Pozdrav, i dobrodošao !

Odlično !

Занима ме да л' неће да буде премали за мене. [emoji6] Ако је велики као ова моја Јаворка, опростио би му што је дупло мањи агрегат [emoji39] Морам то уживо да видим и пробам, надам се да дају тест вожње... Сент фром мај Шајоми...

Dobro dosao...

koliko košta prijevoz tomosa iz Kikinde u Maribor (Slovenija)? Pozz

Društvo zna li neko kakva je deonica Raška - Duga Poljana ? Planiram uskoro da idem ka Zlatiboru , pa bih prošao tom deonicom da malo vidim Goliju, ako je brža deonica u pitanju i ako uspem da uklopim. Ili preporučite neki drugi asfalt / makadam za brzi, a lep tranzit. Dakle od Raške, ili Jošaničke banje ka zapadu i Zlatiboru ? edit: A bre ja prvo pogledao TET, a ono izgleda da je cela deonica asfalt ?!

Nemoj da se zajebeš da izgubiš glavu. Jednom prilikom smo negde u kući trebali da probijemo cev za ventilaciju. Uđem na tavan, kad tamo gnezdo. To je kao horor film osmi putnik ono jaje.

Mi vec par nedelja ratujemo sa strsljenima. Malo malo pa uleti neki u kucu. Malopre vidim 2-3 da udjose kroz jednu rupu na tavan kuce. Gore se bas retko penjemo. Pa sam sad u dilemi dal' d'upadam gore s mitraljezima i bombama da se rokamo ili da ih ostavim na miru .

Sad bio na kafi, radovi završeni.

To je super potrošnja

Realno od iskusnih nemaju neki izbor pa da uzmu nekog lidera. I ja bi voleo da imaju nekog rukija. Možda je i neko sponzorstvo odlučilo da uzmu ovu dvojicu, nisam se udubljivao u tu priču oko odabira.

Dobro dosao!

Bautista srbine, srbineee. Dogodine sa srpskom zastavom umjesto Danila

Peti dan nas je dočekao sunčanim jutrom u mestu Flims. Plan je bio jasan – obići četiri legendarna švajcarska prevoja: Oberlap, Furka, Grimsel i Susten pass. Već na početku sitna drama – ispraznila se komunikacija i izgubio sam vezu sa Oljom, odmah zatim sam napravio pogrešno skretanje. Ali, uz ovakve pejzaže teško je nervirati se. Uski gradići, modernizovana sela, sve čisto i uredno. Prolazimo kroz Andermatt, gde smo prvobitno hteli da spavamo, ali kada smo videli cene od preko 150€ za noć, samo smo produžili dalje. Prvi izazov – Oberlap pass. Krivine perfektne, asfalt kao pista, adrenalin me udara i vozim kao na trci. Olja pozadi nema komunikaciju sa mnom, pa nije mogla da se žali . Zatim sledi čuveni Furka pass, poznat iz filma o James Bondu. Put se penje kroz pejzaže sa kravama na planinskim padinama, ali bez ikakve zaštitne ograde, samo mali stubići – vožnja je istovremeno zastrašujuća i prelepa. Dolazimo do legendarnog hotela Belvédère Galenstock, danas zatvorenog, ali pogled sa njegove strane je neponovljiv. Na vrhu nas sustiže magla, pa deo panorame nestaje, ali pred nama se otvaraju prizori Grimsel passa. Na spustu srećemo još jedan hotel iz filma, ovog puta živ i pun turista. Nedaleko, prolazi voz na paru – samo zamišljamo kakav je doživljaj voziti se njime zimi. Nastavljamo ka Susten passu, gde nas dočekuju vodopadi tik pored puta i kristalno čista jezera. Na Grimselu nailazimo na radove u tunelima i čekamo dugo, ali čekanje se isplatilo – na vrhu vodopad iznad tunela i glečerska jezera koja ostavljaju bez daha. Potom krećemo prema Iverdonu, kod Oljine tetke. Spuštamo se i temperatura skače za čak 15 stepeni – sa planinskih 15°C na preko 30°C. Usput prolazimo ogromna švajcarska jezera – toliko velika da im more uopšte ne nedostaje. Fascinira me to što su i najmanji lokalni putevi savršeni: nema rupa, nema zakrpa, sve izgleda kao da je juče izgrađeno. Stižemo u Iverdon, ali šok – Lidl radi samo do 18:30! Nama, naviklim na Balkan i radno vreme do ponoći, to je potpuno neverovatno. Oljina tetka nas dočekuje, pomaže da operemo stvari, obilazimo grad i penjemo se na „njihovo brdo“, koje je preko 1300m visoko – za nas planina, za njih sitnica . Tako završavamo Dan 5, posle stotina kilometara i četiri čuvena prevoja. Sutra nas čeka povratak u Italiju i obilazak Torina.

Nadam se i ja.. Moraću da odem do Austrije pa da vidim šta dalje..

Imam model iz 2021, trenutno ima 30000km na satu, ulje menjam na 3000km, a potrošnja je leti 2,3lit/100km, zimi ide do 2,7lit

Stavi dokaz da vidimo.

Dobro ti nama dosao, i racunaj da ce ti apetiti rasti exponencijalnom brzinom, kako ccm tako i kilometri pred tobom. Nikad ti nece biti dosta. Al u tome i jeste draz

Te elektro varijante za motocikle me uzasno nerviraju, kud ces sa tim da se vozis .. samo da gledas kako da se dovuces do sledece stanice za punjenje. Zelim da cujem zvuk i da osetim miris. E sada .. ako su ovi adventure u pitanju pa ti njega dovezes na prikolici i onda ga pustis po livadi jedno sat-dva onda mozda ima smisla.. sigurno je zanimljiv sa tolikim obrtnim momentom .. al ne znam kakvi su sa kilazom .. ako je to tesko onda sve pada u vodu

Nije previse kabast, po meni je prilicno light varijanta, veoma lako se upravlja iako ima dosta kilograma. A svakako moze da vuce dvoje, ima sasvim dovoljno snage za laganu voznju. A sto se tice te boje to je i meni bila top :) bukvano prelepa kombinacija. ALI nazalost mi izletela dobra kombinacija i zavrsio sam sa black varijantom. U pocetku sam se zanosio da cu da prelepim folije pa da dobijem interstellar green al sada me mrzi da se cimam sa majstorima .. vozim i uzivam

Pozdrav i od mene. Od pre koju desetinu km sam vlasnik forta 4.0. Ne bih rekao da ima ikakvu blokadi, jer ako mu je ovo stvarna snaga, onda sam promašio temu. Rečeno mi je da do prvog servisa ne prelazim 4.500 obrtaja, bar ne na duže i ne naglo. Utisak mi je da se agregat tek tu negde iznad 4.5 budi i onda doživljava progresivan razvoj snage, mada i dotle ima sasvim solidnu vrednost obrtnog momenta. Videćemo kako će to izgledati kasnije. Ali, ovo je skuter ipak, a ja u ozbiljnim godinama, pa je cilj i poenta u opuštenoj ali još uvek dinamičnoj vožnji. Nisam provalio kako rade kamere, i pored aplikacije. Sa prodavcem je bilo sve ok, osim što sam dobio elektronsko uputstvo, ali za 350, dakle stariji model, gde o kamerama nema ni pomena. Prvi kilometri na nižim obrtajima najavljuju prilično povoljnu potrošnju.

Izdrzace sto ne bi. Ako nema previse neke nepotrebne elektronike koja moze da zeza, nema sta. Pa i stari jeftini gy6 kinezi su gurali lepe kilometraze, zezala ih najvise struja

A za Čeka, Karlos Slim

Zdravo, ljudi, Pod prilično stare dane ulazim u svet motociklizma, iako sam ceo život na točkovima. Ranije nisam želeo da vozim dva točka plašeći se sebe i vrele glave i teške ruke (noge) na gasu. Počelo je nedavno tako što sam shvatio da zbog zdravstvenog stanja ne mogu mnogo da hodam po gradu, a auto je nepraktičan jer se nema gde stati. I počelo je skuterom od 125 dok nisam shvatio da mi kosačica ima veći motor, a grad mi je razapet po brdima. Tako je kubikaža rasla, ambicije takođe, pa sam poželeo pored grada da mogu i na neku dužu vožnju udvoje. Planiralo se, maštalo, razrađivalo i promišljalo, zec je dugo bio u gori i konačno, od pre nekoliko nedelja, uvalio sam se sedište qj forta 4.0. Moja prethodna iskustva na skuteru bila su zanemarljiva, ako ne računamo detinjstvo na tomosovim mopedima. I gle, već prva, takoreći devičanska vožnja, bila je ljubav na prvi pogled. Zamerio sam sebi jedno što to nisam uradio pre koju deceniju. Zanimljiv mi je bio osmeh momaka koji su mi prodali kacigu, ali i pomogli da izaberem, kad sam pitao ima li ljudi poput mene na pragu sedme decenije koji tek počinju. Tako da eto, bratijo, dolazim među vas. Ne znam mnogo, vrv ću vremenom pitati svašta, ne zamerite.

Za Botasa kažu da je dobar analitičar i da zna timu da prenese konkretne utiske i predloge za poboljšanja bolida.