpuno iscrpljeni. Ljudi iz ekipa Sector Off Road Experience, Enduroam i Wrong Way Riders, zajedno sa drugim učesnicima, pomagali su da i vozači i motocikli savladaju tu deonicu. Gde je bilo potrebno, iskusniji su izvozili tuđe motore do lakšeg terena. Ono što je zamišljeno kao lagana noćna vožnja u jednom trenutku počelo je da liči na akciju izvlačenja. Tada je najvažnije postalo da pomognemo jedni drugima i da se svi vratimo u kamp. Kiša je nekim učesnicima ovu vožnju učinila mnogo težom nego što su očekivali. Bilo je ozbiljnog napora i trenutaka kada je ljudima ponestajalo snage. Ali upravo to vraćanje po druge, preuzimanje tuđeg motora i zajednički izlazak sa teškog dela ostali su među najupečatljivijim sećanjima te večeri. Ceo karavan vratio se oko jedan iza ponoći, otprilike četiri sata posle starta. Tako je počeo SORE V na Tari. Već prve noći imali smo priču koju sam vrlo siguran ćemo prepričavati u narednom periodu, a nekima ce ostati pa…verovatno dozivotno u secamju. Subota je bila rezervisana za dnevnu vožnju, sa tri različite ture. Adventure je bila najduža i najzahtevnija. Hobby je nudila nešto kraću trasu, sa izostavljenim težim deonicama, za ljude koji postepeno ulaze u svet adventure vožnje. A za one koji su želeli da uživaju u asfaltu i predelima zapadne Srbije, postojala je Touring tura kao i svake godine. Ove godine Adventure i Hobby trase bile su znatno više razdvojene i poklapale su se samo u pojedinim delovima. Prvo je krenula Hobby grupa, dok je nas desetak iz Wrong Way Riders ekipe odlučilo da pođe praktično poslednje. Na brifingu nam je Nebojša najavio da će prvih pedesetak kilometara, do ručka, biti podjednako zahtevno kao preostalih sto. Vrlo brzo smo razumeli šta je time mislio. Dočekali su nas klizavo kamenje, duboki kanali i uski šumski prolazi. Na pojedinim zahtevnijim mestima već su se stvarale gužve. Tu dolazi do izražaja ono što bih izdvojio kao jedan od prepoznatljivih delova SORE-a izbor terena. Trase koje pripremaju Nebojša i Dušan iz Sektor Endura prošarane su single trail deonicama, uskim stazama koje traže preciznost i pažljiv izbor putanje. Ono što na laganom hard enduro motoru može biti relativno jednostavan prolaz, na adventure motociklu od preko dvesta kilograma postaje sasvim ozbiljan zadatak. Posebno kada gume nisu dovoljno prilagođene takvoj podlozi. Moraš da zastaneš, pogledaš teren i odlučiš: kojom stranom da prođeš, u kom stepenu prenosa, sa koliko gasa i kojom brzinom. Svaki takav izbor utiče na to koliko ćeš se namučiti. Meni lično, a znam i drugim učesnicima je baš ta kombinacija terena bila posebno zanimljiva, jer takve deonice danas ne vozimo često. Mene su podsetile su me na vreme Xross Challenge-a, kada sam jednu godinu vozio Hobby, odnosno C klasu, na Suzukiju DR-Z 400 E i ni tada motor nije bio idealan za tu namenu, ali bio je ono što sam imao i danas prepričava se to učestvovanje kada sam iz Zaječara došao do Tare da učestvujem na hard-enduro trci posle se vratio nazad. Elem, da se vratimo na ovogodišnji SORE.... teren je bio takav da su se stalno smenjivali delovi na kojima možeš da uhvatiš ritam i oni koji traže da usporiš i razmisliš o svakom narednom metru. Za vozače sa manje iskustva na uskim šumskim stazama, naročito na gumama tipa 50:50, pojedini prolazi bili su veoma zahtevni. Tako je prvih pedesetak kilometara za našu ekipu dobilo poseban ritam. Vozimo nekoliko kilometara, stanemo, pomognemo nekome da savlada težak deo, pa nastavimo. Usput razgovor, razmena iskustava, smeh i dobro raspoloženje. Tu želim posebno da zahvalim celoj Wrong Way Riders ekipi. Ljudi su nesebično pomagali gde god su mogli. Naša odluka da krenemo poslednji ispala je korisna i za druge vozače, jer smo nailazili upravo tamo gde je nekome bila potrebna pomoć. A meni je nešto baš takva vožnja izuzetno prijala jer posle dugo vremena, pažnju su mi podjednako držali i teren i ljudi sa kojima ga prolazim. Bilo je zadovoljstva u dobro izvezenoj deonici, ali i u tome da zajedno rešimo neki problem, pomognemo drugom vozaču i nastavimo dalje uz šalu. I kada malo bolje razmislim....to su trenuci u kojima se gradi prijateljstvo za ceo život....onda kad stvari ne idu kako si ti planirao ali se nadje neko ko razume i želi da ti pomogne...šta ima bolje u životu od toga!? To je pravi Adventure spirit...ono zbog čega većina nas vozimo i poštujemo jedni druge.... U tom nekom ritmu stigli smo do ručka. Prvih pedesetak kilometara već nam je dalo mnogo toga za prepričavanje, a posle ručka ostalo nam je još oko sto kilometara vožnje. Vrlo brzo naišli smo na još jednu zahtevnu deonicu, sa zaokretom od gotovo sto osamdeset stepeni. Ponovo se napravio red vozača. Posle pauze svi smo krenuli malo opuštenije, ali popodne je već odmicalo i tu sam odlučio da nastavim malo brže svojim tempom i da uhvatim grupu koji su bili ispred mene. Bilo mi je jasno da ćemo, ako nastavimo uz toliko zadržavanja, preostali deo trase teško završiti pre mraka. Uhvatio sam dobar ritam i postepeno sustigao vozače na čelu. Napred su bili Dušan Blagojević, Enduroam ekipa, Relja, Jolo i svi ostali. Na otvorenijim deonicama tempo je postao življi, a kod mene se, a verujem i kod Dušana Blagojevića probudio i onaj takmičarski osećaj. Posebno mi je ostao u sećanju deo na kojem smo Dušan i ja prvi put imali priliku da duže vozimo zajedno po brzim makadamima i da pokažemo jedan drugom šta možemo. Meni je taj trenutak lično predstavljao veliko zadovoljstvo. Imao sam utisak da smo obojica čekali priliku godinama da nam se poklope put, tempo i trenutak da zajedno vozimo. Dušanovo prisustvo davalo mi je dodatni fokus i podsticaj. Vozili smo intenzivno, dugo držali izuzetno jak ritam i ja sam u toj deonici zaista uživao, a verujem i Dušan takođe. Svaka krivina je bila uklizavanje na kočenju i potom vrlo brzo izvlačenje uz pun gas i jako proklizavanje zadnjeg točka. Onaj koji se u tom trenutku našao iza mogao je samo da se moli da ne bude pogođen nekim kamenom sa makadama koji smo nesebično delili. On na njegov CF Moto MT450 kojim je vozio Romaniacs, a ja na Voge 800 Rally sa kojim sam ove godine uspešno završio Hellas i Dinaric Rally. Definitivno jedan trenutak koji se ne dešava u Srbiji gde dva vozača testiraju granice i sebe i motora na likanim putevima i makadamima U kamp sam se vratio prepun pozitivnih utisaka. Tokom jednog dana prošli smo veoma raznovrstan teren. Na svom Vogeu 800 Rally našao sam se i na deonicama koje sam verovatno ne bih birao za vožnju. Neki delovi podsetili su me na blažu verziju onoga što povezujem sa hard endurom na velikim motociklima i Romaniacsom. Iako takav teren nije moj prvi izbor, ponovo sam otkrio koliko uživam u tehničkom izazovu koji donosi. Na teškom motociklu moraš pažljivo da razumeš podlogu: koliko guma može da prenese snage, gde ima prijanjanja, koliko zaleta treba sačuvati i kojom putanjom proći. Ponekad mala promena pravca ili načina na koji dodaješ gas napravi veliku razliku. Upravo zato sam ovu vožnju doživeo i kao priliku da napredujem. Nebojšine i Dušanove trase traže od mene da koristim i razvijam tehnike koje na svojim uobičajenim vožnjama ređe vežbam. Izvode me na teren koji mi nije sasvim blizak i daju razlog da pažljivije biram svaki potez. Zbog toga bih ponovo vozio Taru sa njima. Posle ovakvog dana ostane zadovoljstvo zbog svega što si prošao, ali i jasnija slika o tome šta još možeš da naučiš kao vozač. Kao što to obično biva, na početku produženog vikenda deluje da ima dovoljno vremena za sve. A onda, gotovo neprimetno, dođe poslednji dan. Nedelja je na SORE-u bila rezervisana za poligon za tehniku, preciznost i brzinu. Poligon je bio dobro odmeren prema različitim motociklima i iskustvu učesnika. Imao je elemente koji podsećaju na superenduro, jer od ove godine smo po prvi put bili domaćini jednoj izuzetnoj velikoj trci kao što je Super Enduro GP koji se dogodio u Areni a već je u pripremi i nova trka u kalendaru za 2027 i Srbija je deo tog šampionata. Dakle u celom tom duhu bio je napravljen i poligon sa preprekama prilagođenim i velikim adventure motorima te umesto ogromnih debala, dočekale su nas manje drvene prepreke, koje su i dalje tražile dobar prilaz, kontrolu gasa i pravovremeno prebacivanje težine. Posle početnih prepreka staza se spuštala u šumu, kroz prirodno korito suvog potoka. Sledili su kratki, strmi usponi, pa završetak kruga. Postojale su Adventure i Hobby varijante, tako da su i vozači sa manje iskustva mogli da se oprobaju na prilagođenoj trasi. Za mene je, međutim, tog jutra postojao još jedan potpuno novi izazov promena motocikla jer je ATV Nautika povodom početka saradnje sa ZX Moto brendom, na Taru dovela novi ZX Moto MX 250. Motor je stigao tek u četvrtak, a ja sam imao tu čast da po prvi put u Srbiji nastupim na njemu. Bila je to prilika za neformalno predstavljanje i prvi utisak o tome kako se ponaša na terenu. Ipak, posle dva dana na velikom adventure motociklu, sada sam seo na laganu motokros mašinu od 250 kubika 40ks na 100kg! Ali MX motor ima svoje zahteve a to je odziv na gas, rad sa kvačilom i podešavanje ogibljenja tražili su privikavanje na sporijim, tehničkim delovima ovog poligona, jer jedostavno nije napravljen za spore deonice već za brze pravce i velike skokove. Vremena za neku ozbiljnu pripremu nije bilo mnogo te sam napravio nekoliko brzih korekcija, 'nako iz rukava što sam mogao, omekšao podešavanje ogibljenja koliko je moglo i smanjio pritisak u gumama, pokušavajući da motor što bolje prilagodim podlozi i preprekama koje su nas čekale. Na moju sreću imao je 2 mape jednu full race, a drugu malo mekšu koja je mogla da se vozi preko enduro prepreka kao i isušeno korito reke. Postojala je i jedna nedoumica jer motor nije imao ventilator, a pred nama su bili spori prolazi sa manje strujanja vazduha kroz hladnjake, naročito u onom koritu reke gde se jako sporo vozilo. Nisam znao kako će podneti takve uslove i da li će doći do pregrevanja. Imali smo slobodan trening, a zatim vožnju u kojoj su se za rezultat računala dva puna kruga. Za kratko vreme trebalo je upoznati motor, pronaći ritam i povezati prepreke u što tečniju vožnju i ja sam dao sve od sebe da to uradim. Na kraju sam osvojio prvo mesto u kategoriji jednocilindričnih motocikala. Na taj rezultat sam posebno ponosan jer sam nastupio na motoru koji sam tek upoznavao, u disciplini koja traži drugačiji ritam od onog na koji sam najviše navikao ,a sve se završilo pobedom i veoma upečatljivim predstavljanjem ZX Moto brenda u Srbiji. U četvrtak je motor stigao. U petak smo ga doveli na Taru, a u nedelju smo već slavili prvo mesto i prvu pobedu ovog novog brenda u Srbiji Za mene je to bio poseban završetak petog SORE-a jer posle noćnog izvlačenja učesnika, subotnjeg druženja i raznovrsnog terena, poslednji dan doneo je još jedno novo iskustvo i ponovnu pobedu za mene posle, sada već 10-ak godina, i podsetilo me je na vreme kada sam osvajao prva mesta na Tari na Xross Challenge trkama i razlog više da se ovog vikenda dugo sećam. Zaista ništa više nisam mogao da poželim Za mene nema sumnje da je peti Sector Off Road Experience ponovo pomerio granice kroz raznovrsnost vožnje, nove izazove i ljude koje je okupio na Tari. SORE već godinama gradi mesto susreta adventure zajednice, rekreativaca i vozača koji učestvuju na hard enduro, superenduro i reli takmičenjima. Ljudi različitog iskustva, na veoma različitim motociklima, ovde imaju priliku da voze zajedno, upoznaju se i uče jedni od drugih. Kada sada pogledam ceo vikend, upravo mi je to najvažnije. Nas gotovo sto pedeset, računajući učesnike, organizatore i sve koji su bili deo događaja, provelo je produženi vikend u prirodi na Tari. Vozili smo, pomagali jedni drugima, smejali se i stvarali uspomene koje ćemo još dugo prepričavati... Zadovoljstvo kada savladaš težak prolaz i vidiš da je i čovek iza tebe uspeo. U tim trenucima vidi se koliko ovakva okupljanja znače i kako se ljubav prema vožnji prenosi na druge i koliko ovakva okupljanja imaju pokretački uticaj na našoj ADV / Enduro sceni te se iskreno nadam da sledeći event će biti bolje medijski ispraćen zbog svih onih koji razmišljaju o svom prvom kilometru ili prvom učešću na ovakvim vožnjama. Hvala SORE organizatorima, mojoj ekipi Wrong Way Riders kao i ATV & Nautici na jos jednom ukazanom poverenju da budem deo tima kao i prilici da zabelezim i prvi uspeh za ZX Moto, brend koji postaje sve popularniji u svetu trka ali i kod nas u Srbiji i sa nestrpljenjem čekam najavu sledećeg SORE-a! A vas koji čitate i gledate fotografije, ako vas je ova priča zainteresovala, pridružite nam se na nekom narednom okupljanju da zajedno napravimo još priča za pamćenje. Siguran sam da ćete uživati , provesti odlično vreme u prirodi i upoznati neke nove prijatelje za ceo život Miloš Dišković

Pre neki dan pogledam u nadi da ću nešto naći i gle čuda - ništa.... Najveće Adventure / Enduro okupljanje u Srbiji a ni traga ni glasa na najvećem moto-forumu. Odlučim da nešto sastavim i podelim sa vama jer smatram da je bitno da ostane negde zabeleženo ne što nas je bilo preko 120 učesnika na vožnji već sam potpuno uveren da će novim članovima foruma, onim koji traže ovakav sadržaj biti drago da pročitaju kako je izgledao SORE V ove godine. Dakle, peti Sector Off Road Experience, poznatiji kao #SORE V okupio je na Tari više od 120 učesnika. Pred nama su bila tri dana vožnje, druženja i izazova, a već prvo veče donelo je priču koju ćemo dugo pamtiti i po čemu je ova verzija posebna a to je bila prva noćna adventure vožnja organizovana u Srbiji. Startovali smo u petak oko devet uveče. Vožnja nije imala takmičarski karakter, mada je, naravno, bilo trenutaka kada bi nas poneo teren i kada bi ruka sama poželela da doda malo gasa. Ekpia od laganih hard enduro mašina do velikih adventure motora, teških preko dvesta kilograma. Jednako različito bilo je i iskustvo ljudi za njihovim upravljačima. Prvi deo trase vodio je relativno ravnim makadamom. Cela ruta bila je duga dvadesetak kilometara. Zvuči kao kratka večernja vožnja, ali kiša koja je tog dana padala značajno je promenila uslove na terenu ili bar posebno u poslednjoj trećini trase gde nas je dočekao zahtevan šumski put. Rastresita zemlja, krupno kamenje i mokra, izuzetno klizava podloga. Sve to noću, kada putanju biraš u svetlu farova, a svaki gubitak ravnoteže na motoru odnosi još malo snage. Podizanje motora, pokušaj polaska, proklizavanje, pa sve iz početka...dakle nije ništa nedostajalo Teško je danas proceniti da li je ta deonica bila duga kilometar ili dva. Onima koji su se na njoj borili sa motorima sigurno je delovala mnogo duže. Rekao bih da se dužina same vožnje u tom trenutkiu merila koliko si puta podigao motor ili koliko si puta nekom pomogao da izvuče i sebe i motor. Kada je deo nas na čelu grupe uspeo da izađe na ravniji deo, okrenuli smo se i vratili da pomognemo ljudima koji su ostali ispod. Neki vozači već su bili potpuno iscrpljeni. Ljudi iz ekipa Sector Off Road Experience, Enduroam i Wrong Way Riders, zajedno sa drugim učesnicima, pomagali su da i vozači i motocikli savladaju tu deonicu. Gde je bilo potrebno, iskusniji su izvozili tuđe motore do lakšeg terena. Ono što je zamišljeno kao lagana noćna vožnja u jednom trenutku počelo je da liči na akciju izvlačenja. Tada je najvažnije postalo da pomognemo jedni drugima i da se svi vratimo u kamp. Kiša je nekim učesnicima ovu vožnju učinila mnogo težom nego što su očekivali. Bilo je ozbiljnog napora i trenutaka kada je ljudima ponestajalo snage. Ali upravo to vraćanje po druge, preuzimanje tuđeg motora i zajednički izlazak sa teškog dela ostali su među najupečatljivijim sećanjima te večeri. Ceo karavan vratio se oko jedan iza ponoći, otprilike četiri sata posle starta. Tako je počeo SORE V na Tari. Već prve noći imali smo priču koju sam vrlo siguran ćemo prepričavati u narednom periodu, a nekima ce ostati pa…verovatno dozivotno u secamju. Subota je bila rezervisana za dnevnu vožnju, sa tri različite ture. Adventure je bila najduža i najzahtevnija. Hobby je nudila nešto kraću trasu, sa izostavljenim težim deonicama, za ljude koji postepeno ulaze u svet adventure vožnje. A za one koji su želeli da uživaju u asfaltu i predelima zapadne Srbije, postojala je Touring tura kao i svake godine. Ove godine Adventure i Hobby trase bile su znatno više razdvojene i poklapale su se samo u pojedinim delovima. Prvo je krenula Hobby grupa, dok je nas desetak iz Wrong Way Riders ekipe odlučilo da pođe praktično poslednje. Na brifingu nam je Nebojša najavio da će prvih pedesetak kilometara, do ručka, biti podjednako zahtevno kao preostalih sto. Vrlo brzo smo razumeli šta je time mislio. Dočekali su nas klizavo kamenje, duboki kanali i uski šumski prolazi. Na pojedinim zahtevnijim mestima već su se stvarale gužve. Tu dolazi do izražaja ono što bih izdvojio kao jedan od prepoznatljivih delova SORE-a izbor terena. Trase koje pripremaju Nebojša i Dušan iz Sektor Endura prošarane su single trail deonicama, uskim stazama koje traže preciznost i pažljiv izbor putanje. Ono što na laganom hard enduro motoru može biti relativno jednostavan prolaz, na adventure motociklu od preko dvesta kilograma postaje sasvim ozbiljan zadatak. Posebno kada gume nisu dovoljno prilagođene takvoj podlozi. Moraš da zastaneš, pogledaš teren i odlučiš: kojom stranom da prođeš, u kom stepenu prenosa, sa koliko gasa i kojom brzinom. Svaki takav izbor utiče na to koliko ćeš se namučiti. Meni lično, a znam i drugim učesnicima je baš ta kombinacija terena bila posebno zanimljiva, jer takve deonice danas ne vozimo često. Mene su podsetile su me na vreme Xross Challenge-a, kada sam jednu godinu vozio Hobby, odnosno C klasu, na Suzukiju DR-Z 400 E i ni tada motor nije bio idealan za tu namenu, ali bio je ono što sam imao i danas prepričava se to učestvovanje kada sam iz Zaječara došao do Tare da učestvujem na hard-enduro trci posle se vratio nazad. Elem, da se vratimo na ovogodišnji SORE.... teren je bio takav da su se stalno smenjivali delovi na kojima možeš da uhvatiš ritam i oni koji traže da usporiš i razmisliš o svakom narednom metru. Za vozače sa manje iskustva na uskim šumskim stazama, naročito na gumama tipa 50:50, pojedini prolazi bili su veoma zahtevni. Tako je prvih pedesetak kilometara za našu ekipu dobilo poseban ritam. Vozimo nekoliko kilometara, stanemo, pomognemo nekome da savlada težak deo, pa nastavimo. Usput razgovor, razmena iskustava, smeh i dobro raspoloženje. Tu želim posebno da zahvalim celoj Wrong Way Riders ekipi. Ljudi su nesebično pomagali gde god su mogli. Naša odluka da krenemo poslednji ispala je korisna i za druge vozače, jer smo nailazili upravo tamo gde je nekome bila potrebna pomoć. A meni je nešto baš takva vožnja izuzetno prijala jer posle dugo vremena, pažnju su mi podjednako držali i teren i ljudi sa kojima ga prolazim. Bilo je zadovoljstva u dobro izvezenoj deonici, ali i u tome da zajedno rešimo neki problem, pomognemo drugom vozaču i nastavimo dalje uz šalu. I kada malo bolje razmislim....to su trenuci u kojima se gradi prijateljstvo za ceo život....onda kad stvari ne idu kako si ti planirao ali se nadje neko ko razume i želi da ti pomogne...šta ima bolje u životu od toga!? To je pravi Adventure spirit...ono zbog čega većina nas vozimo i poštujemo jedni druge.... U tom nekom ritmu stigli smo do ručka. Prvih pedesetak kilometara već nam je dalo mnogo toga za prepričavanje, a posle ručka ostalo nam je još oko sto kilometara vožnje. Vrlo brzo naišli smo na još jednu zahtevnu deonicu, sa zaokretom od gotovo sto osamdeset stepeni. Ponovo se napravio red vozača. Posle pauze svi smo krenuli malo opuštenije, ali popodne je već odmicalo i tu sam odlučio da nastavim malo brže svojim tempom i da uhvatim grupu koji su bili ispred mene. Bilo mi je jasno da ćemo, ako nastavimo uz toliko zadržavanja, preostali deo trase teško završiti pre mraka. Uhvatio sam dobar ritam i postepeno sustigao vozače na čelu. Napred su bili Dušan Blagojević, Enduroam ekipa, Relja, Jolo i svi ostali. Na otvorenijim deonicama tempo je postao življi, a kod mene se, a verujem i kod Dušana Blagojevića probudio i onaj takmičarski osećaj. Posebno mi je ostao u sećanju deo na kojem smo Dušan i ja prvi put imali priliku da duže vozimo zajedno po brzim makadamima i da pokažemo jedan drugom šta možemo. Meni je taj trenutak lično predstavljao veliko zadovoljstvo. Imao sam utisak da smo obojica čekali priliku godinama da nam se poklope put, tempo i trenutak da zajedno vozimo. Dušanovo prisustvo davalo mi je dodatni fokus i podsticaj. Vozili smo intenzivno, dugo držali izuzetno jak ritam i ja sam u toj deonici zaista uživao, a verujem i Dušan takođe. Svaka krivina je bila uklizavanje na kočenju i potom vrlo brzo izvlačenje uz pun gas i jako proklizavanje zadnjeg točka. Onaj koji se u tom trenutku našao iza mogao je samo da se moli da ne bude pogođen nekim kamenom sa makadama koji smo nesebično delili. On na njegov CF Moto MT450 kojim je vozio Romaniacs, a ja na Voge 800 Rally sa kojim sam ove godine uspešno završio Hellas i Dinaric Rally. Definitivno jedan trenutak koji se ne dešava u Srbiji gde dva vozača testiraju granice i sebe i motora na likanim putevima i makadamima U kamp sam se vratio prepun pozitivnih utisaka. Tokom jednog dana prošli smo veoma raznovrstan teren. Na svom Vogeu 800 Rally našao sam se i na deonicama koje sam verovatno ne bih birao za vožnju. Neki delovi podsetili su me na blažu verziju onoga što povezujem sa hard endurom na velikim motociklima i Romaniacsom. Iako takav teren nije moj prvi izbor, ponovo sam otkrio koliko uživam u tehničkom izazovu koji donosi. Na teškom motociklu moraš pažljivo da razumeš podlogu: koliko guma može da prenese snage, gde ima prijanjanja, koliko zaleta treba sačuvati i kojom putanjom proći. Ponekad mala promena pravca ili načina na koji dodaješ gas napravi veliku razliku. Upravo zato sam ovu vožnju doživeo i kao priliku da napredujem. Nebojšine i Dušanove trase traže od mene da koristim i razvijam tehnike koje na svojim uobičajenim vožnjama ređe vežbam. Izvode me na teren koji mi nije sasvim blizak i daju razlog da pažljivije biram svaki potez. Zbog toga bih ponovo vozio Taru sa njima. Posle ovakvog dana ostane zadovoljstvo zbog svega što si prošao, ali i jasnija slika o tome šta još možeš da naučiš kao vozač. Kao što to obično biva, na početku produženog vikenda deluje da ima dovoljno vremena za sve. A onda, gotovo neprimetno, dođe poslednji dan. Nedelja je na SORE-u bila rezervisana za poligon za tehniku, preciznost i brzinu. Poligon je bio dobro odmeren prema različitim motociklima i iskustvu učesnika. Imao je elemente koji podsećaju na superenduro, jer od ove godine smo po prvi put bili domaćini jednoj izuzetnoj velikoj trci kao što je Super Enduro GP koji se dogodio u Areni a već je u pripremi i nova trka u kalendaru za 2027 i Srbija je deo tog šampionata. Dakle u celom tom duhu bio je napravljen i poligon sa preprekama prilagođenim i velikim adventure motorima te umesto ogromnih debala, dočekale su nas manje drvene prepreke, koje su i dalje tražile dobar prilaz, kontrolu gasa i pravovremeno prebacivanje težine. Posle početnih prepreka staza se spuštala u šumu, kroz prirodno korito suvog potoka. Sledili su kratki, strmi usponi, pa završetak kruga. Postojale su Adventure i Hobby varijante, tako da su i vozači sa manje iskustva mogli da se oprobaju na prilagođenoj trasi. Za mene je, međutim, tog jutra postojao još jedan potpuno novi izazov promena motocikla jer je ATV Nautika povodom početka saradnje sa ZX Moto brendom, na Taru dovela novi ZX Moto MX 250. Motor je stigao tek u četvrtak, a ja sam imao tu čast da po prvi put u Srbiji nastupim na njemu. Bila je to prilika za neformalno predstavljanje i prvi utisak o tome kako se ponaša na terenu. Ipak, posle dva dana na velikom adventure motociklu, sada sam seo na laganu motokros mašinu od 250 kubika 40ks na 100kg! Ali MX motor ima svoje zahteve a to je odziv na gas, rad sa kvačilom i podešavanje ogibljenja tražili su privikavanje na sporijim, tehničkim delovima ovog poligona, jer jedostavno nije napravljen za spore deonice već za brze pravce i velike skokove. Vremena za neku ozbiljnu pripremu nije bilo mnogo te sam napravio nekoliko brzih korekcija, 'nako iz rukava što sam mogao, omekšao podešavanje ogibljenja koliko je moglo i smanjio pritisak u gumama, pokušavajući da motor što bolje prilagodim podlozi i preprekama koje su nas čekale. Na moju sreću imao je 2 mape jednu full race, a drugu malo mekšu koja je mogla da se vozi preko enduro prepreka kao i isušeno korito reke. Postojala je i jedna nedoumica jer motor nije imao ventilator, a pred nama su bili spori prolazi sa manje strujanja vazduha kroz hladnjake, naročito u onom koritu reke gde se jako sporo vozilo. Nisam znao kako će podneti takve uslove i da li će doći do pregrevanja. Imali smo slobodan trening, a zatim vožnju u kojoj su se za rezultat računala dva puna kruga. Za kratko vreme trebalo je upoznati motor, pronaći ritam i povezati prepreke u što tečniju vožnju i ja sam dao sve od sebe da to uradim. Na kraju sam osvojio prvo mesto u kategoriji jednocilindričnih motocikala. Na taj rezultat sam posebno ponosan jer sam nastupio na motoru koji sam tek upoznavao, u disciplini koja traži drugačiji ritam od onog na koji sam najviše navikao ,a sve se završilo pobedom i veoma upečatljivim predstavljanjem ZX Moto brenda u Srbiji. U četvrtak je motor stigao. U petak smo ga doveli na Taru, a u nedelju smo već slavili prvo mesto i prvu pobedu ovog novog brenda u Srbiji Za mene je to bio poseban završetak petog SORE-a jer posle noćnog izvlačenja učesnika, subotnjeg druženja i raznovrsnog terena, poslednji dan doneo je još jedno novo iskustvo i ponovnu pobedu za mene posle, sada već 10-ak godina, i podsetilo me je na vreme kada sam osvajao prva mesta na Tari na Xross Challenge trkama i razlog više da se ovog vikenda dugo sećam. Zaista ništa više nisam mogao da poželim Za mene nema sumnje da je peti Sector Off Road Experience ponovo pomerio granice kroz raznovrsnost vožnje, nove izazove i ljude koje je okupio na Tari. SORE već godinama gradi mesto susreta adventure zajednice, rekreativaca i vozača koji učestvuju na hard enduro, superenduro i reli takmičenjima. Ljudi različitog iskustva, na veoma različitim motociklima, ovde imaju priliku da voze zajedno, upoznaju se i uče jedni od drugih. Kada sada pogledam ceo vikend, upravo mi je to najvažnije. Nas gotovo sto pedeset, računajući učesnike, organizatore i sve koji su bili deo događaja, provelo je produženi vikend u prirodi na Tari. Vozili smo, pomagali jedni drugima, smejali se i stvarali uspomene koje ćemo još dugo prepričavati... Zadovoljstvo kada savladaš težak prolaz i vidiš da je i čovek iza tebe uspeo. U tim trenucima vidi se koliko ovakva okupljanja znače i kako se ljubav prema vožnji prenosi na druge i koliko ovakva okupljanja imaju pokretački uticaj na našoj ADV / Enduro sceni te se iskreno nadam da sledeći event će biti bolje medijski ispraćen zbog svih onih koji razmišljaju o svom prvom kilometru ili prvom učešću na ovakvim vožnjama. Hvala SORE organizatorima, mojoj ekipi Wrong Way Riders kao i ATV & Nautici na jos jednom ukazanom poverenju da budem deo tima kao i prilici da zabelezim i prvi uspeh za ZX Moto, brend koji postaje sve popularniji u svetu trka ali i kod nas u Srbiji i sa nestrpljenjem čekam najavu sledećeg SORE-a! A vas koji čitate i gledate fotografije, ako vas je ova priča zainteresovala, pridružite nam se na nekom narednom okupljanju da zajedno napravimo još priča za pamćenje. Siguran sam da ćete uživati , provesti odlično vreme u prirodi i upoznati neke nove prijatelje za ceo život Miloš Dišković

Zdravo svima, Na SORE IV okupljanju na Tari održao sam prvo javno predavanje u Srbiji na temu: “How to prepare for Rally” i “How to read a roadbook”. Prisutno je bilo 130 vozača, uglavnom ADV i enduro zajednice, i ovo je prvi put u našoj moto-istoriji da se ovakav sadržaj drži na osnovu ličnog iskustva sa: - Hellas Rally – 2x završeno - Dinaric Rally – 1x završeno …a ne iz Google tekstova ili prepričanih priča. Mnogi su me pitali kako izgleda rally, kako se pripremiti i kako funkcioniše roadbook, pa zbog toga ovde delim sažetak glavnih stvari iz navedenog predavanja koje je samo početak promocije ovog sporta. Pre toga želim da jasno postavim jednu važnu stvar. Svi moji nastupi na međunarodnim trkama bili su kao zvanični takmičar iz Srbije. Uvek sam bio prijavljen kroz svoj klub SMK Vatreni iz Požarevca, uz važeću internacionalnu licencu Moto Saveza Srbije / AMSS. Drugim rečima svaki rally koji sam završio, završio sam kao zvanični takmičar Srbije, ne kao “rekreativac koji se sam prijavio”. Taj deo je bitan jer kada govorimo o edukaciji drugih, odgovornost ide uporedo sa legitimnošću. Jedna lična stvar koja je važna za kontekst Kada sam se pripremao za svoj prvi Hellas 2023, (uz veliku pomoc enduro ekipe sa kojom vozim godinama nazvanom KRUT gde smo svi zajedno skupili finansijska sredstva) sve je bilo novo: logistika, finansije, planiranje, oprema, mentalni pritisak. U takvim momentima, svaka reč ima težinu i dobra i loša. Bilo je, naravno, nekoliko pojedinaca (vrlo mali broj) koji su sebi dali za pravo da kritikuju moj pristup i davali “savete” bez ikakvog praktičnog iskustva u ijednoj rally trci. Takve stvari umeju da pogode posebno kad ulaziš u disciplinu koju niko oko tebe realno nije vozio. Ali da budem potpuno iskren u najtežim trenucima na Hellasu, kroz 12 dana kiše, poplava, lomova i umora, baš ti komentari postali su moje gorivo. Ne iz inata nego kao impuls da dokažem sebi da put kojim sam krenuo ima smisla i da granice određuju oni koji se usude, ne oni sa strane koji imaju zelju da umanje sveukupan rezultat. Nešto slično kao i kod Novaka ako mogu sebi da dam slobodu da se uporedim obzirom na današnji osvojen Hellenic turnir Istovremeno, postojala je i druga, mnogo važnija strana medalje: ljudi koji su iskreno pomogli, sponzori koji su prepoznali važnost ovog motosporta i moju volju i želju da ostvarim vidljiv rezultat. To su pravi prijatelji koji pomažu i danas kao i moji prijatelji iz Hrvatske koji su nesebicno pomogli da se sto bolje pripremim, btw to su ljudi i takmicari koji su vec ranije ucestvovali na Rally Hellas ili Albania Rally: - Igor Švedić - Luka Betević (zajedno smo se trkali na Tari, on je pobedio u klasi veliki motori 2 cilindra, a ja sam te godine pobedio u klasi veliki motori jedan cilindar) - Mislav Ljudi koji su sa mnom provodili sate objašnjavajući sitnice koje odlučuju ceo rally, ljudi koji su verovali u to što ja verujem i sta želim da postignem. Njihova podrška je bila presudna i veliko im opet hvala na tome. Zbog svega toga danas imam vrlo jasan stav i potpuno mogu da razumem kroz kakve dileme ili nedoumice moze neko da prodje ukoliko zeli da ucestvuje u takvoj trci tako da sam resio: Ako mogu nekome da pomognem, ja ću to uraditi. Ne kao influencer, ne kao teoretičar, nego isključivo na osnovu realnog iskustva iz trke i kroz tezi nacin koji me je naucio sta je rally. 1. Šta je zapravo rally raid? Rally-raid je višednevna navigaciona trka po nepoznatom terenu, najčešće 5–7 dana. Stazu dobijaš tek uveče ili ujutru u formi roadbooka. Najviše zavisi od: • čitanja simbola • praćenja distance • razumevanja terena • mentalne stabilnosti • upravljanja greškama Rally nije trka protiv drugih to je trka protiv sopstvenog haosa. 2. Osnovni principi roadbook čitanja Roadbook je navigacioni “jezik”. Glavni elementi: • Tulip dijagrami • CAP heading (smer u stepenima) • ODO / Distance • Danger zone (1/2/3) • WPM / VQT / DZ simboli Najčešća početnička greška: gledaju samo sliku, a ignorišu CAP + distance. 3. Rally mindset Najbolji vozač je onaj koji se najbrže oporavi od greške. Rally testira: • disciplinu • improvizaciju • mentalnu izdržljivost • fokus pod teškim uslovima Ako mentalno “odeš”, zamisliš se ili na bilo koji drugi način ne budeš prisutan - rally te kazni odmah i to ume da boli ili da dugoročno traje ako se povrediš... 4. Priprema opreme - Koristi samo proverenu opremu - Ne nosi nove čizme/kacigu/rukavice na višednevni rally - Biraj gume i mousse prema rally-u, ne prema Instagramu već prema ličnom iskustvu - Navigacioni tower mora biti čvrst, proveren pregledan i lak za servis 5. Najčešće greške početnika • Prebrzo kreću • Ne resetuju ODO • Gledaju samo sliku • Ne znaju da preskoče tulip • Paniče umesto da resetuju Ključni savet: Smirenost je brzina. 6. Najveća vrednost rally-ja, je zajedništvo Iako je rezultatski individualan, rally je po duhu 100% timski sport. Najviše se pamte oni koji su stali kad je drugome bilo najteže. (ovde slobodno mogu opet da se nadovežem na prvi deo ovog posta , ljudi koji su pomogli KRUT, Igor, Luka, Mislav, Perica Matijevic, Marko Brković, Srećko, Kvarni, Nikola, Gliga, Zex, Voja, Marko Jeftić...i mnogi drugi) Završna reč, nešto što želim da ostavim iza ovog posta Kad pogledam unazad nekoliko godina, jasno vidim koliko je ovaj put bio daleko od lakog. Nije krenuo iz „komfora“, niti iz sigurnosti, nego iz potpune nepoznanice i želje da predstavim Srbiju na međunarodnoj rally sceni na ispravan način. Od prvog Xross Challenge-a na Kopaoniku, pa preko Tare i Guceva gde sam osvajao prva mesta sa Yamahom XT600 , motorom koji je za sve napravljen samo nije za trke ali me je i to iskustvo naucilo da upoznam ciklistiku i limite. Kako motora tako i sebe. U međuvremenu, desile su se stvari koje ne mogu da stanu u jedan post. Vozio sam i trenirao rame uz rame sa vrhom svetskog off-roada. Chris Birch, Kevin Gallas, bio sam pozvan od Marc Bourgeois (Yamahinog Team managera), da budem u bivoacu svog prvog Hellasa 2023, da naučim osnove trke i komunikacije između vozača i kako izgleda breefing na jednom elitnom nivou, gde sam upoznao Pol Tarresa koji je te godine bio domintatno prvi na Hellasu i što mnogi mozda ne znaju imao sam privilegiju da vozim sa Stéphane Peterhanselom, čovekom koji je praktično sinonim za Dakar sa 14 titula i tako ga svi i zovu Mr. Dakar. 2024 godine na Hellasu, Hellas Racing Yamaha mi je uputila poziv da budem deo u njihovom padock-u kao zvaničan takmičar sa najboljim vozačima iz Grčke Izgradio sam put koji ranije nije postojao kod nas. Od prvog Hellasa u potpunom haosu, kiši i poplavama, preko Dinarica gde sam se borio za podijum do toga da danas preko 130 vozača sedi u sali i sluša predavanje o roadbook navigaciji i da prvi put imamo formiranu bazu ljudi koji žele da uđu u rally na ozbiljan način. I najvažnije nijedna od ovih stvari nije došla iz tuđih tekstova, već iz trke, blata, grešaka, padova, i ponovnih ustajanja. Cilj mi je samo jedan: da podelim znanje i da pomognem svakome ko želi da zakorači u rally, bez obzira da li ide na Hellas, Dinaric ili bilo koju sledeću trku. Ako sam nešto naučio u svim ovim kilometrima, onda je to ovo: granice ne pomera brzina, granice pomera upornost i istrajnost, a rally te na kraju nagradi jedino za ono što si iskreno prošao, ne za ono što si rekao. I na kraju svega želeo bih da se zahvalim pre svega organizatorima SORE koji su razumeli ovu moju inicijativu ali isto tako i sponzorima koji su podržali ovu radionicu, prvu u Srbiji: Crafter, MRG Motoshop, Thork Racing & DMD navigation Vidimo se na stazi. Miloš Ps. za one kojima je potreban bilo kakav savet ili info mogu da me kontaktiraju direktno ili putem mdiskovic79