Jump to content

Moto Zajednica

Teflonska/pancirna creva (Srbija)

Recommended Posts

  • Ne silazi, 6093 postova
53 minutes ago, zika56 said:

Ima ulaz (kada poluga kočnice nije pritisnuta), ali nema izlaz, a protoka ima unutar sistema dok vršimo promenu pritiska na polugu..

Sve što sam u ovoj diskusiji napisao nije moje lično mišljenje ili tumačenje, nego je sve definisano važećim zakonima fizike (uglavnom još od pre nekoliko vekova) i zaista se osećam glupo da se dalje ubeđujem oko takvih stvari.

Uostalom ko ne veruje neka proveri.

Za ovaj deo si u pravu ali u momemtu dok je sa gornje strane klip da kazem iza dovodnog creva iz posude nema kocenja. Kocenje pocinje kada se sistem zatvori. To je naravno napravljeno da ne bi posle jednog kocenja imao kamen kao kad nadrukas kocnicu.

 

Ne znam da li ti je cilj bio da to dokazes ali to nema veze sa performansom kocenja

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Čuvaj sebe od drugih i druge od sebe, 3667 postova
  • Lokacija: Niš / Donji Adrovac
  • Motocikl: BMW R1100GS (iz prošlog veka)
9 minutes ago, dvlns said:

.....

Satelis da drukas mozes samo dok se klipovi sa plocicama ne priljube uz disk i to je ovo sa snimka kada dotaknu disk nema vise drukanja zar ne?.

 

Ta kretanja veze nemaju sa kocenjem jer dok se tecnost krece kocenja nema

Ovo boldovano je jedino tačno što si u poslednjim tvrdnjama izneo.

Ali kretanja ima dok pločica ne legne na disk (i to je upravo ono kretanje koje sam ti izračunao).

A koliki će put kočenja da bude zavisi uveliko i od toga koliko će brzo pločica da stigne do diska (što ti uporno zanemaruješ).

Ukoliko je cev duža, a ostane njen isti prečnik, kočenje će da počne kasnije. Isto će da se desi i ukoliko ostane ista dužina cevi a smanjimo joj prečnik, a isto će da se desi i ukoliko sipamo ulje veće gustine na cev iste dužine i istog prečnika.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 6093 postova

Nije tako ali nema veze. Precnik klipa ce odrediti koliko pritiska ce biti preneto a oblik plocice na koliku povrsinu. Zato i imas manji klip na pocetku da ne bi blokirao kocnice istog momenta. 

 

Pricamo sve vreme o kocenju a ne o kocionom sistemu u fazi mirovanja. Kada krene kocenje fluid je sipka nakon prolaska klipa iza dovoda iz prelivne posude nema vise nikakvog kretanja ostaje samo sabijanje.

 

Taj put nije kocenje. Ti to dozivljavas kao naleganje plocica na disk ja ne.

 

Kad stavis nove plocice i tecnost na max posle kad se plocice potrose gde je nivo tecnosti? Tecnost uvek popunjava ceo sistem samo dok nema kocenja pritisak je atmosferski kad krenes da kocus pritisak raste. Razlicite velicinw klipova i precnici redukuju pritisak na izlaznoj strani u odnosu na ulaznu stranu

Promenio član dvlns

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Čuvaj sebe od drugih i druge od sebe, 3667 postova
  • Lokacija: Niš / Donji Adrovac
  • Motocikl: BMW R1100GS (iz prošlog veka)
45 minutes ago, dvlns said:

Za ovaj deo si u pravu ali u momemtu dok je sa gornje strane klip da kazem iza dovodnog creva iz posude nema kocenja. Kocenje pocinje kada se sistem zatvori. To je naravno napravljeno da ne bi posle jednog kocenja imao kamen kao kad nadrukas kocnicu.

 

Ne znam da li ti je cilj bio da to dokazes ali to nema veze sa performansom kocenja

Kočenje ne počinje kada se sistem zatvori, nego počinje tek onda kada pločica legne na disk, (a za to je potrebno vreme dok fluid pređe taj slobodni put). Onom prethodnom računicom pokušao sam da ti objasnim koliki će taj "slobodni" hod da bude (u santimetrima), a u prethodnom komentaru sam napisao od čega zavisi koliko će vremenski da traje.

I samo na kraju još malo matematike:

Svo vreme tvrdiš da će klip na kleštima da se pomeri za istu dužinu koliko se pomeri klip na pumpi (bez obzira na njihove prečnike), odnosno da se fluid ponaša kao "šipka".

Primer:

P7rečnik klipa pumpe 10mm.

Hod klipa 10mm

Računica pokazuje da je zapremina fluida koju klip izgura 0,175 cm kubna.

Prečnik klipa na kleštima 20mm.

Hod klipa 10mm.

Računica pokazuje da je zapremina fluida koja progurala klip na tu udaljenost 3,140cm kubna?

 

Odakle se stvorilo četiri puta više ulja na klipu kod klešta?

Znači da se fluid ne ponaša kao šipka.

Laku noć.

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 6093 postova

I ta faza priljubljivanja plocica za disk je kocenje. Nju regulises onim famoznim initial bite. To je ujedno maksimalna moguca kretnja u sistemu. Nakon toga nema vise kretnje ima porasta pritiska bas kao da guras krutu sipku na cijem kraju su plocice zalepljene za disk.

 

Taj pritisak se regulise izmedju ostalog precnikom klipova u kljestima. On je odgovoran za duzinu zaustavnog puta jer veci pritisak stvara vecu frikciju.

 

Sve zajedno k..ca nema veze ni sa teflonskim crevima ni sa kretanjem fluida.

 

Laku noc i tebi

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 4888 postova
  • Lokacija: Srbija, Padej
  • Motocikl: Honda VTR1000SP1 (Službeni), Suzuki SV650S, Tomos T15SL, Tomos T011, Tomos APN4

Iščitah na brzinu temu. Upustili ste se previše u hidrauliku i kao neko ko je slušao i polakao hidrauliku čitava dva semestra mogu vam reći da to što pišete nije uopšte tako jednostavno.

 

Gumena creva imaju određeni stepen širenja pri kočenju, ali uticaj na kočenje nije toliko velik. Gumena creva više odmažu time što se sporije hlade zajedno sa kočionom tečnosti unutra.

 

Kada je sistem jednom pod pritiskom, onda je dvlns uglavnom u pravu, prenosi se sila na pločice i disk i vrši se kočenje.

 

Kada su gumena creva, postoji taj jedan momenat "kašnjenja" dok se pritisak ne rasporedi do pločica i crevo ne raširi. ali to je toliko zanemarljivo da je to teško primetiti.

 

Kočnice uglavnom "propadaju" u vožnji na stazi od pregrevanja. Da li je to zbog neadekvatnog kočenja, starog kočionog ulja, konfiguracije staze, itd to je već druga tema.

 


Imamo MotoGP trku gde su kočioni sistemi savršeni, pa se na Red Bull Ringu desilo da se kočioni sistemi pregreju, da Vinjalesu otkažu kočnice jer nije poslušao savete Bremba itd.

 

Pustite hidrauliku, treba tu daleko više podataka da bi se bilo šta izračunalo.

 

Za dobro funkcionisanje kočionog sistema, najbitnije su dve stvari:

 

Da nema vazduha u sistemu
Da je tečnost što svežija, da se ne bi pregrejala. Drugačiji je osećaj na poluzi kočnice kada kočiona tečnost ima dosta vlagde i kada je sveža, jer je kočiona tečnsot manje stišljiva u odnosu na vodu. Jer je svaki fluid stišljiv u određenoj meri.

 

Stišljivost fluida zavisi opet od nekoliko faktora. Sve se to da izračunati, ali neka vam je sa srećom sa tim. Evo par formula na brzinu pronađenih na netu:
 

Gustina ρ = ρ(x,y,z,t) je veličina stanja i zavisi od druge dve veličine stanja - pritiska p i temperature T.

Koeficijent stišljivosti je relativna promena zapremine fluidnog delića po jediničnoj promeni pritiska (jedinica u SI sistemu je Pa-1😞

s=∂(dV)∂p1dV⇐⇒dp>0d(dV)<0dp<0d(dV)>0{\displaystyle s={\frac {\partial \mathbf {(dV)} }{\partial \mathbf {p} }}{\frac {1}{dV}}\Leftarrow \Rightarrow {\begin{matrix}dp>0&d(dV)<0\\dp<0&d(dV)>0\end{matrix}}}

Modul stišljivosti ε = ε(p,T) se definiše kao recipročna vrednost koeficijenta stišljivosti (jedinica u SI sistemu je Pa):

ϵ=1s{\displaystyle \epsilon ={\frac {1}{s}}}

Dejstvo pritiska - stišljivost:

dp=f(p,T)dρ=F(p,T){\displaystyle {\begin{matrix}dp=f(p,T)&\\d\rho =F(p,T)&\end{matrix}}}   ρdV=const.   →Uticajpritiska∂ρ∂pdV+ρ∂(dV)∂p=0⇒s=1ρ∂ρ∂p{\displaystyle {\xrightarrow[{}]{Uticajpritiska}}{\frac {\partial \mathbf {\rho } }{\partial \mathbf {p} }}dV+\rho {\frac {\partial \mathbf {(dV)} }{\partial \mathbf {p} }}=0\Rightarrow s={\frac {1}{\rho }}{\frac {\partial \mathbf {\rho } }{\partial \mathbf {p} }}}
  • Sviđa mi se 1
  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Čuvaj sebe od drugih i druge od sebe, 3667 postova
  • Lokacija: Niš / Donji Adrovac
  • Motocikl: BMW R1100GS (iz prošlog veka)
1 hour ago, Jovan Ristic said:

Iščitah na brzinu temu. Upustili ste se previše u hidrauliku i kao neko ko je slušao i polakao hidrauliku čitava dva semestra mogu vam reći da to što pišete nije uopšte tako jednostavno.

 

Gumena creva imaju određeni stepen širenja pri kočenju, ali uticaj na kočenje nije toliko velik. Gumena creva više odmažu time što se sporije hlade zajedno sa kočionom tečnosti unutra.

 

Kada je sistem jednom pod pritiskom, onda je dvlns uglavnom u pravu, prenosi se sila na pločice i disk i vrši se kočenje.

 

Kada su gumena creva, postoji taj jedan momenat "kašnjenja" dok se pritisak ne rasporedi do pločica i crevo ne raširi. ali to je toliko zanemarljivo da je to teško primetiti.

 

Kočnice uglavnom "propadaju" u vožnji na stazi od pregrevanja. Da li je to zbog neadekvatnog kočenja, starog kočionog ulja, konfiguracije staze, itd to je već druga tema.

 


Imamo MotoGP trku gde su kočioni sistemi savršeni, pa se na Red Bull Ringu desilo da se kočioni sistemi pregreju, da Vinjalesu otkažu kočnice jer nije poslušao savete Bremba itd.

 

Pustite hidrauliku, treba tu daleko više podataka da bi se bilo šta izračunalo.

 

Za dobro funkcionisanje kočionog sistema, najbitnije su dve stvari:

 

Da nema vazduha u sistemu
Da je tečnost što svežija, da se ne bi pregrejala. Drugačiji je osećaj na poluzi kočnice kada kočiona tečnost ima dosta vlagde i kada je sveža, jer je kočiona tečnsot manje stišljiva u odnosu na vodu. Jer je svaki fluid stišljiv u određenoj meri.

 

Stišljivost fluida zavisi opet od nekoliko faktora. Sve se to da izračunati, ali neka vam je sa srećom sa tim. Evo par formula na brzinu pronađenih na netu:
 

Gustina ρ = ρ(x,y,z,t) je veličina stanja i zavisi od druge dve veličine stanja - pritiska p i temperature T.

Koeficijent stišljivosti je relativna promena zapremine fluidnog delića po jediničnoj promeni pritiska (jedinica u SI sistemu je Pa-1😞

s=∂(dV)∂p1dV⇐⇒dp>0d(dV)<0dp<0d(dV)>0{\displaystyle s={\frac {\partial \mathbf {(dV)} }{\partial \mathbf {p} }}{\frac {1}{dV}}\Leftarrow \Rightarrow {\begin{matrix}dp>0&d(dV)<0\\dp<0&d(dV)>0\end{matrix}}}

Modul stišljivosti ε = ε(p,T) se definiše kao recipročna vrednost koeficijenta stišljivosti (jedinica u SI sistemu je Pa):

ϵ=1s{\displaystyle \epsilon ={\frac {1}{s}}}

Dejstvo pritiska - stišljivost:

dp=f(p,T)dρ=F(p,T){\displaystyle {\begin{matrix}dp=f(p,T)&\\d\rho =F(p,T)&\end{matrix}}}   ρdV=const.   →Uticajpritiska∂ρ∂pdV+ρ∂(dV)∂p=0⇒s=1ρ∂ρ∂p{\displaystyle {\xrightarrow[{}]{Uticajpritiska}}{\frac {\partial \mathbf {\rho } }{\partial \mathbf {p} }}dV+\rho {\frac {\partial \mathbf {(dV)} }{\partial \mathbf {p} }}=0\Rightarrow s={\frac {1}{\rho }}{\frac {\partial \mathbf {\rho } }{\partial \mathbf {p} }}}

Eto, sa ovakvim se znanjem ulazi u "kafanu" (priču o kočenju i hidraulici).

Nemam primedbe, niti imam šta da dodam, (osim da si mogao i "malo" ranije da se oglasiš).

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Vozim motor, nisam BAJKER, 2396 postova
  • Lokacija: BGD-LHS
  • Motocikl: Kawasaki Ninja ZZR1400 '09 ABS aka Black Widow

...mene me zanima gde ima dobri cvarci i kavurma da se kupe ...🤣

Promenio član BokyBoy
  • Haha 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 556 postova
  • Lokacija: Pančevo
  • Motocikl: Suzuki Vstrom 650



Pomeris klip pumpe za 1mm pomra se kompletna kolicina tecnpsti za 1mm i pomeraju se svi klipovi na kljestima za 1mm.
 


Ovde je zajeb.
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 556 postova
  • Lokacija: Pančevo
  • Motocikl: Suzuki Vstrom 650

Tako je. Kad bi pričali o zapremini, onda ono gore važi. Zapremina potisnuta na pumpi je jednaka zapremini pomerenoj kroz creva ili u klještima.

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 9567 postova
  • Lokacija: Kragujevac
  • Motocikl: ---Honda---

...a pomerenu zapreminu koja je konstanta ako rasporedimo na klipove ciji se broj povecava (ili zapremina) proporcionalno tome skracuje se hod a povecava snaga.

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • moto merkat °°, 4926 postova
  • Lokacija: Šid
  • Motocikl: Yamaha TDM 3VD

To o cemu pricate je recimo ovo

 

IMG_20250107_074152.thumb.jpg.f7f73bedf1804c76e40ba366630ed51c.jpg

 

Kocioni sistem je zatvoren i kolicina tecnosti izmedju pumpe i celjusti je ista, nivo u posudi vremenom opada i srazmeran je potrosnji kocionih obloga tj plocica, popustanjem kocnice vakuum dopuni kolicinu ulja koliko su se plocice potrosile i to je to kretanje koje @Satelis spominje,takodje tecnost oko celjusti je vruca dok je u posudi hladna i tu dolazi do prenosenja kineticke energije pa dobijamo odredjeno mesanje tecnosti jer se topli molekuli brze krecu. 

 

Ono sto ne pije vodu je Zikina teorija o Bernulijevoj jednacini jer bi se vremenom tj brojem stiskanja povecala kolicona kocione tecnosti, odakle? 

 

Ako bi vozili od novih plocica do potpuno istrosenih nivo u posudi bi opao, ugradnjom novih tj vracanjem kocionih klipova u pocetni polozaj nivo tecnosti u posudi bi se vratio na pocetni nivo. 

 

Pre 3 sati, Jovan Ristic je napisao:

Kada su gumena creva, postoji taj jedan momenat "kašnjenja" dok se pritisak ne rasporedi do pločica i crevo ne raširi. ali to je toliko zanemarljivo da je to teško primetiti.

 

Kočnice uglavnom "propadaju" u vožnji na stazi od pregrevanja. Da li je to zbog neadekvatnog kočenja, starog kočionog ulja, konfiguracije staze, itd to je već druga tema.

Jovane nema gumenih creva, preseci fabricko pa ces videti i tamo pancir, nije gust kao kod teflonskih radi bolje savitljivosti pa je zato oblozen tj zasticen gumom, iz tog razloga su "fabricka" dugotrajnija i najbitnije ne sire se. 

 

Kociona tecnost (nije ulje) je higroskopna pa usled viska vlage pri povecanoj temperaturi dolazi do sabijanja tj ogranicavanja prenosenja sile. 

 

Kafa mi se ohladi. :)

 

 

  • Sviđa mi se 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 1201 postova
  • Lokacija: Zemun
  • Motocikl: Hornet 600

I, gde je prednost pancirnih creva i što ih fabrika odmah ne meće na motore?

 

Prosto pitam? Vidim da se noćas završavalo mašinstvo i rešavale formule.

 

Sinoć čovek ožvalavio pričajući da nema razlike a vozi samo stazu i motor koji 90% vas ne bi znalo da upotrebi kako treba ali znate da su pancirna bolja.:D

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 9567 postova
  • Lokacija: Kragujevac
  • Motocikl: ---Honda---

Teflon/pancir je vec nesto drugo... Letos sam ugradio Fren Tubo pomenutog tipa, osecaj na rucici drugaciji, poluga tvrda i malog hoda.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 1201 postova
  • Lokacija: Zemun
  • Motocikl: Hornet 600
pre 10 minuta, N.F.S. je napisao:

... pancirna dolaze i fabricki druze Due (ova 'gumena')

To se podrazumeva nego se ukorenilo u slengu.

 

Ponovo pitam zašto fabrika to ne ugrađuje na nove motocikle kad razlika u ceni nije 100 dukata? A nadrealno je bolje?

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 9567 postova
  • Lokacija: Kragujevac
  • Motocikl: ---Honda---

Triumph npr. ugradjuje teflon pancir, da  ne brljam sada, Hondini pojedini modeli... Licno, ne preferiram ni jedan tip, kada kocnicom nisam zadovoljan prvo menjam tip plocica pa pumpu....

  • Sviđa mi se 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 1201 postova
  • Lokacija: Zemun
  • Motocikl: Hornet 600
Pre sat vremena, N.F.S. je napisao:

Triumph npr. ugradjuje teflon pancir, da  ne brljam sada, Hondini pojedini modeli

Eto, fabrika je tako projektovala iz nekog razloga. Mišljenja sam da fabrički test vozači poteraju sve što mi vozimo debelo preko što ćemo mi ikad. I tako bezbroj puta i onda dođu do zaključka da kočnice zadovoljavaju svojoj nameni kao i kočiona creva.

 

110% nas nikad nećemo voziti na pravcu 370 km/h i kočiti pred krivinu na 70 km/h diskovima od kompozitnih materijala koji se greju na 1000⁰C i tako 27 puta.

 

Znači ono što fabrika ugrađuje zadovoljava sve potrebe prosečnog vozača a ne ono što ugrađuje podavalski majstor.

 

I konačno, potpuno se slažem sa tobom ako hoćeš unapređenje menjaš ceo kočioni sistem. A ne samo creva.

  • Sviđa mi se 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1510 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Suzuki Bandit 600
Pre 5 sati, Jovan Ristic je napisao:

Da je tečnost što svežija, da se ne bi pregrejala. Drugačiji je osećaj na poluzi kočnice kada kočiona tečnost ima dosta vlagde i kada je sveža, jer je kočiona tečnsot manje stišljiva u odnosu na vodu.

Sa većinom stvari bih se složio ali mislim da voda uopšte nije stišljiva. Vodena para, da...

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 5062 postova
1 hour ago, Due said:

I, gde je prednost pancirnih creva i što ih fabrika odmah ne meće na motore?

 

Prosto pitam? Vidim da se noćas završavalo mašinstvo i rešavale formule.

 

Sinoć čovek ožvalavio pričajući da nema razlike a vozi samo stazu i motor koji 90% vas ne bi znalo da upotrebi kako treba ali znate da su pancirna bolja.:D

Zato sto fabricka isto koce kao i ova izvikana i traju 30+ godina. 

Opet kazem, neki misle da je to samo guma i unutra nema nista osim gume... 

  • Sviđa mi se 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 218 postova
  • Lokacija: Beograd - Zemun
  • Motocikl: SUZUKI GSXR 750 K4
pre 14 minuta, Due je napisao:

Eto, fabrika je tako projektovala iz nekog razloga. Mišljenja sam da fabrički test vozači poteraju sve što mi vozimo debelo preko što ćemo mi ikad. I tako bezbroj puta i onda dođu do zaključka da kočnice zadovoljavaju svojoj nameni kao i kočiona creva.

 

110% nas nikad nećemo voziti na pravcu 370 km/h i kočiti pred krivinu na 70 km/h diskovima od kompozitnih materijala koji se greju na 1000⁰C i tako 27 puta.

 

Znači ono što fabrika ugrađuje zadovoljava sve potrebe prosečnog vozača a ne ono što ugrađuje podavalski majstor.

 

I konačno, potpuno se slažem sa tobom ako hoćeš unapređenje menjaš ceo kočioni sistem. A ne samo creva.

110% nas neće voziti 370kmh, ali će bar 30% voziti recimo na stazi i posle pet krugova će kočnica da krene da propada, čemu u mnogome kumuju gumena creva. Ja posle promene gumenih i stavljanja pancir creva sam osetio primetno razliku na stazi, na ulici ne vozim agresivno pa nisam toliko ali kapiram da postoje ljudi koji voze dovoljno agresivno na ulici da im znače pancir creva. Takodje, naravno da bolje je unaprediti ceo sistem, ali ako ne možeš odjednom sve zamena creva su najjeftinija opcija i pločice, pa krenes jedno po jedno. I još jednom da se ponovim, da oseća se razlika. A kolega ne moraš kod podavalskog majstora da ideš ima i ovlašćenih servisa.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 1201 postova
  • Lokacija: Zemun
  • Motocikl: Hornet 600

Pa staza opravdava. Ja to ne sporim. U javnom saobraćaju nema smisla. Da ne mešamo ta dva pojma.

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 6558 postova
  • Lokacija: Singidunum
  • Motocikl: đački pešački
pre 28 minuta, Due je napisao:

110% nas nikad nećemo voziti na pravcu 370 km/h i kočiti pred krivinu na 70 km/h 

 

Ovo je uobičajen stav, ali, u svakodnevnom saobraćaju kočnica mora  bude uvek da spremna za takozvno panično kočenje i tad se stiska ko na stazi i iz sve snage.

Kočnice na serijskom motorciklu mogu uvek biti efikasnije nego što jesu, ne samo zbog creva koje su preduslov. 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja