Dobrodošao

Dobrodošao

Kolege, da li odgovara poluga kvačila od hiljadarke za malog stroma? Treba mi sa mogućnošću štelovanja sajle. 2009. godište, ako to nešto znači.

Dobrodošao

@andrej. Zvornik- Caparde- Šekovići- Kladanj odatle ili na Živinice ili Olovo pa na Banoviće. Odmor i ručak u etno avliji Mačkovac pa oko Modračkog jezera na Lukavac i Tuzlu pa preko Majevice na Bjeljinu, Raču ili Pavlovića most. Može i u kontra smeru. Od Capardi preko Kalesije do Tuzle su naseljena mesta i gužva, bolje zaobići.

Dobrodošao

Dobrodošao

Drugi put posle Loznice u Lipničkom šoru skrenite desno na Kozjak-Jadranska Lešnica(iako bi trebala biti Jadarska)- Tekeriš pa preko Cera za Šabac, mnooooogo lepše.

Čestitamo

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Prijatna jutarnja svežina i pogled na Tivatski zaliv trenutno razbuđuju i podižu energiju Dok ispijamo jutarnju kafu, pratimo rolanje aviona po pisti a onda i navijamo pri poletanju. Ispraćamo nekoliko komada. Pakovanje, pozdrav sa domaćinima i pravac Kotor na doručak pored mora. Osećanja su, kao i obično, u ovakvim momentima, pomešana. Sreća i ponos na doživljaj, i tuga što se sve to završava. I svaki put je teško iako znamo da ćemo se vratiti. Sa setom odlučujemo da je ipak krajnje vreme za polazak. Još malo uživanja u vožnji obalom, svraćamo u Risan da se tankiramo i u Lipcima se pozdravljamo i opraštamo od mora. Samo tišina. Znam da je opet suza krenula. I meni je teško. Pred nama je dug put, i treba održati koncentraciju a vetar duva kao da hoće da nas vrati moru. Put je odličan, vožnja ide glatko i za čas smo u Bileći. Ne stajemo. Na ulasku u Gacko vetar tako duva da imam utisak da nas bočno pomera po putu. Ništa bolja situacija nije ni oko jezera Klinje. Situacija se malo popravlja tek ulaskom u kanjon Sutjeske. Prolazimo Tjentište i sada već tražimo ono mesto sa početka putovanja. Prepoznajem proširenje pored puta i stajemo. Nosač kofera je još tu. Uzimamo ga. Malo dalje je mesto prizemljenja. Pa ovo se i ne može nazvati krivinom. Sada deluje još neverovatnije da se pad desio na ovakvom mestu. No, verujem da je i to neka poruka i lekcija, a svakako nam se život itekako odužio sa svim onim što smo prošli nakon toga. Kratak predah na pumpi u Foči pa u Krivu drinu na ćevape pošto im je, kako reče domaćin, zbog praznika jedino roštilj ostao. Ne bunimo se. Dalji put do kuće, uz uvek prelepu vožnju preko Romanije, pa niz Drinu prema Loznici. Kako nam je pukao prednji blatobran, a i vizir, par puta se desilo da pri nailasku na vodu na putu, ista završi meni na viziru kacige. Negde ispred Drinjače, vidim da se razlila voda po asfaltu i ja mahinalno, sada već upoznat sa onim što će biti, sklanjam se naginjući telo u stranu. U istom momentu mi prolazi kroz glavu šta će sledeće da se desi. Eeeeej, začu se u slušalicama a potom puče i šljaga po kacigi Ne znam šta su pomislili oni u automobilu iza nas, ali ja sam se smejao do Zvornika. Sve u svemu, jedno divno iskustvo, jedna opomena ali i poruka da ne treba odustajati i da se treba boriti za želje i snove a život se pobrine za ostalo. Na kraju puta, pred kućom, zagrljaj i poljubac za još jedan nezaboravan doživljaj.

Vozimo se obalama zaliva. Gužva je, vozi se lagano i iako je malo kasnije nego što smo planirali, ne smeta. Uživamo. Kacige otvorene da se što bolje upije miris mora. Nižu se mesta a naposletku stižemo i u Kotor. To nije naša krajnja odrednica ali se tu, kod ekipe koja se sprema za brdsku reli trku sutradan, raspitujemo za put do smeštaja. Šalju nas kroz tunel jer se staza uređuje i mi malo po objašnjenju više po instiktu stižemo do smeštaja. Čudnih nekih kuća ima u ovom Kavaču, ograđene zidom sa bodljikavom žicom. Brzinski ostavljamo stvari i ponovo smo u sedlu, Kotorske serpentine čekaju Nižu se krivine jedna za drugom a pogled sve spektakularniji. Hteli smo da svratimo u Monte 1350 bar ali je žurka već uveliko počela a mi smo potanki sa vremenom. Eto nešto za drugi put. Sa porastom visine, logično, pada temperatura a mi rešeni da idemo do kraja. Briga me za zimu, briga me za sneg... Aaaa, nije baš tako lako Idemo do mauzoleja. Domaći ili strani? Pitanje na ulasku. Paaaa, ja malo zbunjeno. Oklen ste? Srbija, Loznica. Znači domaći, sa osmehom reče prijatni gospodin na ulazu. Jedna za odrasle i jedna dječija. Počasti nas za kafu. Kako me je provalio da sam detinjast, svaka mu čast. Tu dobijamo i informaciju da se pored Cetinja, odavde vidi Podgorica i Skadarsko jezero kao i sam grad Skadar, Prokletije i ko zna šta sve još. Fenomenalno. Ove stepenice dođu odlično za zagrevanje Do vrha sam već proključao. Sama građevina i mesto na kom se nalazi je stvarno impozantna. Ono što nam je zaista zasmetalo i što ne bi nikako smelo da se dozvoljava je ponašanje grupe stranih državljana, rekao bih turskog ili sličnog porekla. Da se razumemo, niko meni ne smeta, ali nepoštovanje prema liku i delu jednog od najvećih i najuticajnijih umova našeg naroda, galama i dreka na ovom, može se reći i svetom mestu, je nedopustivo. Lik je stavio telefon u krilo biste sa puštenom nekom bliskoistočnom ili kakvom već nazovi muzikom koja odjekuje u onom mermeru, deca se deru, viču, oni galame, zaista nedopustivo. Ponavljam, nemam ništa protiv nikoga, ali, tradicija i običaji domaćina, gde god se u svetu nalazili, moraju se poštovati. Nama je ovo izgledalo kao omalovažavanje, i to svesno i namerno. Ne znam zašto obezbeđenje nije reagovalo, bili su tu i nas su ljubazno pozdravili kada smo odlazili. Pa ako su platili kartu nisu kupili planinu Još malo uživanja u pogledu pre nego krenemo nazad i da se oslobodimo one ozlojeđenosti izazvane nekulturom i bahatošću I jedno OJHA Vreme da se krene nazad a bogami i pojede nešto. Usput mora da se iskoristi prilika za par fotki Prelepo Još dok smo se spremali za put, rečeno mi je da moramo napraviti jednu posebnu fotografiju ali naravno nisam dobio informaciju o detaljima. Sada je bio momenat za to i na pogodnom mestu, uz ljubaznu asistenciju slučajnih prolaznika i uz primenu malo akrobacije, nastade ova, meni omiljena i moto, i dana i prirode i ljubavi fotografija Koristimo ovu fantastičnu priliku da ovekovečimo još koji trenutak Ubrzo se ukazuje nova šansa koju ne propuštamo Spuštamo se do Kotora a tamo haos gužva. Provlačimo se i dolazimo do starog grada. Tu se parkiramo pa ćemo malo u šetnju. Neki čamac omanji privezan uz obalu Krajnje je vreme da se nešto pojede pa sedamo u jedan restoran uz samu vodu. Zaista lep osećaj. Ubrzo i onaj "čamac" najavljuje polazak te imamo priliku i da ga ispratimo Na drugoj strani zaliva vatromet. Neverovatno i prelepo veče, puno romantike i emocija preplavljenih utiscima. Posle večere, ne smemo izostaviti ni stari grad E sada već možemo na zasluženi odmor. Vraćamo se u smeštaj da još jednom sumiramo utiske ovog fantastičnog dana i odmorimo se i spremimo za povratak kući.

Dobrodošao