Nema slika

Moje iskustvo s kineskim koferom... Odlično je služio dok se jedan drugar nije navalio svom težinom na njega. Tada je pukla jedna nogica. Malo pleha, šraf koji viri, blago obrušen da uđe na ploču. I uvek, uvek gumica (parče stare unutrašnje gume je dovoljno) da zategne kofer za ploču, a preko ide elastični zatezač. Kad bih se još zezao sa gurtnom, onda bi bilo neotkidivo. Sad ga imam jedno šest, sedam sezona-prva serija koja se kod nas pojavila za 2000din. Vožen do 200km/h bez ikakvog problema.

Kad je krajem šezdesetih ili početkom sedamdesetih došla fabrička ekipa Trabanta na trke na Ušću, naši sa Alpinama, Alfama itd nisu znali šta ih je snašlo. Mali dvotakni zvrk ih je skoro iberundovao. U MZ su ljudi ubacivali Trabine klipove- naravno uz neko bušenje cilindra i dobijali ukupnu zapreminu oko 300ccm.

Šta fali? Fino podešavanje zatvaranja elemenata, provera kvaliteta radova, dihtovanja. Sve kao u Rols-Rojsu. Alat, jednostavan da bi i vlasnik mogao da ga lako održava i kastomizuje.

Slažem se sa konstatacijom, ali upravo zato što znamo koliko je to složen posao, mi to i ne radimo. Najgore je kad se nekome pruži prilika koju ta osoba ne iskoristi na pravi način (jer ne ume, ne može, ne zna...razlog i nije bitan), te uradi nešto nakaradno i kad joj se na to ukaže još smatra da je to zavera protiv nje (te osobe). Ako može taj stepen gradacije - gore od najgoreg je kad istoj toj osobi kolege ne ukažu na promašaj, već je puštaju da tone još dublje u neosnovanu sigurnost. Po meni, to se radi kad nekog hoćeš da pustiš da se toliko zaglibi da mora sam da da otkaz ili da bude otpušten. Fizički izgled nije toliko bitan, ali su neke fizičke osobine itekako potrebne. U ovom slučaju, pored preterane želje da non stop brblja, Jelena nema glas koji je potreban za komentatora. Radijski voditelj nije nikada mogao da bude neko ko ima iritirajući glas, a komentator ovakvih događaja je upravo najpribližniji tom pozivu. Ona postavku glasa ne može da promeni, ali onda može da izabere posao gde može da iskoristi svoje prednosti, a ne da ističe svoje mane. Pročitao sam više njenih tekstova u Auto Bildu, korektni su. Radi to! Piši! Ne trpaj se da radiš ono za šta nemaš predispozicije. Malo samokritike ti je preko potrebno. Inače, intervijui sa vozačima su pretežno bili "žali bože vremena što sam gledao". Dakle, ni samostalno smišljanje pitanja Jeleni nije baš jača strana. Dalje, Srđan ne mora da svaki trenutak pokrije nekom pričom. I on treba da nauči da malo ćuti, a ne da pošto poto nešto priča. Opet se vraćam na radio. U tome je razlika. Na radiju je tišina nedozvoljena, na TV je "crnac" (crn ekran) nedopustiv. Sržan se prosto plaši da ućiti, kao da je na radiju. Nije, objasni mu (Džanki Bjebi). E, sad naš Džanki Bejbi. Ne mljackaj! Stavi sunđer na mikrofon, odmakni ga, šta znam. Ne pravi pauze u sred rečenice. Bolje ćuti malo, sroči celu rečenicu u glavi pa je onda ispali. Ovako često imam utisak da si počeo rečenicu ne znajući gde ćeš da završiš i onda na pola smišljaš u momentu. Važi za sve komentatore, sa SK i sa ES. Naučite srpski jezik! Ne "odmarajte". Ne brkajte "je l' i jer". Čitajte gramatiku, čitajte malo knjige. Zar ne shvatate da je vaš posao (kao i književnika, novinara i svih koji imaju nešto da kažu) između ostalog i obrazovni. Ako neko od vas čuje nešto nakaradno, usvojiće to (svesno ili nesvesno). Vaš posao je i očuvanje jezika, vašeg osnovnog alata. Ako ga vi ne koristite ispravno i ne trudite se da se usavršite, šta onda ostaje za svu silu ljudi koji vas slušaju i na neki način vas imaju za uzor. Izvinite na dužem postu, ali ja sam "epičan" i volim da temeljno objasnim.

Čekaj, Boki, pa to je Suza a ne Honda

Moj prvi motor. Samo što moj nije i ličio na ovaj. Ni estetski a ni mehanički. Svaka čast.

Kako joj je? Sigurno bolje nego nama koji smo je slušali. Ako je svi oko nje lažu (iz ko zna kog razloga, danas niko nikome ne govori istinu, već samo gledaju da se ne zamere), ovde bar može da pročita šta poštovano "slušateljstvo" ima da kaže za njen rad. Ne valja, pa bog. Nema nijedne osobe da kaže da baš dobro radi svoj posao. Da sam na njenom mestu, razmislio bih o tome.

Koliko se ja sećam, drastično je lakša od džaka cementa (50kg)

Prazan blok je lak. Mislim da nema više od 5, 6 kg. Cela mašina verujem da nema više od 30kg. Sam sam je bez problema nosio.

Stiže ti ovde. Ljubimo te Ljilja i ja.

Hehehehe, to k'o da je niki naš popravljao i stavio crveni diht Sećaš li se Hermetika, kad se stegne i požuti ono što je iscurelo, ne možeš ni macolom da obiješ.

Šta bi s Apriliom?

Odličan putopis. Čitam sa zadovoljstvom. Hvala.

Jeste, taj je link. Izvinjavam se što ga nisam stavio u prvom postu, zaboravih. https://www.facebook.com/ClutchBrake-131497120530540/?hc_ref=ART7gYiChse5JrGI40lI0ESvdfeWNRxwuozf2nobklzM9GUy6DR1eBxyM9TmybT9pFs&fref=nf&__tn__=kCH-R Kod nas je taj problem što ne shvatamo da pri ovakvim prodajama, mi ne samo da kupujemo robu, u ovom slučaju Jawu, već pokušavamo da pomognemo. "Ta Jawa vredi xxx i što bih je platio više". Ne dao bog da se nađemo s one strane zdravlja, da moramo da molimo novac za svoje dete, za roditelje, za sebe. Ne zavaravajte se, to što ste trenutno imućni, ne znači da ćete doveka biti niti da će sav novac koji imate biti dovoljan ako zagusti. Ovo lečenje je skuplje od stana, kuće, imanja.

Naš drugar Njanja (Clutch&Brake) želi da pomogne malom Dušanu. Ovo je prilika da i vi pomognete. Ne budite trgovci da gledeate da prođete što jeftinije, kupite jednom nešto i radi pomoći. Svaki dinar ide za dete, ne za neke druge ciljeve. Molim vas, otvorite se koliko god možete, dobićete odličan motor a možete pomoći da se spase život. "HUMANITARNA PRODAJA ZA DUSANAPosto su me nazivali raznoraznim imenima zbog cene koju sam postavio za motocikl. Resio sam da Jawu 350 sa 1660km, racunom iz 1992 god i jednom jedinom registracijom stavim na licitaciju. Moze da se licitira u komentaru slike. Licitacija traje do nedelje u ponoc. Sav novac ide malom Dusanu. Podrzi 5757. Pocetna cena:300e"

Šta. bre, vi ugroženi? A mi što mlatimo nogicama da do'vatimo zemlju i ne možemo ljudski da se popnemo na enduraču? Svaki amortizer sečem na pola

Svaki limar koji pravi oluke može to da savije.

I pobeđujemo! Nadam se. Držim ti palčeve!

Poštovanje, svakako! Ali meni nije jasno čime ih pumpaju da mogu da izdrže te napore. Kako se fiksiraju te sirote polomljene kosti da izdrže napore. I nije mi jasno kako se ništa od tih ekspres isceljujućih postupaka (bar koliko ja znam) ne primenjuju za običan svet. Cena je u drugom planu. Takođe mi nije jasno šta im daju protiv bolova, koji su sigurno užasni, a da pri tom smeju da voze trku. Popiješ običan brufen, pa piše upozorenje da ne upravljaš teškim mašinama.

Već dugo se pitam- čija je dužnost da građane štiti od države?

E , upravo to je dokaz uspešnog procesa dresure koji je primenila naša vlast. Niko neće da se buni, pošto nema svrhe. Niko ne sluša. A ako i obrate pažnju na to što se narod buni, svima zapuše usta idiotskom floskulom da je to "u cilju povećanja bezbednosti i uvođenje reda na naše puteve". Dižu cene, izmišljaju kojekakve zakone, birokratija jaše punom parom. Samo mozga nema. Pritom, svi su maksimalno zaplašeni famoznom "bezbednošću". Nema to nikakve veze sa realnošću. Dopuštaju da ljudi odlaze, da umiru od gladi, penzioneri se ubijaju jer su gladni, cela nacija je u dužničkom ropstvu, a mi se sad plašimo i to nam je najveći bauk ako se desi desetak nesreća godišnje zbog svega onoga što su oni smislili za povećanje bezbednosti saobraćaja. Naravno da je neprijatno (strašno) kad se desi nesreća, ali ako pogledate statistički koliko je života na ovaj ili onaj načlin uništila svaka od ovih vlasti (da se ne vraćam na '45. već samo da kažemo od '91.), broj stradalih koji će se smanjiti je zanemariv, a maltretira se čitav narod (što je izgleda osnovna svrha svake vlasti).

Moja greška! Još gore onda, ovo nas direktno maltretira vlada RS, a sve pod izgovorom (jer jeste samo izgovor) da se brinu za bezbednost.

Agencija za bezbednost saobraćaja je privatna firma. Pisalo se o tome ranije. Naprasno su novinari to "zaboravili" i zaćutali. E, sad vi vidite koliko smo mi blesavi što dopuštamo da takve stvari prolaze i da nam kroje kapu kako kome odgovara ako je u dilu sa vlastima.

Zvuči šašavo, ali od kad sam stavio povišen volan, mene leđa više ne bole. Stvarno je potpuno drugi motor sa povišenim volanom. Lakši za upravljanje (posebno u gradu), normalan položaj, suvozač sedi k'o čovek (žena). Kad sam prvi put seo na CBR sa heblovima i ušao u grad, bukvalno sam hteo da je bacim na trotoar i zapalim. Sad je sasvvim druga priča, mnogo smo se navikli jedno na drugo