GSX 750 E Jeste, malo bilo više ulja, sipano po manuleu, ali je motor stajao na nakrivo platou. Da mi je beton ispred garaže nakrivo sam tada utvrdio. Malo odstupanje, ali kad se motor postavi, ima premalo ulja i dolivam do max. Okrenem motor, ono preko max. Dovoljno je i da je štender za nijansu kriv, nejednak, da dođe do odstupanja od preko 200mll. Realno, kod vazdušare iz '80. koja prima 4l ulja, to nije puno, ali opet... Lepo, crevce, najveći špric koji može da se nađe pa vađenje.

To niko pouzdano ne zna, pošto sigurno nije probao da doliva sve pomalo dok se nešto ne desi. Recimo, dolaze mi prijatelji ispred kuće, Yamaha 250 je bila, oni očajni. Odmah traže ulje da sunu u motor. Motor sipa ulje na sve strane. Samo teče, oni još dolivaju, jer zaboga, curi ulje. Pogledam na "okce", samo vidim crno. "Prljavo je, rekao nam majstor". Motor su tek podigli od našeg drugara, "majstora", koji im je rekao da su tanki s uljem i da "sunu litar, dva". Oni su tako uradili, krenuli na izlet, posle stotinak kilometara, primete da počinje nešto da curka. Na deklu, između cilindara i bloka, na glavi... Doliju oni još malo (!!!!!!), da ne ostanu bez ulja. vozili dalje, ono curi, oni još dolivaju. Jedva su došli do mene jer sam im na putu ka BG. Kažu i da motor jako loše ide, teško se vrti... Oborim motor na bok, nešto mi je mnogo sumnjivo bilo. Ono se pojavi mehurić, mali, malecni, jasno vidljiv. Iz te sirote mašinice smo istočili oko šest litara ulja, što je više nego duplo od normiranog. Okce je bilo savršeno providno, mamalz se nije potrudio ni da im objasni koliko imaju ulja (izgleda da su imali tačno koliko treba), u kakvom je stanju motor. Elem, u motor smo posle sipali ulja koliko treba, oni su se posvađali s tim "majstorom", a najluđe od svega je što kad smo oprali motor, on nije nigde pustio ni kap ulja sledećih dve, tri godine koliko je još bio kod njih. Ništa nije bilo trajno oštećeno. Samo su dihtunzi popuštali (valjda od pritiska), a kad se sve vratilo u normalu, ni dihtunzi nisu ništa puštali. Imali su ludu sreću.

Hahahaha, sigurno znam ko je... Samo da ne trčim pred rudu.

Nikad nisam shvatao ljude koji nešto rade, a ne ulažu sebe u to. Pravdaju se malom platom, uslovima, imaju milion izgovora. Ako sam se prihvatio da nešto radim, šta god da je to, trudim se, dajem sve od sebe da to uradim što bolje znam, umem i mogu. Ako mi nešto ne odgovara, štrajkujem, neću ni da počnem da radim. Nije meni kriv (kad radim uslužnu delatnost nekome) naručilac posla, klijent, već onaj koji je iznad mene. Ako sam besan, ne izađem na ulicu pa udarim prvog čoveka koji naiđe, nego onog koji me je isterao iz takta. Nema razloga da ispašta onaj ko je tu došao s poverenjem u mene, moju firmu, mog "gazdu". Nepošteno je, jednostavno. Prevarantski.

Lepo je uređeno, što ne pitaš Sinišu kako da skineš višak plastifikacije. Možda on ima neku hemiju, pošto se sigurno dešavaju takve omaške. U Luisu se prodaju merači temperature ulja koji menjaju čep za sipanje ulja. Sad, da li može da se tu zavrne sonda, pa žicama do kormana ili nekako drugačije, ne znam, ali pogledaj i to.

Ajde da se uvde novo pravilo. Kad postavite neke lepe fotke, kao što je ova od GuMi5, napišite i gde je ta lepa građevina, priroda... Mene, recimo, zanima da potražim neke detalje na netu. Za but i guz, može i broj tel. modela. A ne bi bilo loše ni staviti čime je slikano, da li je obrađivano ili je "prirodno"...

Mile je čudo, kao i uvek. Tako je i meni omogućio nezaboravnu vikend obuku. Još jednom hvala! Ko god da prođe kurs, ma koliko mislio da zna, videće koliko je još toga ostalo da se nauči.

Čekaj, bre... Pa je l' ovo moj Dobriša sa RTS, iz grafike?

Izvrsno. Baš sam uživao u putopisu!

Nema slika

Moje iskustvo s kineskim koferom... Odlično je služio dok se jedan drugar nije navalio svom težinom na njega. Tada je pukla jedna nogica. Malo pleha, šraf koji viri, blago obrušen da uđe na ploču. I uvek, uvek gumica (parče stare unutrašnje gume je dovoljno) da zategne kofer za ploču, a preko ide elastični zatezač. Kad bih se još zezao sa gurtnom, onda bi bilo neotkidivo. Sad ga imam jedno šest, sedam sezona-prva serija koja se kod nas pojavila za 2000din. Vožen do 200km/h bez ikakvog problema.

Kad je krajem šezdesetih ili početkom sedamdesetih došla fabrička ekipa Trabanta na trke na Ušću, naši sa Alpinama, Alfama itd nisu znali šta ih je snašlo. Mali dvotakni zvrk ih je skoro iberundovao. U MZ su ljudi ubacivali Trabine klipove- naravno uz neko bušenje cilindra i dobijali ukupnu zapreminu oko 300ccm.

Šta fali? Fino podešavanje zatvaranja elemenata, provera kvaliteta radova, dihtovanja. Sve kao u Rols-Rojsu. Alat, jednostavan da bi i vlasnik mogao da ga lako održava i kastomizuje.

Slažem se sa konstatacijom, ali upravo zato što znamo koliko je to složen posao, mi to i ne radimo. Najgore je kad se nekome pruži prilika koju ta osoba ne iskoristi na pravi način (jer ne ume, ne može, ne zna...razlog i nije bitan), te uradi nešto nakaradno i kad joj se na to ukaže još smatra da je to zavera protiv nje (te osobe). Ako može taj stepen gradacije - gore od najgoreg je kad istoj toj osobi kolege ne ukažu na promašaj, već je puštaju da tone još dublje u neosnovanu sigurnost. Po meni, to se radi kad nekog hoćeš da pustiš da se toliko zaglibi da mora sam da da otkaz ili da bude otpušten. Fizički izgled nije toliko bitan, ali su neke fizičke osobine itekako potrebne. U ovom slučaju, pored preterane želje da non stop brblja, Jelena nema glas koji je potreban za komentatora. Radijski voditelj nije nikada mogao da bude neko ko ima iritirajući glas, a komentator ovakvih događaja je upravo najpribližniji tom pozivu. Ona postavku glasa ne može da promeni, ali onda može da izabere posao gde može da iskoristi svoje prednosti, a ne da ističe svoje mane. Pročitao sam više njenih tekstova u Auto Bildu, korektni su. Radi to! Piši! Ne trpaj se da radiš ono za šta nemaš predispozicije. Malo samokritike ti je preko potrebno. Inače, intervijui sa vozačima su pretežno bili "žali bože vremena što sam gledao". Dakle, ni samostalno smišljanje pitanja Jeleni nije baš jača strana. Dalje, Srđan ne mora da svaki trenutak pokrije nekom pričom. I on treba da nauči da malo ćuti, a ne da pošto poto nešto priča. Opet se vraćam na radio. U tome je razlika. Na radiju je tišina nedozvoljena, na TV je "crnac" (crn ekran) nedopustiv. Sržan se prosto plaši da ućiti, kao da je na radiju. Nije, objasni mu (Džanki Bjebi). E, sad naš Džanki Bejbi. Ne mljackaj! Stavi sunđer na mikrofon, odmakni ga, šta znam. Ne pravi pauze u sred rečenice. Bolje ćuti malo, sroči celu rečenicu u glavi pa je onda ispali. Ovako često imam utisak da si počeo rečenicu ne znajući gde ćeš da završiš i onda na pola smišljaš u momentu. Važi za sve komentatore, sa SK i sa ES. Naučite srpski jezik! Ne "odmarajte". Ne brkajte "je l' i jer". Čitajte gramatiku, čitajte malo knjige. Zar ne shvatate da je vaš posao (kao i književnika, novinara i svih koji imaju nešto da kažu) između ostalog i obrazovni. Ako neko od vas čuje nešto nakaradno, usvojiće to (svesno ili nesvesno). Vaš posao je i očuvanje jezika, vašeg osnovnog alata. Ako ga vi ne koristite ispravno i ne trudite se da se usavršite, šta onda ostaje za svu silu ljudi koji vas slušaju i na neki način vas imaju za uzor. Izvinite na dužem postu, ali ja sam "epičan" i volim da temeljno objasnim.

Čekaj, Boki, pa to je Suza a ne Honda

Moj prvi motor. Samo što moj nije i ličio na ovaj. Ni estetski a ni mehanički. Svaka čast.

Kako joj je? Sigurno bolje nego nama koji smo je slušali. Ako je svi oko nje lažu (iz ko zna kog razloga, danas niko nikome ne govori istinu, već samo gledaju da se ne zamere), ovde bar može da pročita šta poštovano "slušateljstvo" ima da kaže za njen rad. Ne valja, pa bog. Nema nijedne osobe da kaže da baš dobro radi svoj posao. Da sam na njenom mestu, razmislio bih o tome.

Koliko se ja sećam, drastično je lakša od džaka cementa (50kg)

Prazan blok je lak. Mislim da nema više od 5, 6 kg. Cela mašina verujem da nema više od 30kg. Sam sam je bez problema nosio.

Stiže ti ovde. Ljubimo te Ljilja i ja.

Hehehehe, to k'o da je niki naš popravljao i stavio crveni diht Sećaš li se Hermetika, kad se stegne i požuti ono što je iscurelo, ne možeš ni macolom da obiješ.

Šta bi s Apriliom?

Odličan putopis. Čitam sa zadovoljstvom. Hvala.

Jeste, taj je link. Izvinjavam se što ga nisam stavio u prvom postu, zaboravih. https://www.facebook.com/ClutchBrake-131497120530540/?hc_ref=ART7gYiChse5JrGI40lI0ESvdfeWNRxwuozf2nobklzM9GUy6DR1eBxyM9TmybT9pFs&fref=nf&__tn__=kCH-R Kod nas je taj problem što ne shvatamo da pri ovakvim prodajama, mi ne samo da kupujemo robu, u ovom slučaju Jawu, već pokušavamo da pomognemo. "Ta Jawa vredi xxx i što bih je platio više". Ne dao bog da se nađemo s one strane zdravlja, da moramo da molimo novac za svoje dete, za roditelje, za sebe. Ne zavaravajte se, to što ste trenutno imućni, ne znači da ćete doveka biti niti da će sav novac koji imate biti dovoljan ako zagusti. Ovo lečenje je skuplje od stana, kuće, imanja.

Naš drugar Njanja (Clutch&Brake) želi da pomogne malom Dušanu. Ovo je prilika da i vi pomognete. Ne budite trgovci da gledeate da prođete što jeftinije, kupite jednom nešto i radi pomoći. Svaki dinar ide za dete, ne za neke druge ciljeve. Molim vas, otvorite se koliko god možete, dobićete odličan motor a možete pomoći da se spase život. "HUMANITARNA PRODAJA ZA DUSANAPosto su me nazivali raznoraznim imenima zbog cene koju sam postavio za motocikl. Resio sam da Jawu 350 sa 1660km, racunom iz 1992 god i jednom jedinom registracijom stavim na licitaciju. Moze da se licitira u komentaru slike. Licitacija traje do nedelje u ponoc. Sav novac ide malom Dusanu. Podrzi 5757. Pocetna cena:300e"