Pozicija tela na motoru

[Djubre Toxictrace 959 Napisano April 21, 2014]

Nekazem da nemoze tvoj GSX F da se obori,naravno da moze kao i svaki....samo malo teze od klasicnog sportaka!

Prika polako sa struganjem slajderamalo ce srce preskakati dok se to nedesi

 

 

 

[FJCharlie 2322 Napisano April 21, 2014]

Nekazem da nemoze tvoj GSX F da se obori,naravno da moze kao i svaki....samo malo teze od klasicnog sportaka!

Prika polako sa struganjem slajderamalo ce srce preskakati dok se to nedesi

[bokilic 6093 Napisano April 21, 2014]

jeb,da imas dva metra lakse bi slajderi stigli do zemlje ....ovako posto si kratak ko ja mora mal vise da se to obori

i malo labavije drzi kukove u krivini,nema potrebe za nikakvim upiranjem o fuzastere ili ti pretiskanje fuzastera...ne da upires ki besan...

p.s. proveri pritisak u gumama,da nije prevelik,premali...i bez blokade u glavi,malo po malo naci ces granicu ,pre ili kasnije....

p.s. nagni se mal napred bre... nije ti ovo choper...

[Savan 8685 Napisano April 21, 2014 (promenjeno)]

Mislim, ali to je samo moje skromno misljenje da te zajebava insekt i strah. Drzis ruku na kvacilu jer ces da saltas u sred krivine? Cini mi se da zelis ali nisi spreman i zagrizao si mozda veliki zalogaj. Nezgodno je pasti sa 100km/h, slupati motor poderati odelo i mozda zavrsiti u bolnici ili ko zna jos i gore. Ti si mozda odlucio da to hrabro potisnes ali ima nesto jace od toga sto pokusava posto poto da nas odrzi u zivotu

 

Laksa staza, manji motor -cb500, od 500eura i dosta manja brzina. Mislim da je to dobitna kombinacija, Ali ponavljam to je samo moje misljenje a mozda i gresim jer te nedeovoljno poznajem.

 

Edit: A i pogled ti je napred - zato sto je put previse prav /brzina premala, ili gledas previse blizu, umesto kroz krivinu?

Promenio April 21, 2014 član Savan

[severian 16216 Napisano April 21, 2014]

 

 

Da ne bi previse komplikovali ovu temu, mozemo konsultovati literaturu na primer sa Fakulteta Tehnickih Nauka u Novom Sadu, i referencama (P. Haney: The Racing & High-Performance Tire), pa koga zanima nesto detaljnije moze da procita. http://tkdv.files.wo...-i-klizanje.pdf

 

 

Navedeni materijal obrađuje točak kod automobila i klizanje (blokadu) U SMERU okretanja točka. To nije ono o čemu ovde pričamo (smicanje točka kod motora u krivini, tj. proklizavanje pod uglom od 90 stepeni u odnosu na kretanje). Kulonov zakon naravno važi za kruta tela, ali je ok aproksimacija za moto gumu u bočnom klizanju.

 

Možemo da širimo priču i ovde, mada smorismo, ali videćeš na kraju da je tačno da za istu brzinu i radijus krivine (dakle, još jednom - ista je centrifugalna sila koja nas "smiče") sigurnije je visiti sa motora. Pretpostavka je da pričamo o putnoj brzini, tj. onda kada razlika u tehnikama zaista ima nekog smisla.

 

Nego, ono što je meni ovde baš zanimljivo - to je ta matematika oko različite brzine reakcije u dve tehnike. Tu VIDIM prostor da policijska tehnika može da ima svoje adute i u tom smislu radujem se argumentaciji unapred! Što se položaja glave tiče i sledstveno "boljeg pregleda", to zaista verujem da nema mnogo veze (mala je razlika). Inače zaista, ali zaista si ovde iznosio pogrešan pristup trajektoriji u krivini (što npr. ima mnogo veći uticaj na preglednost). To što si pričao (uzak ulaz, jako kasno kočenje do duboko u krivinu) može da bude veoma opasno na realnom putu, pri iole većoj brzini (nepreglednost na ulazu i ispucavanja na izlazu). Slažem se da smanjenje brzine ovo relativizuje, tu se makar svi slažemo - svi propagiramo prilagođenje brzine i vežbu.

[FJCharlie 2322 Napisano April 21, 2014]

stoji da ako padnem da che da me koshta svega i para i zdravlja (kuc kuc kuc, pu pu pu. jezik pregriz'o)

al zhelja postoji i gledam da je namirim sa shto manje rizika, zato idem polako i bez brusilice

 

sad da uzimam drugi motor ili josh gore da pozajmim ne ide iz vishe razloga. ovaj imam i imachu josh dugo tako da tu sam gde sam

[IvanNBGD 782 Napisano April 22, 2014]

jeb,da imas dva metra lakse bi slajderi stigli do zemlje ....ovako posto si kratak ko ja mora mal vise da se to obori

i malo labavije drzi kukove u krivini,nema potrebe za nikakvim upiranjem o fuzastere ili ti pretiskanje fuzastera...ne da upires ki besan...

p.s. proveri pritisak u gumama,da nije prevelik,premali...i bez blokade u glavi,malo po malo naci ces granicu ,pre ili kasnije....

p.s. nagni se mal napred bre... nije ti ovo choper...

 

 

Nisam ni ja neki pro, jos, ali imam 2 metra, nego je problem sto nemam slidere, pa se bojim da odose kolena. Dal je zbog visine ili ga stvarno nagnem toliko da maltene zarezem kolenima po asfaltu, ne znam, ali znam da sve lagano(mozda malo brze) dolazi samo od sebe. I countersteering i jahanje pored motora u krivini i lakat na rezervoaru (jel nema gde drugde da zalegne) sve se kockice lagano same sklapaju. Samo vezba, vezba i vezba. Imam sjajnu ideju da se napravi neki rostilj na kosutnjaku u nedelju, pa cemo o tome da prodiskutujemo tamo. Ovako ne vredi pisati kilometarske textove

[FJCharlie 2322 Napisano April 23, 2014]

gledam video po youtubu i naletim na ovo, dal je moguche da lik ovako vozi kroz krivinu

 

ili recimo ovaj krakati shto ne znam kako nije ceo sishao sa motora

 

i moj novi omiljeni, obratiti pazhnju na 1:00

[GhostMile 4613 Napisano April 23, 2014]

Ovaj prvi kao da ima za cilj da dotakne koljenom.

[FJCharlie 2322 Napisano April 23, 2014]

ovo nama treba

[rboban 1026 Napisano April 23, 2014]

Ovo bi bio taj policijski stil?

[rboban 1026 Napisano April 23, 2014]

Cini mi se da se ovde bolje vidi... to je to?

[FJCharlie 2322 Napisano April 23, 2014]

ovako nekako

http://images.motorc...ce-Skills-1.jpg

[đunta 4100 Napisano April 23, 2014]

Ovo bi bio taj policijski stil?

 

 

Cini mi se da se ovde bolje vidi... to je to?

 

 

ovako nekako

http://images.motorc...ce-Skills-1.jpg

 

 

[rboban 1026 Napisano April 23, 2014]

Javite se na PP kad idete negde na voznju.... pa da se vidimo i upoznamo uzivo, naravno i provozamo!!!

 

P.S. ako organizujete neku obuku npr. na ada huji, zainteresovan sam, a doveo bi i dva druga pocetnika

koji su izrazili ozbiljnu volju da malo nauce i uvezbaju

[FJCharlie 2322 Napisano April 23, 2014]

chim padne neki dogovor ja chu vas sve obavestiti ovde u temi. ja verujem da 5min Aresovog vremena po choveku bi napravilo ogroman pomak u nashoj vozhnji.

[jager 3445 Napisano April 23, 2014]

Mislim da treba ipak da se napravi razlika između vožnje na poligonu sa čunjevima gde se u krivini vozi 2 na sat (jer ne može brže) i krivine u saobraćaju u koju možeš da uđeš sa 100.

 

Na takvom poligonu sigurno nećeš žuljati kolena i visiti sa motora jer nemaš vremena da prebaciš dupe na drugi kraj sedišta. Brzina je suviše mala i može (I MORA) da se obori motor mnogo više nego da se isti radijus prolazi većom brzinom, bez rizika da će motor proklizati. Telo stoji u kontra stranu od motora kako bi se držao balans i kako motor ne bi pao na nagnutu stranu.

 

A na "svakidašnjim" krivinama, odnosno kada se putuje, svakako da nećeš gurati motor pod sebe.

[abarth_maniac 5691 Napisano April 23, 2014]

Na mnogim snimcima kneedown se vidi da je ljudima jedini cilj da dodirnu kolenom...

 

A trebalo bi da bude obrnuto po mom misljenju, da kneedown dodje nakon dobro uvežbanog prolaska kroz krivinu.

 

Zapravo, ide jedno sa drugim, ali da sidjem sa motora ceo i držim se zubima za satove da bih liznuo slajder, a pri tom kroz krivinu prolazim sigurno i brzo kao čamac sa ravnim dnom?? Bez veze...

 

I ove škole često puste snimke gde momak drži slajder na zemlji, a pozicija komplatnog tela treba ohohoooo da se popravlja...

[Alien 603 Napisano April 24, 2014]

Navedeni materijal obrađuje točak kod automobila i klizanje (blokadu) U SMERU okretanja točka. To nije ono o čemu ovde pričamo (smicanje točka kod motora u krivini, tj. proklizavanje pod uglom od 90 stepeni u odnosu na kretanje). Kulonov zakon naravno važi za kruta tela, ali je ok aproksimacija za moto gumu u bočnom klizanju.

Ne mislim da je kulonov zakon dovoljno dobra aproksimacija za gumu u bocnom klizanju. Moji razlozi su:

1. Kad izbocina udje u gumu deformise je po svim pravcima oko izbocine. Postoji otpor i na bocnu silu centrifuge, ne samo u pravcu kretanja. Slicno vazi i za mikro udubljenja u asfaltu.

2. Sto se tice "bocnog klizanja" - kad guma pocne da kliza, onda prestaje da vazi model statickog trenja i pocinje da vazi zakon kinetickog trenja koje postoji i u bocnoj osi (kod proklizavanja u krivini).

 

Mogu da navedem izvore koje smatram autoritativnim, ali smo vec smorili. A i ako se oko neceg ne slazemo, to je ok.

 

 

Inače zaista, ali zaista si ovde iznosio pogrešan pristup trajektoriji u krivini (što npr. ima mnogo veći uticaj na preglednost). To što si pričao (uzak ulaz, jako kasno kočenje do duboko u krivinu) može da bude veoma opasno na realnom putu, pri iole većoj brzini (nepreglednost na ulazu i ispucavanja na izlazu).

 

Kad neko procita tvoju interpretaciju mojih reci - pomislio bi da se ja zalazem za uletanje u krivinu uskom putanjom, zatim jako (?!) kasno kocenje do duboko u krivinu, "ispucavanje" na izlazu, i sve to u saobracaju i nepreglednoj krivini - jednom recju recept za problem. Ako si tako shvatio moje reci, onda je vrlo moguce da se nismo dobro razumeli (jer sirok ulaz koristim ogromnoj vecini situacija). Hajde da ostavimo ovu pricu za neku drugu priliku, a i onako imam utisak da smo dosadili auditorijumu.

 

---

 

Sto se tice matematike oko brzine reakcije, imam utisak da nikog osim tebe to ne interesuje i da bi ljudi radije heli da cuju nesto vise o trkackoj voznji. Ali obecao sam i napisacu da ne ispadne da pricam u prazno.

[severian 16216 Napisano April 24, 2014]

Sve ok, niko ne kaže da pričaš u prazno. Meni je baš sve zanimljivo, uvek je super kada se neko trudi da argumentuje svoj stav. Ja naravno ostajem pri tome da je "motor iznad sebe" tehnika sigurnija za istu brzinu i isti radijus krivine od ove druge tehnike, to sam argumentovao i nisam video da je to pobijeno.

 

Za uzak ulazak - rekoh da to jeste recept za problem i jednostavno ga ne treba preporučivati bilo kome ko još nema dovoljnu sigurnost (da ne pričam o trejl brejkingu, još gore). Ispucavanje je posledica "jedan na jedan", nisi se ti zalagao za ispucavanje, nego je to direktna posledica uskog ulaska sa dovoljno velikom brzinom (a pre ili kasnije brzina će biti dovoljno velika, zato se uči što preglednija trajektorija, koja nas na izlazu iz krivine udaljava što više od saobraćaja iz suprotnog smera).

 

Za bočno proklizavanje gume, nisi u pravu (ali možemo drugom prilikom, mada jasno je i na brzinu: ne sme da počne, pa da važi kinetičko trenje. Ne sme prednja guma da bočno kliza, jer kada počne da klize često se smakne trenutno. Vožnja u zoni klizanja prednje gume nije od interesa za putnu vožnju, tj. za ovu priču).

 

Za onu matematiku oko brzine rekcije, možeš i na PP. To me ZAISTA zanima, jer tu vidim prostor da "policjska tehnika" ima svoje adute. Iskreno me zanima da pogledam i zbog sebe i zbog drugih.

[Alien 603 Napisano April 27, 2014]

Znam da su ovakve poruke dosadne auditorijumu i da nema interesovanja za ovako nesto, ali mozda nije lose da bude na forumu.

----------

Ugao nagiba motocikla i uticaj polozaja sedenja na dinamiku

Prvo da definisemo nekoliko pojmova:

 

• Zajednicki centar mase (Cm)- materijalna tacka ukupne mase motocikl+vozac sa odgovarajucim polozajem
• Centar mase motocikla (Cmm) - nalazi se na vertikalnoj osi motora i njegova visina zavisi od konstrukcije motocikla
• Centar mase vozaca (Cmv) - centar mase osobe koja sedi na motociklu, savijenih nogu.
• Tacka oslonca - mesto na kom guma dodiruje asfalt. U ovom razmatranju gumu smatramo beskonacno tankom i oslonac smatramo tackom.
• Efektivni ugao - ugao koji sa vertikalom zaklapa linija koja spaja zajednicki centar mase (Cm) i tacku oslonca
• Ugao nagiba motora - ugao koji sa vertikalom zaklapa linija koja spaja centar mase motora (Cmm) i tacku oslonca
• Ugao nagiba vozaca - ugao koji sa vertikalom zaklapa linija koja spaja centar mase vozaca (Cmv) i tacku oslonca
• Radijus zaokreta motocikla - razmatramo kretanje po kruznoj putanji radijusa R
• Centrifugalna sila - definisano u prethodnoj poruci kao Fc = (m*v²)/R
• Tezina - sila pritiska na podlogu, racuna se kao m (masa) * g (gravitaciona konstanta zemlje)

Uslovi:

- Razmatramo motocikl koji se u jednom momentu krece po kruzoj putanji konstantnog radijusa R, konstantnom brzinom v.

 

 

 

Ako posmatramo sistem motocikl-covek kao jednu tacku, centar mase Cm, onda imamo delovanje sila kao na slici. Tezina sistema (Fg) i centrifugalna sila (Fc) se racunaju kao: Fg=m*g i Fc=(mv^2)/R. Ako motor u krivini stoji stabilno (niti pada niti se uspravlja), onda je to moguce ISKLJUCIVO ako su izjednaceni momenti sila Fc i Fg (inace bi se motor uspravio/oborio). Iz toga sledi jednacina:

 

F_c*h = F_g*a

(mv²/R)/(mg) = a/h = tg(θ)

 

θ = arctg (v²/gR)

 

Zakljucak 1:

- Efektivni ugao nagiba NE ZAVISI OD MASE (!) vec iskljucivo od gravitacione konstante, brzine i radijusa. Ovo prakticno znaci da Honda Goldwing sa vozacem od 200 kila u krivini radijusa R i pri brzini v ima isti efektivni ugao nagiba kao i skuter od 50cc sa vozacem od 50kg.

 

Zakljucak 2 (bitan za trkace!):

- Veza izmedju efektivnog ugla nagiba i brzine je direktno proporcionalna. Ovo u prevodu znaci da je: moguce postici vecu brzinu u krivini radijusa R ako se poveca efektivni ugao nagiba!

 

 

Kako nacin sedenja utice na sve ovo? Ukupni centar mase moze da se posmatra kao superpozicija ("zbir") dva centra mase: motocikla i coveka. Posmatrajmo dva slucaja pri istim uslovima: ista konstantna brzina i isti konstantan radijus (dakle, isti efektivni nagib), za dva razlicita slucaja sedenja.

 

 

U slucaju policijiskog nacina sedenja, centar mase vozaca se nalazi pod manjim uglom (α₁) u odnosu na centar mase motora (β₁) koji je veci neko u slucaju trkackog nacina sedenja. U slucaju trkackog nacina sedenja centar mase vozaca se nalazi pod vecim uglom (α₂) nego centar mase motora (β₂). Medjutim, za istu brzinu i radijus - efektivni ugao nagiba (θ) je isti.

 

 

Pogledajmo granice performansi motocikla - kad fudasteri i drugi delovi pocnu da struzu po asfaltu. To je ugao (β_max), kad motor ne moze vise da se nagne - i jedino je razlicit polozaj sedenja vozaca.

 

 

Imamo dva slucaja (policijiski i trkacki) za motor oboren do maksimuma (β_max), ISTI RADIJUS krivine i razlicite nacine sedenja - kako to utice na brzinu? Sa slike je jasno da je efektivni ugao nagiba (φ₁) pri policijiskom nacinu sedenja MANJI (!) nego u slucaju trkackog stila sedenja (φ2), dakle moguce je postici vecu brzinu za isti radijus ako se sedi trkacki.

 

Ako pogledamo formulu zavisnosti efektivnog ugla nagiba i brzine, imamo:

 

Zakljucak 3:

- Trkacki nacin sedenja POVECAVA efektivni nagib, a policijiski nacin sedenja ga SMANJUJE (za isti nagib motocikla).

 

Zakljucak 4:

- Maksimalnu brzinu u krivini je moguce postici iskljucivo trkackim nacinom sedenja: povecanjem efektivnog nagiba prebacivanjem tela. Policijskim stilom nije moguce postici vecu brzinu kroz isti radijus.

 

 

Sva ova teorija je maglovita ako se ne uzmu u obzir realne vrednosti, kako bi stekli osecaj o kojim brzinama govorimo i sta je to teorijiski maksimum. Telemetrija sa staze: http://www.examiner....valentino-rossi U pitanju je Valentino Rossi, podaci pokazuju sledeca dva primera:

• Radijus krivine 36 metara. Nagib motora 60 stepeni. Brzina 80 km/h. Teorijiski minimum radijusa je manji od jednog metra (!) u odnosu na ono sto on vozi.
• Brzina 127kmh, nagib 57 stepeni, radijus 83 metra (veoma, veoma blizu teorijiske granice).

Pre par nedelja sam na potezu Jajinci-Ralja video momka na Africi, koju je vozio STOJECI, kako obilazi lika koji izbacuje koleno. To govori o tome da ni jedan ni drugi nisu bili cak ni blizu teorijiske granice performansi (i ne treba da budu na tom putu!) a da ovaj sto izbacuje koleno i visi sa motora to cini nepotrebno.

 

Sto se tice bezbednosti u saobracaju, mogu da iznesem svoje misljenje:

• Glavni arugment u prilog bezbednosti trkackog nacina sedenja je sto on omogucava dodatnu rezervu nagiba obaranja za istu brzinu (fudasteri ranije struzu asfalt ako se vozi policijiski). Taj argument je sasvim validan pod uslovom da uopste vozi granicnim brzinama i ekstremnim nagibima. Kako se na drumu ne koristi cesto ekstremni trkacki stil "do lakta" niti ekstremni supermoto stil, onda ima smisla da poredimo "umereni trkacki stil" (blagi nagib tela ka unutra i sedenje na pola) i "umereni policijski stil" - tad mozemo reci da cak i pri malo agresivnijoj voznji (ali daleko od teorijiske granice) ovaj argument nema skoro nikakvu vrednost jer su nagibi daleko od granicniih. Izuzeci su namerno forsiranje poznatih krivina u idealnim uslovima gde su rizici saobracaja smanjeni i vozac ih svesno prihvata - i iskljucivo u takvim uslovima mogu da se slozim da je trkacki stil bezbedniji. Hajde da se ne foliramo, svi to ponekad radimo i u tim situacijama se slazem da je trkacki stil bezbedniji.
• Forsiranje trkackog nacina sedenja trazi velike prolazne brzine kroz krivinu.
• Na magistralnim putevima, radijus prosecne krivine je veliki (ne bih se usudio da procenjujem opsti prosek) i teorijiski maksimalna brzina u krivini uz velike "trkacke" nagibe je DALEKO, DALEKO veca opasnost od nacina sedenja. Mislim da 99% ljudi precenjuje sebe i misli da je mnogo blize granici performansi nego sto zaista jesu (obaraju motor nepotrebno, struzu fudasterima takodje nepotrebno itd, a neko ko odabere brzu putanju moze da ih prestigne i sa manje nagiba).

Dakle, na stazi ne bih vozio policijiski. U saobracaju ne bih vozio tom brzinom da mi je trkacki nacin sedenja neophodan, zato sto drugi faktori pocinju ranije da uticu na bezbednost. Na umerenim, pa i malo agresivnijim brzinama (mada je to individualno, neko vozi brze neko sporije) je po mom misljenju sasvim ok voziti i "umereno trkacim stilom" i "umereno policijiskim". Mislim da na tim brzinama nema nikakve potrebe sedeti na pola sedista i da se nista kapitalno ne dobija.

 

Trke i staza su mnogo blize idealnom modelu nego saobracaj gde se javljaju razni drugi faktori koji uticu na bezbednost. Kako nacin sedenja utice na vreme reakcija ispravljanja putanje/motora i naglih manevara?

 

 

 

 

Vreme reakcije ispravljanja motora u zavisnosti od nacina sedenja

 

 

Vaze sve prethodne definicije uz dodatak:

• Razmatramo V-Strom (tezine 220kg) i vozaca koji je sa opremom tezak 90kg (ovo je moj motor i moja tezina, dakle vrlo realne vrednosti). Dakle,
• m_v = 90kg
• m_m = 220kg
• V-Stromu 650 se sediste nalazi na visini od 82cm. Ako je centar mase tela coveka negde na stomaku, znamo da se zbog savijenih nogu malo pomera na gore. Mozemo aproksimirati da kad vozac sedne na motor, njegov centar mase bude na 18cm od sedista otprilike. Dakle, mozemo reci da je udaljenost CMv (centar mase vozaca) od zemlje oko 1m.
• Gde je tacno centar mase motocikla (CMm), ne znam ali ako je agregat najtezi deo, i ako pogledamo odokativno motor, mozemo aproksimirati da se CMm nalazi na visini od oko 50cm. Ako se neko ne slaze sa ovom aproksimacijom bio bih srecniji da vidim precizne podatke. Dakle,
• x = 1m
• y = 0.5m

Posmatramo dva slucaja pri istoj konstantnoj brzini v i istom radijusu R. Jedan motociklista vozi trkacki, a drugi policijiski. Iz prethodne poruke znamo da im je efektivni ugao nagiba (θ) isti.

 

 

Kao i u prethodnom sluicaju, imamo dva centra mase. Ispravljanje motora se najjednostavnije moze posmatrati kao dovodjenje dva centra mase u vertikalnu osu i njihovo zaustavljanje u toj osi (inace bi motor pao na suprotnu stranu). Model jasno pokazuje: ispravljanje motora je rotacija dva centra mase oko tacke oslonca za uglove (α) i (β).

- Centar mase motora treba da se zarotira za ugao (β) a centar mase vozaca za ugao (α).

- Ukupan put koji treba da predje C_mm zavisi od rastojanja od oslonca (x) i ugla α: s_v=xα

- Ukupan put koji treba da predje C_mv: s_m=yβ

- C_mv vozaca treba da predje duzi put nego centar mase motocikla C_mm, za sta je potrebno vise vremena pod istim uslovima ubrzanja.

 

Znamo da je masa "mera inercije tela" koja pokazuje koliko je tesko pokrenuti/zaustaviti neko telo u pravolinijiskom kretanju. Medjutim, ovde nije u pitanju pravolinijisko kretanje vec rotacija, i masa tela nije kompletna mera inercije.

 

"Moment inercije je fizicka velicina koja igra ulogu mase u rotacionom kretanju. Sto je moment inercije nekog tela veći, to ga je teze pokrenuti u rotaciju ili zaustaviti njegovu rotaciju. Ova velicina nije konstantna vec zavisi i od mase i od udaljenosti od ose (i to kvadratno!).

 

Moment inercije (materijalne tacke) se racuna kao: I_c=m*r²

(r - rastojanje tacke od ose rotacije, m-masa)

 

Moment inercije vozaca: I_cv = m_v*x² = 90

Moment inercije motora: I_cm = m_m*y² = 220*0.5² = 55

 

Ovde jedan deo slagalice postaje jasan, zasto je vreme ispravljanja motora u slucaju policijiskog sedenja brze - u navedenom primeru. Imamo sledece podatke:

1. Moment inercije vozaca (I_cv) u posmatranom slucaju je veci od momenta inercije motora (I_cm).
2. U slucaju trkackog sedenja - put koji materijalna tacka C_mv treba da predje (s_v2) je duzi od puta (s_m2) koji treba da predje centar mase motora do vertikale.
3. To znaci da u posmatranom slucaju polozaj vozaca igra vazniju ulogu u stabilnosti sistema nego motocikl.

 

Po mom misljenju, ovo je jedan od glavnih razloga (pored aerodinamike) zbog kog trkaci na R-ovima leze na rezervoaru i pomeraju telo na napred - da bi smanjili moment inercije svog tela (spusaju teziste) prilikom obaranja/ispravljanja motora. Ako bismo celu ovu pricu ponovili za R motor i tezinu vozaca od 60kg, dosli bi do nesto drugacijih rezultata.

 

Drugi deo slagalice je sila koja je potrebna da bi se centri mase ZAUSTAVILI na vertikali (inace bi se motor oborio na suprotnu stranu). Tu je potreban countersteering na suprotnu stranu, guranje spoljasnje rucice. Ako su centri mase u kretanju, potrebno ih je zaustaviti i tu takodje moment inercije utice na stabilnost.

 

Zakljucak

- Vozac (u navedenom primeru) ima glavnu ulogu u stabilnosti sistema motor-covek i sa aspekta brzine reakcije ispravljanja motora - vaznije je da centar mase vozaca bude sto manje izlozen oscilacijama.

[ZEMZEM 2260 Napisano April 27, 2014]

Sve je to lepo što hoćete i teoriju da predstavite i kroz nauku i njene formule i zakone ali sve to unosi još veću zabunu i konfuziju kod početnika.

Po meni, pogotovo oni koji su nesigurni i sa malim ili gotovo nikakvim iskustvom vožnje većih i jačih motora, treba da voze onako kako su sigurni i opušteni. Dokazivanje samom sebi i drugima koliko se može motor oboriti u krivini tj da se prođe što brže kroz krivinu ostavite za profi stazu. Sve ovo ako isprobavate na našim putevima, gomila rupa,rizla,blato,ulje + ludaci koji izleću na put ne gledajući, obilazak preko pune i.t.d. = imate veliku šansu da završite tamo gde niste želeli.

Vežbajte i samo vežbajte, vozite onoliko koliko ste sigurni. Budite na motoru opušteni i uživajte u onom što vam pruža vaš motor. Vožnja u grču i sa strahom će vas toliko izmoriti da kad siđete sa motora imaćete osećaj da ste fizikalisali ceo dan. Prođite neku krivinu sa 50,60,70,80 ...... onako kako vama odgovara i nije bitno da se dokazujete drugima ako nemate dovoljno iskustva ili ste pod nekim strahom ili tenzijom. Tako imate samo veću mogućnost da napravita neku grešku.

 

Podržavam svaki vid obuke teoriju i praksu, od svakog može da se nauči nešto pametno i korisno i posle primeni a na nama je da to znanje stalno uvežbavamo i uvežbavamo. Tako će se vremenom povećati brzina prolaska kroz krivinu a i stičemo sigurnost i samopouzdanje.

[pronto 6055 Napisano April 27, 2014]

Pre nego se osvrnem na Alienovo pisanje, narocito ono vezano za ispravljanje motora, hocu da kazem da sam citajuci raznu literaturu dosao do zakljucka da je knjiga "Sport riding techniques" najbolje pogodila u metu. Uz priznavanje i pretpostavku da se u odredjenim situacijama vozi brze od dozvoljenog, za voznju u javnom saobracaju se preporucuje umerenost sto se tice obaranja i polozaja tela. Ja sam to tako shvatio i to i primenjujem. Ne zbog finoce, vec zbog realne efektivnosti.

 

Sto se tice ispravljanja motora, a to je i navedeno u tekstu, mada u drugom kontekstu...vazni su momenti. Mnogo manje oni pomenuti, mnogo vise obrtni moment tockova. Narocito onog prednjeg. Isto tako, za ispravljanje, mnogo je bitniji polozaj tezista samog motora nego polozaj tezista vozaca. Jel' u pitanju ova ili ona tehnika manje je bitno, za efektivno i efektno ispravljenje mogu da budu presudni i neki faktori koji nemaju veze sa motorom i vozacem.

Ima puno varijabilnih podataka vaznih u ovoj prici, pa je posmatranje ovih slucajeva uz razne konstante dobro za shvatanje cele price, ali ne i za primenu u svim situacijama. U svakom slucaju dobro je znati teoriju, jer fizika nije branje cveca, a slabo i prasta kada se pretera.

[Shortshifter 6740 Napisano April 29, 2014]

Pronto, što se tiče ispravljanja, ali i svega drugog vezano za promenu pravca, zar nije bitno težište motocikl+vozač? Hoću reći, nema težišta motocikla i težišta vozača, postoji samo jedno težište. Motocikl jeste teži, ali prosečna težina vozača je oko 35-40% težine motocikla, što nije zanemarljivo.

[pronto 6055 Napisano April 29, 2014]

Pa vidi ovako...sto se tice ispravljanja, mislim da si imao priliku da vidis da nakon pada vozaca motocikl nastavi da se krece...i to prilicno pravo. Ono sto njega drzi uspravnim sasvim siguno nije teziste vozaca, vec obrtni momenat tockova koji rotiraju.

Ako se vozac pomeri, tacnije svoje teziste pomeri u bilo kom pravcu, to ne znaci da ce se istog trenutka pomeriti i motocikl. Hoce malo, ok...ali dok pomeranjem volana neizvedes tocak iz ose rotiranja, slabo sta bitnije ce se desiti.

Evo juce je moglo da se vidi X puta kako majstori ispravljaju motor "ispod" sebe ostajuci manje vise isto nagnuti na stranu.

Kada je pak u pitanju ispravljanje pa promena pravca, tu definitivno nema ispravnog i brzog delovanja bez promene polozaja tezista vozaca. Tacnije, odredjeni skup radnji izmedju ostalog i ta.