Naravno prihvatamo i kritike Moj odgovor na to je jednostavan, velika zelja za voznjom i manjak vremena zbog posla. Ja bih vrlo rado odvojio 2 meseca i putovao lagano, ali nemam svoju firmu za takav luksuz, a moram da radim nesto da uopste imam para za ovo, radim za poslodavca sa fiksnim brojem dana odmora i to je to. Da se ne pravdam, generalno nisu bili samo autoputevi nego neki mix, svakako u mom slucaju se sve svodi na jedno, volim da sam na motoru gde god ga vozio U buducnosti planiram da nabavim neki laptop koji moze da drzi bateriju nekih 9h, da moze da izdrzi radni dan od 9 do 5 ukoliko se nadjem u toj situaciji da ne nadjem mesto za punjenje, ili pak da uopste moze da se puni nekim powerbankom a da ima dovoljno snage za posao, pa da probam neku duzu turu, videcemo.

Hvala druze, nemam bas tacnu brojku, sto se prenocista tice sve je sa booking.com, i u tekstu putopisa pise cena prenocista na svakom danu. Suma sumarum otprilike nekih 2000e , nije vise od toga

Alal vera za ideju i za sadrzajni zivopisni putopis, ovo treba doziveti... Pogotovo na motoru Italijanski putevi su stvarno prava milina za voznju, a tek gradovi za obilazenje prica za sebe

Hvala vam svima na lepim recima, svima zelim isto ovo da dozivite. sehrz Svestan sam toga, ovo je neki miks obicnih puteva i autoputeba posto sam bio ogranicen na 16 dana i ne volim da vozim nocu, svakako prava avantura je full voznja van autoputa po svakakvim putevima, ali to ne moze bez jedno 40 dana, makar u mom razmisljanju, sad ispravite me ako gresim Hrvatskom obalom sve pored mora sam isao od Dubrovnika do Splita, pa tek posle autoput. Svakako za moj mozak je i ovo "okrnjeno putesestvije" bilo previse, vec posle Madrida toliko novih slika u glavi i stalno nesto drugacije da dolazi do zasicenja. Svaka cast za ovu sliku, ovo je raj, uzivo tek mogu da zamislim!!!

Pozdrav i hvala svima na ovako lepim recima, nisam se nadao tome, to za % nisam znao, posto nisam nesto mnogo aktivan na forumu a i generalno ne poznajem mnogo motociklista, jer sam i dalje nov u ovome, zasad znam mog komsu iz mog sela (David Stickman mototours, mozda ste culi za njega) i par ljudi iz moje okoline, a ostatak sve sto znam su ljudi sa youtuba koje sam gledao, ja sam mislio da je ovaj broj ovakvih tura mnogo veci. Sad preko leta slabo vremena generalno imam zbog posla i priprema nekih oko folklornih nastupa koje redovno imamo. Elem, posto imam lufta danas, resio da ispisem tekst, nemam iskustva sa pisanjem putopisa, u ovom tekstu sam pisao I sto treba I sto ne treba, ugl skoro sve detalje, da ih i ja ne zaboravim, posto se sve tako brzo odvilo i zavrsilo .Verovatno cu vas udaviti nekim nebitnim stvarima ali ajd, ako neko krene na put da ne pravi greske kao I ja. Pokusacu da docaram koliko mogu, mada nisam nesto literalan, na sastavima iz skole sam uvek imao slabe ocene Sledecim odeljkom cu udaviti nekim nebitnim detaljima i filozofiranjem ali mozda i ovo nekog zanima, svakako mozete da preskocite na sledeci odeljak "PUTOVANJE" Da pocnem od same ideje za ovo, zelju putovanjima sam imao maltene odkad znam za sebe, pokusao sam da putujem autom ali na svakoj ruti duzoj od 1000km mi nije to to, dzabe mi udobnost, sigurnost, klima, sigurno prenociste kad nemam taj osecaj slobode kao na motoru, u svakoj guzvi prodjes izmedju kad hoces, parkiras maltene gde hoces, stanes u kome god trenutku si zamislio, osecas vetar, promenu temperature, mirise, krivine i svasta nesto, i to sam uvidjao i bez svog motora, nego samo gledajuci ovako iz daljine druge moto vozace... Svakako od sedmog razreda vozim apenca od caleta, trening po svakavim makadamskim putevima, stasao sam da samostalno i svojim novcem mogu da kupim veci motor jos pre par godina, ali tu je majka koja brine i koja kao mozda vecina necijih majki jednostavno pretiska da ga ne kupim, svakako ja presecam situaciju u mojih 26.5god, prosle godine polazem punu A kategoriju i krecem u potragu koja je trajala do februara ove godine. Sa druge strane mozda i bolje u ovim godinama "veci" motor, jer sam u mladjim danima bio ludji pa ko zna sta bi bilo Samim polaganjem za A kategoriju cela moja familija dozivljava nervni slom pogotovo majka, a kad sam doterao motor i da ne pricam. Prva iznenadna i samostalna tura do Visegrada je bila prava avantura za mene, a sok za sve ukucane, pogotovo sto me je ceo povratak pratila kisa, gde mi je to bilo vatreno krstenje a i trening za segment moto putovanja i sve sto prati takvu voznju. Posle toga par turica do Golubca, Beogradskih guzvi i slicnog, i to je bilo to. Imao sam zelju da video napravim u vlogerskom stilu, ali nazalost nemam nekog dara I slobode da pricam sam u kameru, takodje snimak se malo razlikuje od price, zbog toga sto sam negde stizao uvece pa obilazio ujutru I obratno, a I par nenadanih komplikacija mi se desavalo. Takodje zbog samog kratkog vremena koje sam imao, dosta stvari za obilazenje sam preskocio, I napravio balans u drugacijem obliku, ali I sa ovim sam prezadovoljan. Greske su tek prica za sebe, toga isto ima milion PUTOVANJE: Kilometraza I satnica je ona sa gugla, u realnosti je sve bilo duze zbog obilazaka I masenja raznih puteva…itd Svakako po meni ti kilometri nisu ni bitni toliko, bitna su iskustva i uspomene koje se naprave tokom putovanja. Vece pred polazak pricam majci kako ujutru idem na malo duzu voznju, da ne brine itd. Dan 1: Medvedja – Zlatibor - Sutomore 484km 8h 16m - kamp 10e Ustajem u 5 pakujem se, pozdravih se nekako sa majkom, koja misli da idem do Sutomora. Vec kod Cacka krecu komplikacije, stomacni problemi, stajem na svakih sat vremena, sve gore, razmisljam da se vratim, udaram jedan probiotik, posle jos jedan, i ne pomaze, vozim dalje, stizem na Zlatibor, ruke mi se istopile pod rukavicama, do kraja puta ih nisam stavio 3x jos, samo kad je kisa padala , stitnici za ruke previse stite od vetra, pa je veoma vruce, udaram treci probiotik i prolazi vec na granici sa Crnom Gorom. I sad konacno krece putesestvije I uzivanje u prelepim putevima I krivinama oko Kanjona Morace. Sveze vreme, sve super, stajem na par mesta da slikam I snimim ponesto. Stizem oko 15h na glavno setaliste u Sutomoru, ljudi moji osecaj neopisiv, prvi put na moru motorom, san mi je konacno ostvaren. Stojim 3min na Suncu vec krece da se natapa oprema znojem, gledam kako cu sad da se bucnem u more, gde stvari da ostavim, gde kljuceve I novcanik…Tu vec krecu komplikacije oko presvlacenja skidanja opreme, skladistenja svega. Takodje se javio novi problem, predpostavka : Ostavim kljuc od motora u rancu na plazi, odem da se kupam, neko mazne ranac, ladno ne mogu kuci nikako jer mi je pasos u motoru I sva dokumenta tu vec krece mozganje sta I kako, jer vec komplikovano samo oko skidanja opreme I susenja iste. Razvijam sledeci sistem, kupujem narukvicu, kacim kljuc na nju, u ranac samo peskir I odeca a u motor oprema, novcanik I ostalo, a kupace gace umesto obicnih gaca, preko kojih kasnije idu moto pantalone. I sad lagano I bezbrizno mogu da se kupam bilo gde. Dan se polako zavrsava a ja nit imam prenociste nit sta planirano, gledam prema preporuci sa foruma kampove ovo ono, picim u Buljarice stizem, pao mrak vec, placam mesto I rasklapam moj prvi sator, kog sam inace kupio a nikad ga nisam sklapao u zivotu, sa videa se vidi da ga pri vrhu nisam nesto odradio kako treba Sklepam ga ja nekako, idem kacim opremu da se susi, tusiram se, dolazim da spavam I shvatam da moje prvobitno razmisljanje da ce biti vrele noci kao more je, topla klima nije tako, zemlja LE DE NA, a ja nisam poneo vrecu za spavanje…za to I nalazim resenje neko, a to je da oblacim moto opremu I zimsku postavu I taj deo prodje nekako, sa tim sto u noc toliko krece da duva vetar da ja nzm dal sam spavao ukupno 3h, mozak mi prohujao od brujanja, takodje uvidjam da nisam poneo niti powerbank a ni zidnji punjac za mob, tako da sam do ostatka puta se sve punio na USB na motoru… Dan 2: Sutomore – Budva – Tivat – Herceg Novi – Dubrovnik – Vidikovac Lozica – Prenociste Banana 134km 3h 18m 23e Ujutru udara Sunce ja umirem pod satorom, kao plastenik… Nista izlazim ja I mislim se bogme ovo ne ponavljam vise, placam prenociste pa kolko bude, ipak nisam toliko avanturisticki potkovan. Vracam se u Sutomore, opet kupanjac, setnja jelo, pilo, vec dolazi podne, I tad me udara u glavu da mi vec nije to to I da idem dalje polako, sledeca stanica u glavi mi je Herceg Novi, tamo uvek volim da odem, jer sam u detinjstvu sa roditeljima tamo letovao. Pakujem se I prvo krecem za Budvu, znaci onaj put do tamo, meni se ladno ne silazi sa motora, samo bi vozio I uzivao u pogledima. Svracam tamo, malo setnja, poneka slika, voznja gradom, malo svracam do aristrokratskog Tivata na malo setnje I par kadrova, I polako krecem za Herceg Novi, hvatam trajekt, ulazim u grad, udara me sreca I nostalgija koja vrlo kratko traje jer ja ‘ladno ne mogu da nadjem put do plaze, ili do setalista gde bih mogao da parkiram ljutu masinu, to su jednosmerne ulice, gde god udjem udaram u hotele, zgrade I tu ‘ladno potrosim jedno 2h dok se nisam iznervirao ostavio motor negde gore gore I odsetao u full opremi na million stepenica. I kad sam konacno stigao , popio nesto, vec Sunce krenulo da pada. Gledam google mape I razmisljam eto u proslosti sam pominjao taj Dubrovnik vise puta I nikako da odem, ajd sad cu, pa cu da spavam nazad u Herceg Novom. Mladi pastuv krene za Dubrovnik I uz mali gas ponovo uziva u prelepim pogledima Jadranske magistrale uz konstantan dopamin, I tako vec stizem na zalazak Sunca, svrljnem po gradu I vec stizem na vidikovac Lozicu udaram par slika I I moja ideja da se vratim u HN da spavam propada. Vec dolazi 22h a ja usred Dubrovnika nemam gde da spavam, skidam aplikaciju booking.com gledam, frapiram se cenama I slucajno nadjem neki smestaj za 23e, sav srecan I umoran idem na spavam na starom dobrom krevetu. Zove majka, kaze kako je u Sutomoru, ja reko e ja svratio do Dubrovnika malo, sutra idem dalje, ona opet u soku, bolje da ne komentarisem to. I dalje se neckam za put dalje, ali svakako sad lepo pokusavam da napravim plan za unapred gde cu I sta cu I teorijski razdvajam rutu na segmente I vece gradove za prenociste, I veoma optimisticno taj povratak mi se poklapa da se vratim tacno u nedelju, a u ponedeljak mi krece prvi radni dan. Dan 3: Dubrovnik- Neum- Makarska-Biokovo skywalk – Opatija- Koper – Trst- Hotello Hostel- 772km 10h 32e Veoma lepo jutro u prelepom Dubrovniku, opet idem u voznju gradom, jedinu gresku koju sam napravio je ta sto se nisam prosetao nogama, ali racunam malo duzi put pa ono ruta isplanirana, jadranska magistrala kida, uz put gubim signal navigacije iz nepoznatog razloga I stizem prvo u Makarsku,u prevodu omasio skretanje za Skywalk Biokovo, pokusavam da sipam gorivo, ali ne primaju evre, samo kune, trci juri menjacnicu menjaj samo za gorivo, posto mi na kartici jos nisu legle pare…Upucujem se za Skywalk opet jos lepsi putevi I krivine, stizem tamo, opet primaju samo kune, sreca nasao se jedan dobar covek pa mi zamenio. Put do Skywalka je za mene bio najjaci osecaj, sa opet prelepim pogledima I dopaminom, jer ono je neopisivo, a kada sam zakoracio na stakleni vidikovac, taj osecaj moci I lepote tog pogleda koji se dozivi tamo bi samo svakom preporucio da proba, ja ne znam da li u Evropi ima nesto jace, ne kazu dzaba Hrvati “lijepa nasa” , neki ljudi mi rekose da idem skroz gore, ali ja se mislim gde ces lepse od ovoga, I nastavljam dalje sve pored mora punim srcem I otvorenim ustima sve do splita jer sam tad uvideo da ako nastavim tako nema sanse da stignem do Trsta, tamo se iskljucujem, hvatam autoput I vozim najgorih I najdosadnijih 400+km… samo sto nisam zaspao, iskljucujem se u Opatiji, malo svrljnem gradom a Sunce vec zalazi, vec to uzivanje se malo pretvara u strah, ali nista teram dalje, po navigaciji vidim da mi je Koper tu blizu iskljucujem se, svracam u aristrokratski Koper, udaram neko mesiste, punim dzelutku, pratim Booking ali vidim da nema tu neceg povoljnog za mene, I lagano oko 22h krecem za Trst I oko 23h stizem u jedini Hostel koji je bio dostupan po povoljnoj ceni, gde upadam u sobu sa njih sestoro nepoznatih opet neki cudan osecaj jer mi je to prvi put u Hostelu, I razmisljam da vise necu ni tu da stedim nego da na sledecim odredistima hvatam samo obicne sobe, pa kolko kosta nek kosta. Majka se opet frapira na novosaznatim informacijama. A pred spavanje mi stize poruka da mi je novac konacno legao na kartici, tako da neka pozitiva za kraj. Dan 4: Trst- Lido di je solo- Venecija- Vicenca- Verona- via villa 10 322km 4h 30m pren. 42e Mirno jutro u Trstu, lagana setnja I lagani dorucak, nastavljam putem pored mora, koji nazalost traje kratko I krecu lepsi putevi za voznju sa mnostvom drveca pored, svracam na destinaciju koju smo posetili na eksurziji u srednjoj skoli, obilazim grad trazim mesta koje smo posecivali u skoli I tu me opet udara nostalgija. Sunce je tog dana toliko grejalo da sam popio jedno 4-5l vode a da sam isao jednom u wc Lagani kupanjac I lagano susenje opreme pa jos jedan obilazak drugog dela grada I nastavak preko Italijanskih omanjih gradica prema Veneciji, gde nailazim na problem, jer ne mogu da nadjem nikakav parking I tu opet bezveze curi vreme a cuvari nesto nadrndani, ne dozvoljavaju nista sa strane, nailazi jedna zena Srpkinja koja zivi tu, I upucuje me na free moto parking. Tek u Veneciji krece avantura I potraga za glavnim trgom San Markom, posto gugl mape ocigledno ne rade tamo, ‘ladno sam prepesacio jedno 10-15km lutajuci po uskim sokacima I prelepim ulicama Venecije I naravno voznja gondolom, konacno glavni trg koji se I vidi na snimku. Srecem jos dosta Srpskih drzavljana tamo I krecem polako ka Vicenci, tamo svracam cisto onako da obnovim uspomene sa ranijih putovanja,nazalost opet nastavljam autoputem zbog previse utrosenog vremena, malo kukam u sebi zbog visine Italijanskih putarina I konacno stizem u suncanu Veronu i vreme je da se sipa gorivo, kad prc, po celoj Veroni automatske pumpe, ja prislonim karticu, odbija posto je debitna, dok ja u dzepu samo 50e, a ono kad stavis kes ne vraca kusur…opet se tu izvlaci vreme, ali idem ka glavnom I prelepom trgu, standardna setnja I obilazak, zaljenje sto lepsa polovina nije sa mnom, udaram ja pivo da prebolim taj osecaj,I sitnim novac za gorivo, polako se smrkava, a ja picim prema prenocistu koje je bilo kraljevsko I konacno sam se odmorio ko covek. Dan 5: Verona – Milan – (priobalni deo andora, sanremo…) –Monaco – Nice- room 493km 7h22m 47e Lagano budjenje I pokret za Milano mi je poceo ekstra, jutarnja lagana voznja po gradu, ali vrlo brzo opadanje raspolozenja sa pocetkom kise, nema stajanja… Tu nista nisam ni snimao, tad prvi put nailazim na stvarno nenormalne guzve na ulazu u grad, gde je sve nesto zbijeno da ne moze ni da se pretekne kolona motorom… to izdrzavam I stizem u kisni Milano, gde mi crkava tel zbog kise, t.j. izgubi signal jer jelte nisam koristio nikakvu vodotpornu masku … Stizem u cetvrti Kvadrilatero d’Oro iliti skupu zlatnu cetvrt I izlazim pred Milansku katedralu. Nastavljam dalje obilazak I trazim neke ljude sa alatom da otvorim I resim tu karticu, sreca samo usla voda u deo za karticu, to cistim I saomijac radi ko doksa, nastavljam dalje I divim se stvarno lepoj arhitekturi grada. Polako nastavljam dalje, ali ovog puta idem kratko autoputem I izlazim da uhvatim priobalni deo, Andorra, sanremo… tu trosim malo vise vremena ali zato vozim pored obale a to vredi mnogo vise. Iako je kisa, javljaju se nove komplikacije gde zbog smanjene brzine I velike temperature u isto vreme pada kisa a ja crkavam ispod odela , ali sve to VREDI. Nazalost da sam nastavio obalom trebalo mi je jedno 3-4h duze nego autoputem, tako da se vracam tamo, a tamo sad hladnoca, radovi, radovi, radovi…ali sreca pa mogu da se obidju kilometarske kolone, malo smaranja malo pogleda I sve neki miks, nije bilo lose u tom delu, polako krece da se nadzire nesto u magli sa leve strane u nizini, I konacno ulazim u Monako gde opet gubim signal, ali ovog puta ne zbog vode nego zbog operatera, jer Monaco ne spada u roming… nista posto je konacno krenulo da se razvedrava, idemo na prvi parking na susenje znoja I koga cega posle toga krecemo u novu avanturu a to je potraga wifija po gradu a ujedno I moto obilazak grada, stajem pored glavne luke da odmorim I uhvatim fotosintezu, I glej cuda mobilni zvoni, jeeej, sam uhvatio wifi, ukucavam rutu idem dalje u obilazak vec suncanog Monaka I polako kroz million tunela se upucujem dalje prema Nici, po tunelima guzve katastrofalne, ali putevi siroki I moze se preticati lagano, konacno u daljini iz visine se nadzire prelepa Azurna obala, guzve I dalje, ali I dalje lagani prolaz dugih kolona automobila ulazim u Nicu…Opet me udara nostalgija, (ranije folklorno putovanje), sastavljam se pola sata, pakujem ovo ono, odmah picim na glavni vidikovac, crnja kaze no no, proslo 5min posle 20h ne moze, ja po srpski krenuo da kukam da mu nudim mito, ali ne da se I ostao sam uskracen za to zadovoljtvo, svakako idem dalje I udaram kupanjac u pretoplom moru, setnja po obali, opet udaram pivo I upucujem se u jedini povoljni smestaj koji sam uspeo da pronadjem… Vec je bilo 23h, tu neki momak mi pomogao, pozvao broj, kaze odi ovamo iza zgrade je ulaz, ja krecem ka njim, a njemu se pridruzuju neki drugari, jedan skida majicu I krece nesto sam sa sobom da se mlati da urla nesto, ja stanem pod banderom gde ima ljudi (mala sracka bila) reko idite vi imam da zavrsim nesto kad su odmakli, picim tamo, docekuje me neka indijka, I ladno mi kaze rodjo skidaj sve kofere I nosi u stan, ja rekao a sto, ona se nasmeje I kaze pa neces ujutru da ih docekas verovatno haha, ja reko idi bre de sam ja dosao. Dan 6: Nice – Lloret de mar – Hotel mas center 663km 6h41m 32e Jutarnje nazalost kratko sfrljanje po Nici I put do sledece destinacije(gde smo ranije bili folklorom) je prosao vrlo lagano jer skoro pa nigde nisam stajao, samo za gorivo I jelo. Opet nostalgija I dopamin, o Ljoretu necu da pricam mnogo, totalna sloboda za sve, ljudi otvorenii zeljni zezancije, odmah me docekuju sa ponudama za raznim opojnim drogama, a fora policija na 2m od njih I nista. Svakako ja se zadovoljavam pivom na plazi I kupanjcem na nemirnom moru. Noc pada, zuraje na sve strane, budi se novo lice Ljoreta a ja vec mrtav umoran ko deda setam obalom, jedina nejasna stvar mi je taj vatromet, prosetao sam celom obalom I nije postojao jedan deo plaze ili setalista gde nisu pustali jebeni vatromet, jedva zivu glavu izvukoh. Dan 7: LLoret de mar – Barcelona –priobalni deo (malgrat de mar, sant pool de mar, mataro) – Valencia- hotel Valldigna 500km 6h30m 34e Baterije napunjene, krecem u jutarnju voznju po Ljoretu, odrzavaoci grada ciste smece od sinocne razuzdane rulje I pripremaju teren za novu vecerasnju rundu. Sada odmoran vec odlucujem da malo izbegnem auto put, gadjam priobalni deo I osvezavanje uma pored mora. Posto uvidjam da mi je vec 7mi dan i da propustam dobar deo istrazivanja gradova, dosecam se sledece glupe a mozda I pametne ideje, razvijam sledeci sistem: Pre ulaza u svaki grad lepo na guglu ukucam “Zanimljivosti tog I tog grada” one zanimljivosti koje me interesuju ukucam redom u gugl mape I tako izredjam destinacije da idu jedna za drugom sve do prenocista. Tako stizem u Barselonu, odmah me docekuje Sagrada familia, posle vidikovac Monzuik, (za koji se placa 5e, ali ajd prezalio sam I to nekako), Citadela park, Columbov spomenik, Akvarijum(gde prvi put videh ajkulu uzivo), Trijumfalna kapija, La rambla ulica koja vodi do glavne pijace, ali ta pijaca je nazalost bila zatvorena zajedno sa magicnom fontanom. Vreme proletelo neverovatnom brzinom, tako da opet auto put nazalost, tu primecujem da mi motor sve slabije I slabije vuce, jedva 120-130 prebacujem, od preticanja nista… u sebi se mislim, gotovoooo sta cu sad I kako cu… ali u sustini otprilike u tom delu krecu neki nenormalni vetrovi koji me prate celokupnim putem po Spaniji. Elem stizem u totalno drugaciju Valensiju sa futuristickom arhitekturom, vozim po gradu sa otvorenim ustima, stizem do starog grada da odmorim malo, prisustvujem svadbi I performansima ulicnih umetnika, trazim neki smestaj na bukingu I ladno nista ispod 100e, nazalost jedino nesto povoljno nalazim 50km dalje, nista nastavljam dalje sa obilaskom, stizem do gradjevine koje zovu hemisfera gde se pitam “kako?” Nazalost tu jos jednom bacam pogled na smestaj I shvatam da nisam obratio paznju da moram da se prijavim do 22h inace propada rezervacija, a ne moze se besplatno ni otkazati… I tu moje najvece razocarenje sto sam morao da napustim obilazak Valensije jer nisam mogao da stignem nikako…Stizem do Valldigne u 5min do 22h koja je nesto nalik Jagodini, ne mogu da vam opisem daj prelaz iz futurizma u ponovnu normalnost tu se lagano uz pivo I giros zavrsava dan. Dan 8: hotel valldigna –Malaga – pren 700km 7h 50e Lagano jutro, ushicenje, raspolozenje na maks, konacno idem ka svom glavnom cilju, ovog puta ujutru prvo trazim smestaj, ne zalim pare I nalazim nesto za 50e blizu mora, pri pocetku puta mi sinu levo uvo toliko jako kao nikad do sad(to mi je znak da ce se desiti nesto lose, nije omanulo do sad) nastavljam put sa velikim oprezom I lagano uzivam u pogledima promenama reljefa, voznja pored mora i beskrajnih hektara I hektara polja plastenika.Po meni najinteresantniji autoput od svih. Stizem u Malagu, lagano svracam na prvu pumpu, punim ga na maks, rucam nesto, perem I lickam motor, sve da bude cakum pakum za konacni ulaz. Polako ulazim u grad, nema guzve, sve opusteno, prisecam se osecaja od jutra I kazem sebi pa nista se nije desilo, valjda nece ni sad. Stajem, skidam jaknu posto temperatura vec odlazi u nebo, blizim se centru, ukljucujem kameru da snimim obilazak, nailazim na ulaz u veliki kruzni tok sa tri trake (koji je prazan inace) stajem lagano, gledam levo desno I samo veliki reset… Od pozadi neverovatan udar, ja padam sa motora, motor odlazi u stranu, zadnji kofer u vazduhu, mobilni takodje… ne znam sta se desava, nisam svestan jos, vozac auta novopeceni vozac klinka koja vice perdona perdona, ja vec pizdim, racunam nista od motora, okupljaju se ljudi oko nas, ja I ne gledam motor, vec mislim da nema nista od njega I razmisljam kako cu kuci sad…Saberam se nekako, dizem motor, on nema ogrebotine, bocni kofer sacuvao sve, na njemu oguljena plastika u cosku, iskrivljeni nosaci,zadnji plasticni kofer malo izgreban, ulubljen kineski akrapovic, ulubljena tablica, ali nista nije slomljeno, I to je to ja u soku, ima malo posla ali nista strasno… Njen cale covek jedanput, hoce sve preko osiguranja, ali od toga nema nista, subota je, nijedan servis ne radi, ne znam ni da li neko hoce da ispravlja nosace, veoma nezgodna situacija kad si 3000km od kuce Resavamo stvar sa kompenzacijom od 200e, rukujemo se I ja krecem u samostalnu popravku iliti ispravljanje nosaca usred Malage, motor je citav, ali jedan kofer gore, jedan je dole…Sou zivi, u tom trenutku dolazi jedan Spanac pokusava da mi pomogne ali ne moze bez alata, nudi mi pomoc od kuce koja je nekih 30km, ja pristajem, covek me upoznaje sa familijom, sve mi ispravlja sve bez ikakve nadoknade, prenociste za to vreme u Malagi vec propalo jer proslo vreme za check in, on mi nudi prenociste kod sebe, veceru, pivo, ja pristajem…Svakako ga castim za svu pomoc koju mi je pruzio. I moj prvi dan u Malagi koji je poceo burno konacno ima polu pozitivan zavrsni epilog jer me u toku noci sakate tigrasti komarci gde nisam sastavio ni 3h sna:D Ukucane bolje da ne spominjem kroz sta su ljudi prolazili kad su culi za tu informaciju. Dan 9: Malaga – Madrid - art 7 capsules 531km 5h31m 22e Budim se ranom zorom I lutam makadamom a kasnije magistralom po Spanskoj Andaluziji, sa nekim od mojih najlepsih jutarnjih pogleda ikad, gde jos jednom idem da se suocim sa Malagom:D Stizem na isti kruzi tok da se suocim sa prethodnim strahom, prevazilazim ga I picim na glavni vidikovac sa jednim od najlepsih pogleda, tamo provodim neko vreme, gde dalje idem u malu setnju, kupovinu nekih suvenira I istrazivanje grada u kome nema sad nekih toliko specijalnih aktuelnosti, ali lep I zeleni grad sa puno palmi I zelene vegetacije sa prelepim I predugacim plazama . Vec se upucujem da da konacno ostvarim sad okusim pivo malaga na plazi malagueta. San mi se ostvario, dopamin samo pumpa, ulazim u more, dopamin staje jer ja u hladniju vodu nisam usao, gde krecu da mi se gase vitalne funkcije u vodi, tako da izlazim da se vratim u zivot I nastavljam laganim upajanjem vitamina D. Vreme je proletelo vec je doslo jedno 13-14h, a ja se upucujem prema Madridu, zbogom more I plavilo, dobrodosla spanska pustinjo I zutilo koje traje 500km, kao GTA San adreas lajv, nailazim konacno na Madrid I prelepi zalazak sunca, docekuje me pregrst tunela gde gubim gps signal vise puta I lutam po Madridskim tunelima ko muva bez glave stajem negde, trazim neki smestaj blizu centra, nalazim neke star wars capsule za 20 I kusur evradi, smestam se I polazim u vecernji obilazak, stizem u puerta del a sol, nailazim na razocarenje jer je trenutno u izgradnji… idem ka Plazi Mayor malo posmatram zgrade, arhitekturu, nanize nje ima dosta kafanica, udaram neko jelce I pivce I odlazim u svoj spejs satl na konaciste. Dan 10: Madrid- Donostia San Sebastian- lasarte olia- 462km 5h 36e Nikad bolji odmor u kapsuli, krecem u jutarnji obilazak Madrida, koji je nazalost jedno 40% u radovima I pokriven najlonom, ali sasvim dovoljno da se vidi lepota I moc grada. Prvo do Plaze Major, pa do nazalost zatvorenog marketa San Miguel, sve do Royal Palace i Plaza Espana gde se nalazi statua kraljice Isabel II, nastavljam prema Calle Gran Vía , gde je blizu park I gde ne znam gde cu pre sta da gledam odustajem I krecem dalje motorom, prolazim prelepu kapiju Evrope(2 krive zgrade), stizem do Santiago Bernabéu Stadona (nazalost I njega popravljaju nesto), stajem kod jednog vidikovca gde se nalazi katedrala de la Almudena a preko puta Palacio Real de Madrid iliti njhova kraljevska palata, a izmedju njih taj vidikovac, vec mi je bilo previse slika za moj maleni mozak, pa sam samo resio da posetim mesto gde je snimana serija La casa de papel, a to je zgrada nekog ministarstva, usao ja sve lagano, snimam kamerom dok me obezbedjenje nije isteralo Otprilike obisao dobar deo grada, posle par lutanja po tunelima oko 13-14h hvatam autoput i krecem za Donostiu. Opet interesantne promene reljefa I pogleda, putevi ekstra za voznju, prvo pustinjski deo, pa planinski, zatim zeleni vegetacijski I veoma osvezavajuc. Vec u planinskom delu opet krenula kisa I takvo vreme me je pratilo do San Sebastijana. Stizem oko 20h u Donostiju gde uveliko greje Sunce I vreme se prolepsava malo, odmah idem na prvu I najvecu pescanu plazu gde prvi put vidim okean I dobijam taj neopisiv osecaj, nekako se oseca neka moc preko onih ogromnih talasa da ne mogu da vam opisem, takodje prvi put vidim I pozamasan broj surfera uzivo. Nastavljam malo dalje do zaliva, malo setam po starom gradu, konacno cujem engleski jezik gde god se okrenem, posto do tada retko ga je ko pricao normalno. Upucujem se na glavnom vidikovcu gde dozivljavam najlepsi zalazak Sunca u zivotu, odmah mi na umu kako li je ovima sto zive tu gledajuci ovo svaki dan, pa njih bre boli k za sve realno, meditiram tamo dobar deo vremena I dalje se upucujem opet ka starom gradu trazeci nesto klopu I neko dobro pivo, upoznajem par prijatnih ljudi, takodje putnika, ljudski se izrazgovarasmo, jedan od njih mi je dao ideju za Dune of pilat , ispismo pice, I tako se zavrsio I taj dan. Dan 11: Donostia San Sebastian- Dune of pilat – Laroshele – camp 500km 5h21m 40e Ovog puta suncano jutro u Donostiji iskoristio sam za jos malo obilazenje grada, I uzivanje u aristokratiji. Nema toliko atrakcija tamo, ali sasvim dosta za nenormalno dobre osecaje I odmor, lagano bih mogao da zivim neko vreme tamo. Upucujem se za Francusku, na izlazu sa Spanskog autoputa placam karticom sve normalno, I vec na ulazu u Francusku me docekuje naplatna rampa, provlacim karticu, prc odbijena, a kes jedino moze u obliku kovanice, gotovo, pravi se guzva iza mene ovo ono, a ja ni napred ni nazad, imam 50e u dzepu samo, dolazi retardirani francuz nit zna engleski nit da resi jednostavan problem, zove podrsku, keca se nesto, dolazi policija, vicu nesto, a niko nece da jednostavno usitni novac, posle 40min ubedjivanja ovaj jednostavno plati 1.5e I kaze mi da izadjem sa autoputa, sto nisam ucinio, nastavio dalje sa ciljem da mi na sledecoj pumpi usitne novac. Nailazim na pumpu, ali nazalost ne radi, odmah posle nailazim na jos jednu rampu ista situacija, ne prihvata karticu… zaustavljam ljude ispred naplatne rampe, dosta njih me iskuliralo, I jedan dobar covek mi usitni novac I resi problem da mogu da nastavim dalje :D. Kasnije se iskljucujem sa autoputa i nekim losim putem punim rupama stizem nekako do Dune of pilat, osecaj kao da sam u tropskoj pustinji, ljudi ima mali million a opet osecaj za osecajem, pogled neopisiv, ja ne znam, ovde sam se vec I zasitio svime I svacime, vise mozak I ne reaguje, ne zelim da idem, ali nazalost mora se. Nastavljam za La Rochele, ovog puta izbegavajuci autoputeve gorivo mi polako nestaje, stajem na pumpu I opet problem haha, opet nece kartica ali francuzi jos I gori, njihovi aparati nemaju opciju za kes tako da sam jurio te aparate, a gorivo pri izmaku, dok nisam naisao na jednog dobrog coveka koji me uputio na retku pumpu gde primaju papirni novac, koja je na 10km odatle a zatvara se fazon za 15min, bilo je cupavo… nadjoh I to nekako I razmisljam se kako cu dalje, svakako stizem do La rochele, opet mocni okean, opet prelep zalazak(slabiji od donostije), prelepa plaza, ne znam ni sam vise sta je od cega lepse… Smestaj sam bukirao u nekom kampu na 7-8km od centra, gde ima modernih drvenih kucica, ono je bilo ekstra za 40e, ostavljam stvari I upucujem se ka centru na jece I pice, kao prvo uz put sve neke mrtve I jednolicne kuce I zgrade bele boje, znaci sve belo belo, meni na umu gde sam ja dosao, nailazim na stari grad gde se desava tranzicija sa 5 na 100%, sve moderno lepo, opremljeno, zivo, muzika, kafici, prelepa luka, poneki spomenik I slicno, opet nista toliko za obilazenje I tu se nekako bas fino zavrsio dan. Dan 12: La roschele – Paris – avenue 50 – 520km 6h30min Dobio poziv za konaciste kod ujke u predgradju Pariza, sav srecan krecem ujutru,a polako I tuzno se rastajem od okeana, primoran da idem autoputem zbog pumpi za gorivo(jedina drzava na kojoj se gorivo placa unapred ako igde I moze da se plati kesom)…. opet krece nenormalna kisa, meni mob jedva radi, gubi signal, na goprou od vetra mi otpadaju vratanca za USB, omasim skretanje I produzim put za jedno 100km… Sreca moja krece malo lepse vreme,vec u tom delu nema jakih vetrova a meni motor dobija snaguu sa tim I polako ulazim u realnost Francuskih nenormalnih guzvi I adrenalinske voznje, znaci jedno 100km voznje pred parizom konstantno letenje izmedju automobila, konacno se nadzire glavni grad kome stvarno ove guzve kvare celokupnu sliku, vozim pored reke sene, odmah se upucujem prema Ajfelovom tornju, zatim prema Trijumfalnoj kapiji I prema Luvru, uz put vidim par spomenika I upucujem se kod ujaka. Ukljucujem navigaciju I za 25km navigacija kaze da treba 1h40min, ja mislim neka greska, ali sa 4auto traka jedan drugome na glavu, opet cepa adrenalin voznja izmedju tamo amo, I ja stignem nekako za 40min. Tamo vodimo familijarne teme, sutradan kisa ceo dan I ja ostanem u Francuskoj jos jedan dan, sa sestrom malo isli u dalji obilazak, penjanje na ajfelov toranj I slicno, ali zbog loseg vremena I nije bilo nekog izbora. Dan 13: Paris – Basel – Glattburg- Cirih -Glattburg - Rupperswil 667km 8h Tmurno jutro u Francuskoj, ja ukljucujem navigaciju I upucujem se prema Svajcarskoj, ovog puta izbegavam auto put skroz I idem samo magistralom sa mislju da mi treba samo jedna dobra pumpa. U nekom Francuskom gradicu posle par pogresnih pumpi konacno nailazim na jednu vecu, kroz celu Francusku kao da vodu sipam u rezervoar potrosnja sa 3,8l ide I do 5l sa normalnom voznjom(ne racunam ovu adrenalinsku ) 3x u 10km dobijam neke bljeskove I shvatam da me je slikao radar, ne znam sta ce sa tim biti. I na toj magistrali zelenilo krivine, milina jedna, voznja po Francuskim standardima I po magistrali fino sve, sve do ulaska u Bazel, odjednom neka tisina I zatisje, nema guzvi, nema gustog saobracaja…Mene I dalje drzi adrenalin iz Francuske, ja nesto pred semafor preticem kolonu da budem prvi ovo ono, vozaci me gledaju ko retarda, sreca pa sam se prilagodio novom nacinu voznje inace bi me njihova policija urnisala. Prolazim glavni most sa pogledom na ceo grad, upucujem se prema glavnom setalistu, konacno parkiram I krecem u obilazak, prvo do katedrale basel minster, pozadi nje prelep pogled na reku rajnu I grad celokupno, malo jela I pila dobijam poziv od komsije koji zivi u Rupperswil blizu Ciriha da svratim I prespavam kod njega, a u medjuvremenu I poziv za pice od drugarica koja je u Glattbrugu. Nista, ja odem prvo u Glattbrug posle u Cirih sa drugaricom, mala setnja I gledanja nekih seljobera sa skupim autima koji se trkaju I pale gume po centru Ciriha pored Ciriskog jezera, pa je vratim kuci, pa odem kod komsije u Rupperswil. Tamo smo razmatrali koji pass mi se najvise isplati za posetu a da ispadne fin krug, on me je savetovao sva 3, ali nazalost nisam smogao hrabrosti za to, I sad zalim za tim. Taj deo nista nisam ni snimio, to mi je krivo ali sta da se radi. Dan 14: Schweizistrasse – Gotthard pass – chur – Minhen – Salzburg 678km – 8h30m Jutro mi je pocelo sa malim sokom vinjete za 40 franaka, komsija me je castio time, a nastavak koji je sledio je vredeo svaku paru. Priblizavam se polako cilju, Alpima! Polako krece uspon, putevi kao iz igrice, kao stvoreni za motor, pogledi kao iz bajke, gorivo kvalitetno, par puta sam mislio da mi se merac pokvario jer ne mrda Srecem veliki broj motociklista, I konacno stizem na vrh Gottharda, gde je perverzija kako je predobro, tek ono ne znam kako da opisem, dosta mi fali tog literalnog znanja haha Elem u medjuvremenu dobijam poziv od druga iz Salzburga da svratim I prenocim kod njega I svaka ruta od Gottharda me vraca na isti put sto se meni ne radi, programiram da idem do Chura, iako je put duzi za 100km nek ide zivot Pre toga sam dosta instagramskih reelsova gledao sa Svajcarskh planina, ovaj put je to bilo uzivo I po meni je sto puta lepse uzivo. Pregrst vodopada iz planina, jezera, kucica na brezuljcimakao iz bajki, pogleda, vrlo lagano moze da se zivi ovde… Tu me je udario neki osecaj gde ono, sve se lakse I lakse navikavam na ovakav zivot, kako cu kad se vratim kuci u pm…. Posle tih planina krece malo dosadniji deo do Minhena koji ne traje nesto mnogo, tako da stizem konacno do Minhena, nisam ga nesto specijalno obilazio, samo glavni trg Marienplatz, mala voznja po gradu I oko Kapije pobede. Stajem na sledecu pumpu I tu dobijam poziv od jednog skolskog druga koji zivi u Nemackoj a koji se trenutno nalazi u Salzburgu. Vrlo lagana prica I oko 23h stizem u Salzburg, tu me docekuje jedan laserski radar, odmah potom se nalazim sa dva drugara picimo u stari grad kroz neke lavitint ulice gde jedva parking moze da se nadje, udaramo par piva I tu se taj dan zavrsava, nazalost ponovo bez ikakvog video materijala ali sta je tu je. Dan 15: Salzburg – Bec- Bratislava-Slavin- Budimpesta-City hostels corvin 585km 6h30min 16e Jutarnje razgibavanje, put do pumpe I nabavka austrijske vinjete koja je bila nekih 7-8e nastavljam dalje do Beca, malo dosadnjikavi auto put pun vetrenjaca, stizem do grada, a osecaj kao da sam kod kuce, kao da mi je selo na sat vremena od Beca :D, I vec sam kod ulaza u zamak Senbrun, planirao sam da ga posetim, ali mislim se bio sam 3x tamo, da ne gubim vreme, krece kratki moto obilazak grada I stajem kod glavnog setalista gde se nalazi katedrala Sveti Stefan, tu vec trosim pozamasno vreme, upucujem se prema Budimpesti, ali mi na mapama zapadne za oko da mi je veoma blizu Bratislava, u toku voznje se presaltujem I odem u Bratislavu, provozam se gradom I odem na vidikovac Slavin, dalje nisam nesto obilazio tako da sam nastavio put ka Budimpesti… Nalazim fino I jeftino prenociste sa normalnom sobom, ostavljam stvari I malo se vozim gradom sa ciljem neke fine hrane I osvezavajuceg piva To zadovoljstvo nalazim na jednom splavu, I punog stomaka idem da zavrsavam posao na laptopu unapred, posto mi je sutra prvi radni dan, a ja u Budimpesti… Dan 16: Budimpesta – Subotica- Novi Sad – Beograd- Medvedja 533km 6h10m Vrelo jutro I radni ponedeljak a ja srecan zbog povratka kuci I svom rodnom selu… placam vinejtu nekih 5e I nastavljam dalje a kilometri proleteli dok sam trepnuo I vec sam bio na granici, t.j. prvoj granici posle Hrvatske skoro pa sam I zaboravio na njih. Ajd kad sam vec tu svratim do Palickog jezera, I vec kod Novog sada na Strand, posto nikad nisam bio, bogami nije ni nama lose :D, svracam do Beograda t.j. jedva ulazim u grad zbog guzvi jer je bilo oko 17h, vozim malo agresivnije izmedju automobila da bi se izvukao nekako… Ispred kruznog toka slavija sam na semaforu pretekao dva automobila I stao ispred gde bi covek iz crnog auta krenuo da se dere na mene kako je sluzbeno lice da se ne k*** ovo ono, ja ga gledam,rodjo prodjoh ovolike km I niko mi skoro nije ni zatrubeo, a dosao u BG I odma problem, ako izuzmemo nezgodu :D… ali ajd prodje I to nekako uputih se prema svom selu, svojoj miloj kuci, koji to osecaj, iako ovo nije nista specijalno, ne mogu da opisem, docekuje me majka I ukucani, sin joj se vratio ziv haha rostilj, torta itd…I tako se zavrsio taj dan. Eto toliko od mene sa ovog putovanja, udavio sam dosta nekim nebitnim detaljima, ali sta cu Zivi bili i sve najbolje!

Cao svima, dolazim sa ovog dela foruma: I eto zavrsilo se moje prvo putesestvije jos 4tog jula, zbog manjka vremena nisam pisao. Elem vozim Hondu NC700x, moj prvi motor, kupio ga u februaru ove godine, imao 55.000km, oduvek sam imao zelju za putovanjima, u aprilu sam se oprobao i isao sam samostalno do Zlatibora i Visegrada i to je bilo to, dobio sam jos vecu zelju za voznjom i apetiti porasli. Imao 2 nedelje neiskorisceni odmor od prosle godine koji sam morao da iskoristim na kraju juna, i taman mi se poklopilo. 2 nedelje pred moj put dobijam neku ideju da idem na neku duzu rutu, moj nadimak je Malaga pa sam oduvek hteo da vidim to mesto, pisem na forumu za neke ideje i to je to, ali opet se razmisljam nije svejedno, ne znam jos da li sam sposoban ni do mora da izdrzim. Za pocetak krenem ja za Sutomore, i gle cuda vrlo lagano i lezerno stignem, uzivam tamo kupam se i vec mi u glavi negodovanje i glava mi kaze da idem dalje, i to je bilo to. Krecem ujutru malo kasnije i malo tamo malo amo i vec vidim kako vreme nenormalno brzo prolazi i da svaka zajebancija tipa zezanje u gledanje u fon kosta i da necu stici na vreme na sledecu zeljenu destinaciju... Svakako zbog svega toga i zaboravljam na savete sa foruma i samo koristim gugl i gugl mape i idem dalje, probudim se ujutru gledam neke zanimljivosti za posetu neke fine puteve i palim masinu i teram. Od Medvedje do Sutomora, pa Dubrovnik -> Opatija -> Koper-> Trst ->Lido di je Solo -> Venecija -> Vicenca -> Verona ->Milano -> Monako -> Nice -> Ljoret de mar -> Barselona -> Valensija -> Malaga -> Madrid -> Donostia San Sebastijan -> Dune du pilat ->La Rochele -> Pariz -> Bazel -> Cirih -> Gothard pas -> Minhen ->Salzburg -> Bec -> Bratislava -> Budimpesta -> Medvedja 16 voznih dana, krivo mi je sto nisam obisao i Portugal, nisam imao vremena vise, morao sam da se vratim na posao. Evo i montiranog snimka celog putesestvija, u kome sam izostavio ko zna koliko snimaka jer ih nisam ni snimio, razmisljao se dal da snimam sve u fulu ili da uzivam u svakom momentu, pa sam napravio neki balans i okrpio neki snimak da mi ostane neka uspomena, nadam se da ce bar neko uzivati. Zivi bili i pozdrav svima!

Cao svima, put je zavrsen uspesno, otprilike nekih 8500km u 15 voznih dana, nije bilo vremena za andoru i portugaliju, ali zadovoljan sam i sa ovime, kampovao jedan dan u crnoj gori i posle toga promenio i samo trazio obicne smestaje na booking.com Koga zanima mogu da okacim detalje, samo ne znam da li je ovo mesto za to

Hvala vam svima na odgovorima, znacice mi ovo, pogotovu ovo za kampovanje meni su cilj i dobri putevi i gradovi, ovaj deo puta do malage sam birao jer je put pored mora, do pariza i nazad pojma nemam koji put, zato sam i pitao za neki savet, nisam lepo formulisao pitanje

Cao svima, planiram da za par dana krenem na malo duzu(za mene duzu) turu po Evropi, bez nekog preteranog planiranja, nego gde me put nanese. Da li neko ima iskustva sa kampovanjem po stranim drzavama i da li je to moguce uopste, cuo sam da postoje neke aplikacije za to gde pokazuju mape tih mesta, ali nisam uspeo da ih nadjem i da li ima neko predlog sta jos posetiti interesantno na ovoj ruti.

Cao svima U pitanju je fabricki oslabljena verzija nc700x na 35kw(umesto 38kw). Ima reducir na filteru za vazduh, to nisam dirao nista. Sa standard auspuhom se cuje ko usisivac, a ide kao blesav max brzina oko 165kmh i tu brzinu bas brzo dostize. Sa slip onom china akrapovicem ( 47cm) se cuje brutalno ali ubrzava tromavo jedva dostize nekih 155kmh. Drugi auspuh je standardnih dimenzija kao i original, unutra resetka obavijena vunom nista specijalno. Cudno mi je kako bi trebalo motor da prodiše sa ovim, a on duplo gori, da li treba neko stelovanje oko masine mozda? Nije mi bitan top speed, on je samo pokazatelj, vise su mi potrebni nm, za neko preticanje ili slicno.

Hvala puno, sad cu da pitam da vidim situejsn

Nije pao, motor stajao 3 god napolju, kad sam ga kupio od vlasnika posle prvog pranja se raspale nalepnice 100e da dam za fabricke nalepnice ? pa majn da su od zlata

Cao svima, jel zna neko nekog ko povoljno radi nalepnice za motore, ja bi spremio vektorsku pripremu doduse ako neko vec ima vektore originalne za motor, bio bih mu zahvalan jer ja ih nigde nisam nasao. pitao sam i po KP i insta desetinu njih i vecina imaju obicne papire, nemaju one sjajne metalik kao originalne nalepnice znaci u pitanju je ovakav materijal : https://prnt.sc/JGJiR556QJul takodje jos jedna stvar, komande na ruckama se izbrisale skroz, znate li nekog ko radi to a da daje garanciju ? https://prnt.sc/bCggNdBY1cnm

Hvala, nemam neko preterano iskustvo sa odrzavanjem motora, do sada sam vozio skuter 49cc i apenca pa sad istrazujem sve detaljno kako i sta pre kupovine novog