@zaludan Grazie, amico mio! Sedam cuore bih ti zapisao (da ne kažem stavio, pa bude posle ovo-ono ).

DAN ČETVRTI (NASTAVAK) Sad sam se setio da vam nisam predstavio Aleksa. Ima 22 godine, studira mašinstvo u Krajovi, radi kod oca u trange-frange firmi. Veoma lepo vaspitano dete, odlično zna engleski, pametan, devojka mu je smarač (zivka ga svaki čas i ubeđuje se s njim oko nekih privatnih stvari). Naporna, to treba otkačiti, ali ljubav... Izađosmo s TF. Baš mi je žao što je gotovo. Sad još samo TA, a tamo nema meda , samo krave. Imamo dosta da pređemo do prve stanice, Alba Luila. Preko 120km, kroz dve sigurne gužve u Sibiu i Sebešu. Uhvatismo auto put, odličan. Pun gas. Ide mala Honda, Aleks se kune da ne može preko 140, meni po cajgeru prebacuje tu i tamo 180, istini za volju kad se nešto zamislim i usporim, pa ga jurim. Njemu radi GPS na fonu, ja i dalje štedim podatke (volina). A i nemam nosač za mobilni. Stigosmo. Alba Lulia. Slatko kad se izgovara. Na Googlu piše Alba Julija. Uđosmo u stari grad, zidine divno sređene, kao da su Rimljani juče otišli. Ubeđivali smo se oko toga da su tvrđava i grad konačni oblik dobili u nekom 17. veku jer su tada građeni bastioni ili kako Aleks tvrdi da su ga podigli Rimlljani. Verovatno je tu bio kastrum, četvrtast, ali je kasnije prerađen u bastion. No, to i nije toliko važno, pošto je svejedno prelep. Prolaz ka glavnoj ulici. Katolička crkva. Pravoslavna. Katolička. U katoličkoj crkvi. Ovaj je veoma bitan, ko zna zašto... Bočna ulica sa bistama velikih rumunskih pisaca. Ni za jednog nisam nikad čuo. Znam samo za Mirču Elijadea i tu je kraj. A njega nema ovde. Niko ne zna šta je unutra, ali je lepo. E, navodno je on bio glavni u ovom kastrumu. Divna kapija sa natpisima na latinskom. Ne brinite, puška je zakočena. Ovakvih vojnika ima podosta, kao da čuvaju grad. Ne znam zašto se odmah setih komandanta Marka, Žalosne sove, Blafa i Floka. A pogrešan kontinent, a ne samo država Mnogo volim ove planove gradova u bronzi. Pravoslavna crkva kad se uđe u portu. Ulaz u portu. Unutra nisam fotografisao, ali me i nije nešto "dojmila" unutrašnjost. Freske su veoma različite od naših (vizantijske škole), nisu previše upečatljive. Ali su lepe, na svoj način. Bilo je oko 6 uveče. Čujem klepalo. Kreće pop sa svitom i lupa. Vidim da je drugi sveštenik krenuo ka crkvi, presretnem ga i priupitam zašto koriste klepalo. Kaže on, tradicija. Ama, znam, ali da li vam je bila zabranjena upotreba zvona i zašto ga koristite? Imamo mi i zvona, kaže on. Vidim da imate i zvonik, logično je da onda imate zvona, samo me zanima otkud klepalo. Ja mu objasnim da je kod nas klepalo zamena za zvona, celu priču... On me gleda karirano i opet kaže da je to tradicija. Rumun, pravoslavac, sveštenik... Dobro, manem se priče, da ne lanem nešto, nije red u porti, zahvalim mu se i paljba. Inače, motori su bili parkirani sa spoljašnje strane onog dugačkog žutog zida. Aleks me je ubeđivao da slobodno ostavim i jaknu i kacigu na motoru. Nije to "ona" Rumunija kaže, ne kradu više, pogotovo ne tu, pored svetinja. Malo sam nepoverljiv, ali mu kažem da mi dođe novu jaknu i kacigu ako ih neko opaje, te smo krenuli smo u šetnju. Dok smo razgovarali o rumunskom poštenju, dva puta je prošao auto lokalne policije i izignorisao nas, čime sam dobio odgovor na pitanje da li je dozvoljeno da se tu parkiramo. Bukirasmo gajbu u sledećoj stanici udaljenoj još osamdesetak kilometara, Hunedoara. Tamo je prekrasan zamak koji treba videti. Pošto ćemo kasno stići, biće zatvoren, ali možda možemo ujutru da ucvikujemo posetu unutrašnjosti. Sad može da se vidi spolja, lep je park oko zamka, dvorište... Merači mi Aleks, ja se radujem, jedva čekam da krenemo. Što je dosadna ova Rumunija između gradova. Ništa, ama baš ništa zanimljivo da se vidi. Putevi pravi, dobrog kvaliteta, samo peglamo. Opet 140-180km. Ne primeti se, ali vrućina me ubija. Ona odozdo. Vozim sedeći na jednom butu, pa na drugom, pa stojim, pa lepršam... Dođe mi da prospem neku vodu na međunožje da se malo hladi. Ali, mislim se onda bih bio obaren. Odjednom, nešto interesantno. Panzerjager! Doduše ruska verzija. Top malo veći, oklop malo tanji. Zna Ruja kako se radi da bude što masovnije. I ajd sad, nemoj da se slikaš. Nema šanse. Napadamo ga. Stižemo u Hunedoar, nalazimo smeštaj. Lep, čist, 26, 27e- po pola. Odlično poslužio svrsi. Bračni krevet. Tu se setih da pitam malog da li sam mu rekao da hrčem. Kiseo osmeh... Kaže da hrče i on. Nisam čuo. On se sam budi rano, oko 6:15 svako jutro. Ja se sam budim kasno, a kad mi je navijen sat na rano, teško i nerado. Plaknusmo se, presvukosmo i pravac u zamak. Pešaka. Motori su na ulici, ispred zgrade. Što da ih pomeramo i mlatimo se. Zamak je na 10min pešaka. Vidomo ga, a do njega ide uličica, zavojita, mračna, bez svetla. Dušu dalo za manijake, pedere i silovatelje Mislim se, da nisam malog pogrešno procenio? Mmmm neeee... Da sam bar neki frajer, pa da se plašim za guzu. A i biću mu celu noć u bračnom krevetu. Doduše i on meni, ali to je drugo . Fora je bila sledeća: da, to je glavni ulaz u zamak, ne, dvorište nije otvoreno, glavna kapija je zaključana, zidine su visoke i ne mili mi se da osvajam zamak kao da sam Cepešov vojnik. Šetkamo se dalje, oko svakog pristojnog zamka je jarak s vodom (ili suv, kako kad). I nađosmo jednu kapiju koja vodi ispod mosta zamka, iznad samog jarka. Odatle sam fotkao. Ima i nekakva strma stazica koja izlazi na ulicu iznad zamka, pa preko bankine i napolju smo. Stvarno zamak izgleda kao iz bajke. Dizni da mu pozavidi. Meni su dalje na listi austrijski i nemački zamci koje želim da obiđem. Meni dopada. E, sad je na redu pivo. Videsmo neki restoran, tu u podnožju. Veliko dvorište, puno stolova, neki fudbal se gleda, 11 sati je. Publika, kao kod nas. Veće društvo malo dalje uživa, smeju se pričaju, drugi gledaju, navijaju, a nama najbliži sto, dve silikonke srednjih godina i dva zadrigla ćelava "opasna" biznismena. Sve isto kao kod nas. Ovde pijem pivo (Urus, mečka, nefiltrirano ili nepasterizovano, šta ga znam, 5.5% alkohola, vrlo ukusno) i mašem smaračici koja drži slovo sirotom muškom čeljadetu Tek kad sam video ovu fotku, pokajah se što se pre puta nisam ošišao i sredio bradu. Nisam ništa jeo od prethodne večeri. Baš sam gladan. Idemo da nađemo nešto što radi. Tek je prošlo pola jedan, grad je veliki, lako ćemo nešto naći. Ovaj restoran se zatvara inače oko 11, ali je zbog fudbala (bar neka korist od njega). Krenemo ka centru, sve zatvoreno. Simpatičan restorančić, ako bolje pogledate na fasadu su zakucani tanjiri, šolje... Avaj, zatvoren. Šetamo se, pitamo u jednom fast fudu kojeg čiste gde možemo da nešto klopamo. U gradu od 60 000 stanovnika celu noć radi samo jedan kiosk. I to nije blizu, dvadesetak minuta odatle. Žipči tamo. Usput veoma lepa pravoslavna crkva i divan dom kulture. Ne znam, kad sam ga video, prosto sam čuo njakanje magarca i video Al Paćina kako izlazi pucaju na njega. Prva asocijacija Nađosmo taj nesrećni kiosk, ispričasmo se sa ljudima u redu, dobismo šta dobismo (ne bih da komentarišem), ali, ko mi je kriv. Što nisam na vreme svratio u Lidl (na svakom koraku ih ima, u svakoj selendri) ili ranije mislio na blagoutrobije. Prema mapi, na 10min smo od smeštaja. Išli smo skoro sat okolo, naokolo. Dobro, sad smo tu, spavanjac. Još jedan prođe dan, ali baš uzburkan k'o more. I puste ulice i svetiljke, ma sve se sklopilo kao u pesmi. Sad samo sanak da me uhvati i... zzzzzzz.

DAN ČETVRTI (1.-2. avgust) Svanu novi dan. Podnaslov bi mogao biti Repetitio est mater studiorum. Idemo sad sa juga na sever. Da utvrdim gradivo i da vidim ima li razlike u lepotama. Još nisam stiga da završim ni jutarnju toaletu , vidim da Alex već pakuje stvari na motor. Posle osam je. Pijem dve kafe, one Grand kafe što se razmute u vodi i budu kao prava kafa. E, ukusan ovaj Pantelija . Skroz vrši posao, da znate. Vidim da se klincu kreće, ja se još budim, doručkuje on (pametno) i krećemo oko pola deset. Tankovanje na poslednjoj pumpi pred uspon. Mali vozi ispred mene. Tera k'o đavo. Neću da se jurim s njim sladio i on. Ali, dobro peglamo, još nisu baš krivine, držimo 70-120. Počinju ozbiljne serpentine, mali prolazi brže, okretniji je. Zastaje svaki čas da fotka. Mene mrzi. Nailazi ovaj lepi most. Meni je skoro svaki most lep. Zbog simbolike i elegancije. Spajanje, prelazak neke žestoke prepreke. Momentalno sam počeo da pevam O bella ciao, ko razume, shvatiće. Jednostavan i lep most. Lako se ruši Ima nekoliko jezera i na TA i na TF. Ovo je jedno od njih na TF. Da stavim sličku kad je imam. Malo da se osvežimo. Temperatura, savršena, opet sam zakopčan do pola. Vozi dalje. Krivine, serpentine, odroni, mečke smo videli na prilazu, ali nisam slikao. Bile su brže. Nisam ni ja Rz Brzotrz. Dve Honde poziraju. Krivina po krivina, uzbrdica po uzbrdica, stižemo do vrha. Opet onaj vašar. E, tu mi Aleks kaže da je iza one kućice levo na slici, predivno jezero. Popnemo se, malo je uzbrdo (pomenuh li da ne volEm uzbrdice) i stvarno, jezerce, pravo gorsko oko. Nije bilo žao mojih nogica što sam ih trošio. Zanimljivo je da ima puno, baš puno turista iz Rumunije. Upoznaj svoju zemlju da bi je više voleo. Kod nas mi pričaju o Njujorku, Londonu, Tajlandu, a nisu videli ni Matarušku banju, Kopaonik ili Frušku. Od svoje zemlje se počinje putovanje. Mnogo je "ekspedicija" sa terencima, ima oldtajmera koji su na prikolicama dovezeni do podnožja, što motora, što automobila. Upali su mi u oči jedan stariji par na Vespi s nemačkim tablama. Ništa prtljag, samo se njih dvoje vozikaju. Naiđoh na Aro, stari i novi. Stari je zapravo UAZ po licenci. Verovatno s traktorskim dizel motorom. Ne znam zašto volim taj autić. Imam jedan mali, naranžasti. Gledam okolo i primetim da je moja Honda, izgleda, najstariji motor koji sam video. Ne računam oldtajmere, naravno. Vozači su svih godina. Ali ovi stariji sve na nekim krstaricama, GS-ovima. Nikog nema na motoru kao što je moj, još manje da je približno mojih godina. Ima nekih RRRRrrrrr, ali su dečurlija ispod 40 godina Neko je ovde lud, a to nisam ja Kasnije sam stvarno zagledao vozače i vozila. Opservacija mi je bila tačna. Dobra je meni moja Bedevija, nosi me gde želim. Ni da štucne. Zato će sad da dobije pristojan servis. Aleks mi je objašnjavao kako treba da svakako vidim dve interesantne stvari. Prvo je Alba Lulia, stari grad na temeljima rimskog utvrđenja, a drugo je zamak u Hunedoara iz 16, 17. veka. Ne žurim, plan je potpuno izmenjen. Na vrhu TF se dogovaramo da zujnemo kroz Sibiu i Sebeš, skrenemo na sever ka Alba Lulia i odatle, opet kroz Sebeš do Hunedoara i da tamo noćimo. Da sledećeg dana (opet) prođemo kroz Sebeš i idemo na TF. Tu da noćimo ili da idemo dalje do Oršave ili Kladova. Važi, kakav takav plan je napravljen, ja i dalje štedim net (posle ćete videti koji sam moron), sad treba sići. Silazak ide lepo, onaj semafor sa kilometarskom kolonom na uzbrdo je nama sad nizbrdo, dolazimo a ono 4 auta ispred nas i pali se zeleno. Jeeee, piči. Uzbrdo je kolona iste dužine kao prethodnog dana. Prosto mi se čini da sam prepoznao neke ljude Nastavak sledi...

Eh, žice, žice... kako ih ne volim .

Mnogo mi je žao što ti se sve to dešava. Ako nekako mogu da pomognem, javi.

Ajde, polu-laički... Ako iz namotaja uvek izlazi isti napon (znači u okviru zadatih vrednosti), ostaju samo žice do reglera i sam regler. Dalje, možda neki od potrošača vuče previše struje (jer je neispravan ili ima neki kratak spoj u žicama do njega). Treća mogućnost ne postoji. Ali sam siguran da je Rajko sve to već proverio. Na jednom mom motoru su bile sve žice iste boje (ne pitaj kako). Ubili su se tražeći grešku (Mile struja). Ako su menjane neke žice koje su vezane za regler, da tu nije neko napravio "nemoguću" vezu? Da je zamenio boje i sad ide sve naopako a izgleda normalno? Ako se ne varam, jedna faza ide direktno na potrošnju, a druge dve se peglaju i dodaju ako treba ili struja ide u toplotu. Uprošćeno. Da tu nije nešto "pobrkano". Samo nabacujem ideje, što iz iskustva, što razmišljanjem.

Rajko @Arakis

DAN TREĆI - NASTAVAK Krenem ja tako da se smeštam. Soba perfektna, motor ispred prozora. Vidim nekoliko motora, tu i tamo neko sedi u kafanici. Znojav sam, srećan i samo da skinem torbu i utrčim pod tuš. E, tuširao sam se svakog dana . Ljilja mi spremila pet majica viška, zna s kim ima posla. Meni je odlazak od 15 minuta da nešto obavim obično oko dva, tri sata, pošto sretnem ovog, onog... Zapričam se u prodavnici Evo i sad odoh na drugu stranu s pričom. Alzo dakle (Vanja Drahhhhh - Kapelski kresovi ) dok se rvem sa torbom i kineskim gumama za prtljag prilazi mi mladić i pita odakle sam došao, idem li tek gore ili sam bio. Ja mu ukratko (jedno 15 minuta ) ispričam gde sam bio i šta sam radio. Prijatno iznenađenje, dečko izvrsno govori engleski. Kaže mi da on vozi relativno dugo, ima onu Hondu CB 500X A2 kat i sam je krenuo na nedelju dana putovanja po Rumuniji. Vidim da se nešto snebiva, da bi da pita nešto... Kaže on da mu je tata rekao da ako ispuni sam taj svoj plan puta koji uključuje i TA i TF, da je onda zaista diplomirao vožnju motora. A opet, svi su mu rekli da za prvi put nije pametno da TF prelazi sam. Sad, hteo je da me pita da li bi mogao da pođe ujutru sa mnom, da ne ide sam. Mislim se, samo si mi ti falio. Da te bejbisitujem i pazim da mi ne izletiš negde. A klinac, 22 godine. To ludo, to manito. A ne umem da kažem ne . Smislim taktiku koja me najmanje obavezuje i ipak mi je lakše. Ajde ti idi ispred mene, da sam pređeš TF i "diplomiraš", ne jurcaj da me ne izgubiš iz vida (bolje da on bleji u retrovizor nego ja), ako se osetiš iole nesigurnim, stani, rešićemo sve. Ozari se dečko, vidim godi mu što sam ga prihvatio, ovako dostojanstveno sed i ozbiljan da mi bude saputnik. A meni ode mast u propast, da se sam vozim. Mada, videćete do kraja, ispalo je neuporedivo bolje nego što sam očekivao. I nije mi žao što nisam više bio sam. Ionako ništa od mog razmišljanja da ću moći malo da se posvetim sebi da razmislim, bla, bla, bla jer sam koncentrisan na vožnju i na ove lepote oko mene, da ni o čemu drugom ne mogu i ne smem da razmišljam. Uljudismo se i sedosmo na pivo. Već pada mračak, pivo odlično, hladno, lokalno. Pričamo o motorima i putovanju, pivu i rakiji (paljenka je prepečenica na rumunskom, ako niste znali. A rakija je rakija). U zlo doba se setih... Je li mali, a kako se ti uopšte zoveš Trebalo mi je jedno tri sata da dođemo do upoznavanja A i njemu. Tako saznah da je on Aleks i da je sa severa Rumunije, grad na 50km od granice sa Ukrajinom. Mirno je tamo. Oko ponoći odosmo da spavamo, mir, tišina, i kučići. Lepo sam mu objasnio da ujutru bez dve kafe i klonje ne mrdam iz smeštaja. Tu sam počeo da dete učim kako se profesionalno kasni po sat, dva I za kraj noćas, oni su nam čuvali motore.

DAN TREĆI (31. jul-1.avgust) Budim se relativno na vreme, alarm je zvrndao samo 15min. Sedam plus jedan je prošlo i ptičice cvrkuću, sunce sija, sveže je napolju... Milina. Zabrkam kaficu, upalim moj omiljeni radio 202, gledam mapu, srkućem kaficu. Ni brige na svetu. Sve ide k'o podmazano. Prisećam se prethodnog dana i razmišljam šta me danas čeka. Lepše ili ružnije? Napornije ili manje naporno? Zabrkam i drugu kafu, prošlo devet. Mir, muzikica, merak. Ali, čeka me kruna puta (kako sam čitao). I mečke. One su mi najveća želja da ih vidim. Zaboravih da pomenem krave na Transalpini. Lepe su I ima ih puno. Ko ne zna šta je blagoteleći pogled, imaće priliku da to nauči ako ih sretne. A balege ima svuda po putu. U svim oblicima. Gomilice (taze), jednom pregažene (od pre pola sata), razmrljane na pola kvadrata (jutrošnje) i samo braon fleka (dan staro). Samo fleka nije klizava. Nema potrebe da proveravate . Te krave vole da serbez prelaze put kao da je planina njihova . Izlazim iz lepih krivina i eto je... žvaće, gleda me, stoji na sred puta. Ajd, propuštam pešake Stvarno, sad sam shvatio da su i te krave imale neuporedivo inteligentniji pogled od nekih pešaka koji kod nas pretrčavaju van pešačkog I tako zaputim se kroz ozbiljnu gužvu u na izlazu iz Sibiua, super dosadnim putem ka TF. Pravac, vrućina odozdo, prijatno odozgo, gladan sam, pravci... Skrenem u neko seoce, gradić. Nema tamo pekara na svakom koraku kao kod nas. Jedva nađoh u nekoj prodavnici paštetu sa sirom i Fantu. Samo da mi ne zavija stomak a da mi se ne pridrema posle obilne klope. Vozim se tako i... Biće da idem tamo. Izgleda moćno. Visoko. Mrko, ozbiljno. I prelepo. Zalazim dalje i počinje uspon kroz šumu. Fenomenalno, zeleni zid oko mene, nema puno sveta, asfalt još odličan/dobar. Mana-ne vide se planine, sve je zeleni zid. Ove fotke su kad sam se već malo popeo. Divno je što tačno može da se prati kako se menja vegetacija u odnosu na nadmorsku visinu. Pred jednom krivinom, zaustavljena vozila, kolona koja zavija iza. Nema nikog u susret, pičim pored. Razmišljam, možda su mečke na putu, pa su ljudi zastali. Kad prođoh krivinu, bar dvesta metara pravca, kolona. Dva i po, tri kilometra je bila kolona. Stoji narod u kolima i čeka. Šta čekaju, videćete na slici. Naizmenično puštanje. A odozgo, skoro niko ne ide. Neka, bolje to nego da neko ode prečicom u podnožje. Krivine se slažu, lepe, asfalt lošiji, pa bolji, pa još lošiji... sve u svemu, osećao sam se kao kod kuće Ništa strašno loše. Jedino što ima dosta odrona pa treba paziti i ne zaletati se kroz krivine. Krava i njihovih nusprodukata nema Počinje upravo ono što TF čini zanimljivim. Slike su, naravno, nedovoljne da dočaraju pravu lepotu. Zbog ovog se dolazi. Ona je fotogeničnija od mene. BU! I tako, prođoh golet i krivine. Sunce, temperatura predivna za vožnju, Na vrhu, vašar. Cirkus i ciganija. Ali, ajde. Prođoh. Zanimljivo, neverovatno često sam osećao smrad spaljene lamele ili kočnica. Gde si krenuo, prijatelju, kad ne umeš da voziš. Kako se spuštam, počinje ponovo da se pojavljuje drveće. Sve gušće. I onda, vrhunac mog uživanja... Bebac je stajao sa strane, ali dok sam ja: skinuo rukavice, otkopčao džep, izvadio mob, uključio kameru... mališa je rešio da pređe na drugu stranu. Ali, ipak sam uspeo da ga škljocnem. Sav srećan, vozim dalje i kroz nekoliko minuta, mama i tri bebe. Ovo im je izbacio kroz prozor auto ispred, pa ručkaju. Vozim dalje, izbegavam neke rupe (poljubiš me u... ) senka, sunce, ne vidim dobro, bežim malo više u desno... U senci sedi mečka i zapanjeno me gleda. Prolazim na pola metra od nje. Tačno smo se u oči gledali. Sedi kao čovek u hladu i čeka klopu. Nešto dalje, još jedan koji čeka prolaznike i pozdravlja ih. Stvarno se ponašaju kao Jogi i Bu-bu. Ko se seća, seća se, a ko ne zna tu dvojicu, evo i njih. Već sam sišao sa TF, krećem se ka Kurte de Arges. Od Sibiua mi je trebalo jedno četiri sata. Na mapama mesto veliko, u stvarnosti, selendra. Jedan trgić, malo nešto starih zgrada i ništa više. Ostalo sve deluju kao magacini, novokomponovani "poslovno tržni i poslovno stambeni objekti". Sranje. Ona pašteta od jutros je izgubila čarobnu moć, gladan sam. Domorodac mi preporuči restoran Curta Vecia, stvarno je dobar. Smeštaj... malo je komplikovano. Sve što je pristojno po izgledu i ceni je van grada. A opet, razmišljam, šta će mi ovakav grad. Idem da pajkim. Setim se da sam video tablu za smeštaj koja mi je upala u oči i na Bukingu. Jeste jedno petnaestak km od centra, ali je prema TF, tako da može da bude samo dobro. Video sam da imaju i kafanicu i lepe sobe. Naručim ja klopu u Curtea Vecia. Izelica mora da prvo uzme škembe čorbu, pa gulaš. Odlična čorba. A onda stiže gulaš... Lele, majka... Gulaš je mogao da bude začinjeniji. Meso je od suve krtine, ništa masnoća. Na veliki petak da se jede, koliko je posno. A ovamo palenta (izuzetno ukusna), jaje na oko!!! i posuto sjajnim punomasnim tvrdim belim sirom. Još se mislim kako nisam naručio salatu. Žderonja je ipak bio savladan. Ostala mi je trećina gulaša, tri četvrti palente, ali sam smazao jajce . I popih dva litra kisele. Posle se pitam što sam debeo. Odteturah do motora, đavo je došao po svoje. Zato ne jedem ništa ozbiljno kad putujem. A ovo sam mislio da sam završio. E, šipak. Da, video sam ja tablu, ali ne sećam se gde. Čini mi se da nije tako daleko. Glupavo neko ime, NO COMMENT RUSTIC. Ali, lepo, veoma lepo. Ako vidite tu tablu, a tražite smeštaj, motajte. Do smeštaja je tucanik i malčice uzbrdo, ali svega tridesetak metara. Nikakav problem. Dvorište za motore (mada je selendra, poljana, mogu samo ovce da ih kradu), veoma čiste, izvrsne sobe, ljubazno osoblje, net radi, malo trokira, hladno pivo. Svaka preporuka. Uredan račun. 30e. Dakle, dragi moji, ovde se završava moje putovanje kako sam ga zamislio. Lepo sam se vozio, imao svoj tempo, stao gde sam hteo, nisam žurio i kasnio sam samo jedan dan . Zaista je previše TA i TF u jednom danu kako sam ja zamišljao, ne zbog toga što ne može da se izdrži ili što je previše km, nego zato što kad se potegnu oni dosadni pravci i sve ostalo, pravi je greh žuriti i ne videti dobro ono zbog čega smo zapravo i došli. TA još i može da se jurca, mada su serpentine zatvorenije i krave se vrckaju po putu (obično iza krivine). TF nije za jurcanje zbog dosta odrona, daleko lošijeg asfalta, premda su serpentine nešto otvorenije. I ako vam pred krivinom stoje tri, četiri strelice i ograničenje 30, uputno je poslušati ih Nisu kao ovi naši da na pravcu stave ograničenje 50. Pošto ne volim predugačke postove (a ovaj je kao kratak), nastavak istog dana u sledećem.

@aca-pn Drugi ulaz, prvi sprat, vrata levo . Ja sam bio odozgo Inače mi tvrde da neće niko da dira ni motor ni opremu na motoru. Kad sam bio u Targu Žiju, tu mi je skrenuta pažnja da ipak ne ostavljam previše stvari jer ima puno Cigana. A nisam hteo da idem motorom jer sam hteo da popijem nešto, a onda povratak, murija, neko me obori... Dva evra i ne mislim

Ekolog

DAN DRUGI (30/31. jul) Posle lakog uspavljivanja (opet mi je alarm zvrndao preko pola sata), oblačim se i izlazim na kafu. U Rumuniji je svuda zabranjeno pušenje unutra ($%###%&**@@*) ali je dopušteno u baštama. Predivno vreme i prijatna temperatura. Popio sam tri one njihove kafice, da dođem k sebi. Jedan gospodin preko puta mene u pola deset pijucka pivo. Amater. Kod mene je po snegu i kijametu, Draga poštar i ekipa već sa četvrtim pivom negde oko sedam ujutru. Klopnem nešto na brzaka i pakujem se, krećem. Treba stići, ne znam šta me čeka. Posle malo dosadne vožnje do sela Novaci, gde počinje Transalpina, očekujem nešto kao što je ulaz u nacionalni park, na Kop ili na Moravsku kapiju. Ništa od toga, samo ova tabla. Penjem se, uživam u prizorima. Nema fotke koja može to da dočara, ali hajde da malo pokušam... Preporučen mi je restoran/smeštaj Tara u selu Ranca. Baš je lep. E, tu sam prvi put jeo njihovu škembe čorbu. Ciorbă de burtă. Izgledaju neubedljivo, ali je ukus sjajan. Lagan. Idealno da se pojede i nastavi dalje. Vrlo mi je bilo komplikovano da svaki čas nešto fotografišem. A ni sam čovek ne zna šta pre da snimi. To ne može da se prenese fotkom. Ovo je kao panoramski snimak telefonom na vrhu Transalpine. Vašar, suveniri, nešto kao za jelo. Mene to nervira i nisam se mnogo zadržao. Sve u svemu, divota za vožnju, asfalt odličan, krivine još odličnije :D. Bedevija me greje, ubija. Nisam u životu imao motor koji toliko greje mud... međunožje . Dugačka je, nervozna, nije baš da su joj prijale uzane krivine. Ali, što greje... A temp nije ni do pola. Kad dođe na pola, vrti ventilator, ne pregreva se ona ali ja sam airfryed. Bukvalno. Vreme sunčano, nije vrućina, vozim sve vreme sa jaknom otkopčanom do pola. Bar malo da se rashladim. Počeše nizbrdice, pa ravno i... gotovo. Tri i po sata sa škembićima. Prođoh Transalpinu i stigoh u Sebeš. Vrućina, gužva a malecko mesto. Gledam na sat, već je četiri. Hmmm... Promena plana. Prva. Spavaću u Sibiu. Sve sam lepo čuo (pročitao) za njega. Popijem očajnu kaficu i paljba. Nije daleko, ali nije ni neki zabavan put. Stižem i pogađam sam centar centra grada. Malo prelistam booking, popijem pivo na predivnom trgu, odlučim se da idem na bombu tamo gde mi se dopadne. Opet fora sa netom, palim samo na raskrsnicama. Jdno dva, tri kilometra od centra. Bez problema nađem ulicu i broj, mesta ima, dvorište ogromno da se ubaci motor. Soba sjajna, čista, samo nema klimu ali je već bilo prijatno. Preporuka. Možete ih naći i na netu. Imaju viber, WhotsApp... 30e, bez računa, ista je cena kao na bukingu.Znam, izradio me, ali mi nije žao. E, tu se lepo spremim i idem u grad da nešto jedem, vidim, kulturno se uzdignem . Već je bilo oko 10 uveče. Krenem pešaka, do glavne ulice dvesta metara, busevi samo lete. Uskočim u jedan, pitam jednu finu devojku da li ide za centar i kako da platim kartu. Nasmeja se ona, kaže, ne treba. Eto, uspeo sam da se švercujem i u Rumuniji. Sibiu je star grad i predivan je. Zaista mu treba posvetiti bar dva tri dana. Stari grad je na više nivoa, sa nekim prolazima koji su noću prekrasno osvetljeni, uličicama koje zavijaju i spuštaju se negde... A svuda ima kafanica, ljudi su opušteni, uživaju. Pojedoh bezveznu picu, jer sam seo opet na isto mesto gde sam popio ono pivo. Pizzeria Napolitana. Izbegnite za klopu. Ispao sam mamlaz. Ali su konobarice divna dečica. Trude se, ali džabe, ne prave one picu. Pozvali su mi Uber, do smeštaja dva evra. Vredi. Spavanjac, gotov dan drugi.

Meni je prva asocijacija bila razbijanje demonstracija.

Ovde pišem sve u sitna crevca. Obišao sam Alba Lulia. Prekrasan stari grad. Svakako vredi skretanja iz Sebeša. Nije daleko. Spavao u Hunedoara. Ako hoćete da jedete, restorani rade do 10, 11. Posle toga, u velikom gradu koji je glavni grad sreza, parohije, nečega, ima samo jedan fast fud koji radi celu noć. Bezvezni hamburger. Sledećeg dana TA sever-jug. Vreme mutno, malo me pljucnula kiša, ali nije ni ovlažila asfalt. Sve je bilo perfektno. Stigao do Kladova i tamo spavanjac. Odličan smeštaj u samom centru, 3000 din. Ako se najavite ranije direktno, a ne preko agencije za izdavanje i "bajkeri" ste, 10e po osobi. Šejnjanović. Motori u dvorištu. Đerdapska magistrala standardno savršena. Toliko od mene. Ako ima pitanja, izvolite.

Ova priča će biti dugačka. Pokriće više dana. Često mi kažu da sam "epičan" u izražavanju , a ja samo hoću da izlaganje bude jasno i detaljno. Koga mrzi sve da čita, neka ide u... od strane 65. Tamo je isto ovo, samu ukratko, informativno, bezlično. Ovde je lično. UVOD Već godinama nisam bio u prilici da krenem na neki malo ozbiljniji put. Svake godine redovno registrujem Bedeviju, mazim je pazim je, spremna je za putovanje u svakom momentu i cvrc... ništa od putovanja. Pređem 3, 4 hiljade od registracije do registracije. Nerviram se. Ono sitno, 200 do 500 km za dan, ni ne računam u put. Sedim i čitam kako ljudi idu ovamo, onamo, kako su divni putevi, sjajan provod. Osećam se kao da sedim u kafani i samo gledam kako drugi jedu jagnjetinu. Posle svega što se događalo meni i mojoj porodici, celom svetu i šire, preko potrebno mi je bilo da se udaljim od svega, da nikog ne vidim, ne čujem, da budem malo sam sa sobom. Da uživam i da imam vremena za razmišljanje, da napravim neki presek i razmotrim šta mi je dalje činiti i kojim putem krenuti od sada. Naravno, ništa od toga nisam uradio . Ne volim mnogo grupne vožnje. Više gledam u retrovizor da onaj iza nije previše zaostao, pao, onom drugom je brzo, onom je sporo, ovaj bi da piški, onaj da kaki, ovaj hoće levo, onaj desno... Jebite se svi. Ja ratujem sam. TA i TF su mi bili velika želja od kad sam pročitao prvi putopis. Još kad sam video i mečke, gotovo. Rešen sam da je to prva destinacija. Životne kockice su se najzad sklopile kako treba i samo treba da odredim datum. Merkam prognoze, samo da nema kiše. U igri je prošla (od 29. jula 2024.) ili ova nedelja (od 5. avgusta 2024.). Odlučim se za prošlu, nekako mi se više dopala prognoza. Tri, četiri dana planiram put. Lepše je preći sever-jug, ne, lepše je preći jug-sever... , Naludo kiša, naludo suša, smislim ja da pređem sve po dvaput. Sit da se izvozam. Plan je bio: 1. dan Trešnja, Bela crkva, Kaluđerovo, Dunavska magistrala, Oršova, (onda se tu ubaci i Herkulanom i deo 67D do Targe) Targu Jiu, spavanjac. 2. dan Targu Jiu, Novaci, S(j)ebeš, Sibiu, TF, Curte de Anges. Noćenje. Optimista. 3. dan, isto to samo kontra. Magarac 4. dan Targu Jiu, Oršova, Kladovo, Srebrno jezero (svraćanje kod prijatelja na brzo brčkanje) i kući. Naravno, ja sve ostavljam za poslednji momenat, pa sam u četvrtak uveče pred put rekao Ljilji da me pere i sprema. U petak vadio kartice, uplaćivao net, dokupljivao šta mi još treba, šest puta ponešto zaboravljao, vraćao se... Provera motora, reda radi jer verujem u moju Bedeviju i eto ga ponedeljak ujutru. Plan mi je da vidim našu stranu Đerdapa iz neke druge perspektive, da provozam "njihovu" stranu Dunava, dobacim do Targu Jiu preko banje Herkulanum i tamo noćim. Imam vremena, ne žurim. Još samo da svratim u neku Komercijalnu banku da proverim mogu li ili ne da povežem devizni račun sa pripejd karticom. Telefonom su mi jednom rekli da ne mogu, samo dinarski, u banci su mi u petak rekli da mogu i da su izdali nalog... Lud i zbunjen se zabavljaju. A ja na dinarskom imam samo 408 din DAN PRVI (29/30 juli) Krećem s malim kašnjenjem, kako je i red. Prošlo je 9 kad sam krenuo, umesto u 8. Pih, samo sat. U Kovinu (gde bih inače ja završio ), uveri me gospođa da samo dinare mogu da prebacujem, a tako kaže i aplikacija. Ima troje, četvoro ljudi, ja ne bih da sad menjam tu evriće pa da čekam na red... neka, obaviću sve u Beloj crkvi. Računam, manje mesto, nije gužva. Kakav optimista. Tamo sam sreo stare prijatelje Mikija i njegovog sina Zokija, inače su u BMW klubu koji je baš prethodne nedelje bio na TA i tu sam dobio preporuke za smeštaj Tara u Ranci i još gomilu izuzetno korisnih saveta. Mnogo im hvala. Tek kad sam promenio lovu, uđem u banku, a tamo najmanje trideset njih čeka, rade dva šaltera. Dinari u džepu, ništa na računu, snaći ću se... Posle sam naučio foru kako se sve radi preko aplikacije. Nema veze, sve je zabavno. Dakle, Bela crkva, Kaluđerovo, poslednja prodavnica "Jeka", menjam 50e u leje. Kurs je 4.9RON za 1e. Čisto da ne uđem u stransku zemlju bez njihovih para, za svaki slučaj. Praktično, odatle se tek osećam da sam na putovanju. Malo mi je frka zbog neta, jesam ja uplatio onaj dodatak (Evropa 1,5GB), jeste aktiviran, ali... Ako me snađe neki roming, ugasio sam. Ne znam ni kolika je potrošnja neta-za mape i booking. Setih se da su mi rekli da ću imati MTS duž celog Dunava. Tako je i bilo. Stignem do Dunava, MTS šljaka, vozim se, nigde nema odmorišta s nekom senkom. A toplo je, baš. Dotankujem se, jedno 15l, po ceni od 7.6RON, nastavljam dalje. I eto najzad nekih sunbcobrana uz reku. Vidi se Golubac. Presrećan sam. Potpuno drugačija perspektiva, upravo ono što sam i želeo. Stvari su mi spakovane u torbu, u koferu je alat dovoljan za laku generalnu, kompresor, set za čepovanje, sprej za krpljenje i sprej za podmazivanje lanca, klopa i voda, kišna i toplija odeća. Uvek nosim dosta alata, jer se pokazalo kroz istoriju da mnogima stane motor, a onda ja nemam alat da im popravim. To što oni nemaju ništa je obično nebitno, nego se iščuđavaju kako to da ja nemam. I zaista mi se nije nikad desilo da je meni trebao moj alat. Ali, radi uroka, nosim sve što može da zatreba Jedino sam ostavio unimer kod kuće, nisam imao živaca i njega da vučem. Elem, nastavim dalje, lepo preznojen, i tražim gde se Dunav i put spajaju. Slaba vajda. Prvo, nijedno selo kroz koje sam prošao nema neko šetalište gde bih mogao da uživam u reci, da se malo osvežim. Kao da su bežali u kopno. Posle sam saznao da je to bilo zbog straha ondašnjih vlasti da im neko ne utekne iz raja. Čak i da su pravili neku vrstu tunela, puštali provokatore da sakupe one kojima se raj ne dopada, pa ih u tim tunelima masovno ubijali i ostvarivali im želju da se dokopaju Dunava. Samo malkice mrtvi. Istina ili laž, ja tako čuo i od Rumuna i od naših. Sam put je prihvatljivog kvaliteta. Ni dobar ni izrazito loš. Glupost (opet zbog bezbednosti u saobraćaju) je da su na bankinama šipke na kojima je visoka bankina koja je tačno u visini očiju i savršeno zaklanja pogled na reku. Genijalno. Tu si, a ništa ne vidiš ako ne staneš na sred puta. Ali si bezbedan, zaboga. Metal je mek. Videh prelepo i neobično zdanje Lepenskog vira, samo što mi je bilo neizvodljivo da stanem i slikam. Svemirski izgleda "iz odande". I stigoh tako do Decibela (Decabala). Meni je neuporedivo zanimljiviji i bolje se vidi s naše strane. Još je popodne sunce iznad njega i bije direkt u kameru. Dođoh, videh, produžih. Naravno, omanji vašar u podnožju. Simpatične kineske rukotvorine s rumunskim motivima. Tutanj odatle. Pravac Oršova. Ogroman park uz Dunav, ali se genije plaši da ostavi motor pa stajem na parking Lidla da se javim da dalje nemam naš signal. Sve vreme MTS radi kao u centru baš vašeg grada :D. Hvatam pravac ka Herkulanumu. Sve fotke su opaljene mobilnim, što iziskuje, stani-skini rukavice-raskopčaj se-slikaj, ponovi sve unazad. Ako skidam i kacigu, dodati još dva, tri minuta dok zabijem, a ne polomim, naočare pod kacigu. Tako da do Herkulanuma nema fotki. Nema ih ni posle, ali to je druga priča. Put do banje (6) je veoma dobar. E, sad... dva su puta oko banje. Jedan ide kroz centar i nemam pojma kakav je, a drugi, koji ide iznad banje sam saznao kakav je. Dva puta zamalo da me kamioni sa četiri osovine zalepe k'o leptirića za stenu, majstori motaju krivine bez kočenja jer je strmopizdina. Dole (put) su samo rupčage. šoder, stenje svih veličina i pomalo tu i tamo nešto asfalta. Ispucalog. Jedan lik se nešto zablesavio i on me je malo štrecnuo da neće uspeti da smota (Dacija, naravno), ali je uspeo da prođe krivinu. Ne znam da li je tresak koji sam čuo pet sekundi kasnije imao veze sa njim, a i nešto me je mrzelo da se vraćam . Dakle, strmo, put se radi, voze ili k'o šašavi ili se vuku. Mili bože, kud sam zaš'o (Ljuba Moljac). Dokopah se napokon one divne deonice 67D do Targu Jiu. Stvarno je prelepo, slike jok, već su počela da me bole leđa te nema stajanja. Daj da uživam u vožnji, a i da stignem da tražim smeštaj. Za taj deo... ne znam da li je vredelo ono maltretiranje iznad banje. Možda je put kroz nju bolji, što bi u tom slučaju vredelo zaobilaziti. I tako vam, dragi moji čitaoci, stigoh u Taru Jiu. KAko ulazim, kao da sam stigao u Batajnicu, Zrenjaninski put, nove kuće i zgrade, sve poslovno - stambeni objekti (poznato, zar ne). Na skoro svakoj zgradi piše da se izdaje prenoćište. Nešto ne mogu da nađem mesto da sednem, popijem kafu, ogrebem se za net (i dalje se plašim računa kad se vratim). Generalno, pored puta nema mnogo kafanica kao kod nas. Vidim Nindžu 6, pitam gde da sednem i počinem. I nađem smeštaj. Reče da ga pratim. Provoza me do neke picerije (vrlo korektne), skide kacigu, ono klinac, dal' ima 16 godina. Kaže, mora da pazi na policiju. Jasno. U glavnom, on inače tu radi, imam kafu, net i mogu da ručkam. Pojeo sam tamo na Dunavu dva sendviča što mi je Ljilja spremila, druga dva sam čuvao za kasnije. Sednem tamo, probam sa booking, ne mogu da se snađem (seljak iz Ralje, šta ćeš). Traže mi pare unapred. Ne da Srbin unapred ništa. A i nemam dinare na računu jer kartica je u din. Tu sam shvatio da mogu da prodam devize i da ubacim na karticu dinare. Sve preko aplikacije. Ali mi se nikako ne dopada da tamo nekom prebacim lovu. Odem do jednog apartmana... nekako sam upalio net i sa velikim (nepotrebnim) strahom ga palio samo na svakom raskršću da vidim gde treba da idem. Ono stambena zgrada, nema tu apartmana nego dopisivanje sa vlasnikom itd. Ko zna, da ne dužim, ko ne zna, naučiće. Krenem, malo se vozikam, kad vidim opet Nindžu. Šljašte neke fluo cevi ispod i oko njega. Opet onaj klinac i preporuči mi dečko hotel Gorj koji je jeftin, čist i blizu. Da, već je skoro 10 uveče. Nađem najsocrealističniji hotel. 30e noć. 6. sprat. Tri kreveta unutra, ali čisto, prečisto. Uštirkana posteljina. Peškiri blješte. Nema neta. Jbg... Daj da se plaknem i da idem da jedem. Na ćošku je restoran, preko puta neki fast fud. Tu počinje pešačka zona. Perfektna lokacija. To sam skontao tek kasnije. A da preko ulice imam privatni smeštaj sa netom i da isto košta. Motor na parkingu hotela, a u hotelu pomešano Kinezi i Arapi. Svak za sebe, ali svi sede u holu hotela i deru se. Ne umeju tiho da pričaju, pa bog. Tridesetak njih. Evo je slika sobe: A ovo je malčice dalje, hotel Evropa gde je 50e prenoćište. Privatan parking sa čuvarkom kojoj se ne bih zamerao Posle loše pice i odličnog piva u restoranu, lagana šetnja da vidim gde se nalazim, smeštanje u krevet i slatki snovi. Juče sam čuo da je u Targu Jiu jako lepa tvrđava i da ima što šta da se vidi. Eto meni razloga da se opet vratim tamo.

Stigao kući. Detalji večeras. Pljucnula me kiša na TA, ali nije ni ovlažila asfalt koliko je bila slaba. Sve vreme sam vozio u majici i orkopčanoj jakni i bilo mi je prijatno, čak i malo toplo. @Deki Katana, tražio sam zamak, nisam ga ni video. Javiću ti se. Sve u svemu, bilo je superkalafrađilistično

TF provozan u oba pravca. Na jednom mestu, sa severa na relativnom početku, radovi i regulacija semaforom. Kolona na gore preko 2km. Slobodno ih obiđite i stsnite na semaforu. Odozgo nije bilo više od tri, četiri automobila. Možda je to samo tada, ne znam. Kurta je sačuvaj bože, nema gde da se izađe, ali ima jedan restoran sa odličnom klopom. Kurta vekija. U svakoj kafani ima čorba od škembića. Potpuno drugačija od naše, ali izvanredna klopa. Detalji deugi put. Trenutno sam u Hunedoara, gde je predivan zamak. Put se odužio, proširio, za sada je lepši nego što sam planirao. Uplatitr mts dodak evropa net, 1.5 gb jer radi odličnno i dovoljan je za mape, buking i tako pomalo korišćenje. Sutra TA sever jug i dalje ću videti kuda ću. Pozz svima koji čitaju

U Sibiu sam. Odoh u grad. Odvozao samo TA, put je odličan. Primenjujem plan B. Sporije putovanje, jer mi žurba ne ide od ruke. Umesto u 9 jutros, krenuo sam oko podneva.

U Targa Jiu sam. Od Bele crkve niz Dunav, put se radi na nekoliko mesta. Ništa strašno, ali ima par mina iznenađenja. Neobeleženi radovi. Od Herkulanuma očaj od puta, s gornje strane banje. Negde kopaju, negde asfaltiraju, šljunak. Pažljivo se prođe, ali se kvari ugođaj. Posle odlično do Targe. Sutra je u planu TA i TF. Piše okruglo 400. A planovi su tu da se menjaju . Sutra kuckam dalje.

@Lawyermm85 Ajd napiši adrese/imena smeštaja. Ne vredi kad samo kažeš grad i bilo je odlično

Planiram da od nedelje idem u Rumuniju na TA i TF. Ovo je ruta kojom bih išao. Dopada mi se ideja da obe znamenitisti pređem u oba smera. Ostao bih četiri, pet dana. E, sad, imam tu nekoliko pitanja za one koji su već išli. -Internet. Da li uplatiti kod MTS za 1000 din Evropa net 1,5 GB ili postoji bolja solucija. Treba mi samo za navigaciju i za traženje smeštaja. -Smeštaj. Preporuke za Targu Žiju, Sibiu i Kurta de Arđeš. Idem sam, znači jednokrevetna soba. Doručak... nije nužan. Da bude što jeftinije, a čisto i da ima tuš. Drugo me baš briga. Po mogućstvu da je blizu centra, da mogu da se šetam bez motora. -Gde je najbolje proveriti vremensku prognozu? Gde vi proveravate kad idete na tu stranu, bar sedam dana unapred? -Primedbe i saveti za rutu. Prvi dan Trešnja, BC, Oršava, Herkulanum, Targu Žiju. Drugi, TA, Sebeš, Sibiu, Karcišoara, Kurta. Treći, obrnuto. Četvrti, povratak kući, s naše strane Dunava. Možda spavanje u Kladovu, ali ne znam još. Ako mi bude mnogo drugog, trećeg dana, ubacujem spavanje u Sibiu. Šta još na ruti treba videti osim Decibala? Ni on nije nešto (kako sam čitao), ali usput je. Unapred hvala svima na odgovorima! Ako se još nečeg setim, pitaću.

Prodajem rashladnu vitrinu Frigoglass icool 500c. U dobrom/odličnom stanju, cena 400e. Trenutno je u Beogradu, kod Pravnog fakulteta. Može se pogledati uz najavu. 064/1675-894 Miša

Lokal je izdat.

Gotov je deo do Ralje. U centru ralje, kod pumpe, skrenite desno, kao za Babe. Na prvom raskršću (tu je neka kladionica, Aman, kiosci, pošta) pratite put u desno. Preko pruge, na skretanju za Babe produžite pravo. Samo terajte i stižete u Sopot. Prvi semafor, skrećete levo., pa na raskrsnici opet levo. Samo terajte i kad opet pređete prugu, desno i stižete do Ere. Mladenovac desno, AP levo. A možete i da produžite na semaforu pravo, kroz centar Sopota, do vrha Kosmaja. Ili da skrenete kod pumpe na Kosmaju desnim putem i da se nađete u Aranđelovcu. Jako lepa vožnja kroz šumu. IĆma jedna česma, lepa voda. Dušu dalo da se čovek malo umije na ovoj vrućini. Da posedi, da ne žuri nigde.

Krenem danas posle registracije da se provozam Avalom. Do gore sve sjajno. Krenem od hotela ka tornju, na drugoj krivini crni Audi LJubljana tablice mi ide u susret. Po sred srede. Ajd, sklonio se malo da prođem. Moja gestikulacija - "kuda, brate", lud li si, ćorav... Još dve krivine i eto ga stiže meni u susret stara, crvena Panda. Ista gestikulacija, isto ga zabole... Mislim se, da vozim brže, da smo se sreli u krivini, da se ne trudim da očekujem debila za volanom na svakom metru puta, bacio bih pare za tek urađenu registraciju. A i polomio bih se, verovatno. Mada, više bi me bolelo bačenih 27 600.