Pa ako ste već raspoloženi za društvo - javite kad ste tamo, pa dolazim i ja ako sam kući .

Odličan kanal, pratim ih, ovaj mi je promakao. Gledam sa uživanjem. Koliko vidim, oni su i za 500x pričali o agregatu, da je kopija Hondine petstotke u svim ovim modelima. Nisam razumeo da je ceo motor samo rebrendiran. Mrzi me iskreno da tražim svaki i da proveravam edit: Stvarno fantastičan video! Šteta što nema više ovakvih.

@Rider000 vrlo zanimljivo. A jel ovo screen shot nekog videa ? Gde si našao info ?

@OgiBG nije ovo motor za TET. Kao što ti kolege rekoše - mnogo više je orjentisan na putovanja nego na vožnju van puta. I nije tu samo klirens u pitanju: prvo pretežak je (i motori od oko 200kg nisu za neki ozbiljniji off road, ali ajde sad, voze se nekako ); ima mali hod amortizera (samo 150mm), ima 19 inča prednji točak. Ako te ozbiljnije privlači vožnja van puta, ali da uz to možeš normalno i da putuješ - gledaj nešto do ili oko 200kg, 21 prednji točak, min 200mm hoda i napred i pozadi. A onda obično i klirens bude oko 22 - 25 cm. Tenere je neprikosnoven u toj klasi, tu je Tuareg, a sada se nešto kuva i kod kineza, tj. mi čekamo da vidimo šta su skuvali: Kove 800X . Ima tema, baci pogled. Pozdrav!

Dobrodošao Ogi!

Kole legenda. Moglo je i u šta me je danas nasmejalo. Minut traje.

Ljudi, sve opcije su otvorene, jedva čekam rasplet Na FB mi je ranije izašao neki post za 450 Rally, gde je čovek koji ga poseduje bio iznenađen gde je sve našao titanijumske šrafove kad ga je servisirao. Nisam se previše udubljivao da li je stvarno ili odlični reklamni post, ali moguće je.

Ih bre, kako mu ovo napisa nick, nit je srpski nit je orginal

A baš sam se pitao da li je to ta klupica, jer mi stoji negde u glavi da @shoyyka uvek neku klupicu pominje, ali nisam se mnogo udubljivao

@Satelis uh kakav posao! A ovaj alat za čupanje kaveza - kako se zove tačno i može li se naći gde povoljno ?

@N.F.S. mnogo tvojih odličnih i vrlo korisnih postova ima po temama za određene modele - a u stvari su primenjljivi za većinu motora. Evo recimo ovaj malopređašni post je odličan primer: stvarno fantastičan i vrlo korstian savet ali ga mnogi neće videti jer je u temi za motor koji im nije zanimljiv, pa je možda i ne otvaraju. Puno puta sam pomislio kako bi bilo dobro da ti imaš jednu temu o održavanju motocikala, pa da u nju pišeš ovakve postove koji su univerzalni, bez obzira na to koji motor voziš - pa ta tema bi bila suvo zlato! "Održavanje motora by N.F.S" Postovi poput ovog prethodnog, održavanje instalacije, koje dielektrične masti, sprejevi i kako, koje masti za točkove, održavanje lanca, hemija za pranje motora, iskustva sa uljima i sve ostalo što je primenljivo na mnoge motore. Naravno specifičnosti za određeni model u zasebnoj temi. Pa kad razmislim, samo da se skupi sve tog tipa što si do sada ispisao - ko zna koliko bi strana to bilo. U svakom slučaju ne zameri na predlogu, a i ako sam već negde pomenuo, ali to bi stvarno bila vrhunska tema

Haha, bravo!

Uh, ja sam još sporiji. Pošto nikako ne mogu da sednem i odjednom ili iz dva puta napišem ceo post, onda se to još više oduži.

@nebica933 druže imaš trekove, pa sledeće godine put pod točkove Vrlo je lagan off i ima ga taman toliko da lepo dopuni standardnu asfaltnu turu. Pravo da ti kažem - nisam razmišljao šta ako sretnem medu u šumi Valjda bih uspeo da zbrišem, jeste da nam je slabašno magare, ali je brže od medveda nadam se @Marko.B.Milosevic hvala na lepim željama. Neka bude materijala za još 100 putopisa, ali nešto mi se čini da pisanje nije baš za mene: suviše mi sporo ide i previše vremena utrošim da napišem jedan post (da opišem jedan dan). Jeste lepo proživeti ponovo sve dok se piše i sačuvati uspomene od zaborava ali kad nema slobodnog vremena - nije jednostavno. Možda nekada kada okolnosti budu drugačije. A inače sada se još više divim ljudima koji redovno pišu putopise i opisuju putovanja od 10, 20, 30 dana. Svaka čast!

Ujutru se ipak budim čitav - odmoran i oran za vožnju, pa se brzo spremam i krećem; doručkovaću nešto usput. Vraćam se nazad do pumpe, a onda ponovo prolazim kroz ceo Moroeni - simpatično mesto uz magistralu, ali ništa spektakularno. Jedino primećujem da je jako čisto, uredno i sređeno - sve pod konac. I onda - nailazim na najveći kontrast koji sam video na putovanjima: prelazak u selo Glod. U pitanju je romsko selo koje je izuzetno ružno i prljavo čak i za romske standarde - zaprege i konjski izmet svuda po putu, deponije sa strane, dim, šut, lom i prljavština; utisak verovatno pojačava to što su dva sela skoro pa spojena i verujem da je prelazak iz Moroenija u Glod šok za svakog ko prvi put prolazi ovim putem. Jedna zanimljivost koju sam otkrio upravo sada dok pišem ovo: u Glodu je sniman deo Borata iz 2006te - sećate li se antologijskih scena iz Boratovog rodnog sela? Uspevam nekako da pobegnem psima, da izbegnem konje pored puta, i da uspešno napustim ovo živopisno selo. Sada se uskim, lošim putem penjem uz planinu ka sanatorijumu Moroeni, visokoj i impozantnoj beloj zgradi koja dominira predelom i koju je nemoguće ne primetiti ako se prolazi magistralom 71 ka Sinaji. Zbog položaja i okruženja pretpostavljam da je namenjen prvenstveno za plućne bolesti. Ali, kao što je to često slučaj i kod nas, tek kada se priđe bliže vidi se da je zgrada oronula, i da celo mesto deluje nekako polu-napušteno, skoro kao nema ljudi. Jedino sveže podšišani travnjaci govore drugačije. Sedam na jednu klupicu da prezalogajim nešto. Jutrarnji mir i tišina. Na jednu od terasa izlazi jedini čovek kojeg sam video tu, pacijent. Od kašlja jedva dolazi do daha, ali uspeva da se smiri i da zapali cigaru. Udaljeni smo taman toliko da nije moguće razgovarati, a imam osećaj kao da sedimo za istim stolom i posmatramo jutro. Par minuta kasnije palim motor, on baca opušak, podignuta ruka u znak pozdrava i svako na svoju stranu. Sada vozim putem 714 koji je Julijana nazivala zimskim putem. Iako nije asfaltiran, zbog bolje orjentacije, to je u nekim situacijama jedini put kojim se zimi može stići do nacionalnog parka Bućegi. Jer Transbućegi je izgleda, kao i prva dva prevoja koja sam prošao na ovoj turi, često neprohodan zimi. Zanimljivo mi je da u Rumuniji postoji mnogo ovakvih kategorisanih, ali neasfaltiranih puteva. Ovaj čak ima uredno postavljene znakove a i zaštitne ograde u krivinama. Posle petnaestak kilometara stižem do asfalta, onda brzo do jezera Bolboći, a na kraju i do krajnje tačke ove rute - kafe Padina. Tereni kojima se odatle ide dalje u planinu su mi delovali jako zanimljivo i nosio sam se mišlju i da krenem malo motorom, makar do nekog vidikovca, pa da pogledam nazad na dolinu, ali bilo je vrlo očigledno da bih se loše proveo da sam to pokušao. Jedan rendžer sa kojim sam kasnije ćaskao mi je, uz blago čuđenje što sam to uopšte pomislio i pitao, potvrdio ovo Standard: kad i offroad ima zaštitne ograde Sreća što sam odoleo porivu da dam gas ka vrhu Ovaj deo nacionalnog parka Bućegi je jedna ogromna prelepa dolina, i stvarno ima puno toga da se vidi, ali ja nisam imao previše vremena na raspolaganju, tako da se okrećem, i sada putem Transbućegi idem nazad ka Sinaji i Brašovu. Ovaj put je naravno mnogo manje poznat i dosta kraći od 67C i 7C (ima 20ak km), ali je takođe vrlo lep, na neki drugačiji način. Ne želim da gubim vreme da bih ručao, i u Sinaji pravim samo pauzu za kafu i krofnu na nekom živopisnom malom trgu pored glavnog puta, i nastavljam dalje ka Brašovu. Taj put je ok, ali bilo je dosta gužve, a koliko znam često zna da bude i velikih zastoja. U Brašovu - šok. Grad je očigledno puno narastao, ne pamtim da je bio takav pre 13 godina kada sam prvi i jedini put bio ovde. Široki bulevari, velika gužva i brza vožnja. Hvata me blaga panika, ali brzo se smirujem i prilagođavam: opreznost i fokusiranost na maks, i gas! Brzo stižem do svog smeštaja - ali tu me dočekuje neprijatno iznenađenje. Prethodnih dana sam uvek imao bezbedan parking za motor i usladilo mi se da ne moram da skidam sve sa njega, pogotovo improvizovanu torbu sa alatom jer i nije bilo baš lako da se skine i ponovo vrati. Zato sam i u Brašovu pokušavao da nađem smeštaj sa dvorištem ili nečim sličnim, ali to baš nije bilo lako sa budžetom koji sam namenio i lokacijom koju sam želeo. Takođe - većina smeštaja ne naglašava ništa što se tiče parkinga ili dvorišta, pa sam gledao slike na google maps i street view da pokušam da pretpostavim koji smeštaj bi mi odgovarao. I tako sam i našao Casa Samurai. Ali - kao što rekoh - iznenađenje: iako su slike sa street viewa bile samo godinu dana stare - više ne oslikavaju pravo stanje. Pasaž sa kapijom, zbog koga sam i odlučio da rezervišem ovaj smeštaj - više ne postoji Ozidan je i tu se sada nalazi recepcija. Naravno ja sam im poslao poruku pre nego što sam potvrdio rezervaciju, ali nisam dobio odgovor na vreme, tako da sam rezervisao i nadao se najboljem. Sada šetam oko kuće i tražim neko zgodno mesto da parkiram i vežem motor, ali ne nalazim ništa što mi se dopada. Već malo razočaran stojim naslonjen na motor i razmišljam šta da radim kada iza leđa čujem anđeoski glas: “Aaaa, motoćikleta!” Prelepa mlada nasmejana rumunka me gleda pravo u oči, stavlja mi ruku na rame i nastavlja: “Come, i will show you where you can park your bike.” Može li bajker na putovanju da čuje nešto lepše? Sat vremena kasnije šetam starim gradom Brašova sa takvim osećajm sreće i zadovoljstva da ga se i sada jasno sećam. Brašov je prelep grad i nadam se, zapravo potrudiću se, da bude još prilika da ga lepo upoznam. A sada - ono zbog čega sam najviše i došao ovde: idem da se vidim sa svojim bratom Danijem. A otkud meni brat u Rumuniji, koji ima srpsko poreklo, a nikada nije bio u Srbiji i ne zna ni reč srpskog je jedna vrlo zanimljiva porodična priča, ali za neku drugu priliku. Iako se uživo vidimo tek drugi put u životu, kapiramo se vrlo dobro. Dok nam Dani u svojoj omiljenoj pivnici za početak naručuje po dva piva “da ne bi čekali po vrućini” shvatam da ima istine u onoj staroj “krv nije voda” Nekoliko sati, susreta, kafića i kafana kasnije druženje privodimo kraju na isti način. A priči nikad kraja. Dani je vrlo zanimljiv, načitan i inteligentan čovek i uvek uživam u razgovoru sa njim. Ipak, već je dva sata posle ponoći, a mene rano ujutru očekuje dug put. Ovaj “neplanirani” susret bio je lep beg od svakodnevnice za obojicu, i zaključujemo da bi bilo lepo da ne čekamo opet 13 godina za naredni. A onda cik - cak, levo, desno - svako na svoju stranu

Čoveče kakav je to staž na dva točka @yogibear @doktor . Respect!

Dobrodošao!

Kako lepu zadnju viljušku i ram ima. Kad vidim one zadnje viljuške napravljene od gole 5x3 metalne kutije, sloši mi se

Ja sam rajsferšlus zamenio kod tašnera, ali je bila u pitanju mekša kineska repna torba. Koliko će trajati - videćemo.

Čestitam! I pratim, biće zanimljiva tema. Baš lep motor.

A hoće li neko već da napiše ko je taj zvanični Kove uvoznik, ili će i dalje to da bude najveća tajna na forumu "Uvoznik čije se ime ne pominje!"

I nemoj da se ljutiš ako nemaju ovu pa ti pošalju neku drugu kacigu. Ipak je Gabor vozio Dakar, i on najbolje zna koja je kaciga najbolja za tebe

Ima tema o moment ključevima, pisalo se tamo dosta, prelistajte.

Malo ste pomešali. 1 kg je od prilike 10 Nm. Kod mene na motoru zadnji točak 7 kila ili 70 Nm . A mnogo više koristim ključ od 4 do 24 Nm. Zadnji točak ne možeš mnogo da zezneš.

@boza_kg nije da uzimam neku stranu, sve jedno mi je kako neko zagreva motor ili kola (osim kad je u zatvorenoj podzemnoj garaži ), ali istini za volju ovde nigde ne piše da motor treba da stoji u mestu, tj ništa nije precizirano. Ja bih ovo protumačio da se motor ne gasi dok se skroz ne zagreje, ako je prethodno bilo teško da se upali. Sve jedno je da li ga voziš ili stoji u mestu.