Falš vazduh - 80%, bobina, Miljenko, - 20%

Ne, ne, ne... To je urbana legenda i fotošop.

Redosled kojim bih ja proverio stanje: - proverio bih da li je zadnji točak pravilno postavljen - zadnja guma - ležajevi zadnjeg točka i lančanika - viljuška, bar bih istočio postojeće ulje i sipao odgovarajuću, jednaku količinu u oba štapa - da zadnja viljuška nema lufta. Vrlo često se nepravilnosti sa zadnjeg kraja osete na volanu.

Potkapa mi ne odgovara nikako jer nosim naočare i onda je veoma teško da se pogode uši. Pola sata nameštam naočare koje se onda magle jer potkapa nekako gura topao vazduh na stakla. A i stvar je navike... Kad sam počinjao da vozim, potkape nisu postojale nigde osim u JNA. Imam ih dve, tri... ali jok. Ne vredi.

Srećan i brz oporavak ti želim. Po ADAC statistici iz prošlog veka, doduše, u proseku je svaki motorista umešan u jednu ozbiljnu saobraćajku/pad. Statistički gledano, svoje si ispunio.

Ne samo 2025. Zauvek bi me "obradovavala" A za ovu 15 000 e baš i nije dovoljno. Dečji snovi

Božanstveno. Kao bajka. Hvala!

Kako se snalazite za moto-pantalone ako niste po JUS-u? Ja ne mogu da nađem nikakvu kombinaciju. Ako su dobre oko struka, kolena su mi na cevanicama.

Ih, lepa li je. A boje kao nekad XT 500. Samo fali hromirani prednji blatobran.

Je li to onaj deo gde automobili idu "u rikverc"? Mada je to objašnjeno kao optička varka.

"Zapamtite moje reči: današnji dan, na ovoj fotografiji, biće zapamćen kao vrhunac Dukatijeve ere. Ostali ga sustižu (Dukati), sledeće godine će imati manje motora na gridu i neki od ovih momaka odlaze. Vremena se menjaju." Triput čitaj, jednom komentariši

Kad smo prodavali Falkonca posle svadbe (da isplatimo dugove, slaba zarada bila ), kupio dečko, došao po motor, kreće, a Ljilji i meni suze samo teku. Kaže čovek, kad sam vas video da plačete zbog motora, došlo mi je da se vratim i uzmem nazad pare... eto vam motor da ne plačete. Kroz dve nedelje je bio drugi Falkonac u garaži. Išao sam po njega sa 41,5 temperaturom, samo da mi se ne izmakne.

Ovo bi pre trebalo da ide pod onu temu, "Čega više nema". Nema moje Grete, nema ove Honde, nema moje crne kose (sad je prisutna, ali mnoooogo bela, a brada skroz pobelela).

I danas, 30+ godina posle posete Aušvicu, stoji mi ta knedla u grlu kad pomislim na taj obilazak. Mislim da me nije nikada ništa toliko pogodilo, potreslo, izbacilo iz kolotečene, pa i promenilo na neki način kao poseta Aušvicu.

Po meni, ta tura bi morala da traje najmanje deset+ dana da bi se isprobala bar polovina ovih preporuka. Greota da se bije put, a jede se samo na jednom, dva, tri mesta.

Ja sam uzeo u Mladenovcu. Bila ih je gomila juče u tri popodne.

https://www.paddock-gp.com/en/motogp-gigi-dalligna-sinsurge-those-who-say-we-won't-let-jorge-martin-win-don't-know-my-story/

Hehehe, lepo, lepo. Čekam vas na jezeru.

"Dugo je pripremano naše poznanstvo, a onda slučajno jedne večeri uz vruću rakiju..." Dugo, godinama, spremam se da kupim aku-bušilicu. Te Einhel, te Bosch, te crni Parkside... Skupo, nezgodno zbog baterija, nije dovoljno dobro... Već mi se smučila cela priča. Danas u Lidlu Kupljenaaaaaa!!!!!! Probana!!!!!!! Radi!!!!! Baterija se dopunila za 20 min. Skakućem od sreće. Imam još razloga, ali o tome na nekom drugom mestu. A strašno razočaranje je kupovina ovog sranja... U Wobby house. Zapravo, sama brusilica je solidna, taman ono što mi treba. Ali, radi neprekidno 25 min, a baterija se puni 5 (i slovima pet) sati! Svaka! Pri tom, kad se ubaci ima tri crte od četiri tek skinuta s punjača (obe), kad im merim napon 19,3 do 19,4 V. Nisam ni očekivao 21 V, ajd, sad to i nije bitno. A primio sam se jer se dobiju dve baterije i punjač, sve zajedno 8 500 din. Sad me čeka ratovanje sa njima. Da vrate pare.

Najnovije vesti za potez Avala-Đurinci preko Ralje. -Oko Avale izvlače drva i blato na put. Negde ispred i iza azila -Ono parče iz prethodnog posta je završeno, lupljena bela linija, nema frke. -Odmah po izlasku iz Ralje, nov prvi sloj asfalta, odličan. Ali onda posle nekoliko kilometara, bez ikakvog znaka upozorenja, stari, izrovani, slegnuti asfalt. A onda 1,2 km makadama. Posle njega opet nov prvi sloj asfalta do Đurinaca. Posle je normalan put, kao i uvek do sada.

A sve tako lepo krcka kad se jede... Ufff...

Onda niko ne bi plaćao merenje snage na dinamometru, nego bi otišao na tehnički. Ili bi za svaku registraciju uštrojenog motora morao da se vozi na dinamometar i da se donese potvrda za to. Bajke za malu decu, vrlo slično babarogi, samo na točkovima. A i da vidim genija koji bi se usudio da stavi slupan motor na dinamometar.

Da nije cikas žica?

Ni na šta posebno. Samo pitati po planinama da li je skroz asfalt ili ima deonica sa makadamom.

Amortizer i kurbla su problem. Dekl je đene-đene. I štender, naravno.