Moto tura koja to i nije (Jadranka i bonus 2022)

[maxx 1141 Napisano Septembar 21, 2022]

dan 5 (01.09. cetvrtak)

 

Dan nije baš krenuo onako kako smo zamišljali/planirali sinoć. Čudno, zar ne?!? Barem se naučilo nešto novo, da kada si na primorju u vremenskoj prognozi treba gledati i brzinu vetra, ne samo temperaturu i da li će kiša padati. Takodje se naučilo šta to znači bura na 2 točka. Kod Grobnika je duvao dosta jak vetar. Nije bilo ni malo prijatno kada stojiš u mestu, ali ne mogu da każem da je bilo opasno. Mislili smo da ce na auto putu manje duvati jer nije čistina i biće zavetrine od brda. Pogrešili smo, duva još gore i moglo je biti opasno (čuj moglo). To nas naravno ne sprečava da se držimo jutrošnjeg plana. Idemo do Jadranke, možda će dole biti bolje… Ne, nije ni malo bolje. Isto je, duva ko popizdelo.

 

Lični dojam tadašnje trenutne situacije je bio: ”Osećam se veoma nebezbedno”. To je potvrdio i lokalac koji je dotrčao da nam pomogne, ohrabljujućim rečima: “Bukvalno ste izabrali najgore mesto da stanete!”.

 

Spoznaja iz prve ruke šta bura može da uradi parkiranom motociklu (da, iako je parkiran u pravcu duvanja vetra, obori motocikl na kontra tj. desnu stranu) nam je sasvim dovoljna da totalno promenimo plan za danas. Realno, to smo i do sada radili i ide nam super, zar ne? Zato, bežimo u brda!

 

 

Tokom dana smo više puta komentarisali sled dogadjaja koji se desio odkako smo ustali. Moj zaključak je da je to sve ok. Šteta na Strom-u je crash bar (kojem je to posao) i rucica kočnice (koja radi normalno, osim što je kraća par cm). Za kriv korman već sutradan nisam bio siguran da je realan problem nego da sam se samo tripovao.

 

 

Sve što se ranije desilo je bilo potrebno da se desi da bismo mi sada bili ovde, na ovom mestu, u ovom trenutku… gde jedemo odrezak od medveda, odrezak od vepra i štrukle! Odjednom sve nedaće i kiša nisu bile važne. Uzivali smo u trenutku i u avanturi (a usput se smejali ko ludaci; verovatno se zbog toga restoranska sala očistila).

 

 

Barem dok nismo nastavili sa voznjom i dobro kisnuli. Mogli smo u bilo kom trenutku stati, naći smeštaj, ali je upornost preovladala. Ili je ludost. Što bi Stefan rekao: “Pomeram granicu”. Sva sreća da smo relativno brzo došli do granice (medjudržavne), brzo je prešli i došli u smeštaj jer mi se činilo da smo došli i do druge granice (Stefanove lične).

 

 

Zanimljiv dan. Da, mislim da se tako najlakše može opisati… zanimljiv.

[maxx 1141 Napisano Septembar 21, 2022]

dan 6 (02.09. petak)

 

Moram priznati da jedino što sam znao o Bihaću (pre dolaska) jeste da je do njega nekada išao brzi voz. Te sam se prijatno iznenadio centrom grada. Pustio sam Stefana da bude vodič. Ja sam samo išao iza i guglao znamenosti. Ne žuri nam se ni malo, ali u nekom trenutku moramo poći dalje. Juče smo sve izdržali, te nam je danas svejedno kakvo je vreme. Jutros čak nismo ni bacili pogled na prognozu. Vozićemo samo u pravcu vedrog neba i to je to.

 

 

Sledi Vlajkov improvizovani čas off-road vožnje u pokretu! U prevodu: ja sam se kur*** da kao znam nešto (vozio stojećki na utabanom makadamu), a Stefan je pokušao da me kopira I priznajem nije mu loše islo. Vezbaćemo još u povratku! (@nafetSkad uzimas dual sporta?)

 

 

Da li vam je Stefan već pomenuo da je u junu, kada je prošli put bio ovde, bilo dosta više vode? Verovatno jeste. Kao i meni… minimum 15 puta. A da, pokazao mi je i sliku… par puta.

 

 

Doručak, kafa, pa jos jedna kafa sa novim drugarima. Vreme samo leti. Dok smo se naterali poći, poprilična se družina skupila na parkingu.

 

 

Ali, nemamo vremena da se družimo sa svima. Moramo dalje, krivine nas zovu! Ili je to samo Stefan nešto rekao preko komunikacije. Ponekad mi je teško da ga razumem. U svakom slučaju krenuli smo! Usput vršimo desant na Drvar u potrazi za hranom. Krajnji ishod? Veoma neuspešan. Svako po bonžitu i teraj dalje.

 

 

Mesecima od Stefana slušam o Livanskom polju. Kako je to “najdosadnija deonica idje ikada”. Obično verujem Stefanovom sudu, ali u ovom slučaju nisam. I dobro što nisam. U potpunosti je pogresio!

 

 

Da, ima dugih pravaca. Ali zato ima i dugih, preglednih, vezanih, brzih krivina. I manjak naseljenih mesta. Uf, a o pejzažu da ne govorim! U redu tu jesam malo pristrasan, s obzirom da sam iz Vojvodine i ravnica mi ne smeta.

 

 

Neverovatan kontrast u odnosu na predhodnu dan. To je jedan od razloga zašto volim da putujem na motociklu. Kada si na turi, svaki dan je nova avantura. Kad smo vec kod avanture, treba naći kako se dolazi do Pivnice Livno. Navigacija nas malo voza tamo vamo pošto je restoran u pešačkoj zoni. Preko komunikacije čujem Stefana kako duboko diše. Očigledno je gladan ko medved (ha koji fazon!).

 

 

Pošto je red posle ručka i kafe pojesti nešto slatko, izbor je bio očigledan. Moramo za Mostar. A tamo ćemo da se dogovorimo šta dalje tj. gde će Stefan da prespava, posto u Ljubinju nema smeštajnih kapaciteta na Booking-u.

 

 

I tako dok smo jeli urmašice i baklave i pili po ko zna koju kafu za danas, devojka mi javlja da je bolje da pomerimo polazak na more na nedelju. Prvo pomislih da je neki trik, ali nije bio. Još jedan dan za voznju? Pa gde mi sad to javlja. Obojica se slažemo da smo bukvalno smo obišli sve sto smo hteli da vidimo (za ovaj put). I da nam je jedan dodatni dan isuviše malo! (procena je bila da nam treba još bar 3 dana) Zato, po prvi put u zadnjih para dana i za divno čudo, ne menjamo plan da se veceras rastajemo.

 

 

Svakako se sutra ujutru vidimo na kafi hteli to ili ne…

[maxx 1141 Napisano Septembar 21, 2022 (promenjeno)]

dan 7 (03.09. subota)

 

Nalazimo se u kafiću u centru Ljubinja:
- Kako si znao da dodješ baš u ovaj kafić?
- Pa ti si mi rekao bukvalno pre 20 minuta, kada sam kretao iz Stoca.
- Zar jesam?
- Jedno veče bez mene i već si prolupao!

A možda sam se samo naspavao kad nije bilo nikoga da hrče.

 

 

S obzirom da je ovo kraj zajedničke moto voznje (za ovaj put) odlučili smo da plaknemo Stromove. Realno, zaslužili su jer uporno trpe nas dvojicu.

Rastajemo se kod Ravnog. Stefan će starom rutom Ćire pa onda do Igala, a ja nazad za Ljubinje da se pakujem za more i mentalno prebacujem na vožnju automobila (i pokusam da se setim kako se treba normalno ponašati u društvu drugih ljudi; čovek lako zaboravi sta je socijalno prihvatljivo ponašanje kada je danima sam pod kacigom).

 

 

Dok sam se penjao nazad ka Ravnom, okrenuh glavu i videh crvenog Stroma kako starom prugom gura napred, ko lokomotiva.

Promenio Septembar 21, 2022 član maxx

[nafetS 3805 Napisano Septembar 23, 2022]

Sad da iskoristim priliku da se izvinim zbog neredovnog pisanja, kao što sam rekao, u poseti sam sestri, a još i radim, pa mi je haotično.
Izveštaj sa bojnog polja: Ne mogu Nemci da popiju kao mi, jači smo, pobedićemo.

Što se haosa u smislu pisanja putopisa i preklapanja mene i Vlajka tiče.... nema izvinjenja, kao što se da pročitati, celo putovanje je bilo ovako, mogu reći jako dobro prenosimo tu atmosferu i ovde

 

[nafetS 3805 Napisano Septembar 23, 2022]

dan 7 (04.09. nedelja)

Prvi dan posle Jadranke da sam solo vožnja ceo dan. Čudno je.
Ajde neko da mi pravi društvo, nećemo daleko, obećavam... Šalim se, naravno da ćemo napraviti fin krug. Ko ide?

Ne spavam dugo, ali kako sam došao tek u zoru, već je odmakao dan dobrano. Muvao se po kući, sredio malo šta ima i aj u vožnju. Kuću, štaću, nemam pojma. Idemo opet zaliv, volim. Idemo opet kroz Risan, volim. Stajem da kupim doručak, e tu pekaru baš ne volim, ali po nekoj navici.
Pada odluka, gledam ka Lovćenu. Kad sam bio klinac, iz nekog razloga je zatvoren put preko Tivta i Budve, išlo se putem preko Trojica. Sećam se da sam se zadubio u politikin zabavnik, samo da ne gledam aviončiće u Tivtu koji su bili sitni. Bio me je strah. Red je da se suočim, kad sam se već zaleteo. Danas je dan za to. Optimistična ideja Kotor - Cetinje - Nikšić - Durmitorski prsten (mogu slobodno da napišem šta je bio plan, jer se nije ostvario ).

Daklem, da počnemo.


Šaljem sliku mami, odgovor "nećeš valjda?". Sve joj je bilo jasno, čak i bez da sam uključio pokazivač pravca.
Za one koji ne znaju, ovo je prvi kolski put napravljen u Crnoj Gori krajem 19 veka, ima 25 serpentina i dugačak je ~36km. Toliko o teoriji.
Naravno, zanesen serpentinama koje odmah kreću, mašim prvi checkpoint.

 

Idem, serpentinu po serpentinu, gledam dole, pogled je fantastičan! Gde je nestao strah? Porastao sam? Ne znam, verovatno. Sad je to nebitno, pre nisam smeo. Sad uživam.
Nema saobraćaja mnogo, i motorom je to mnogo lakše da se mimoiđe, ljudi usporavaju i puštaju da ih preteknem. Idealno vozilo za ovaj put. 
Na jednom proširenju stajem, taman da doručkujem šta sam poneo. Uzimam mafin sa višnjama. Višnjom. Hteo bih da bude sa višnjom.

Posle 15 godina pekara je i dalje krš Šteta, obzirom da je ovo jedan od boljih mafina koje sam ikad pojeo, glede testa.
Ali zato, pogled nadoknađuje sve.

 

Ne stajem mnogo usput, bacim pogled dok vozim. Ovo mi je nedostajalo do sada, serpentine, tehnička vožnja. Ovde toga ima u izobilju i taman kad misliš da može još, ono...

 

Uspeo sam. Uspeo sam se.
U odnosu na put pre 20+ godina, sad je asfalt sređen na dosta mesta, postavljena je zaštitna ograda, ima dosta proširenja gde se mogu mimoići vozila. Dosta je sigurnije za vožnju, a opet dovoljno "opasno" da imaš želju da se provozaš. Još ti vidikovci. Milinica.

Njeguši - Lovćen saobraćajnica sa novim asfaltom, dosta široka, malo kao kontrast prethodnoj vožnji.
Kombinacija želje da ovo odvozam kako treba, malo sna, kasnog kretanja dovode do toga da nisam baš voljan da napadam Durmitor, iako su uslovi divni, nije vruće, oblačno. Ni na Lovćen mi se ne penje, bio sam već i sad sam umoran, nisam ni 100km napravio.

Jedna slika da se javim drugaru koga znate iz nekih prethodnih putovanja.
Kako volim da naručim ovu pesmu u kafani i da pevam snajki, ijao
Da pozdravim Tamaru i Ivana, bili su i ovog puta deo putovanja. Svako malo poruka, "a gde si sad, kako ide, jel uživaš, daj neku slikicu". Dogodine zajedno ovo vozamo


Motaj, Cetinje - Budva. Lepa magistrala, nema mnogo gužve, 3 trake, baš onako kako treba. Kroz Budvu se probijam, doslovno, i onda lagano ka Tivtu. Usput srećem i Vlajka, tj mimoilazimo se. On sedi u nekom čudnom vozilu, nema opremu i kacigu, napred ima šoferšajbnu, 4 točka, krov. Suvozačica sedi pored njega, a ne iza. Ništa mi nije jasno, al mahnem i svako nastavi na svoju stranu.
Prilazim trajektu i u poslednjem trenutku, daj da zatvorim krug ko čovek. Motam na Stoliv, Muo, Prčanj. Prolazim pored skretanja za Trojice. Umoran osmeh i rekapitulacija celog dana. Uh, sad treba kroz zaliv, možda se malo i kajem, godila bi mi pauza na trajektu. Ma znam svaku krivinu, kao što Bokelji znaju uvale po zalivu kad plove. Plovim i ja, na suvom.

Poseban osećaj, na turi si i svaki dan si kući. Malo pažnje usput i eto me za satić parkiran, taman je pao mrak.
Može se odspavati.

[maxx 1141 Napisano Septembar 23, 2022]

dan 8 (04.09. nedelja)

 

Tek sto smo usli u Crnu Goru i spustamo se ka Herceg Novom, zvoni telefon. Ko bi drugi zvao nego Stefan (ha! znao sam da mu vec nedostaje moj glas):
- Pala mi je na pamet odlicna ideja. Ostavi dragu u Budvi, pa se ti vrati u Ljubinje po motocikl i onda idemo da se vozamo. Moras provozati uspon ka Cetinju. Odlican je!
- Pa malo teze u ovom trenutku
- Ajde ajde, u cemu je problem?
- Na speaker phone-u si …
- . . . cujemo se kasnije

(Niko ne zeli da se zameri Hercegovki )

 

 

Prema Budvi naravno guzva. Ide se polako i u koloni. Smorio sam se kao rezervni tocak. Da mi vreme brze prodje analiziram vozila koja prolaze u suprotnom smeru. U jednom trenutku primecujem jedan far. O kul, motocikl. Nesto mi poznato to svetlo. Ma gde ti ne bi bilo poznato to svetlo kada je u pitanju Strom. Hmm, poznata mi i kaciga. I jakna. Dok smo se mimoilazili Strom sirenom svira meni, ja sviram sirenom njemu.

- Ko je to bio?
- Pa Stefan.
- Otkud on sad tu?
- On je svugde, kada ne silazi sa Stroma!

 

Pobegnem u drugu drzavu, a on je opet tu Ajmo na plazu, tamo nas nece naci (jer Strom ne moze u vodu).

 

[nafetS 3805 Napisano Septembar 23, 2022 (promenjeno)]

dan 8 (05.09. ponedeljak)
Ustajem rano, naspavao se, falilo mi je da se naspavam ovako.
Umivanje, oblačenje i već sam na motoru, neki minut posle 7. Rano je, imam ceo dan. Gde?

Ostanite sa mnom i posle reklama Šalim se, šalim, nema reklama, krećemo odmah.

Kupujem doručak u Meljinama, u istoimenoj pekari, na samom kružnom toku, između kraka za tunel i za Bosnu (al sam ga objasnio), tu smo se uvek snabdevali kiflama, perecama, buhtlama kad smo kretali za Bg sa mora ili išli na neke izlete po primorju, pecivo prva liga. Pošto sam rekao zašto ova pekara, onda je red i da se udara malo po kilometrima. Naravno, ja to u tom trenutku nisam osvestio, i dalje nemam plan.
Aj do Ulcinja, taman da provozam celo primorje, a i imam jednu posebnu priču koja me vezuje za taj grad. Kad stignemo tamo, ispričaću je. Jesmo krenuli?

Ma nisam u treću prešaltao, koči, proširenje kod Veriga, daj da okinem koju slikicu (sad kad listam, stvarno sam duduk, na ovako lepom mestu ne umem da uslikam lep kadar)

PRVI PUT na trajekt motorom. Malo frka, koliko se kliza, kako, šta, ali je lep osećaj. Kartu sam sačuvao kao uspomenu.
Dok trajekt plovi, ja jedem slani deo doručka, cirkam mleko, živim život. Oduvek sam voleo ove trajekte u Boki, gledam okolo da li je neki novi, prepoznaću po imenu koje pre nisam video.
Igalo, Kamenari, Lepetani, Perast, Kotor, Teodo, Grbalj, ništa novo. Trajekt se okreće, vreme polako oprema da se obuče i da se spremim.


Idem dalje poznatim putevima, Lastva, Budva, Petrovac.
Penjanje sa dve trake u smeru, obilazim kombi, u levoj krivini primećujem da kombi oštro koči, popuštam gas pokušavam da razumem šta se dešava i u tom trenutku vidim da neki pametnjaković obilazi šleper i da mu gledam u far, vozač kombija ga je video pre mene jer je bio u spoljnjoj traci i još uvek malo ispred mene.. Gas do kraja i podižem motor, kombi je dovoljno usporio da mogu da se ubacim ispred njega u desnu traku. Hvala mu neizmerno, doslovno je samo njegovom reakcijom sprečeno sranje i mogu reći spasio mi je život. Vozaču Opela... Ne bih trošio reči. Ok, jedna "kritična" situacija za ovoliko putovanje, neka na tome i ostane. Jedna stvar koja mislim da mi pomaže u ovim situacijama je to što sam neverovatno smiren, tek kad sve prođe, krenem da se tresem. Stajem 200 metara kasnije na proširenju malo da se smirim, vozač kombija svirnu da me pozdravi i ode svojim putem.

Opet uživanje na max, šta je bilo, bilo je.
Slatki deo doručka malo poviše Bara.


I u potragu za starom maslinom, ali nažalost nisam je pronašao, to gde me je navigacija vodila nije to. Sledeći put.

Pali motor i do Ulcinja. Poslednji put bio u neko ovo vreme (fali par dana još da bude "godišnjica") pre tačno 25 godina. Ne sećam se mnogo čega, imao sam 6 godina. Kako znam da sam tačno tad bio? Lepo, pitam sestru kad je rođena, dodam 3-4 dana i eto
Sećam se da smo išli u porodilište da vidimo mamu i seku, jednom. Drugi put, sutradan, sam pitao mamu da li mogu da idem u Ulcinj na radničke sportske igre, tata da me vodi... "Idite, samo da tata ostavi ključeve od auta da može deda da me izveze iz porodilišta kući, taman da mi ne smetate oko bebe". Kao dete ne razumeš pasivnu agresiju, al ti nije ni bitno. Idemo na more, idemo sa tatinim kolegama i igraćemo lopte ceo dan Nemam pojma koji je hotel bio, ono što mi je urezano u pamćenje je da sam sve vreme bio na odbojkaškim terenima i mislim da je to i uticalo na izbor sporta par godina kasnije. Uveče naravno druženje u kafani, ćale najglasniji i najradosniji, a ja čim zaspim na stolici od umora, on me uzme u naručje, odnese u sobu, pročita mi odlomak iz Malog Princa i to je to. I tako danima.
 

Od tad nijednom nisam bio u Ulcinju do sad, iako ne znam ni koji je hotel, ni gde su ti tereni, bilo mi je lepo da se prisetim svega ovoga i popijem kafu. Naravno, za kafu je potrebno izabrati lokal gde je dobar pogled. Njegovo veličanstvo Pežo 404, ne u dobrom stanju, ali dovoljno da mi privuče pažnju i da sednem u lokal pored.

 

Kafa -> srk. Voda -> srk. Krug po gradu otkazan, gužva je nenormalna. Šta ću dalje. Hm. Ideja.

Ko ne prepoznaje, možda sledeća slika pomogne:

 

Ok, sad kad znate gde sam, da kucnem kako sam došao u Skadar.
Iz Ulcinja na granicu, izvolite dokumenta, policajac iz kućice maše rukom da prođem, ooookej. Kad hop ispred mene iskače drugi policajac i diže ruku. Ja stanem, pogledam iza, ovaj iz kućice visi kroz prozorče i na papir upisuje broj tablice Piš živi.
U Ulcinju sam odlučio da bih do Skadra, stvarno nisam imao nameru jutros, al eto, da iskoristim priliku. Lep gradić, baš mi se dojmio, parkirao na jednom od beskonačno kružnih tokova i u šetnju.
Na šetalištu (nacionalni) restoran.

-Ok, šta preporučujete?
-Jagnjetina u jogurtu.

-Mislite mleku?
-Ne, ne, jogurtu. Kako bi pekli jagnjetinu u mleku?
I tu se malo porazgovaramo konobar i ja, pokažem mu recept sa mlekom... Iskreno, u jogurtu mi je bolja, malo kiselina jogurta ubije jačinu mesa i učini da bude fino mekano. Šta god da je u pitanju, odlično je. Ovo je najskuplje jelo na jelovniku (ne računam juneće bifteke), sa salatom i domaći pudingom, kafom, 20 eura. Iznenađen, prijatno. Još se momak ponudio da mu platim u eurima, kurs je bio bolji nego na menjačnici prekoputa restorana, posle pogledah, skoro pa srednji kurs mi je dao, i vratio mi je kusur u eurima.

 

Još malo po gradu, videlo se svašta

 

I ono zbog čega sam ovde:

 

Veliki je uspon i poslednji deo je kaldrmisan, jako je klizavo, al polako, pa se stigne. Parkiram u hlad, izleće čika iz kućice krene da viče, ja reč ne razumem, onda malo tuc muc engleski, ne smem tu da parkiram, to je službeni parking (PRAZAN, jedan auto), nego prekoputa, ali da se zavučem motorom, da ne zauzimam mnogo mesta. Sve na ogromnoj strmini, kliza kaldrma, bljak, okreći se, iz 10 puta. Ako nekog zanima, lamela na motoru smrdi isto kao i na autu ako je dovoljno spališ
Kupujem bigletto, penjem se gore, klizam u patikama i mislim da će spust biti jako zanimljiv
Tvrđava je ogromna, lepo uređeno, imaju info table da se štošta zanimljivo pročita. Ok, ne pominje se prisustvo Srba, Ilira, Kelta ili bilo čega sličnog, malo je ispolitizovano, ali nećemo na tu stranu, naprotiv! Sama tvrđava, tj grad, je impozantno.
Sunce je upeklo, trošim vodu kao da mi je probio diKtung glave. Srećom u koferu uvek par litara.
Da li je sunčanica udarila, dobijam ideju na ovom mestu:

 

Aha, upravu ste, ako ste pomislili isto što i ja. Idemo tamo!

Srećom, kad sam se vratio do motora, nije bilo parkiranih automobila iza motora, pa sam se lagano okrenuo. Očas posla prolazim Skadar obilaznicom, i taljigam do:

 

Koliko sam čitao o ovom putu ovde na forumu, peglali ste svi, što sam ja gori od vas.
Slika nema mnogo, sem mojih mentalnih. Gde da stajem svako malo, to nije dolazilo u obzir, iako su predeli da bih peške najrađe išao kako bih imao priliku sve da slikam.
Ne znam kako je inače, ali jako slabo je bilo saobraćaja, znači savršeno.

 

"Reels":

Google Photos

PHOTOS.GOOGLE.COM

 

Odi vamo, ovo (valjda) znam da vozim, pajsad ojsa, oooooboooori.

Pošto sam juče bio do Ivanovih Korita, red je i Tamari da posvetim jednu slikicu.  

 

Impozantno.

 

I patkica Zuky misli da smo došli do kraja deonice.

Usput sam sreo dvojicu kolega, Honda Crosstourer i 1250gs. Mislio sam da voze laganije i uživaju, pratio ih neko vreme, levi migavac i gas. Na granici iz nekog razloga zadržavanje, dugo im treba da provere dokumenta, 15ak minuta, stižu i kolege, tu se upoznamo, par reči, pokazivao na motoru da je 650 kubika, nisu mi verovali, kažu litra. Nemam osećaj da sam nešto specijalno brz, kažu da su me "jurili", al par krivina i mene nema, što uzimam sa rezervom, ne znam kako inače voze. Sad, to je moj osećaj, ali i par puta Vlajko, sa kojim se dugo vozim i znamo kako ko tera makine, je imao komentar da sam postao dosta brži i da se vidi da mi je prijatno na motoru. Izgleda sam prestao da razmišljam kako, već prirodno uradiš šta treba da prođeš krivinu. Jako mi je drago zbog toga, poenta i jesu krivinice. Srce kao kuća 

Stajem na kratku pauzu posle granice, daj da izguglam nešto.. Ah divno, ne može sa probnom dozvolom u Albaniju. I treba zeleni karton. Više sreće nego pameti, ne znam što me je kopkalo da istražim, svakako mi niko ništa nije sem lične karte i saobraćajne tražio.. Al da je bilo lepo, jeste.
Nisam pristalica teorije da svaki lep trenutak mora nešto da pokvari, ali nekad se zapravo tako namesti. Poruka na telefonu. Deda, tj. mamin ujak je preminuo par sati ranije. Obzirom da nisam mogao ništa pomoći nazad u Beogradu, dogovor da ja teram svoj plan, ne moram da dolazim ranije ili nešto, ništa ne menja.

 

Ok, kratko presabiranje, rekoh sebi "sad vozi, imaš kad da otuguješ, nije tome mesto na motoru, fokus maksimalno na put".
Preko Plava do Andrijevice, gledam put preko Berana i Mojkovca, ma mnogo mi je to kilometara okolo, idem na Komove i da izađem na Kolašin.
Tu preko Komova jedna okrugla slikica.

 

Finih predela ima, samo što se naoblačilo pa i nije baš za stajanje usput, svakako za nekad da se svrati i malo istraži bolje. Put do Komova čak na nekim mestima i korektan, posle zakrpe, skidan asfalt, užas. Nadam se da će sledeće sezone da ga srede, to što je započeto. Priroda je prelepa.

 

Mojkovac i počinje "zloglasni" kanjon Morače. Nigde nikoga, par kamiona na celoj deonici do Podgorice. Ulazim u sam kanjon u sumrak, i neka dva psa pretrčavaju put, tj. trče uporedo niz magistralu... Prilazim, nisu psi, dva medvedića. Da stanem da slikam, mislim se, em će se uplašiti verovatno, em se setih Vlajka i Djoleta, tu je negde medvedica sigurno. Ništa, druže, uživaj u prizoru, nikad nisam bio bliže medvedima (čak i u Zoo vrtu je na većoj udaljenosti kavez).
Do Podgorice me hvata mrak, ali mi je drago da sam provozao i ovu deonicu. Toliko puta smo išli ovuda autom, uvek mi je bilo zanimljivo, kao mali sam tražio da me probude, da gledam okolo. Par puta busom na sprat, niko neće gore napred da sedi, samo ja budala Otkad idem svojim autom na more, jednom smo samo prošli kroz kanjon, sve se išlo na Bosnu, lakše je. Ponovo proživeo sva ta putovanja, otvorene prozore na jugiću i grejanje na max da oborimo temperaturu. Milina, asfalt dobar, nema gužve, sav saobraćaj na autoputu, stvarno deonica koju treba provozati, svaka preporuka!
Dalje kroz Podgoricu, do Cetinja i posle do Budve je izlišno opisivati. Pg - Cetinje - Budva, moderna magistrala, 3 trake, 2 uzbrdo + 1 nizbrdo. Opegla se za tili čas. U Budvi se nalazim sa Vlajkom i devojkom mu, idemo na piće do starog grada i ja da upoznam legendu Mirka, slušao toliko o Djoletovom ( @DjordjeMijailovic) i njegovom putovanju po Alpima, i posle ponovljeno Vlajko kad je bio.

-Vlajko, bio sam u Albaniji. Danas. Sh20, ono je perverzija.
-Dobro.
Reakcija nula. Hm, ok. Odlična pica u "Staroj Budvi", da izreklamiram malo, koju drži pomenuti Mirko, brat motoraš (ne znam nick ovde, @maxx, @DjordjeMijailovic pomagajte i prenesite pozdrave još jednom!).
Rastajemo se za večeras, pravimo planove za sutra, oni da se sole, dao sam im predlog da odu na Plave Horizonte, ja ću da se znojim ispod jakne, pa uveče da se podružimo opet.
Preko trajekta, sveža morska noć i brzo stižem kući na počinak. Zuky kaže dobra je bila tura danas, bilo je odlično.

 

Promenio Septembar 23, 2022 član nafetS

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Septembar 24, 2022]

8 hours ago, nafetS said:

PRVI PUT na trajekt motorom. Malo frka, koliko se kliza, kako, šta, ali je lep osećaj.

Ima nesto smirujuce u tim trajektima i skelama. Kad se uzelim, a desava se, odem na Banostor - Begec skelu. E to ume da bude adrenalinski dogadjaj kad 70 godina stara pretrpana sklopocija krene, a vidis kakvi likovi je voze  Preporucujem, ali pazi, ako ides sa @maxx, cuvaj ga  Nije ljubitelj  

 

8 hours ago, nafetS said:

Odlična pica u "Staroj Budvi", da izreklamiram malo, koju drži pomenuti Mirko, brat motoraš

To je @mirkoBu2 (Last visited March 30, 2018 - moracu ga cimati da vidi ovo). Mirko nas je prakticno odgajio svojim kuvanjem za vreme fakulteta. Iskustvo je ogromno u njemu. Nije ni on mali. Ko se u Budvi nadje, obavezno u Staru Budvu na klopu!

 

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Septembar 24, 2022]

8 hours ago, nafetS said:

@mirkoBu2 , Trajekt, patkica na motoru. Asocira jako na Brzi Alpski Djir. Hvala na podsecanju. Sad krecem na malu turu, solo. Razmisljam sta raditi sam u smestaju ali resio si mi problem. Ponecu sa sobom poklon od @maxx:
 

 

Izvini @nafetS na otimanju paznje. Nekako su pocele da se pletu ove price pa nastavih. Nadam se da ne zameras. Necu vise

[mali_zmaj 729 Napisano Septembar 24, 2022]

Oooooo momci ima li kise!!?    Puno pozdrava iz Banja Luke!!

Mi cim smo izasli iz Delnica granulo sunce,i bura osusila cestu,a i nas!! U povratku,u nedelju nas samo zakacio jedan oblak i pet minuta kise,ostalo sve bilo ok.

[maxx 1141 Napisano Septembar 24, 2022 (promenjeno)]

Puno pozdrava iz Novog Sada!!!  

 

Pazi kad sam znao da ce vam biti sunce do kraja dana Lepo sam rekao Stefanu da samo nas prati pljusak  

Promenio Septembar 24, 2022 član maxx

[maxx 1141 Napisano Septembar 24, 2022 (promenjeno)]

dan 9 (05.09. ponedeljak)

 

Novi dan, nova plaža. Red čvarenja na suncu (za neke, ne mene, ja sam ispod suncobrana), red hladjenja i soljenja u moru. Previše lako se čovek navikne na ovo. U potpunosti zaboravih da sam do maltene (a i realno) juče bio po ceo dan na motociklu. Naravno da me Stefan zvao u toku dana da me podseti na to U prevodu kako je njemu dobro, a meni nije. Dogovorili smo se da se vidimo večeras u Budvi. I takodje nije hteo da mi oda gde se trenutno vozika. Kaže: “Pokazaću ti sliku”.

 

 

Prilikom povratka sa plaže, standardna gužva na ulazu u Budvu. Milimo, pa stanemo. Milimo, pa stanemo. Prilikom jednog stajanja primećujem poznati motocikl tj. barem liči. Štaviše jako liči na jedan od motocikla iz putopisa koji Djordje spomenuo.

 

 

Nešto kasnije zovem ja Stefana (da ne bude da on stalno mene zove):
- Gde si sada?
- U Cetinju
- Ček ček, zar nisi bio u Cetinju prošli put kada smo se čuli?
- Ma jok, rekao sam da idem za Cetinje
- Pa gde si onda tad bio?
- Andrejevica
- Ok, poslaću ti pin na google maps gde da dodješ. Možeš parkirati Stroma odmah pored jahte
- Kakve jahte?
- Ma videćeš. Ajd vozi sada

 

Kao što se da primetiti, time što smo se udaljili, nismo izgubili moć brkanja planova. Izgleda da se još i povećala (a mislili smo da je to nemoguće).  Ali na kraju sve nekako ispadne kako treba. Iako je Stefan došao peške do Stare Budve. Parkirao je na početku pešačke zone (kada smo se vraćali “kućama” za to veče, pošto su svi sa tog parkinga već odavno otisli, izgledalo je kao je parkirao Stroma na sred ulice; bahato, bahato ).

 

Pozdravljamo se sa Mirkom, a on mi postavlja dva standardna pitanja (koja mi uvek postavlja kada mu tako bez najave banem u kafanu):
- Dje je motor?
- Dje je @DjordjeMijailovic?

 

Odgovori su takodje standardni:

- Nije ovde pošto sam sa devojkom (sigurnije se oseća na 4 točka )

- Nije ovde jer ga ne mogu naćerati da dodje! (ovo neka on prokomentariše; moje je samo da ga isprozivam, jer obećah Mirku)

 

 

Kad smo seli na pice i piće, Stefan nam prepričava svoj dan. Pokazuje mi sliku sa znakom SH20 i na obostrano zaprepašćenje nisam nista komentarisao (osim iskrenih reči podrške: kul, super, svaka čast, baš lepo)! Tad sam bio dobro raspoložen oko toga što je tamo otišao bez mene (ni trunke ljubomore nije bilo u meni). Kasnije nisam. Ali o tome više sutradan…

 

Promenio Septembar 24, 2022 član maxx

[nafetS 3805 Napisano Septembar 24, 2022]

Djole, gde da se ljutim. Ovo je sve samo ne putopis kakav imamo naviku da čitamo ovde, svako ubacuje nešto svoje, i realno dosta ljudi je bilo deo ovog putovanja. Meni je još zanimljivije ovako, sve te priče okolo, koje nisu samo puko vozanje motora.. Dok se držimo teme, sve kul (i dok smo Vlajko i ja glavni, i dok sam ja malo glavatiji)


@mali_zmaj pozdrav druže! I nema na čemu, uživao sam dok sam glumio dodole (ili kako se kaže kad prizivaš kišu na sebe) i vukao je na kontru od tebe, samo sledeći put aj ti malo kisni, ja da se vozam?

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[abarth_maniac 5686 Napisano Septembar 25, 2022]

Sve mogu da sastavim, ali nikako da ukopcam odakle se @DjordjeMijailovic i vas dvojca znate.

Zapravo, odakle se ja znam sa svom trojcom? 

Znate ono kad kazu da je svet mali? Hm...

Stefane, da mi dovedete komsu u ZR jednom prilikom. Priloge za pljesku mozes da mi napises i u PP. 

P.S. ovo je naludji putopis (koji to i nije prim.a) koji se moze procitati u poslednje vreme.

I brate, masTan je. Samo krkate neku mesinu. Olabavi malo, ipak je Stromić 650.  

[Andrej_Hotstepper 5475 Napisano Septembar 25, 2022]

Tišina, ti živiš na fotosintezi, ne kvari ljudima dobre navike.

Zna se koji su osnovni postulati zdrave ishrane muške jedinke starosti od 7 do 77.

Redovno, masno i obilno.

(Za još ovakvih saveta zapratite me MajFejGramu)

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Septembar 25, 2022 (promenjeno)]

5 hours ago, abarth_maniac said:

Stefane, da mi dovedete komsu u ZR jednom prilikom.

A pazi sad ovo. Juce se vucem po nasipu, pokusavam da spojim NS i ZR bez asfalta (ne uspevam bas). Neki polu plan je da svratim do Sente gde je @maxx na rucku sa familijom. Kasnim, ne stizem na rucak i cujem se sa @maxx a on mi preporucuje da umesto rucka iznenadim @abarth_maniac i daje mi adresu. Medjutim, dok sam se ja dovukao od Tiganjice do Aradca (blatom) vec krece mrak pa odustah. Ali vidimo se uskoro

Promenio Septembar 25, 2022 član DjordjeMijailovic

[nafetS 3805 Napisano Septembar 25, 2022 (promenjeno)]

Pre 19 sati, abarth_maniac je napisao:

Sve mogu da sastavim, ali nikako da ukopcam odakle se @DjordjeMijailovic i vas dvojca znate.

Biće misterija dok se ne vidimo sva četvorica inPivo, ovaj, inVivo
Otkad sam na suzukiju, samo se sa tobom družim, ali ne znam jel me zajebavaš da je servis jednom mesečno ili šta?
 

Pre 19 sati, abarth_maniac je napisao:

Samo krkate neku mesinu

bilo je i plodova mora i plodova tora, prati na času.. I čekaj, upravo kucam sledeći dan, al srećom nemam sliku klope, pozlilo bi ti.

 

Promenio Septembar 25, 2022 član nafetS

[nafetS 3805 Napisano Septembar 25, 2022 (promenjeno)]

dan 9 (06.09. utorak)
Pošto sam Siča sinoć poslao u.... na.... na dobru plažu, Plave Horizonte, nekako mi se današnji dan jako lako sam isplanirao.
Ustajem relativno kasno, stigao umor od juče (a bogami i prethodnih dana). Idem na predivnu Lušticu, da se provozam krug i nađem sa ekipom, oni će taman da se osunčaju i osuncobrane i eto i mene da idemo u štetu.

Jeste li poneli faktor 50? Ovo je najbliže plaži što ću vas voditi, to vam obećavam..

Idem prvo do HN, lepa stvar je što prekoputa gradske kafane, na samom početku starog grada, ima označen parking za motore. Prvi cilj za danas je knjižara So, na Trgu od Soli, u Herceg Novom, tik ispod sahat kule. Jako lepa knjižara u kojoj svake godine kupim poneku knjigu, što za mene, što kao poklon dragim ljudima. Kolegina ćerkica kreće u školu, a ja joj više dođem kao neki stariji brat, ajao, eto posebnog razloga. Inače, najtoplije vas pozivam kad ste u HN da prošetate do knjižare, svašta lepog ima, od klasične književnosti, popularne i naučne književnosti. Ono što me uvek privuče je to što se dosta neguje Bokeška i Jadranska književnost.
Kad sam kupio već knjige, da ih iskoristim kao podmetač za šoljicu za kafu (šalim se, naravno). Kasnojutarnja kafica, gledam kako ljudi užurbano tabanaju preko trga, turista je omanjilo, taman za uživanje.

 

Mislim da već znate početak rute, ponavljam se. Naravno da koristim priliku da prođem kroz zaliv i Risan, do Kotora. Konačno i ja da ostavim motor ispred starog grada.

 

Ulazim u utvrđenje, pogled desno, nema više sladoleda. Ok, idem da se vozam, baš mi se ne šeta, pristao je kruzer, kao u košnici je. Ne stajem često, lagani kruz, uživanje na max

 

Kroz Tivat i na kružnom toku desno, dobrodošao na Lušticu. Tu mogu ići novim putem do Plavih Horizonata, al gde je tu čar. Idem preko poluostrva, da napravim krug. Taman sunce kreće da pada, stajem malko više nego obično, ali telefon, da fotkam, mi nije na pameti, gledam, dišem duboko i upijam.

 

Ono što me "raduje" je i činjenica da svako malo naiđem na parkiran vatrogasni kamion, preventive radi. Često Luštica gori leti, i to traje danima, sećam se da sedimo na plaži u Igalu i gledamo kako bukti vatra. Jako loš osećaj, bespomoćan, a znam koliko je to poluostrvo još divlje u nekim delovima i da uz svu dobru volju i sve raspoložive snage, vatra dobija bitku. Hvala svim ljudima koji su organizovali straže i koji se neumorno bore da sačuvaju ovo poluostvro. Moj duboki naklon!

Idem kroz unutrašnjost poluostrva, i vidim iste prizore kao pre neki dan kad sam išao po Prevlaci i zaleđem ka Dubrovniku.. Male kuće, omeđene placeve kamenjem, miris četinara. To je ono što sam jako voleo u Crnoj Gori i čega je sve manje, nažalost. Konačno je sve leglo na svoje, tu sam. Happy place. Kilometar po kilometar, putić ovaj, putić onaj, slepa ulica - okreći motor, pazi da te ne pokupi neko autom jer je usko, a ti idiot gledaš u more.

 

Počinje zalazak sunca, vreme je malo za socijalizaciju. Zovem Vlajka, još su na plaži, sviđa im se. Toooo, al umem da preporučim
Red je da imam i jednu sliku sa plaže, zar ne?

 

Dok oni hvataju poslednje zrake sunca, ja se borim sa penom od kapućina. Da, 6 sati je popodne. Da, pijem kapućino. Jedan Italijan sa druge strane Jadrana je pao sa vespe zbog toga.
Plaža je lepo sređena, i dalje poludivlja, imaju šetališta kroz šumu koja idu sa obe strane uvale, ali ostavljam nešto sećanjima. Sledeći put valja prošetati tamo. Koliko puta sam jurio sestru do gore, tabanaju ti klinci majku mu, okreneš se na 10 sekundi, ona 200 metara prešprintala. Bolt joj nije bio ravan.

Dajem priliku drugarima da biraju, oće prase koje je plivalo i zove se brancin ili prase koje je imalo krizu identiteta i zove se jare. Imam spremnu akciju za oba odgovora. Idemo na ovu suvlju varijantu (o brancinu pročitajte više u putopisu Moto tura po Jadranu 2023, trenutno je u izradi, čeka se vožnja da bih imao o čemu da pišem. Obećavam!).

Prolazimo pored Tivatskog aerodroma, magistrala je blizu piste i paralelna sa istom. Avion taksira po pisti, sprema se za poletanje, koje je uvek lep prizor, rula prema moru, i oštro se uz penjanje rotira kako bi zauzeo kurs ka unutrašnjosti CG ( a i da izbegne Hr vazdušni prostor, to će već neki pilot ili ko se razume da objasni, postoji neka bafer zona uz granicu koja je no-flight).
Šteta što nisam prošao par minuta kasnije, mogli smo se potrkati. Ustvari, sreća pilotova, sačuvao je svoju čast. Ne bi imao šanse u tom duelu
Stižemo brzo u restoran Nadoveza, nadam se da ima mesta, naravno da nisam zvao ni da proverim ni da rezervišem. Ima jedan sto, pored šanka unutra. Šteta, bašta je prelepa, al daj šta daš.

 

Sedamo, kako drugačije, ja pored Vlajka na klupu, Ljubica prekoputa. Mora da nauči da ga deli, nema joj druge!

Pitam kako je bilo na plaži...
-Pizdo, bio si u Albaniji juče.
-Ok, Vlajko, to nije tema sad.
-Ne mogu da verujem, bez mene si otišao tamo. Ljubomoran sam, jako!
Super, imamo reakciju, napokon. 24h se to mariniralo i krčkalo dok nije mogao da me otera u očin.. Pada dogovor da ćemo ići opet tamo, bar nam dogovori idu od ruke

 

Sokovi domaći od borovnice i šipka su vrh, koka kola onako, standardna. Da naručimo klopu, nema pečenja, sve je otišlo odavno. Ih, a baš sam se naoštrio na jaretinu. Nema veze, menjamo ugao napada, mešano meso i da se začini sa jagnjećim kotletima.
Klopa je... ne zna se. Rašrafili smo se propisno, svo troje i ostalo je da se zapakuje. Utisak da je jedan od boljih roštilja koliko nam mozgovi mogu sad premotati u prošlost, ja mislim da je moj trokirao malo, ubi me lagana hrana.

Slatko nemaju ništa, čak ni treći put kad sam pitao konobara. Ajde da platimo onda. Jednom, drugi, treći put, peti. Nije loša usluga, nego sam ga iz sprdnje pitao u 2 minuta 5 puta da platim, dečko prihvatio šalu, smejemo se, a kafana dupke puna, ginu momci, samo lete, stvarno se ne čeka dugo.
-Ajde daj mi zapravo minut, je**še mi majku u bašti.
Posle 5 minuta ide lik i nosi neku vanglu. Staje na pola hodnika i okrene se, "izvini, zaboravih". Sve ok, eto nama još malo da se smejemo, plaćamo kod kolege, pozdravljamo se uz još jedno izvinjenje.

Gas na sladoled u TiFat. Kao tri spadala idemo kroz Porto Montenegro, njih dvoje sa plaže, ja u moto opremi. Koristim pogodnosti auta, ostavljam svu opremu (ok, ne baš sve, nisam skidao pantalone) u gepeku. Konobari nam se sklanjaju kad prolazimo, nedajtibože da neko pozove da sednemo na piće. A mi... Bila plata neki dan, lagano možemo ordevr da naručimo, da ne trepnemo. Široko.
Sladoled Goddo, kažu da ima isti taj u Budvi, onaj što pre neki dan nije radio. Ajde da probamo i to.

 

Fensi šmensi.
Hello, good evening, can I take your orders?
Opa, engleski. Vlajko izgleda kao drogirani Britanac na egzitu (slika dole), a ja pun buba, valjda je mislila da kampujem.
Dok čekamo sladoled mačujemo se karticama, prepiremo čija je zlatnija. Dva idiota na odmoru, doslovno odmor od mozgova, šta drugo reći.
Sladoled, da, došli smo da pojedemo sladoled. Hm. Jeo sam i gore, slušao sam i o boljem Meni se nije dojmio, em je cenom jak (čak je skuplji nego u Budvi u istom lokalu, jer Porto Montenegro...), em sam ja čovek iz naroda, nema priče ako nije kugla lopatom zahvaćena.
Nastavljamo šetnju po luci, ja sve zveram da vidim Frikom, Delta, Ledo, nešto da se malo popravim, al ne uspeva mi.
 

 

Godinama pokušavam da posetim ovu podmornicu, al mi ne uspeva, i ove godine sam opet isto neuspeo.
Al zato mogu da igram sidraša za lokalni vaterpolo klub.

 

Ne mogu da ustanem, sidro je usko, a opet je neka visina, ne mili mi se da se prevrnem na tlo. Al se zajebah.
Damsel in distress. SOS. Damsel in distress.
Prošetali okolo, izlupkali podmornicu, mislim da je rađena, nije prva farba, al morao bih ući unutra da vidim šta je tu zapravo posredi.

 

Završava se naša družba za večeras, kako drugačije nego u ozbiljnom tonu, mi smo odrasli ljudi koje ne mogu da zaslepe šljašteće reklame poznatih svetskih brendova.

 

Još jednom, hvala Ljubici što me je trpela to veče. Na Vlajka se navikla (valjda), a mene zna samo sa posla, a tamo se, recimo, ponašam

Definitivno je vreme da se rastajemo, ja na trajekt, Vlajko i draga mu za Budvu.
Lokalac na nekoj 250ici, curi mu ulje iz mašine, kaže oće da slini kad ga poteram malo... Koliko onda izbacuje kad ga poteraš puno? Pristaje trajekt, pali ga i pun gas, još nije pustio dugme za verglanje. Da je Ranko tu, mislim da bi pao u nesvest! Zjuuuuuuu pun gas tih par krivina, i onda duga desna kod Veriga, mislio sam da sam brz tu. I jesam. Al batica je lud, nema osećaj za dosta.. Na ulazu u Bijelu ga nisam video, lik jezdi. Neka mu je sa srećom.

 

Lagano do kuće, sležu se utisci od danas, baš onako lep dan, relax. Ne moramo se voziti (mnogo) da bi bilo vrhunski, nekad je potrebno samo da ti društvo klikne.

Nego... šta ću sutra, zna li se šta?

Promenio Septembar 25, 2022 član nafetS

[maxx 1141 Napisano Septembar 26, 2022]

dan 10 (06.09. utorak)

 

Sinoć je Stefan preporučio plažu Plavi Horizonti, ali se ogradio da idemo tamo samo ako volimo peščane plaže. Voleli ili ne, idemo svakako. Taman malo nešto drugačije od standardnih kamen/šljunak/beton plaža u CG primorju. Na prvi pogled je izgledalo kao da ćemo se smoriti (jer plićak ide u nedogled), ali se ispostavilo da ispod površine ima dosta ribica i ostalog morskog sveta. Dosta smo vremena proveli u vodi, roneći ivicama plaze, te dan brzo prolazi.

 

 

S obzirom da smo imali samo načelni dogovor za danas, zovem Stefana da vidim gde je:
- AloDjeSi?
- Evo me na kapiji?
- . . . *obradjujem informaciju* . . . Kakvoj sad kapiji?
- Pa od plaže
- Ajd upadaj, taman dodji do nas. Na pesku smo
- Mislim da mi je draže da popijem kafu u restoranu

 

Neko pije kaficu, neko se pakuje sa plaže. Svako na/u svoje vozilo i pravac klopa!

 

 

A posle fantasticne klope, dobre zezancije i još boljeg druženja na red dolazi i Porto Montenegro. Kako smo došli tamo, počeo sam da kijam ko nezdrav (inače prvi put sam tu). Kontao sam da je to zbog toga što sam alergican na tu malu količinu novca koja je skocentrisana tamo u vidu luksuznih apartmana, restorana, jahti i podmornica… podmornica?!? Au da, zaboravih da je ovo izloženo ovde. Kul! I to ne jedna, već dve!

 

 

S obzirom da imam iracionalnu frku od velikih metalnih konstrukcija u dubokoj/mutnoj vodi, ovde sam sasvim ok. (mada, u trenutcima kada sam zamislio podmornicu kako roni u moru me je prožimala jeza kroz ledja). Jedino je ono sidro problem. Pomera se kao da je živo! Aaaaaa, lažna uzbuna! To je samo Stefan. Aj, odoh mu pomoći da ustane, jer u suprotnom bićemo ovde do sutra.

[nafetS 3805 Napisano Septembar 26, 2022 (promenjeno)]

dan 10 (07.09. sreda)

Ustajem rano, odlučujem: idem za Beograd. Dosta je, kratim jedan dan. Sedim u tišini, presabiram utiske. Da, još nije gotovo, ali to je to, okrećem se ka kući. Bilo je svega, i druženja, i samovanja, i lepog vremena, i manje lepog vremena. Kad sam imao Vlajka pored, bodrili smo se. Kad sam vozio solo, opet je Vlajko bio tu virtuelno, Vukela i Tamara konstantno na vezi, gde sam, šta sam, gde ću dalje (nisu odustali od tog pitanja, iako nikad nisam imao odgovor).

 

Idemo prvo do Škvera, da se popije prva jutarnja tu.
Tražim dozvolu od kontrole letenja (Vlajka) za polazak.

 

Posle kafe ka trajektu, i skrećem za zaliv, u Morinju na kružnom toku levo u brda. Brzo se dolazi do Plužina, i bezuspešno traži lokal gde sam sa pogledom na Pivu pio odličan domaći sok od borovnica. Ne bih sad gubio vreme i tražio.
Točim gorivo, taman da imam za do Bg i stajem malo kod jezera. Opao je nivo, dole, ispod Plužina je još gore. Tuga.

 

Okinem sliku, poruka na instagramu od drugara, pogledam jel neko nešto kačio, vidim prave se palačinke. E ovo sad moram ispričati. Nisam video ko je okačio, ja već u glavi složio celu situaciju. Naime, Tamara mi je pre par dana poslala sliku špatule i kaže "prebila sam Vukelu sa ovim, prišunjao se dok sam pravila palačinke i preplašio me je, samo sam krenula u napad i tukla dok nisam skontala da je on". Meni u glavi, vidi barabu, prevario je Tamaru da mu opet peče palačinke. "Eee, stižem na palačinke, nemojte sve da pojedete. Mada, kakve sam sreće stižem da operem sudove". I tad vidim da sam poslao koleginici poruku. Hajde sad da se iskupim, uzimam domaće slatko od borovnica, odlično ide sa orasima kao fil za palačinke

Krećem u definiciju poluprstena (jer neću zatvoriti ceo krug. Na faxu su me učili da je to:

Citiraj

Poluprsten je skup na kome su definisana 2 binarna operatora pod sledećim uslovima:
    ...

Ovde na Durmitoru je to malo drugačije.

 

 

 

 

Patkica tu, pravi društvo

 

I moguće najpoznatija slika sa ove deonice

 

 

Dalje put ide po poznatim, prelepim predelima, ali mi se ne staje i ne pauzira, odvozah i poluprsten, drugu (skoro) polovinu sam u dolasku tako da je to na neki način kompletirano. Pravac Bg. Radovi pre granice su uznapredovali, tako da se još brže sad prolazi nego pre 10 dana, svaka čast putarima. Granica bez gužve. Ovde me je prala kiša, a sad mogu da uživam. Prijepolje - Zlatibor dajem sebi oduška.
Pauza kod Zore za ručak, sećam se i boljih lepinja ovde, al dobro, lepo sam se odmorio i primio kritiku od Vlajka. Ima pravo, ali jednostavno sam željan da se još provozam, još samo malo.

 

Do Čačka nastavljam u istom stilu, slab saobraćaj i kroz Ovčar-Kablar je baš uživanje za vožnju, svaki put kad prođem. Tu izlazim na autoput, dosta je sad. Treba stići nazad, umor se već ubacuje i autoput mi dobrodođe, na autopilotu lagano krstarim. Puš pauza kod G.Milanovca, a pošto ne pušim, onda samo pauza. Namirisao sam plastiku, ladno mi motor popušio kofer (nije, al ga je jako zagrejao auspuh). Izrotiram kofere i idem dalje. Izgleda je tempo bio malo jači.
Do kuće rutinski dolazim, mami je drago što čuje da se parkira motor, čujem uzdah iza leđa dok sam silazio sa motora. Vratio me je kući, nepogrešivo. Tu sam, među porodicom.

Slike sa kraja ture nema, jednostavno nije bila prilika. Došao sam kući.
Evo za kraj jedino ova, sa pauze na autoputu

Promenio Septembar 26, 2022 član nafetS

[nafetS 3805 Napisano Septembar 26, 2022 (promenjeno)]

Dalje neće biti po danima, već šta se sve dešava sledeće 2 nedelje, onako, na preskoke.. Posetio sam neke jako zanimljive stvari, a i ima par anegdota koje bih voleo da podelim. Na neki način i ovo je deo putopisa, pošto ovo i nije putopis o MOTO turi (prim.aut.)

Motor je i dalje u Beogradu, tura nije skroz gotova dok ne dođem motorom za Novi Sad!
Četvrtak i petak sam u Beogradu.
Subotu idem na jezero Garaši, firma pravi timbilding. Prijavio sam se za odbojku na pesku koja je na kraju postala odbojka na travi.
Kako smo bili smešteni u hotelu Izvor, bilo bi stvarno glupo da ne odvedem par kolega na večeru. Nećemo valjda jesti u hotelu plaćen švedski sto, kad možemo ko gospoda da odemo na:

 

Na slici se čuje da krcka
Kolege oduševljene, svi do jednog. To! Vraćamo se u hotel na žurku i lepo druženje.
Imamo nekoliko aktivnosti u nedelju koje me ne zanimaju i popodne je povratak kućama. Dogovor sa Vukelom i Tamarom je da dođu na isto ovo mesto, pa da im pričam o turi i malo se podružimo. Plan se menja, ako mogu da donesem pečenje za Beograd.
Mogu, naravno. Stiže toplo pečenje na adresu, ručamo i ja begam kući da se pakujem. To veče stižemo da odemo do Novog Sada da prespavamo i ja završim par obaveza po gradu sutra pred polazak.
Kao što sam rekao, idem sa mamom za Hamburg, da posetimo sestru koja je na praksi tamo. Odabrali smo auto da bi tamo imali malo veću slobodu za neke izlete po okolini i da posetimo sestru od ujaka koja je tamo već desetak godina.
Usput malo priče, pauze za kafu i kilometri se samo nižu, bez gužve na putu, mama zadužena da slika vozila na putu.

 

Na sledećoj pauzi šaljem sliku Ranku, i on umesto samo da napiše koji je motor u pitanju, ide sledeće pitanje
"Možeš li nekako da slikaš i drugu stranu, da vidim da li je neštonešto S ili običan?". Mislim da je neizlečiva njegova dijagnoza
 

Taj dan dobacujemo do Jihlave, tj mesta u blizini i spavamo u starom mlinu koji je pretvoren u hotel. Naravno, večera je čisto tečna. Kaže drugar da mi i nije neka jaka preporuka da je pivo dobro. Sediš u Češkoj i piješ točeni lager, šta može da ne valja.

 

Sutradan mama pita da popijemo kafu pre nego uđemo u Nemačku. Ok, al ovaj put to radimo kako treba, ne na pumpi. Sa autoputa vidim jedno malo mesto, ajde da posetimo. Lovošice, da sam tražio ne bih ovako našao. Malo lepo mesto, odlična kafa i poslastičarnica.

 

 

U povratku do auta vidimo kamion sa ražnjićima za piliće. Vrte se celi pilići, bataci, kolenice, rebarca.
- Mogli bi ovde kupiti ručak i na sledećoj pauzi da se klopa, šta misliš?
- Ijao, pa mene je komšiluk pre polaska zezao da li sam ispekla pile i obavezno da umotam u novine. Može, nije loša ideja.

Ulazimo u Nemačku. Bio sam pre 11 godina, ali vozom, na proputovanju po Evropi. Sad gulim nemački Autobahn.
Na pauzi, da ne bude da izmišljam.

 

Dolazimo u Berlin popodne, i čekamo sestru da stigne iz Hamburga, oko 23h. U međuvremenu tražim smeštaj i sve što je pristojna cena je 50km izvan Berlina. Na kraju kad preračunam dok platim gorivo i sutra tri povratne karte iz tog mesta do Berlina... Izađe na isto. 190eur plaćam sobu za nas troje, blizu je centra, lokacija odlična, ali ni sad nisam preboleo.
Ostavljamo stvari, malo se smucamo po okolini, ja rešen da pojedem doner kod nekog Turčina.

 

Dolazi i seka, još malo obilazimo, da potrošimo kalorije pre spavanja.
Može se reći i obilazim nekadašnje klijente. Za ovu kompaniju, Berlinski javni prevoz, sam radio na razvijanju aplikacije za karte za voz.

Na spavanje, pa sutra ujutru na U-bahn, da se kupi karta. Samo što sad ne koristim test karticu i ne bahatim se sa mesečnim i godišnjim test kartama, već za prave pare kupujem prave dnevne karte. Kako lep suvenir. Neko bi rekao da je to samo vozna karta. Ja se oduševim kad mi neko od prijatelja donese pravu kartu iz grada/zemlje za koju sam radio, kad se sete pre putovanja da me pitaju "jesi li ti ono beše radio za ime-nekog-grada?".

Nisam snimio kad smo krenuli da kupimo kartu, mama pita "jel ćeš znati?", a baš ovo dugme "print credit voucher" smo ubacili kolega i ja pre 2 godine i napatili smo se da uvežemo da sve radi kako smo zamislili. U praksi, nemam pojma da li ću znati, borba. Njoj je to aplikacija za kupovinu karte, klik, klik, platiš, a meni se vrti u glavi da li štampač ima dovoljno papira, da li radi plaćanje karticom, da li je mašina puna kovanica pa ne može da primi, šta ako servis u pozadini ne odgovori na zahtev ili ako se desi neki problem sa plaćanjem. Ako sad iz prve ne kupim kartu, svi će me zezati na poslu.

Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos

PHOTOS.APP.GOO.GL

 

 

Obilazak Berlina, već sam u glavi imao gomilu tačaka koje sam hteo da ponovo posetim, da sebi napravim paralelu sa onim doživljajem od pre 11 godina. Ređaju se redom znamenitosti grada: Hbf, Rajhstag, Brandenburg tor, spomenik jevrejima, Alexandarplatz sa legendarnim satom.
Tu nam se na kratko pridružuje seka koja je ujutru imala sastanke, kratka pauza, pa kasnije opet serija sastanaka. Ok, taman vremena da se prođe pored TV tornja, gradske kuće i pravac gradska biblioteka.
Što biblioteka? Zato što ima kafić, možemo kao Radovan III da sednemo, naručimo, pojedemo, popijemo, iako nismo drug član.
Zbilja, ima odvojen deo sa kaučima, stolovima i sličnim nameštajem, može da se odradi malo posla sa laptopa, sastanak, jer je i internet dobar. A opet, mirnije nego klasičan kafić. Taman malo mi da predahnemo, pa da nastavimo. Peške preko Oberbaum mosta, meni jedan od lepših.

 

East side gallery, checkpoint Charlie, Trabiworld. Može se napraviti tura trabantom po gradu, vozač/vodič i sat vremena, oko 70 eura. Nadao sam se za te pare da mogu ja da ga vozim po Berlinu

Naravno, išao sam i slikao motoriće usput, gde god vidim nešto zanimljivo.

 

 

Berlin je lično meni prelep grad, malo mi je bilo i 4 dana prošli put, ovaj sad jedan dan ne bih ni komentarisao. Evo sad dok sam gledao mapu ubacio sam još pregršt novih pinova šta bih voleo videti. Ogroman je, dosta istorije se krije u njemu, dosta specifičnosti, lepih mesta, džepova. Ceo grad je jedno veliko umetničko platno, svako malo ima neka umetnička instalacija, lep crtež na fasadi, šaljiv natpis na tabli.. Voleo bih sad da mogu da ostanem nekoliko dana, već uviđam da ga ne gledam istim očima, tad sam bio klinja, došao i prošao, nisam razumeo šta gledam. Prošli put kod Brandeburške kapije nisam primetio da su na tom mestu britanska, američka, ruska i francuska ambasada. Posle čitanja o hladnom ratu i gledanja linija razgraničenja, dosta je sve jasnije.

Polako privodimo posetu kraju, vreme je krenuti napokon u Hamburg. Na autobanu držim 120 na tempomatu, na jednom isključenju auto parkiran pod 90 stepeni u odnosu na autoput, aha, presretač. Malo kasnije sustiže me na delu gde nema ograničenja brzine, nabija se u gepek, pa onda pored mene potegne, pa koči. Ne dam se isprovocirati, a i šta mogu da uradim sa fijat stilom...
Sustižem kamion, prestrajam se i pretičem, pri povratku u desnu traku obilazi me presretač, pale se blinkeri i tabla "Police, Follow". U glavi hiljadu scenarija, da li sam bio preblizu kamionu? Da li je pandur bio levo, pa sam ga "isekao"? Nisam, pogledao sam u retrovizor. Da li sam trebao dati gas iako sam brži od kamiona?
Mama ponavlja kao papagaj "šta si uradio, što te zaustavljaju, sigurno nešto nisi po propisu uradio", ne mogu da razmišljam šta se dešava, stani. Sestra dolazi na briljantnu ideju. "Ja da se pravim da spavam?" Rutinska kontrola, proverili dokumenta, gde idemo, hvala, srećan put. Idi bre, život ste mi skratili, sve se mislim da li ću morati da gulim kartoffel ili šta se već radi u nemačkim zatvorima.

Stižemo u Hamburg. Freie und Hansestadt Hamburg (više o tome kasnije). Grad sa preko 2000 mostova, drugi po veličini u Nemačkoj.
Iznosimo stvari iz auta, torba sa domaćom rakijom, torba sa ajvarom, torba sa pasuljem tetovcem (ništa da me se ne pita sad, doći ćemo i do toga).

 

Valja se odmoriti, imam 4 slobodna dana, biće vremena za obilazak. Ja, ferstein.
 

Promenio Septembar 27, 2022 član nafetS

[maxx 1141 Napisano Septembar 27, 2022]

dan 11 (07.09. sreda)

 

Budim se i vidim na telefonu poruku od Stefana da danas kreće nazad za Beograd. Pomalo sam iznenadjen jer je svo vreme pričao da će ići u četvrtak. Mada šta se iznenadjujem. Ako smo nešto naučili na ovom putu jeste to da se planovi vrlo lako menjanju. Kontrola leta mu dopušta da napusti Igalo uz napomenu da vozi opusteno i da ne divlja (naravno da me nije poslušao, već mi se kasnije hvalio koliki mu je mali… chicken strips).

 

Za nas koji ostajemo jos tu gde smo je danas na redu, kako šokantno, opet plaža. Da se još malo osolimo i bućnemo ove godine. Potenciometar za relaksaciju je namešten na maksimum!

 

 

Ali ne lezi vraže! Ne mogu doći na Crnogorsko primorje da neko ne zapati neke stomačne probleme. Ah… Sva sreća pa se ovo desilo na samom kraju ovog dela odmora. Pakuj sve, idemo nazad za Ljubinje! Pa makar i čamcem u "Ko to tamo peva" stilu.

 

[maxx 1141 Napisano Septembar 27, 2022 (promenjeno)]

dan 13 (09.09. petak)

 

Raspakujem Stroma ispod cerade, dajem kontakt da proverim ukupnu kilometražu. Pre nego sto sam krenuo na put izračunao sam da taman kad se vratim u Novi Sad ću morati da menjam ulje. E pa fino sam omašio za 1000km. Treba upravo sada da ga odradim. Ništa, večeras ću da uradim go guglu i vidim šta ima ovde u lokalu u ponudi od ulja i filtera. A do tad bih mogao da "popravim" ručicu kočnice. Kakav sam ponekad bangav posećiću arteriju.

 

 

dan 14 (10.09. subota)

 

Pokušao sam da potrebne informacije dobijem preko telefona, ali se niko nije javljao. Nije mi teško otići do Mostara po ulje i filter. A i nedelju dana nisam vozio motocikl, ne valja da toliko stoji ugašen. A i trebao bih pokušati stići Stefana po predjenoj kilometraži sada kada je njegov Strom parkiran. Znam znam, pusti snovi, ali pustite me barem da maštam. Još i prognoza kaže da danas neće biti kiše. Odlicno! Ovo se namestilo bolje, da ne može bolje.

 

Do Mostara, vrlo poznat put. Lagano vozim, nema razloga da žurim. Lagano stižem do radnje pre nego što se zatvori. Toplo je, sunce sija, saobracaja nema. Prolazim Stolac, penjem se uzbrdo. U redu… nebo na horizontu mi ne uliva poverenje. Tako mračan oblak može značiti samo jedno… pljusak. Hmm, čini mi se da je taj oblak više levo, da ću uspeti da ga zaobidjem ako dam malo po gasu.

 

Ok, plan nije uspeo. Ali ni blizu. Jedino što sam uspeo jeste da brže udjem u provalu oblaka. Bukvalno nije trebao ni minut pre nego što su mi i jakna i pantalone popustili pod kolicinom vode. Kad sam pomislio da ne može gore da pada, ulazim u Bunu gde se kiša pojačava. Nisam planirao da se ovde tuširam, ali tako je kako je. Odmah sam dobio flashback-ove na to kako je Stefan ceo dan kisnuo pre 10ak dana. Izlazim na magistralu za Mostar, pogled u daljinu, a tamo vedro nebo. Pa da li me neko za******?!? Smejem se sebi i svojoj ludoj sreći. Malo manje mokar dolazim do prodavnice… 

 

 

… a ona ne radi. Zaključana vrata. Pa dobro, otvaraj gugl, traži alternativu ako ne ovde, onda u Trebinju. Dok tako otpadam ispred radnje, dolazi vlasnik. Pitam ga dal radi danas, kaže ne, ali pita kako mi može pomoći. Odključava prodavnicu da proveri da li ima ulja na stanju. Nažalost nema na stanju to koje mi treba i ne zna kada će imati (zavisi od uvoznika). Zahvaljujem mu, pozdravljamo se dok on odlazi svojim poslom, a ja ostajem ispred radnje da se obučem. 

 

Posle par minuta dolazi stariji par iz Sarajeva do mene i pita da li je tu gazda. 
- Upravo ste se mimoišli.
- Uf, moraćemo ga zvati na mobilni, došli smo da pogledmo ovaj Beneli TRK. Da li imas par minuta, dok čekamo gazdu, da te pitam kako si zadovoljan tako većim motorom kao što je tvoj V-Strom?
- Naravno da imam

 

Provodimo 15ak minuta u priči. Ljudi oko 60ak godina su odlučili da se vrate na 2 točka i putuju zajedno, a do sada nisu putovali na gabaritnijim motociklima. Nadam se da će biti zadovoljni svojim motociklom i želim im puno srećnih kilometara zajedno!

 

Pošto danas ne stižem do moto radnje u Trebinju, idem nazad. Usput stajem na Buni da popijem kafu u bašti hotela Buna. Sedam na sunce tik uz vodu. Dok se odeća na meni suši, pijuckam dobar espresso i puštam mozak na ispašu. Neka budući Vlajko brine o ulju i filteru. Sada je vreme za uživanje.

 

 

Pre povratka u Ljubinje sam morao da skoknem do Bunskih kanala i da se slikam na ovom mestu. U Stefanovom prošlom “Bosanskom” putopisu sam video ovo mesto i zacrtao sebi da ga moram iskopirati i posetiti. 

 

 

(napomena: da, vrlo dobro znamo da su Bunski kanali u Hercegovini, ne u Bosni  )

Promenio Septembar 28, 2022 član maxx

[maxx 1141 Napisano Septembar 27, 2022]

 

dan 15 (11.09. nedelja)

 

Lep je dan. Nema ništa od obaveza. Zašto sedeti u kući kada se moze skoknuti do Neuma na kafu. Pogotovo sada kako je nova magistrala od Stoca u potpunosti otvorena, tamo si očas posla! I pre nego što je neko rekao “pokret”, oblačim opremu na sebe. Naravno da ću motociklom. Ostatak društva će autom.

 

Izlazim ispred kuće, bacam pogled prema Stocu i … zašto o zašto su tamo tako tmurni oblaci? Znači nema šanse da ću i danas, ponovo, toliko da kisnem. Znam da je u Neumu lepo i sunčano, ali jednostavno neću da tamo isparavam i sušim se. Nazad u kuću, skidaj opremu sa sebe, oblači civilnu odeću, upadaj u auto, ideš kao putnik.

 

 

Naravno, kiša je bila samo u Ljubinju. Svugde ostalo vedro. Ah… ni malo se nisam navikao na ovdašnje vremenske prilike. Ništa, do Neuma (i nazad) ću kukati (i patiti) kako sam mogao Stromom da idem. Moraću da lečim ovu ranu pivom, što mi izuzetno teško palo.

 

 

Kad smo došli u Neum bi mi žao što nisam poneo i kupaće gaće. Voda je bila čista, topla, ekstra mirna. Vetrić tek toliko pirka da ne smeta, a ipak te taman rashladi da ne pregoriš na suncu. Još ako imaš i mini ostrvo samo za sebe, užitak je zagarantovan.

 

 

Lagana šetnjica po šetalištu, da se upije još malo morske atmosfere…

 

 

… pa se pakuj u auto (jooooj što nisam Stromom išao) i vrći nazad na ručak.
 

[FFBikerSar 699 Napisano Septembar 28, 2022]

Na temu bure kod Rijeke....