Људи су зомбирани. Егоистични, сами на путу, сами себи битни. Све друкчије се истискује мржњом, а то су мотори на путу. Мржња је завладала, поделе, ми и они, не знам чему срљамо. Лудо је губити главу а одустајати срамота. Ја сам почео одавно да возим скроз опрезно, досадно опрезно, не вреди, страдати или опрезно. Чак и кад ме исеку ја њима машем и као у реду је.. нема свирања турирања, они се осмехну, увиде. Не знам да ли се преобрате али агресија рађа агресију а леп гест ипак изазове неки осмех, комуникацију.