Zakasnio si.... Ravno do dna · 2011–2026 RAVNODODNA.RS Hronologija 2011–2026: događaji, datumi i izvori — ravno do dna.

Rekao sam pre par meseci da cu u Wordu zapisivati svaki dan glupost SNS-a jer ce se to zaboraviti!!! Ali svaki dan ima neka ovakva komedija. Za 20 godina cu publikovati knjigu sa tim glupostima, mozda nekim generacijama bude zanimljivo. Ne trebaju mi autorska prava. Danilu i Milicu cu dzabe poslati primerak.

Majmun zvalavi negde vidoh kao prica sa kamenom za kupus, ako je tacno. Pukao pseto bolesno.

Mešanje radilicom ima svaki motor, kod boksera, oba klipa idu jedan ga drugom istovremeno, sučelice, pa onda nasuprot jedan od drugaog, praktično se unutrašnjost naizmenično upumpava i ispumpava, to je isto neki vid mešanja.

Čovek na vlasti prethodnih 20 godina i sad u kampanji pljuje na sve što je radio prethodnih 20 godina, kaže dovešće sve u red! Pa ovo nema ni kod Trampa! Neverovatno mi je da on ladno ima populaciju koja ga sluša.

Ne može ludak da se ne svađa sam sa sobom. Jače je od njega,

Kolika li je realna razlika između Pro4 10w50 i Pro4 15w50 ? Ja prešao od 10w-40 na 10w-50, i čini mi se da motor lepše radi, a rešio mi se tj smanjio problem sa nalaženjem neutrala, ali mi je nekako to gornja granica, imam sliku da je 15W-50 mnogo gušće, za izakane mašine koje troše ulje

Pa kako tek"mese ulje" agregati sa visokom specifičnom snagom kada se zavrte do 15-16000/rpm, uz mnogo viši stepen kompresije, sa izduvnim cevima koje svetle u mraku? Moj komšija Joca, vozi RT-a 1100 trenutno, prešao na mineralno ulje a nije neko ko je nov u svetu motociklizma. Sećam se kad sam bio dete imao je R 90S, kasnije CBX 1000 Supersport... Mnogo se pravi velika nauka od tih vazdušara pravljenih po tehnologiji od pre sto godina a treba kao tehničar NASA-e da bi se održavao jer to živ čovek ne može...

Vučić debatovao sa slikom Ilije Srdanovića i kamenom za kupus, "tema važna" - Nenad Čanak i Vojvodina N1INFO.RS Aleksandar Vučić organizovao je dijalog, iliti fiktivnu debatu sa Ilijom Srdanovićem, odnosno... Teski bolesnik.

Ovako, svi BMW bikseri popiju mlo ulja zbog držanja na ćopavoj i to treba izbegavati, pogotovu preko noći. Vazdušno hlađeni agregati imaju nešto veće zazore i dok su hladni troše isto malo ulja. Pored ovoga, BMW bokseri sa uljno vazdušnim hlađenjem, imaju jako visoku radnu temperaturu, skala je do 200*C, svojim sučeljenim radom klipova, kao da mese ulje, jednostavno su zahtevni za ulje i ne može svako da ispuni tolike zahteve. Za druge motore je manje kritičan izbor ulja po mom mišljenju.

Kamionce ima prohibition vibe

Malopre sam preuzeo ulje u Delmax Prokuplje Pro4 15w50 -1220 din/l. Drugo, Pro4 10w40 je 1290 din/l, Pro4 10w50 nema.

Super izgledaju majice,žao mi je što niste u Sloveniji

Cenim tvoju strucnost i veliko iskustvo ,da li se ovo sto si napisao oko potrosnje odnosi samo BMW motore

Mnogo je zanimljiva veza F1 timova sa satovima, uvek bila.. al veze s vezom nema lista Najskuplji IWC je pola od toga što piše kod Antonelija i nije taj sa slike. On im je uglavnom lice za Ingenieur (10ak somića) Hamilton je isto morao da nosi IWC dok je bio u Mercu (neke je čak i dizajnirao), sad i on nosi RM kao i Lekler, 2 milke+. I ovaj RM što nosi Norris je piece unique, 10x od toga što piše. Max nosi Monaco, ne ovo govance sa slike. To je sve sponzorski, privatno imaju baš dobre kolekcije svega i svačega

@rajmax63 Gore tex nije platno nego membrana. A termini "laminirano" i "z-line" označava gde se nalazi.

Još razrađujem plan, trebalo bi da prvi video izađe krajem meseca. Verovatno ću tokom ove nedelje okačiti par short-ova čisto da se malo prisetim procesa (postaviću linkove ovde). Trenutno najviše vremena odlazi na drndanje sa kamerama i proučavanje šta bi trebalo još od video opreme nabaviti. Hvala na podršci

Kao prvo laminirana je šperploča i blažujka . Zaštitno platno je jedna stvar, a od čega je spolja zavisi za koje uslove koristiš . Po meni samo Gore-Tex je pravo platno koje je nepromočivo . Imam cipele , jakne .patike Gore-Tex još od tamo neke 1981-1982. godine i znam šta pričam . Gore-Tex Pro se koristi isključivo u alpinističim odelima, spasilačkim službama ,uglavnom u ekstremnim uslovima .

Ovo je nesto sto zaista fali kod nas i na nasim prostorima. Zelim ti sve najbolje i ako postoji neki nacin da te podrzimo, samo javi

Ovih dana sam se mantao sa prevozom motora, može, ne može, ovamo, onamo. Konačno natovaren. Trku sam pogledao u reprizi. A kako ih je profa Markez posložio. I baš je lijepo naučio one politički korektne komentare. A da može, poskidao bi im svima glave . Džej je upinjao, ali džaba i maskiranje poruka, mrka kapa, kada se Monoobrva i Markez poklope. Bez navuče podijum, iako je bilo malo guravo pred kraj.

Zakljucaj temu

У праву си , Монако и Холандија. Толико пута нису завршили трку да за њих и Кадилак све је радовање. Цене сатова изгледа да су обрнуто пропорцијалне уговорима

Eto zabave za kišni dan. Hvala.

Motor je prodat.

I deo КАЖИ ОВОМ БАТИ ПА-ПА,ОДЕ ОН У ЈНА Црни облаци зле судбине и лоша карма надвили су се надамном.Брисао сам док је било могуће а онда сам лоциран од стране војних власти.Бежања више није било.Дошло је време да се одужи дуг отаџбини и радном народу а ја сам тако требао да притом постанем“човек“.Дошло време да се иде у“Јна“.Сви моји из екипе су то већ одробијали и остао сам само ја.Врдања више није било.Локални шпијун из краја је видео да сам се вратио са мора па је то одмах,педантно шпијунски,да тичица не утекне поново,дојавио надлежном органу.Већ сутра дан ми је путем курира стигла плава коверта са позивом.Али нисам ни ја био мали.Опет сам ескивирао.Морао сам да одрадим месец дана терена као летњу праксу небих ли тако испунио услов за упис у пету годину студија и коначно привео факултет крају.Зато сам,брже боље,збрисао на неку планинчину изнад Пирота да јурим овце и краве.Тамо,у нашем ветеринарском кампу те године су са успехом излечени поред остале стоке и неколико војних паса као и два војника.На тој локацији сам био сигуран.Ни са појачаном оперативном пажњом неби ме ни Кгб нашао у оној вукојебини. Тек што сам се вратио из дивљине кад ето ти одмах позива.Озна све дозна.И овај пут већ сутра дан и то у рано пре подне.Експресно,војнички ефективно.Шта ћу,запутио сам се у војни одсек.На сву срећу,тамо више није било онога дрчног патуљастог друга војног референта,оног што је ономад баш био запео да ми отме моју Јаву за војне потребе.Да је он био тамо вероватно бих се огребао за Албанску границу или неко друго фино место баш по мери човека.Овога пута је ту био неки нови намргођени тип.Ваљда су сви бирани по истом калупу.Никада нисам схватио зашто су сви војни референти морали да буду безобразни,дрски и надурени као да су Божији заменици(или Титови јер је за такве важило наређење да Бога нема)на земљи пуној шљама и олоша који треба мучити и малтретирати а,у ствари,су само били обични службеничићи који би се први разбежали да случајно неко пукне папирном кесом или,не дај Боже,нечим озбиљнијим.Но,морао сам да се избоксујем са новом страшном величином.Врдања није било. Меч је почео.Закуцао сам на отворена врата канцеларије.Друг страшни се окрете у покретној столици,значајно и надасве мрко ме погледа,поћута мало са смислом утеривања страха у кости па се огласи гласом огорченог старијег водника: „Аха!“рече нови страшни тип,“Ево наше побегуље!“ „Јел ви то на мене мислите?“запитах баш зачуђано. „На тебе,наравно.А на кога бих другог?Јел видиш ти још некога у овој канцеларији?“ „Видим.“ „Кога то?“ „Па има вас доста ту.Од кога да почнем?“ „Али ти си један.“ „Тачно.Значи ли то да треба да гледам сам у себе?“ „Ето видиш.“ „Не видим ништа.Јел ово час медитације?Ако не треба медитативно да гледам сам у себе дајте ми неко огледало,сам себе не видим.Него,друже војни референту,шта вам то значи побегуља?Јел то Српски језик?“ „То је онај који бежи.“ „То је увредљиво.Зашто ми се обраћате у женском роду?Ако сам ја побегуља ви сте војна референткиња.А и не бежим,нарочито не од жена,референткиња.Зашто би и од кога бежао?“ „Не буди безобразан!“ „Порадите мало на граматици и правопису ако хоћете да вас неко исправно разуме.Ајде сада ми лепо поново преведите мени сасвим непознати термин побегуља.“ „Не изводи,бежао си од војне обавезе.“ „Ја бежао?!Нисам.“ „Јеси.“ „Нисам кад кажем.Да сам бежао никада ме небисте ухватили.Напротив,сам сам дошао мечки на рупу.“ „Ма немој,а коме смо ми слали онолике позиве?“ „Џабе сте их слали када ја нисам био код куће већ на путу.“ „И тако цело лето?“ „Цело лето.“ „Ала ти дуго летујеш!“ „Шта ћу,има се,може се.Прво на море па на терен.“ „Какав терен?“ „Ето необавештеног службеника!Слабо вас је упутио у мој случај онај матори жбир из мог комшилука.Време је да дрндавог деду замените за млађег,овај је већ почео озбиљно да сенили.“ И објасних му како сам морао да одрадим летњу праксу и да ту није било врдања,једва сам и то нашао. „Ваљда је војска важнија од те праксе?“запита ме војни референт и притом ми посла један значајан,оштар испитивачки поглед.Предпоставио сам да је то био први покушај покоравања.Вероватно сам требао да оборим поглед и да скрушено признам како ми је служба у славној Јна најважнија ствар у животу,да сам спреман да се,после савршене обуке,бацим на одбрану домовине па да за њу и живот дам ако треба али да се,за почетак,прво послушно предам у немилосрдне раље војног референта без икакве шансе за врдање.Толико за почетак.Шта би после уследило,видео бих. „Није.“одговорио сам мртав хладан. „Како?!“запањио се референт сурови. „Лепо.У даљем животу ћу се бавити ветеринарским а не војним занатом.Живећу од ветерине.Војска ме сигурно неће хранити.“ „Војска је број један.То је част и обавеза.“ „Наравно,само што је мени број један моје занимање.И оно је част и обавеза чак на дужи рок од војске.Осим тога терен небих могао да надокнадим да сам га пропустио а војска неће побећи.“ „Како војска неће побећи?“ „Лепо,ево јурите ме ко смрт бабу.Не морам да ништа надокнађујем,сами ме јурите.“ „И уловили смо те!“ „Нисте ме уловили,сам сам дошао.“ „Пошто смо те уловили,ти сада оде у војску.Ето!Зато ево бирај у који ћеш род и где ћеш.“ „А шта имам на понуди?“ „Затебе имамо,инжињерија Куманово,пешадија,опет нека забит,веза при артиљерији Дуго село.“ „Зар вам се не чини малкице паметније да идем у санитет?То ми је струка.То знам да радим.“ „Ти идеш где ја кажем!“ „Добро,али желим да будем користан.Далеко сам кориснији свима ако радим оно што знам.“ „Шта ти бринеш туђу бригу?Нема санитета,има само ово што сам ти набројао.“ „Оштро,војнички,нема шта!А можда и не претерано паметно,али ко мари.Да се случајно другови војници неби нашли погођеним што их лечи ветеринар?“ Инжињерију сам одписао одмах.Копање ми се смучило још док сам учествовао у изградњи викенд бункера Титове јајаре од кариолога.Пешадија ми такође није одговарала.Наваљао сам се по прашини,мотоциклима хвала,па ми је само остала веза и Дуго село. „А где вам је то Дуго село?“ „Код Загреба.“ „Колико од Загреба?“ „Двадесет и нешто километара.“ „Купљено!“ „Шта ти то значи?“ „Ма то се тако каже.“ „Немо ти мени да се мангупираш!“ „Да драга.“ Пошто је почео да румени у лицу,што је значило да сам опет претерао и да референт сурови почиње да се љути,окренуо сам се и изашао напоље пре следећег нервног напада војног ђате.Напољу је пријатно сијало благо јесење сунце.Враћао сам се кући ногу пред ногу са туробним осећајем да се живот опет мења и да долазе“седам мршавих крава“то јест да сам награбусио.Војска је тада била мучилиште које је трајало годину и по дана.Пожалио сам што је изумро срењевековни обичај вешања гласника несреће па се војни жбир из краја провукао. Војно наличје сам морао да постанем већ за неки дан.То је било баш брзо.Предпоставио сам да се радило о томе да је мој светао лик будућег војника одавао толико поверења надлежним службама да су гледали што пре да ме,убрзаном процедуром,спакују да им опет не утекнем.Једва сам успео да организујем испраћај.Он је морао да траје бар неколико дана.Кад Џо иде у војску то има да се памти!После неколико дана крша и лома и то је било готово.Попила се годишња производња Бип-овог пива а остале алкохоле нисам ни бројао.Гости су ждрали као да су из глади утекли па је фамилија била осуђена да дуго после знаменитог догађаја буде на хлебу и масти.Пас се за тих пар дана угојио као свиња пошто је немилосрдно рекетирао госте.Верни другови су ми на зиду шок собе написаки мало измењен латински цитат.Само су га прилагодили постојећој ситуацији.Натпис је гласио:“Иди,види па се врати!“И био је преведен са латинског на Српски језик.Свиња ме је тешио: „Не брини мајсторе,колико те познајем,брзо ће да те најуре због недисциплине.Ако то не упали,провозај неко камионче као ја и паркирај га у кућу.То проверено ради.“ Најтеже ми је било што сам морао да напустим родни дом,верне другове,вољено псето и мој град и што сам продао мотоцикл а други нисам купио да ме барем верно чека док се не вратим.У Јна сам одлазио у статусу бедног пешака коме војска треба да обезбеђује превоз.Плашио сам се да ћу током боравка у институцији строшити све паре из штека па да нећу моћи,када се вратим,да купим неко пристојно возило.На сву срећу,то се није догодило.Свиња је био у праву.У војсци сам остао чак целих деветнест дана па нисам стигао ни да окрњим штек.За казну сам војну обуку морао да прођем много касније и под сасвим другим условима.