Pre par vikenda napravio mali popodnevni roadtrip 320-350km sa drugarom ali zbog obaveza i pomalo lenjosti nisam postovao Krenuli iz VB niz Moravu pa u Paracinu zamotali prema Boljevcu, pre Boljevca skrenuli levo u park Velika Brezovica i posle krace pauze spicili nazad. U povratku svratili do izvorista Grze i u Paracin na klopu pa onda polako autoputem nazad… Simpa izlet, motorom prezadovoljan mada zbog nemanja vremena da se svrckam tek sam na nekih 6000km …

Ako treba nekome prodajem termoscud za ovaj motor, 10 000rds. Montiran i vožen samo jednu zimu

Sveže opran Sent from my iPhone using Tapatalk

Naišao sam neposredno posle nesreće, jeziva scena na putu. Direktan sudar na beloj liniji, jedan momak je iz Užica, nadam se da će devojka biti dobro. Pokoj im duši!

E taj film nećeš odgledati. Moj klinac mu je danas dao pravi nadimak...Senjor.....baš ko Meksikanci, samo polagano i sve mu ravno.....

05.09.2026. Bjelasica, Ćupovi (1885 mnv), pešačka tura dužina 8 km visinska razlika 435 m se savladava u prvih 3 km Motor se istopio, kočnice na autu otkazuju, i razni drugi gremlini iskaču na sve strane, a onaj đavo što uvek tu negde čuči, samo čeka priliku da omekšam, pa da iskoči i još više zabiberi čorbu. Od tih " mračnih sila" koje nas povremeno ničim izazvane spopadaju i muke zadaju, najopasnije su one unutar nas samih. Ove spolja, dođu i prođu. Naprave štetu koliku toliku, ali se nekako da sanirati. Ali ove unutra su podmukle, perfidne. Čuče i čekaju svoj trenutak, da energija opadne, pa još iz pozitivne pređe u negativnu, e tada one iskoče i navale svom snagem, da te do kraja dotuku . Pa ti vidi kako ćeš i šta ćeš. Neke su ti životni saputnici, biće uvek sa tobom, sa njima si se nekako već srodio. Ali one druge, usput pokupljene, u nekim propalim interakcijama stvorene, one koje se rađaju iz sumnje, nesigurnosti, izigranog poverenja, i svega gde nalaze plodno tlo da se zakače i razvijaju, kao svaki parazit, lagano vremenom mogu preuzeti kontrolu . Njih treba saseći u korenu, čim ih osetiš, dok nije previše kasno . Malo filozofiranja nije na odmet? Neće smetati? . Uglavnom, pošto ne mogu da vozim, nemam šta, a čini se trenutno ne bih bila ni u formi za vožnju, a vrag već nosi šalu sa ovim nizom raznoraznih kvarova, da sam počela da se budim u strahu, šta će danas novo otkazati, rešila sam da stanem đavolu na rep. Ili bar da probam, na način na koji ja to jedino umem. Odoh malo u šetnju po Bjelasici. Kako nisam uopšte u formi ( poslednji put sam duže pešačila za 1. maj), a ni u nekom posebnom raspoloženje, ideja je bila kraća šetnjica po ravnom ili eventualno blagoj uzbrdici, par stotina metara u standardnoj garderobi i patikama, bez štapova i planinarske opreme. Jedva da sam ponela flašicu vode i neki slatkiš. Ali se ta kratka šetnjica vrlo brzo transformisala u ideju da se popnem iz podnožja žičare skijališta Kolašin 1450, na vrh Ćupovi, gde je ujedno i izlazna stanica dvoseda. Veoma ambiciozna ideja obzirom na moje opšte stanje, kondiciju, i to da nisam ponela čak ni štapove. Ali đavolka treba pritisnuti. Bolje ja njega, nego on mene. A koji je bolji način nego izaći mu na crtu, a i sebi . Prži napolju i na ovoj visini, i dim u vazduhu guši. Požari su i ovde u Crnoj Gori na sve strane. Vazduh beo od dima i težak za disanje, naročito dok se hoda uzbrdo. Ali guram polako, korak, po korak. Često zastajem da dođem do daha i popijem koji gutljaj vode. Ne smem puno, da ne ostanem bez vode, malo sam ponela. Ovo skijalište je u privatnom vlasništvu, leti je zatvoreno, i nije dozvoljeno šetati po tim obroncima Bjelasice. Čuvar ne pušta ni pešake, ali ponekad napravi izuzetak . Uh, daleko je taj vrh, a padina sve strmija. Prošla sam već polovinu, sad nema odustajanja, moram izaći gore. Hodam po nekom makadamskom putu, to je tehnički put za skijalište. Obronci su zarasli u žbunje i travu, pa tuda u šortsu ni ne mogu. Uspon na strmim delovima je pomalo izazovan bez štapova. Srećom da su mi patike sa nekakvim kramponima, inače bih se samo tako isklizala nizbrdo. Pri kraju bukvalno korak po korak, podbočena rukama u krstima, izađoh na vrh. Sve i da grama snage više nisam imala, kad sam već došla na polovinu tog poslednjeg strmog uspona, izašla bih. Čovek dobije neku posebnu snagu tu pred kraj, kad zna da samo što nije stigao do cilja. Iako mi se činilo do tog trenutka da neću moći ni korak dalje, odnekud se pojavi ta energija, i izgura te još to malo. Motiv, on je uvek ključ svega. Ne volim da odustanem, ako baš ne moram. Ali kada krećem uvek sagledam da li je moguće stići do cilja, da li ja mogu stići do cilja ako upotrebim svu svoju energiju, i onu skrivenu. Od podnožja do vrha ima 3 km. Savladava se visinska razlika od 435 m. Nije to nešto posebno teško. Planinari, a i mlađi momci i devojke bez velikog napora to prelaze. Ali ja sam poslednji put peške po brdima išla u maju mesecu. Jesam vozila motor, ali definitivno kondicije nemam. Ja sam se pošteno umorila do gore. Ali kad stignem gore, sledi nagrada. Znam to. Prelep pogled na Bjelasicu, podnožje i njene obronke, koliko je zamagljeno nebo od dima dozvoljavalo. Tu odmah levo je i Ključ. A i Komovi, ali se sada oni ne vide od dima. Sa ovog mesta sam vam zimus kačila one prelelepe slike zimske idile. Samo sam tada gore došla žičarom. A sada na svojim nogama. Drugačiji je pogled u ovo doba godine na Bjelasicu. Uvek je ona prelepa, s sada u smiraj leta, već počinju žućkasti tonovi da je boje. Rastinje i trava su sasušeni od velikih vrućina. Ali , njeni široki meki pašnjaci, iako žuti, miliju pogled. Mame da se ispružiš i još malo odmoriš u mekoći i nežnosti kojom te dodiruju. Sunce je već na zalasku, vetrić pirka. Sa druge strane, ka Krivom Dolu stado ovaca lenjo pase. Tu je i čobanin, i pas čuvar. Lepo mi je na vrhu. Stigla sam do cilja, i sada uživam. Želim da produžim taj trenutak što više. Đavolčić se već povukao, još kod poslednjeg uspona pred ciljem. Zna da je ovog puta poražen. Sav mir, ravnoteža i opuštenost su moji ovog trenutka. Želim da to potraje. Ali sunce zalazi. Moram krenuti dole. Biram za spuštanje kružnu , blažu, ali dužu rutu. Ne mogu bez štapova niz strm makadam, isklizaću se. Ispostaviće se da je taj put pravo uživanje. Blago krivuda kroz šumu, prolazi pored među stanice dvoseda i ponovo se u jednom trenutku spaja sa putem kojim sam išla uzbrdo. Tišina svuda oko mene. Samo povremeno se čuje cvrkut ptica. Šetnja na dole je lagana, taman da odmorim od težeg uspona. Korak, po korak i napravih krug. I eto me kod kola. Tek onda sam osetila koliko sam zapravo gladna i umorna. Ali to nije bilo važno. Važan je osećaj sreće i zadovoljstva, zbog uspešno popetog vrha i to onako usput bez plana i opreme . Sjajan osećaj koji podiže iz mrtvih, osim ako te zaista ne ubije . Prvi put posle dugo vremena nisam imala snage isto veče da pišem, nego tek evo sada. Baš, baš sam se umorila. Ali svaki korak je neverovatno vredeo . Šteta što nemam malo više kondicije i bolju kičmu, ko zna gde bih sve peške stigla. Na trećini puta Malo mora i da se odmori Gore treba da stignem Uh crkla sam, a najteže tek dolazi. Znam teren, tuda skijam zimi Pašnjaci na Bjelasici Ova tačkica desno je kraj žičare. Još par stotina metara i na cilju sam. Ovčice rasute kao biseri po livadi I cilj! Na vrhu sam. Ćupovi 1885 mnv Odmor u travi i pogled na Ključ Dole oni hoteli u podnožju, odatle sam krenula Baš sam srećna, i umorna. Lepa Bjelasica obavijena dimnom zavesom Komovi se uopšte ne vide, čak ni obris od dima Ključ Krivi Do planinarski dom, dole u podnožju Zekova glava na horizontu u dimnoj magli Put od Trešnjevika do Bjelasice, makadamski Duboke vododerine na ski stazi Jedan lep katunčić I konjić Kružna staza u povratku Smenjuju se svi tonovi, od zelenih preko rozih, do žutih Žućkaste nijanse prorode nagoveštavaju da jesen dolazi Dvosed ostaje u pozadini Da, tamo gore sam se popela Hladna planinska voda, ali nisam je smela piti, samo sam se umila Kupine, a bilo je pomalo i borovnica gore Vrh dan i vrhunski uspon .

Skoro da je tako nekako. X-Max se pravi u Indoneziji. Najveće im je azijsko tržište, Malezija, Tajland i slične mnogoljudne zemlje, a tamo su još norme na nivou negde Euro4. Japan ima stroge eko norme, al za njih ide poseban model 250, zbog skupih poreza na veće kubikaže... I onda za Evropu ode nedovoljno optimizovan i testiran proizvod. I tako...

Више ме шамара ветар са било којим оклопом него без. Увек ми лакше равномерно ветар него оно у главу и око главе.

Sudar dva motocikla kod Gukoša. Navodno dvoje poginulo, devojka sa polomljenom nogom prevezena u bolnicu. Nisam hteo da fotkam, evo mapa, upravo sada

Samo pragmatično

Bukvalno

Kako ja mislim da izgleda razgovor u Azijskoj fabrici motora: - Sefe skockali smo ovaj motor i sve testirali, sve je ok. - Pustaj ga onda u prodaju - Ali sefe ne mozemo u evropu... znate norme i ta njihova sranja... - Spakuj onda neke sonde i katalizatore na par komada i salji i njima - Na neke modele nasih motora ne mozemo to da upakujemo - Ko ih j... salji im ono gde moze.

@ts97 Dobro došla! Nisam u toku, evo pročitala sam sve gore. Ne beri brigu nego teraj to sve u 3 lepe, s' oproštenjem, i skupi sve potvrde šta si polagala i odvozala i menjaj školu. Njegov je problem što ne ume da ti prenese znanje, ne tvoj. Imala sam situaciju pre 5 god da me odbila auto škola jer meni ne treba više od A2, molim?! Gledaj me. Najverovatnije 19.9. dolazim u Vranje pa možemo da se nađemo negde da se upoznamo, taman ti malo pojasnim osnove i da me pitaš šta te muči. Do tad mi se javi na Viber slobodno 0604144405 ili mi piši na insta alexandramarc995 (isti mi je avatar).

Tek sada sam video poruku Nove Pustite poruku na +393405176203 ili +381638943349 (viber/whatsapp) Poslacu sliku za svaku fresu posebno Hvala

https://youtube.com/shorts/EboNiH0wSa4?si=E__AFGpxmN6XlPK0

Ko zna zašto je to dobro. Ne daj se obeshrabriti

Ja mislim da sam sklon najglupljim padovima u istoriji covjecanstva,prije neko dan motor pokupljen sa servisa,malo provozao po gradu pa polako u garazu da se spremam jer sutra krecem na svoju prvu dvodnevnu turu.Stvari spakovane motor sa servisa sve super samo jos da namontiram torbe za sutra pa u krevet da probam odspavati.Sidjem u garazu podignem motor na centralnu montiram torbe i ostale stvari i kada sam povukao motor sa centralne izgubim ravnotezu i motor se prevali na desnu stranu.Preskocim motor i pod naletom adrenalina toliko ga brzo cimnem prema gore da se motor prevali na suprotnu stranu.Polomljena rucica prednjekocnice i iskrivljena nozna i poluga za saltanje brzina.Propade mi tura,Mislim da se u zivotu nikad nisam toliko bezvrijedno i nesposobno osjecao.

Ja sam je zalepio ispod sedista, ruzna mi je na svim drugim mestima. Ako im je bas stalo do kazne, neka pisu

korisna informacija

Iskreno nervira me bilo gde na motoru, al kad mora mora. Isto mi je na viziru. Lakse mi je i njega polirati nego da sjebem farbu ili hrom negde. A od tih vezica posle izgrebane vile, prc

Mišljenje, cena, kvalitet? Za Ninja 500

Fabricki suspleh na tvom motoru ste peglali ili menjali? Vidim na nekim slikama da je sazvakan. Bas me cudi da vozis kamenjar podloge a tesko vozilo nema adekvatnu zastitu donjeg dela od ostrog kamenja Veliki pozdrav i svaka cast Spaji na uspehu, koliko sam razumeo ovo mu je prvo takmicenje?

E jbg provalio si me...

Ali nećeš verovatno voleti šamaranje vetra kad skineš masku/vetrobran. Meni je uvek bilo čudno da Yamaha nije pravila N-naked verziju 900-tke, samo od 600-tke

Uveli Euro norme!!!!