1. andrej. 2. Skittles 3. Severian 4. PremieRacing 5.Prašinar 6.(Bojan,nije na forumu) 7. Vaske4s 8. alexanto 9. Interceptor BP

@Boban EN Da li si imao priliku da ga testiraš?

120 eur samo kofer

Nemoj lonac da menjaš. Izvadi samo catalizator uz pomoć decat cevi sa eBay i to je to.

Kupujem izduv za ktm 790,890 ili za norden

Dobrodošao na ove stranice

8. alexanto 9.

Osamnaestog dana krećemo iz sunčane Rijeke. Osećaj je poseban – posle 17 dana i hiljada kilometara, kao da smo opet na svom terenu. Nedostajale su nam planine i krivine, I tu su blizu krivine Velebita I Jadranska magistrala, more s jedne strane, planine s druge, a vetar u kosi. Do Senja put je pravi užitak – magistrala se vijuga uz more, a plavetnilo Jadrana izgleda lepše nego ijedna obala Italije. Ipak, gužve i jak vetar nas prate, pa posle brzog doručka odlučujemo da skrenemo levo, prema Gospiću. Odmah je manje saobraćaja, krivine su brže i šire, a adrenalin skače – osmeh do uva! Temperatura naglo pada i vožnja postaje osvežavajuća. Uspon na Velebit vodi nas do oko 1000m nadmorske visine. Gore nas čeka prizor za pamćenje – more se preliva u svim nijansama plave, ali vetar je toliko jak da nam na jednom vidikovcu čak odnosi kacigu niz liticu, srećom zaustavljenu o stenu. Spust do Karlobaga je magičan: oštre serpentine i stalni pogled na more čine pravi ples planine i mora. Od Karlobaga nastavljamo najpoznatijim bajkerskim putem – jadranskom magistralom do Splita. Brze i oštre krivine pružaju užitak, iako nas vetar neprestano gura s puta. Na jednoj od plaža pored puta stajemo da predahnemo, jer ovakav tempo troši i telo i motor. U Split stižemo u kasno popodne, jurimo u smeštaj, pa odmah u obilazak. Grad nas dočekuje u punom sjaju – festivali, tezge sa handmade stvarima, ulična gužva i more ljudi. Bez navigacije bismo se teško snašli, ali uz nju stižemo do samog centra i upijamo energiju grada. Umor nas sustiže i vraćamo se u smeštaj, jer sutra nas čeka prava kruna puta – cela magistrala do Dubrovnika, a onda Foča i dugo očekivani susret sa društvom za rafting i planinarenje na najviši vrh Bosne I Hercegovine Maglić.

Послато са 2306EPN60G помоћу Тапатока

1. Godište motocikla koji ste vozili: Dakar 2001. 2. Vreme provedeno na motociklu: Par meseci, 4000km 3. Šta mi se dopada: Zabavan motor,sjajan za lokalne krivudave puteve različitog kvaliteta. Nisam vozio off-road, par puta sam silazio na makadam i to prilično dobro odrađuje. Verujem da je sposoban i da pruži dosta na lošijim terenima, zbog upravljivosti i visine. Vozio sam ga sa 50/50 gumama po asfaltu i odlično se ponaša, mada verujem da bi sa "pitomijim" gumama bio još bolji. To mi je bio prvi "veliki" motor, posle Beverly-a i, iako nisam bio siguran kako ću se navići na manuelni menjač i sve ostalo, brzo sam se navikao. Jedan dan po šumi na Zvezdari, drugi dan par krugova na Košutnjaku i produžio sam isti dan na "Ralja ring" bez razmišljanja. Motor je veoma upravljiv, težište mu je nisko jer mu je rezervoar ispod sedišta, lako se obara i kontroliše, ali ako preterate, biće drame, kao i na svakom drugom motoru. Prašta greške i sitnije precenjivanje vozačkih sposobnosti vlasnika. Dobar je i za provlačenje po Beogradu, visok i uzak (pregledan),upravljiv. Mali potrošač. Oko 4.5l u proseku. 4. Šta je moglo biti bolje: Kažu da je ovo jedan od mirnijih jednocilindraša, kakvi li su onda ovi gori?! Posle pola sata vožnje autoputem ruke i stopala bride od vibracija. Zaštita od vetra na većim brzinama (već preko 80kmh) sa fabričkim vizirom-nula bodova, bar za mene visine blizu 2m. Sedište nije sjajno za duže vožnje, takodje. Duže ture na njemu su naporne. 3-4 sata sa pauzama i osećam se umorno, (guz'ca dobrano trne), a tada i opada koncentracija. Zbog nedostatka šeste brzine, recimo da je neka normalna brzina na autoputu 100-110 na sat, ali kao što već rekoh, na 110 vetar skida sa motora i vibracije su dosta naporne. Takodje, situacija sa delovima nije sjajna. Do novih delova je skoro nemoguće doći, a i polovne je teško naći kod nas. Ništa od dodatne opreme nije lako naručiti novo više. Za roll barove i nosače bočnih kofera jedina opcija je pravljenje po meri, a nije to baš jeftino, pogotovo kad se uzme u obzir godište i trenutna cena motora. Bočni nosači kofera su obavezni bilo za kofere, bilo za bisage,jer bi se u slučaju direktnog kačenja (prebacivanja) preko sedišta iste vrlo brzo spržile, jer su auspusi odmah ispod plastika, skoro pa pored samog sedišta. 5. Moj utisak: Zabavan motor. Mislim da odlično radi tačno ono za šta je i namenjen-lokalni krivudavi putevi,magistrale i neki off-road. Zbog vibracija, sedišta, nedostatka šeste brzine, visine i loše zaštite od vetra, nije idealan za duže vožnje većim brzinama (autoputem). Potrošnja, upravljivost, nisko težište, generalni kvalitet izrade su mu vrline. Odličan izbor za prvi motor, naročito za nas više vozače. Mislim da oni ispod 185-190cm visine neće baš dohvatiti podlogu punim stopalom,što otežava manevrisanje na malim brzinama (u mestu).

Posle par meseci se zaboravi i budenkao pre. Ove povrede se retko setim.

Stavljene nove pločice.

Pa jeste glupo, kad nisu standardizovali dnevna svetla. Na službenoj škodi fabiji upale se dnevna svetla pored maglenki i zadnja pozicija. Na mnogim drugim vozilima samo napred sija, pozadi ništa. Neko ko vozi duže vreme i ulazi u mrak, vidi napred svetla mu sijaju, a nema osećaj da mu pozadi ništa ne sija.

To grejanje je posledica Euro normi. Euro5 je bilo zlo, Euro5+ još veće. Kad dođe Euro6 na red, tek će

Pozdrav, kupio sam skoro r9, ne radi mi keyless go sistem, zanima me da li je neko imao taj problem?

Ja kad sam narucivao mitas preko IPG,za dot su mi rekli da ne mogu da mi kazu koji je jer guma nije tu kod njih. Ako mi ne odgovara mogu slobodno da ne preuzmem gumu kad je donese brza posta. Oni ce je primiti nazad. Postarina je besplatna naravno. Inace dotovi su svezi,nesto tipa mesec-dva stare.

@PVagner @Džim Džarmuš Svaka vam obojici čast na informacijama, ovo je ono zbog čega je forum zlata vredan, u salonu i oko salona svaki od motra je savršen dok ne provedeš na njemu neko vreme te vidiš sve mane, a kada su i ovako dokumentovane onda je to milina za svakog, verujem da bi Honda trebala ovim da se pozabavi kao ozbiljan premium brand.

Ja sam kupio taj Jasic sa punjenom zicom. Prvi put sam radio nesto sa tim tipom aparata i mogu reci da sam zadovoljan. Vrlo se lako podesava, (sinerdzik je aparat), podesis debljinu zice i debljinu materijala kojim radis i to je to. Mana je samo sto mnogo "pljuje", ali se lako ocisti...

Ove godine nesto malo preko 12.000km gledano od registracije do reg.

Sedamnaestog dana napuštamo sunčani Rimini, doručkujemo u hotelu i krećemo na još jedan dugačak put – preko 400 km. Ambicija je bila ogromna: Padova, Bolonja, Venecija, Lido di Jesolo, Trst, Koper… ali računica je bila nemilosrdna – preko 14 sati vožnje, traženje parkinga, pauze za hranu i šetnju. Posle 17 dana putovanja već nas polako stiže umor i shvatamo da ne možemo sve da postignemo. Biramo kraću i smisleniju varijantu – vožnju izvan autoputa do Rijeke. Put nas vodi kroz predele sve zelenije i mirnije, a kako se približavamo Sloveniji priroda postaje očaravajuća. Kratko stajemo u Lidlu na ručak i taman dok sedamo počinje pravi letnji pljusak – imali smo sreće da ga izbegnemo. Samo što je prestalo, nastavljamo dalje. Na ulazu u Sloveniju nema granice, sve je odjednom čistije, putevi uređeniji i atmosfera drugačija. Kad prelazimo u Hrvatsku, dočekuje nas sunce i osećaj domaćeg terena. Rijeka nas prima toplinom – stari grad odiše prijatnom atmosferom, centralno šetalište puno života, a luka prepuna luksuznih jahti. Ipak, najbolji deo dana pronalazimo na plaži Sablićevo – mala, skrivena, bez gužve i sa kristalno čistom vodom. Dočekujemo zalazak sunca nad morem, a onda završavamo dan uz šetnju i – ne baš tradicionalno – Burger King večeru. Ovaj dan nije bio spektakularan, više tranzitna vožnja i predah. Ali znamo da je samo uvertira u ono što nas čeka sutra – legendarnu Jadransku magistralu, Karlobag, Velebit i put do Splita.

Mislim da kod nas nema nista od navedenog. Ne moras da menjas napred, ako ti je mekano, mozes prvo da probas sa drugim uljem. Kad se promeni zmacajna je razlika i dosta manje potanja

Prvi dan smo izvezli i mi skoro i baš nam se dopalo. Dakle sledeća prilika - gledamo da izvezemo drugi dan

Izvini, zaboravih skroz. Nisam snimao trek, jer smo pratili TET rutu, ali ovako je bilo po danima. 1.dan Asfalt Paracin-Belogradcik Tet Belogradcik - Montana 2.dan Tet Montana - Botevgrad 3.dan Tet Botevgrad - Yakoruda Pa 40 km asfalta do Banskog na nocenje, posto nigde blize nije bilo 4. Dan Tet Yakoruda - Goce Delcev 5. Dan Tet Goce Delcev - Kresna Kod Kresne sam pao na povredjeno rame, pa smo tu blizu nocili i sutradan sam ja odatle asfaltom lagano ka Vlasinskom jezeru, dok su drugari probali nastaviti TET posle Blagoevgrada, ali su naisli na odron i morali nazad... Mogu reci da je bugarski TET odlican,svaka preporuka, meni je npr. dosta bolji od BIH TET-a. Ima lepih izazovnih deonica,prostora za istrazivanje i skretanja sa same rute, dosta je raznolika i podloga. Najzanimljiviji deo mi je bio od Montane do Botevgrada, uspon na vrh Kom je mozda i najzahtevniji bio i tu bih zeleo prvo da se vratim, jer smo mi bili skraćeni za lepe poglede zbog kise i magle. Takodje planina ispred Botevgrada je sjajna za istrazivanje i penjanje po travnatim vrhovima. Isto deo oko sela Kovacevica je zanimljiv i to je verovatno i najlepse mesto koje smo videli, uz Melnik. Osalo je blaga katastrofa, da ne pljujem po susedima, ali onakve mahale su jezive, hrana isto uglavnom uzasna i bas je bilo mucenje naci smestaj preko bookinga za normalnu cenu. Svakako rado bih isao ponovo, jer verujem i da vredi deo do Grcke i Rodope provozati.

A nudio mi je aca-pn već YSS zadnji, ali sam tad kupio od njega vizir i nosac za prtljag, pa mi se nešto džep stisnuo i za amortizer. Ti i ja smo iste visine, tako da bi tvoj setup i meni odgovarao. Mada možda prvo probam malo niže, da ne moram da menjam sajle, pa ako ne bude išlo idemo još u vis. Super, dao si mi odgovor i na jos jedno pitanje: da li menjati nesto i napred, ako se menja zadnji amortizer, zbog geometrije? E kad bi sad još i na poslu neki bonus uleteo da se ovo ne oseti finansijski Gledam samo ima li šta od svega ovoga što mi treba slučajno kod nas da se kupi. Ili da tražim nekog rodjaka iz EU