Pogrešno si shvatio... Ono sa crevom je bio Golf. Odvratna trula smrdljiva kanturina koja je trošila 5l dizela i litar ulja na 80 km. Išao je tako 3, 4 godine. Ekološka katastrofa. Mada se nije crnelo za njim, više je bilo nekako plavkasto A i njemu su te polugice bile na izdisaju pa sam ih menjao. Ovo sada je crk'o Merc C 180. Golfa ne bih kupio više nikada. Nijednog. Ni 1 ni 7 ili više. Kabrio je sjajan . Stekao sam averziju prema njima, imao sam 1,2,3 GTI, TDI, D... Svaki mi je bio toliko bezvezan sem dvojke GTI, one sa (začudo ispravnom) elektronskom instrument tablom. Ostalo, čist prevoz, emocije nula. Isto važi i za Pasat, Audi... Hladno sranje, kao da sam na klinici. E, ali Alfa je nešto drugo. Ni ovaj Švabov mi nije loš.

@travelman Golf 1, Švaba, GTD... Božanstvo u ovim krajevima I da, auto je kod kuće, bile su u pitanju poluge za šaltanje. Sređeno, zategnuto i podmazano. Bar tako kaže majstor

Dobro nam došao!. Izvanredan izbor motora. Navozaćeš se sa njim, a na forumu ćeš naučiti sve što ti je potrebno. Doduše, saznaćeš i svašta nepotrebno, ali sad... Uživaj na prelepom i realno dobrom motoru.

Jesu u jednom periodu. Nije dugo trajalo, znao sam bar dvojicu koji su tako kupili i dobili saobraćajnu. To je bilo tamo negde početkom '80-ih. Čak mislim da je bio i jedan DKW, stvarno ruina, koji je restauriran i na tu foru registrovan. Dobro je da su Guciji sa vojnog otpada mogli da se registruju. Mada je i tu bila začkoljica... Mnogima je upisan vojni broj rama u saobraćajnu, a ne fabrički. Tako sam ja prodao svog Gucija dečku kog su terali na ekspertizu zbog toga. A ja i prethodni vlasnici smo tako motor registrovali desetak godina.

Današnje iskustvo sa Vozzi. Imao sam Vozzi 40 (još jednom hvala @zaludan ). Kod Laste na AP smer ka Niš(u) na 200 m od pumpe mi se zeznu menjač na kolima. Ostao je u leru, nema teorije da se podvučem i da čačkam nešto. Verovatno je prenos od ručice do menjača. Pozovem Vozzi, dečko je došao za 20 min, jako fini. Došlepova me do Ralje (35 km), kod majstora smo ostavili auto, mene je odvezao nazad ka Beogradu (na Trešnju). Vozzi me je izvukao od maltretiranja traženja šlepa, pogađanja, čekanja. Ljubazna operatorka Irena me je zvala čim sam tražio asistenciju, uzela podatke, krajnje pozitivno iskustvo. Zanimljivost... Na potezu Lasta - B. Potok patrolira jedan dedica u žutom renou. Kao da pomogne ljudima, pa debelo naplati. Jednom mi je puklo crevo za vodu na golfu (nemoguće, več čujem - golf se ne kvari ) i tražio mi 50 e za crevo i vodu. Došao šurak sa crevom (500 din) i dva kanistra vode (0 din) i rešen problem. Danas staje kad me je video. Bio sam na 200 m ispod pumpe. Objasnim mu da sam zvao šlep, on vadi traku i nudi se da me prešlepa do pumpe. Besplatno, naravno, samo da me skloni sa AP. Hvala i njemu. Eto, dva pozitivna iskustva u nevolji.

Svašta može da se otkrije. Jedno vreme je bilo mnogo blizanaca, prepravljenih brojeva, čudnih saobraćajnih... Ne znam kako je sad muvanje aktuelno, ali svakako da postoje neke fore. Sećam se da su nekad mogli da se registruju vozila otkupljena od otpada. Bez ikakvih drugih papira sem računa da je to-i-to vozilo/ram/šasija/motor kupljeno na otpadu. Onda su se krali, pogotovu mopedi, prodavali otpadima i otkupljivani ponovo od njih. Naravno, relativno brzo je ukinuta ta mogućnost. Prenos je mogao da se uradi sa fotokopijom lične karte vlasnika, neko ga potpiše... Vesele devedesete.

Horizontalna signalizacija je potpuno neupotrebljiva u špicu. Ko ne zna gde su isprekidane a gde pune linije (Slavija, Auto komanda), od automobila koji kruže ništa neće videti. Jedino da se pre ulaska u ringišpil postavi tabla koju će vozači dok čekaju da se uključe dobro da prostudiraju i zapamte.

Čitam sve ovo pisanije, pa se setih... Oduvek je postojala pandurska fora da se motor privremeno oduzme radi "provere". Nebitno koliko je dugo u zemlji i koliko je puta dotle prošao tehnički. Ta provera nije tehnička ispravnost, već legalnost motora (u smislu brojeva). To se radilo u 29. novembra, kao što i danas šalju na ispitivanje ako je nečitak broj, treba da se udari PUS... E, caka je u tome što "privremenost" za oduzimanje vozila je (bila) do tri meseca. Ako se zameriš nekom OSL, oduzmu motor u maju, vrate ga početkom septembra. Čisto da ti se useru u sezonu. I nije vredela potvrda od prošle godine, od pre nekog vremena, možda si u međuvremenu nešto čačkao po brojevima. Slična vadilica kao "brzina nije bila prilagođena uslovima na putu". Ja sam imao sreću da zbog šalterušine greške (a i greške prethodnih vlasnika i moje neažurnosti) prilikom običnog zaustavljanja od strane vrlo revnosnog OSL, motor ne bude oduzet već da sam ispetljam ko je i gde pogrešio broj (jedno slovo, tačnije). Tri registracije pre mene su napravili grešku u kucanju, na svim tehničkim tačno očitan broj, a niko nije ispravio podatak u saobraćajnoj. Samo je lupan pečat. Hvala gospođi šalteruši u Ljermontovoj koju nije mrzelo da kopa po podrumu da nađe dosije mog motora, ispravi grešku i naplati mi (taj put rado plaćena) novu saobraćajnu.

Kladanjska muška voda - Tvrtko prvi

@Blaza U "ono" vreme, lanac je bio misaona imenica. Kao i svaki deo za motor. Zato je kraćenje lanca bilo najčešće rešenje. Posebno kod motora koji nisu previše jaki. Mazali smo ga uljem SAE 90 kad se setimo. Ako se setimo. I opet smo se slatko vozili. Lančanici su se retko menjali, a lanc je često bio i onaj od lifta (kojih više nema). Sad sve mora da bude u stoti po fabričkoj preporuci. Ako odstupa, odmah se priča o budženju, neispravnosti, to tako ne može, glava je u pitanju... Da je to moj motor, skratio bih za jedan članak. Na ER može i spojnica sa kopčom, nije mnogo jak motor. Bogu hvala, sad ima delova, na zimu zameni, ovaj bi trebalo da izgura do zime bez problema. Verovatno će još malo potrošiti lančanike, ali ti reče da ćeš i njih menjati. Inače, kad uhvatiš lanac na zadnjem lančaniku u tački koja je najdalja od prednjeg i povučeš ga, ako pokaže više od pola zupca na zadnjem lančaniku, lanac je za zamenu. I uvek je bolje da lanac bude za nijansu opušteniji nego pretegnut. Ako je previše opušten, može da spadne, može od trzaja da pukne itd, ali ako je pretegnut, onda neverovatno brzo jede lančanike a i on se razvlači.

Ne bih se igrao sa zavarivanjem. Ovakvih ključeva ima i kod kineza, nisu skupi, a zgodni su za takve situacije i za cevi.

Kupio sam Arexons za enterijer. Lepo je sve oprao, čak i bolje nego što sam očekivao. Nisam nikada koristio ništa od tih hemikalija, pa nemam referencu. Jedino što je posle dva prskanja crkla pumpica. Onda presipaj u neku kinesku... Crkla posle pet prskanja. Dala mi žena neku pumpicu od Axela, e ta je doterala posao do kraja Kako se, zapravo, pere enterijer? U uputstvu kaže da se naprska, pa da se ispere krpicom ili sunđerom. Naraqvno, oceđenim. Ali, i onda se iskvase sedišta i morao sam da ih ostavim dva dana da se suše. Usisavanje posle čišćenja i pre stavljanja u kola se podrazumeva. Ako bi mi neko objasnio postupak, bio bih mu zahvalan, mada ne verujem da ću se uskoro opet odlučiti na ovako nešto. I nikad neću razumeti one koji kažu da uživaju u pranju i lickanju vozila. Rezultat je lep, ali je sam čin beskrajno dosadan. Smučilo mi se. Ovo što sam sad izvadio sedišta iz kola, oprao ih i detaljno usisao auto mi je dosta za sledećih deset godina. A opet može da se usisava za nedelju dana...

Kad sedneš na motor, lanac se zategne. Što je veća težina na motoru, lanac je zategnutiji. Ne preteži ga! Ova "labavost" je savršeno u redu. Ne sme da visi, ali je ovo u redu. U manuelu ti piše konkretno za tvoj motor koliki je dozvoljen luft. Pusti nadrimajstore sa Youtuba. Samo šta je rekla fabrika. Izuzeci od fabričkih uputstava su retki i brzo se pročuju kao zaista bolje rešenje. Pretegnut lanac troši mnogo više i lančanike i opterećuje i menjač. Veća, mnogo veća šansa od pucanja. Nov lanac i lančanici mogu da se unište za svega nekoliko kilometara (ne pitaj kako znam ). I manje razmišljanja, lickanja, prepravljanja, a više vožnji, putovanja. Važi za sve.

Čuj, to je max težina. Težina motora, vozač, suvozač i stvari. Teorija, praksa je nešto drugačija... Žena i ja kad sednemo na motor, u momentu prekoračimo dozvoljenu nosivost Nemam rešenje sem da kupim drugi motor ili ostavim ženu kod kuće. U tvom slučaju ja vidim druge probleme. Prvo, predaleko je kofer, težina u njemu pravi veliku polugu na sam nosač koji može da se iskrivi ili pre da pukne, a na većoj dužini su i veće vibracije. O težini koju trpe mesta kačenja, neću ni da pričam. Drugo, u krivinama, velika težina (to je već desetak, petnaest kg) se itekako osete jer bukvalno izbacuju zadnji kraj iz krivine. Što je veća poluga, više je izraženo. I treće, pitanje opterećenja zadnjeg amortizera. Sve u svemu, mislim da je ovaj tvoj nosač sa koferom vrlo nesrećno rešenje koje pored problema u vožnji može da ošteti i ovaj predivan motor.

Da nije onaj metalni deo možda naopako? Samo da ga zarotiraš za 180 stepeni. Ono što su zadnji šrafovi da budu prednji? Čini mi se da bi tako dobio pravi ugao i jednako rastojanje od gume napred i nazad.

@bojanh Ne razumem... Zašto ti smeta što je tesno? I treba da bude, bolje dihtuje. Ako može da se stavi, sve naleže (kačenje, nocač, ugao), ne vidim u čemu je problem. Namestiš i voziš.

Ako volite (a volite, inače ne bi čitali ovu temu ) da čačkate oko automobila, prava su stvar ovi plastični pajseri koji se koriste kod skidanja tapacirunga ili nečeg osetljivijeg... Ima i u Woby house ali je ovo veći set i cena mu je veoma povoljna - bar se meni čini.

Uh, mnogo mi je žao što si se izlomatao... Ali, to je cena našeg hobija i ljubavi. Samo da se što pre oporaviš, slušaj lekare i posebno obrati pažnju na fizikalnu terapiju! Nikako nemoj da dozvoliš sebi, kao što sam ja uradio, da se osakatiš jer te mrzi da radiš vežbe. Mene su lenjost i glupost sustigli 15 godina kasnije i pratiće me do kraja života. Zato, molim te, fizikalnu poštuj maksimalno, čak i malčice preteraj. Takođe Prolom/Kuršumlijska/Lukovska banja su mi mnogo, mnogo pomogle svojom vodom i to 18 godina posle povrede (drugi i treći vratni pršljen). Za rame me je spasao Selters. To je bilo 30 godina posle prve povrede.

Ja razmišljam ovako... Nissam u strahu da će mi crći auto/motor. Mada, sve je moguće. Mene mnogo više brine sudar/pad. Čak i da ja prođem relativno dobro (što opet treba pokriti putnim osiguranjem), šta sa olupinom? Ako mi čak i u Srbiji pukne guma, motor je mnogo komplikovanije prebaciti do vulkanizera ili bilo gde da može da se nešto radi, skida točak itd. Mislim da zato Vozzi i ostali imaju smisla. Za ozbiljne kvarove... most/ćuprija. Ako u ugovoru pišu uslovi, za vreme trajanja ugovora se ti uslovi ne mogu menjati, osim ako to nije izričito naglašeno. To važi za svaki ugovor. KAd istekne period važenja ugovora, novi ugovor se može sklopiti pod drugačijim uslovima. Tako je vaćario MTS da ljudi pređu iz SSB kod njih ii ostalih jer su ovi magarci nešto promenili, ukinuli neke kanale, šta li. To daje za pravo ugovornim stranama da raskinu ugovor i potražuju povraćaj novca za vreme u kom su bili oštećeni. I da, sad nemam nijednu putnu asistenciju Jedno vreme sam imao Vozzi 40, poklonio mi je jedan naš kolega. Nije loš osećaj da znaš da ćeš bar imati prevoz do servisa.

To su oni rasipnici... Moja komšpinica je gasila auto još na prilasku semaforu. Jedini problem joj je bio slab akumulator pa se dešavalo, kako mi je ona sama pričala, da mora da zamoli ljude da je poguraju da upali. Ali, uštedela je oba grama PLINA! Mada, mene su u auto-školi (1982) učili da se drži uvek u brzini na semaforu. Na pomen druk lagera su mi rekli da je to glupost i šta ja znam sa nepunih osamnaest... Ni nos ne znam još da obrišem... I još su mi svašta rekli

Može da se uradi dopuna ostavine.

Nenenenene... u što viši prenos,što manji obrtaji, štedi se gorivo. I benzinca i dizela. Samo na vr' gasa. Gasi se na nizbrdici ili kad se uhvati zalet. Po mogućstvu se i izvadi kjuč ne bi li se zaključao volan, ali sigurno neće da upali slučajno. Vozila me par puta komšinica tako, dobro sam pretek'o.

Kad smo kod kose i mladosti. Mislim da je bilo oko 2000. Samo je malo crvenija na slikama nego što je bila u prirodi. Ovo je bilo drugo puštanje, posle šišanja n "normalno" Posle 2002. se držim neke standardne dužine, mrzi me da se stalno češljem.

To da li si bio kriv ili nisi, nije važno. Shit happens. Ako se ponašaš kao da svi na drumu hoće baš tebe da ubiju, onda si shvatio suštinu vožnje Svi su neprijatelji, ko me strefi dobiće zilion dolara za moju glavu. Moje je da beGam Bio sam klinac, moj prvi motor, Jawa 350. Vozio sam je već dve godine. Pre ovog događaja sam imao sijaset padova, što s Jawom, što sa drugim, tuđim motorima. Ogrebotine, ugruvanost, ništa posebno. Digneš motor i više brineš za njega nego za sebe. Odmah pičiš dalje. E, te večeri 19. septembra '86. sam bio malo u gradu motorom. Pao sam dva puta. Sitno, probao nešto, nije uspelo Dođem kod tetke jer sam tamo imao gde da držim motor, shvatim da ujutru imam ispit a da su mi knjige i sve potrebno kod kuće. Sednem na motor, udaljenost od tetke do kuće je sedamsto, osamsto metara vožnje. Ali, zauvar je svaki metar Stanem na semaforu kod Taša, kod benzinske pumpe u G. Dimitrova. Nasuprot mene Lada, dao žmigavac da će da skrene svoje levo. Pali se zeleno, krećemo i on i ja, polako, vidim da on usporava, sve je kako treba, dužan je da me propusti. On dodaje gas, udara u motor, ja prelećem, motor se podvlači pod Ladu i diže joj oba prednja točka. On ne koči, tera dalje. Ja letim, okrećem se na bok, pokušavam da izbegnem semafor ka kom letim, padam na rame i kotrljam se. Suma sumarum, naprsla dva vratna pršljena, rascvetan palac na levoj nozi (bio ispod poluge menjača), potres mozga kad sam u kotrljanju zakačio asfalt glavom, oderotina duž face i fali parče skalpa i malo krvarim tamo gde sam zakačio glavom. Smešten u bolnicu, šanc kragna, stopalo ufačlovano. Grozan bade mantil na meni. U dve sobe, trojica nas motorista. Dođe drugar sa MZ pod prozor jer smo bili u visokom prizemlju, zezamo se, gledam motor... Šta ga gledaš, da nećeš da se provozaš? Ko ne sme? JA? Pali motor, ne mogu ovom kljakavom nogom da kurblam. Iskočim kroz prozor, on mi upali motor i misli da se zezam. Sednem, obrnem dva kruga po kliničkom centru. Viori onaj bade mantil, meni prljava duga kosa, Leo Matin cvikeri (i takva dioptrija), u papučama... Videla me dežurna sestra, predivna sestra Verica koje su se svi plašili od portira do lekara, ali smo se ona i ja od prvog momenta savršeno razumeli. A ja sam je pamtio od desetak godina ranije kad sam u istoj toj klinici operisao slepo crevo. Oprostila mi moju glupost, po PS je trebalo da me prijavi i da me izbace iz bolnice, ali je ona shvatila zašto sam to uradio. Nije mi bilo svejedno. Daleko od toga. Ali sam gotovo uveren da tada nisam seo na motor i razbio strah, verovatno nikad više ne bih vozio ništa na dva točka. S proleća sam ostatak motora trampio za T14, koji sam slatko vozio i padao malo, fakultativno, čisto da ne zaboravim Prvih nekoliko vožnji sam imao frku. Kacigu (beli Iplas, integralka) mi je mama kupila dok sam još nosio šanc kragnu. Kaže, znam kakvu sam budalu rodila, opet ćeš da kupiš motor, sve pare da na njega potrošiš, a nećeš kupiti kacigu. Posle su se nizali motori (Jawe, MZ, Moto Guzziji, Kawa, Suzana, Honde...) ali je meni i danas dani frka kad na motor sednem bez kacige. Nelagodan osećaj, znam da sam samo krenuo da probam motor, da čujem nešto, ali mi nije prijatno. Zato ne sedam na motor bez nje. Ni do prodavnice na kilometar. Sve ostalo od opreme mi je opcionalno, ali kacigu i rukavice uvek imam. Iz čistog straha. To je ostalo od onda. Normalno je da ćeš prvo vreme zazirati od saobraćaja, od sebe, činiće ti se da ima opasnosti više nego što je realno ima. Tu se samo postavlja pitanje da li je jače moto-ludilo ili osnovni strah za preživljavanjem. Ako ne budeš mogao da se opustiš posle mesec, dva, bolje je bataliti motor jer se u tom strahu i grču mogu napraviti najveće greške. A i nije slatko da se vozi ako se ne uživa u vožnji. Preispitaj sebe, imaš li želju za vožnjom, koliko si spreman da rizikuješ dalje... Možda više nećeš imati ni najmanju ogrebotinu, možda doživiš još veću nezgodu... To sam moraš da prelomiš, da prihvatiš ili odbiješ rizik. Kad razmišljam glavom, a ne srcem, motor je nerealno opasna i pogibeljna sprava gde nikad ne znaš da li ćeš živ da se vratiš sa vožnje od dvesta metara. Džabe i oprema i sve živo, opet se strada. A srcem... najgorih šest meseci u životu su mi bili u momentu kad sam prodao Hondu night hawk dok nisam kupio Suzi Q. Bezvoljan, očajan, sav k'o popišan cvet. Za mene sav taj rizik vredi, samo da se ne osećam ponovo tako. I počeo sam da se plašim starosti kad ne budem fizički u stanju da vozim. Kako ću to da preživim? A desilo mi se sa jednim motorom... Najnormalnije sam se ga vozio mesecima i jedno jutro sednem na njega i strah... Strah da ću da poginem. Da ću se zabiti negde, da ne mogu da preživim. Sednem na drugi motor, sve super. Uživancija. Opet sednem na svoj, paralisan od straha. Prodao sam ga budzašto, kupio drugi i sve je bilo sjajno. Malo sam odužio, izvinjavam se nestrpljivim čitaocima.

Na svaku vožnju kreni u čistim gaćama.