Nenenenene... u što viši prenos,što manji obrtaji, štedi se gorivo. I benzinca i dizela. Samo na vr' gasa. Gasi se na nizbrdici ili kad se uhvati zalet. Po mogućstvu se i izvadi kjuč ne bi li se zaključao volan, ali sigurno neće da upali slučajno. Vozila me par puta komšinica tako, dobro sam pretek'o.

Kad smo kod kose i mladosti. Mislim da je bilo oko 2000. Samo je malo crvenija na slikama nego što je bila u prirodi. Ovo je bilo drugo puštanje, posle šišanja n "normalno" Posle 2002. se držim neke standardne dužine, mrzi me da se stalno češljem.

To da li si bio kriv ili nisi, nije važno. Shit happens. Ako se ponašaš kao da svi na drumu hoće baš tebe da ubiju, onda si shvatio suštinu vožnje Svi su neprijatelji, ko me strefi dobiće zilion dolara za moju glavu. Moje je da beGam Bio sam klinac, moj prvi motor, Jawa 350. Vozio sam je već dve godine. Pre ovog događaja sam imao sijaset padova, što s Jawom, što sa drugim, tuđim motorima. Ogrebotine, ugruvanost, ništa posebno. Digneš motor i više brineš za njega nego za sebe. Odmah pičiš dalje. E, te večeri 19. septembra '86. sam bio malo u gradu motorom. Pao sam dva puta. Sitno, probao nešto, nije uspelo Dođem kod tetke jer sam tamo imao gde da držim motor, shvatim da ujutru imam ispit a da su mi knjige i sve potrebno kod kuće. Sednem na motor, udaljenost od tetke do kuće je sedamsto, osamsto metara vožnje. Ali, zauvar je svaki metar Stanem na semaforu kod Taša, kod benzinske pumpe u G. Dimitrova. Nasuprot mene Lada, dao žmigavac da će da skrene svoje levo. Pali se zeleno, krećemo i on i ja, polako, vidim da on usporava, sve je kako treba, dužan je da me propusti. On dodaje gas, udara u motor, ja prelećem, motor se podvlači pod Ladu i diže joj oba prednja točka. On ne koči, tera dalje. Ja letim, okrećem se na bok, pokušavam da izbegnem semafor ka kom letim, padam na rame i kotrljam se. Suma sumarum, naprsla dva vratna pršljena, rascvetan palac na levoj nozi (bio ispod poluge menjača), potres mozga kad sam u kotrljanju zakačio asfalt glavom, oderotina duž face i fali parče skalpa i malo krvarim tamo gde sam zakačio glavom. Smešten u bolnicu, šanc kragna, stopalo ufačlovano. Grozan bade mantil na meni. U dve sobe, trojica nas motorista. Dođe drugar sa MZ pod prozor jer smo bili u visokom prizemlju, zezamo se, gledam motor... Šta ga gledaš, da nećeš da se provozaš? Ko ne sme? JA? Pali motor, ne mogu ovom kljakavom nogom da kurblam. Iskočim kroz prozor, on mi upali motor i misli da se zezam. Sednem, obrnem dva kruga po kliničkom centru. Viori onaj bade mantil, meni prljava duga kosa, Leo Matin cvikeri (i takva dioptrija), u papučama... Videla me dežurna sestra, predivna sestra Verica koje su se svi plašili od portira do lekara, ali smo se ona i ja od prvog momenta savršeno razumeli. A ja sam je pamtio od desetak godina ranije kad sam u istoj toj klinici operisao slepo crevo. Oprostila mi moju glupost, po PS je trebalo da me prijavi i da me izbace iz bolnice, ali je ona shvatila zašto sam to uradio. Nije mi bilo svejedno. Daleko od toga. Ali sam gotovo uveren da tada nisam seo na motor i razbio strah, verovatno nikad više ne bih vozio ništa na dva točka. S proleća sam ostatak motora trampio za T14, koji sam slatko vozio i padao malo, fakultativno, čisto da ne zaboravim Prvih nekoliko vožnji sam imao frku. Kacigu (beli Iplas, integralka) mi je mama kupila dok sam još nosio šanc kragnu. Kaže, znam kakvu sam budalu rodila, opet ćeš da kupiš motor, sve pare da na njega potrošiš, a nećeš kupiti kacigu. Posle su se nizali motori (Jawe, MZ, Moto Guzziji, Kawa, Suzana, Honde...) ali je meni i danas dani frka kad na motor sednem bez kacige. Nelagodan osećaj, znam da sam samo krenuo da probam motor, da čujem nešto, ali mi nije prijatno. Zato ne sedam na motor bez nje. Ni do prodavnice na kilometar. Sve ostalo od opreme mi je opcionalno, ali kacigu i rukavice uvek imam. Iz čistog straha. To je ostalo od onda. Normalno je da ćeš prvo vreme zazirati od saobraćaja, od sebe, činiće ti se da ima opasnosti više nego što je realno ima. Tu se samo postavlja pitanje da li je jače moto-ludilo ili osnovni strah za preživljavanjem. Ako ne budeš mogao da se opustiš posle mesec, dva, bolje je bataliti motor jer se u tom strahu i grču mogu napraviti najveće greške. A i nije slatko da se vozi ako se ne uživa u vožnji. Preispitaj sebe, imaš li želju za vožnjom, koliko si spreman da rizikuješ dalje... Možda više nećeš imati ni najmanju ogrebotinu, možda doživiš još veću nezgodu... To sam moraš da prelomiš, da prihvatiš ili odbiješ rizik. Kad razmišljam glavom, a ne srcem, motor je nerealno opasna i pogibeljna sprava gde nikad ne znaš da li ćeš živ da se vratiš sa vožnje od dvesta metara. Džabe i oprema i sve živo, opet se strada. A srcem... najgorih šest meseci u životu su mi bili u momentu kad sam prodao Hondu night hawk dok nisam kupio Suzi Q. Bezvoljan, očajan, sav k'o popišan cvet. Za mene sav taj rizik vredi, samo da se ne osećam ponovo tako. I počeo sam da se plašim starosti kad ne budem fizički u stanju da vozim. Kako ću to da preživim? A desilo mi se sa jednim motorom... Najnormalnije sam se ga vozio mesecima i jedno jutro sednem na njega i strah... Strah da ću da poginem. Da ću se zabiti negde, da ne mogu da preživim. Sednem na drugi motor, sve super. Uživancija. Opet sednem na svoj, paralisan od straha. Prodao sam ga budzašto, kupio drugi i sve je bilo sjajno. Malo sam odužio, izvinjavam se nestrpljivim čitaocima.

Na svaku vožnju kreni u čistim gaćama.

Prava poslastica je ovaj putopis, a ne tamo neki sladoledi. Uživam.

Skidaj smesta tu pravljenu jer mogu (a i često hoće) da tretiraju kao krivično delo falsifikovanja. Nimalo naivno!

Meni u manuelu za Hondu piše 12,6 V do 15 V na 5000 obrtaja. I uvek meri sa upaljenim svetlima, stisnutom štopaljkom. Tako da mislim da nemaš razloga za brigu.

@Kavke @zaludan Pisao sam nekoliko postova ranije, ista stvar je bila sa bušilicom. Jedino što je staroj izgoreo stator, pa nemam dve @Interceptor BP Taj mali dremel je zapravo modelarska bušilica/brusilica. Nije predviđena za neke tvrđe materijale. Balzu, plastiku, tanji aluminijum, mekše drvo može da obrađuje. Za obradu metala je dobar velika čeona brusilica, veličine one manje ugaone. Postoji gabaritno mala čeona brusilica, ali je pneumatska. Prema potrebama i alat.

Ovo, veruj mi, smatram vrlo važnim početkom obuke. Steći osećaj za motor koji guraš, način, raspored težine, osetiti kako izgleda kad preteže i razliku između vraćanja u balans ili puštanja da padne i ne povuče te, okretanje ugašenog motora... To je najnapornije ali i najvažnije upoznavanje sa spravom od 200+ kilograma. Nije bez razloga taj školski sav olupan. Da li je 10 časova potrebno ili je dovoljno manje, ne znam. Ali bih svakog motoristu terao da bar jednom godišnje pogura motor malo duže, da napravi nekoliko uzastopnih manevara gurajući. Kad kupim nov motor, prvo moram da vidim kako je najbolje da ga guram, jer ako to učim u nezgodnoj situaciji, zeznuću se.

Pupupu... Ko ga uroči beli luk mu u oči.

Koliko sam ja čuo, sve laverde su pokupovane i izvezene. Ako je pretekla koja, u šta čisto sumnjam, ta je ili kod nekog u šupi i ni taj ne zna da je ima, ili je muzejski primerak kog vlasnik neće da proda ni za brdo karamela. Živeo sam naspram salona Slovenija auta, koji je prodavao Laverde. Kao da ih i danas vidim... 1200 Mirage, 1200 TS, 1000 Jota i 500. Sve narandžaste. Koliko sam sati proveo buljeći u njih, mogao sam još jednu školu da završim Poslednji z koga znam da ju je vozio je bio Sergej, kupio je od Svete iz Smedereva... Nije bila u baš nekom stanju, a delova ni za lek. Imao ju je i Iva Belamarić, imao je servis za motore, pa mu nije bilo lako da nađe delove. Vojkan Laverda je vozio (šta mislite odakle mu nadimak ) prvo 500 pa onda 1200 TS. Ona je bila najduže konstantno vožena. Singer iz PA je imao 500. Ostala je bol srca mog.

Čekaj, nešto mi nije jasno... Teško se šalta, a menjač ne krlja kad se prebaci u brzinu ili iz brzine u brzinu? Da kvačilo ne odvaja, onda bi se čuo mnogo gadan zvuk pri bilo kom šaltovanju. Da li si, kad si skinuo lamele, pokušao da rukom šaltaš? Da pokrećeš korpu rukom i da prebaciš? Da li je i tada polugica pretvrda? Kod nekih motora se između šipkice koja razdvaja lamele (koja gura praktično druk lager) nalazi kuglica. Na onom crtežu se ne vidi taj deo. Premda je tada šipkica obično iz dva dela, a između kuglica. Pogledaj na crtežu, ako imaš, od tog segmenta. Možda ga je neko ranije izgubio, pogrešno sklopio... Takođe, ako ipak kvačilo nema dovoljan hod, da nije menjana sajla, pa stavljena predugačka, ili da je menjana ručica kvačila pa nema dovoljan hod? Meni je ručica za kvačilo kriva na unutra, debele ručice, ne mogu da upalim motor kad je u brzini (prekidač ne uključi).

Ne i da Aparat će se isto ponašati, sve radiš kao i uvek sa aparatom. Da, svaki aparat ima način zamene polariteta. Kod nekog na jedan, kod nekog na drugi način, ali baš iz tehnoloških razloga (različitih vrsta elektrode), mora da ima opciju zamene polariteta.

E, da... Nisam video sliku Jeste, to je to. Jer, uvek ti daje da njega moraš da koristiš, u zavisnosti od toga koliku jačinu hoćeš.

Ne, ne, ne... Nema veze prekidač sa pozicijama 1, 2, 3 sa masom. On samo reguliše jačinu struje. Kablovi menjaju mesto! Levi desno, desni levo. Onaj sa elektrodom ide na obeleženi - na izlazu iz aparata, onaj sa štipaljkom koja se kači na materijal koji se zavaruje ode na + izlaz iz aparata. Za 6013.

Plus i minus menjaš zamenom kablova na izlazu. Na prekidaču je samo jačina struje. Jasno je obeležen plus i minus na mašini, samo zavisi kako se prikače kablovi. Svi kažemo da je štipaljka masa (minus), a upravo je obrnuto kod 6013.

Prvo, važan je polaritet. Nije isto kod rutilne i bazične elektrode. Ako se radi sa 6013 onda elektroda ide na minus pol. Sa 7016 elektroda je na plus polu. Sve to i još mnogo više na prilično razumljiv i "običan" način je objašnjeno u klipu Inače, na njegovom kanalu možete mnogo toga da naučite, da se informišete i da se usavršite. Kao i kod vožnje, ništa vam ne vredi da odgledate, ukoliko nemate praksu. Moj savet: nađite hrpu starog gvožđa, isecite ga na razne komade i zavarujte. Zavarujte, potrošite nekoliko kilograma elektroda. Probajte sa raznim jačinama da biste otkrili kako ne valja. Šarajte elektrodom po površini da napravite lep var a da ne progorite materijal. Probajte razne pozicije, pozicije elektrode. Vežbajte štapićem umesto elektrodom da ga vodite. Obratite pažnju na to da var mora da penetrira, a ne da samo zalepi dva dela. Priprema materijala je izuzetno važna. Da nema cunka, da nema masnoće. Ostrugati "na belo". Teoretski, zavaruju se materijali iste debljine. U praksi, deblji i tanji. Opet, vežba. Gde se duže zadržati, koji samo pretrčati. Meni je neverovatno zanimljivo i uživanje mi je da zavarujem. Igram se. Verujte, uzmem neki otpad i zavarujem. Kao kad šarate po pairu dok ste dokoni. Sve je to vežba. Lep var je i dobar var.

1. Da li si pokušao da pre skidanja rukom probaš da šaltaš i da uporediš silu potrebnu za šaltanje kada je skinut poklopac (kao onaj batica sa snimka)? 2, Ako si zagledao kako šalta sa skinutim poklopcem, da li si primetio da ima neki "luft" od momenta kada selektor dodirne zvezdu i dok ona ne prešalta? 3. Da li si skidao zvezdu i proverio da li su oba pina cela, da nije jedan pukao? To bi odgovorilo na 2. 4. Način kačenja šalt heble. Da li postoji mogućnost da na osovinu nije pod odgovarajućim uglom postavljen link ka samoj papučici? (mada po slici deluje normalno). Ja sam imao tako igranku sa zadnjom doboš kočnicom. Nisam dobro (pod odgovarajućim uglom) postavio link koji ide na osovinu kočnice i posle prenosi do papučice. 5. Da nije zaribao sam mehanizam prenosa, pa on zeza, mada bi to video kad si skidao. Ili da se pojela neka osovina i ona pod nekom silom glavi, kači, krivi...

Različita temperatura diskova nije dozvoljena. Pogotovu kad se to oseti rukom, a ne da je toliko mala da mora merenjem da se utvrdi. Očistiti i leva i desna klešta, prekontrolisati kipove. Moguće je da prilikom zamene diskova, novi diskovi nisu lepo nalegli te stoje pod uglom (recimo da se podvukla prljavština, rđa...). Moguće je i da je felna malo kriva u srcu. Proveriti i osovinu, za svaki slučaj.

Imaš vrlo poznatog majstora za endurače u tvojoj blizini. Elvis se zove, pristojan i normalan čovek. Potraži malo na forumu.

@Mr. No Gde ima da se kupi? Ne mogu da nađem u BG.

Uh, kad vidim ovo belo jare ovako umazano, odmah mi srce zaigra. Mnogo mi nedostaje ono moje...

MZ ETZ

@Krokodilo Meni je menjač bio sasvim prihvatljiv. Problem je bio sa oprugom selektora, potrebom da se selektor preventivno ojača, sa federom kurble i španerom na strani lanca. Španer sam nešto iscrtao, napravio mi Bane (sad radi BMW) za drugog Falkonca a i trećeg, posle toga nisam imao nikakvih problema. Uspevao sam da dobacim do 140 na kratko (po cajgeru), ali nije to to. Kočnice... molitva i stiskanje ručice i pedale. Sa kramponkama koje je i vojska koristila, prolazio sam po stazama i bogazama (naše zemlje ponosne ) da se ne bi ni neki enduro postideo. Jedino, nizak klirens, plus opterećenje. Ali, ćufka uzbrdo/nizbdo, svejedno mu je :D. Baš bih ga rado ponovo posedoao, samo što su počeli da im lupaju cene kao da su prave dragocenosti.

Vožen od -10 do +40. Shell žuto auto ulje. Nikad se nije pregrejao, nikad nije stao (ajd, dobro... jednom mi je procureo rezervoar, pukla sajla kvačila i raspao se nov lanac. U jednom danu. Ljilja je peglala zavese na Vidovdan). Za 11 godina, tri Falkonca, štucnuli nisu. Istini za volju, prvo sam ih sređivao, pa onda vozio. A Lj. i ja kad sednemo, pregazimo dozvoljenu nosivost svakog motora Prešli boga oca kilometara, peli se na čuke po zemljanim putevima, terali 120 auto putem. Uh, kako bih voleo da ga još uvek imam. Za paradu i uživanje.