Kratke voznje

[draki 3433 Napisano Ponedeljak u 07:11]

Моје овогодишње возње су махом направљене на бум  вече пред вожњу, ако видим да ћу имати слободног времена, направим план пута и онда ујутро рано, али баш рано, кренем. 

 

Тако је било и прије мјесец дана. Циљ, Текија и мјесто гдје је Дунав најужи. 

 

 

Вријеме поласка 5.50

 

Неколико пута сам прошао поред Пожаревца али никада нисам прошао кроз градско језгро овог града. Ово је била идеална прилика да то урадим и да обавим доручак

 

 

На путу до циља свратио сам до манастира Нимник. Када сам крочио у порту ове светиње било ми је јасно због чека велики број вијерника долази да посјети ово мјесто. Све је савршено уређено. 

 

 

 

Код Голубачке тврђаве зауставио сам се јер сам имао жељу да прошетам мало али сам остао зачуђен када сам видио да је радно вријеме од 10 часова. Нисам био једини на капији па сам тако упознао браћу Филипа и Адама који су кренули на пропутовање кроз Румунију. Пар ријечи о ономе што их чека било је довољно да се роди ново пријатељство. На инстаграму сам испратио њихово путовање и могу вам рећи да ми је било жао што нисам могао да идем са њима. 

 

 

У сјећању ми је остало да сам 2016. година буквално проша кроз тврђаву, тада тунел још није био изграђен а и сам комплекс је био запуштен. Сада је већ то друга прича. 

 

На Дунавској магистрали постоји једна скулптура крај које многи путници застану. Ради се о тзв. Јаје диносауруса

 

 

 

Приласком на паркинг видиковца са кога се пружа поглед на Велики казан циљ вожње је био остварен. Са овог мјеста пружа се нестваран поглед ка Дунаву. Уживање је било посматрати ову љепоту.

 

 

 

 

 

 

На крају сам се поздравио са Децебалом и отишао назад у Београд. Јак вјетар ме је пратио све до гараже па ја на појединим мјестима било веома напорно за возити. 

 

До неке наредне вожње.

Видимо се на друму.

[suarez 89 Napisano Ponedeljak u 12:15]

Odlucim ja da se provozam u subotu, negde malo dalje. Ovo mi je prva sezona i do sad sam se vozikao po BG i u krugu od 30-40km oko BG. Nasao sam rutu preko TET Serbia i odlucim da idem do Bele Crkve ali kao vozim dokle budem mogao, ne moram bas do Bele Crkve da stignem.

Nikakav detaljniji plan nisam imao, spakovao sam vodu i set gedora u ranac i krenuo.

Od opreme duboke moto cizme, rukavice, obicne pantalone i moto jakna.

 

Isao sam Smederevskim putem do Smedereva. Tamo sam stao kod tvrdjave, da odmorim malo.

 

 

Nakon kratke pauze od 10ak minuta,  presao sam most i stigao do Kovina. Sisao sa asfalta i krenuo nekim makadamom da vozim. Posle kroz neke njive. Uzivam, tu i tamo me negde iznenadi neka rupetina, bezim suprotno od kanala koji se prostire kroz te njive.

 

Nastavljam dalje i u nekom trenutku sam naisao na pesak, prelazim prvi put motorom preko peska. Malo mi je bilo neugodno, ali je bilo samo par metara i prosao sam. Nisam previse ni razmisljao o pesku, nastavljam ja dalje moju voznju. 

Nailazim na neka brda i vec tu pocinje da preovladava pesak. Jos ja odlucim da skrenem sa rute kako bih se popeo na neko brdasce. Kako sam upao u neki malo dublji pesak, motor bezi levo desno, ja kao nesto pokusavam tu da ga kontrolisem, smanjujem brzinu(ne previse). Ali ne vredi, motor mi bezi u stranu u jednom trenutku i ja padam sa njim na bok. 

 

Proveravam motor, nije mu nista. U nekom trenutku vidim neku mrlju na pesku, pocinje vec da mi ne bude dobro. 

Zagledam motor ispod, ne vidim nista da curi. Nastavljam dalje, stajem posle par minuta za svaki slucaj da pogledam ponovo ispod motora, nema nista.

 

Vozim dalje, sve vise i vise peska. Gledam da ga izbegavam, vozim po sredini staze ili skroz sidjem sa nje. Proklizava mi motor na bok jos 2-3 puta. U jednom trenutku mi se nasla noga ispod motora, ali me spasila cizma. Kunem pesak i ko ga izmisli i mene koji sam odlucio da idem ovuda. Razmisljam i koji mazohisti voze po pesku...

Samo da se docepam asfalta i da picim za BG preko Panceva. Pogledao sam na mapi i video da je blizu asfalt, jos nekih 200m. 

Borim se nekako i 20 metara pre asfalta, padam na levu stranu. Po ko zna koji put dizem motor iz mrtvog dizanja. Pogledam u polugu menjaca, a ona umesto da stoji horizontalno, stoji vertikalno. Opet kunem sve zivo, da mi se ovo desi pred izlazak na asfalt. Na silu sam nekako malo vratio polugu ali dzaba ne mogu da saltam na gore. Izlazim na put u prvoj brzini i stajem pored puta na suncu. Pokusavam da vratim polugu menjaca, ali razmisljam u istom trenutku da ne polomim kinesku polugu onda sam ga naje... Vadim onaj set gedora, skidam sraf i polugu i spustam je malo dole. Malo teze u drugu upada ide ali druge brzine rade normalno, ne zanima me samo da dodjem kuci pa cu da resim i to. Oblacim opremu i krecem asfaltom kuci.

Samo odjednom krece da mi bude bas lose, neka mucnina me uhvatila, ne mogu da vozim normalno. Stajem kod neke prodavnice, skidam opremu, gledam da li cu se ispovracati na sred parkinga. Ulazim unutra, hvala Bogu klima radi. Uzimam hladnu vodu i neku cokoladicu. Htedoh da pitam gospodjicu da sednem tu na neku gajbicu ali sam odustao. Izasao napolje, seo na neku klupu u hladu i odmorio pola sata. Osecao sam sake kako mi vibriraju i dalje dok sedim... Tek nakon odmora i vode, sam mogao da nastavim put ka BG-u...

 

Stigao ziv i zdrav. Razmisljam kolika sam budala kad sam na ovakvu voznju krenuo na 35 stepeni i po najvecem suncu, bez iskustva voznje po pesku i sa kineskim motorom i kineskim gumama...

Peda me nije izdala i izdrzala je borbu! Casticu je jednim kupanjem, podmazivanjem lanca i zamenom ulja. Pesak cu ubuduce izbegavati dok sam na motoru

[Alexandra995 6668 Napisano Ponedeljak u 13:34]

Pre sat vremena, suarez je napisao:

Odlucim ja da se provozam u subotu, negde malo dalje. Ovo mi je prva sezona i do sad sam se vozikao po BG i u krugu od 30-40km oko BG. Nasao sam rutu preko TET Serbia i odlucim da idem do Bele Crkve ali kao vozim dokle budem mogao, ne moram bas do Bele Crkve da stignem.

Nikakav detaljniji plan nisam imao, spakovao sam vodu i set gedora u ranac i krenuo.

Od opreme duboke moto cizme, rukavice, obicne pantalone i moto jakna.

 

Isao sam Smederevskim putem do Smedereva. Tamo sam stao kod tvrdjave, da odmorim malo.

 

 

Nakon kratke pauze od 10ak minuta,  presao sam most i stigao do Kovina. Sisao sa asfalta i krenuo nekim makadamom da vozim. Posle kroz neke njive. Uzivam, tu i tamo me negde iznenadi neka rupetina, bezim suprotno od kanala koji se prostire kroz te njive.

 

Nastavljam dalje i u nekom trenutku sam naisao na pesak, prelazim prvi put motorom preko peska. Malo mi je bilo neugodno, ali je bilo samo par metara i prosao sam. Nisam previse ni razmisljao o pesku, nastavljam ja dalje moju voznju. 

Nailazim na neka brda i vec tu pocinje da preovladava pesak. Jos ja odlucim da skrenem sa rute kako bih se popeo na neko brdasce. Kako sam upao u neki malo dublji pesak, motor bezi levo desno, ja kao nesto pokusavam tu da ga kontrolisem, smanjujem brzinu(ne previse). Ali ne vredi, motor mi bezi u stranu u jednom trenutku i ja padam sa njim na bok. 

 

Proveravam motor, nije mu nista. U nekom trenutku vidim neku mrlju na pesku, pocinje vec da mi ne bude dobro. 

Zagledam motor ispod, ne vidim nista da curi. Nastavljam dalje, stajem posle par minuta za svaki slucaj da pogledam ponovo ispod motora, nema nista.

 

Vozim dalje, sve vise i vise peska. Gledam da ga izbegavam, vozim po sredini staze ili skroz sidjem sa nje. Proklizava mi motor na bok jos 2-3 puta. U jednom trenutku mi se nasla noga ispod motora, ali me spasila cizma. Kunem pesak i ko ga izmisli i mene koji sam odlucio da idem ovuda. Razmisljam i koji mazohisti voze po pesku...

Samo da se docepam asfalta i da picim za BG preko Panceva. Pogledao sam na mapi i video da je blizu asfalt, jos nekih 200m. 

Borim se nekako i 20 metara pre asfalta, padam na levu stranu. Po ko zna koji put dizem motor iz mrtvog dizanja. Pogledam u polugu menjaca, a ona umesto da stoji horizontalno, stoji vertikalno. Opet kunem sve zivo, da mi se ovo desi pred izlazak na asfalt. Na silu sam nekako malo vratio polugu ali dzaba ne mogu da saltam na gore. Izlazim na put u prvoj brzini i stajem pored puta na suncu. Pokusavam da vratim polugu menjaca, ali razmisljam u istom trenutku da ne polomim kinesku polugu onda sam ga naje... Vadim onaj set gedora, skidam sraf i polugu i spustam je malo dole. Malo teze u drugu upada ide ali druge brzine rade normalno, ne zanima me samo da dodjem kuci pa cu da resim i to. Oblacim opremu i krecem asfaltom kuci.

Samo odjednom krece da mi bude bas lose, neka mucnina me uhvatila, ne mogu da vozim normalno. Stajem kod neke prodavnice, skidam opremu, gledam da li cu se ispovracati na sred parkinga. Ulazim unutra, hvala Bogu klima radi. Uzimam hladnu vodu i neku cokoladicu. Htedoh da pitam gospodjicu da sednem tu na neku gajbicu ali sam odustao. Izasao napolje, seo na neku klupu u hladu i odmorio pola sata. Osecao sam sake kako mi vibriraju i dalje dok sedim... Tek nakon odmora i vode, sam mogao da nastavim put ka BG-u...

 

Stigao ziv i zdrav. Razmisljam kolika sam budala kad sam na ovakvu voznju krenuo na 35 stepeni i po najvecem suncu, bez iskustva voznje po pesku i sa kineskim motorom i kineskim gumama...

Peda me nije izdala i izdrzala je borbu! Casticu je jednim kupanjem, podmazivanjem lanca i zamenom ulja. Pesak cu ubuduce izbegavati dok sam na motoru

Jedno iskustvo više!  A što se tiče mučnine, tako je bilo i meni prvi put kad sam obukla moto opremu po sred leta (crne pantalone i jakna bez mesh-a, tj zimska oprema bez postave), umivala sam se i jedva sam suzdržala nagon za povraćanje. Gadno je, čim primetiš mučninu, traži hlad da staneš i da se malo raskomotiš, idealno bi bilo da se umiješ i popiješ malo vode. Posle toga pauza i gas čim ti bude bolje. Nema igranje na ove vrućine, najbolji period u godini za motor ujedno i najtopliji, ume da bude opasno. Gledaj da bežiš u brda i planine kad je najtopliji deo dana.

[Milan81 492 Napisano Utorak u 06:45]

Za vikend Alpina i Fagarasan 

 

 

 

[Гоша 1474 Napisano Utorak u 12:22]

 

Ako/kad stignem, volim Dunavsku magistralu da prođem jednom godišnje.  Nekada je to na putu ka Rumuniji, nekada, kao sada, začinim zanimiljivostima sa ove strane granice.

 

Ovaj put sam imao društvo i ovaj put tema su bile tvrđave, Smederevo, Ram i Golubac.

 

 

 

 

 

Pošto je, jelte, vikend bio paklen, ubacilli smo i Srebrno jezero, zarad preživljavanja. I to je bio pun pogodak, kako rashlađivanje, tako i susret sa novim licem, pozlatiborovanjem ovog jezera. U odnosu na pre par godina, mnogo novih zgrada, baš sam se iznenadio brojem. Srećom mahom su niske, većina do 3-4 sprata, par njih sa pogledom na jezero. Na kratkoj plaži umerena gužva i u špicu sezone, pa mi je realno da je tu podosta samo uloženih para u nekretnine, čitaj: "pranje".

 

 

 

 

Kod Rama mi se drončić namučio da se vrati, pa kod Golubca nisam hteo ni da rizikujem da ga dižem, baš je duvao vetar iznad reke.

Na blizu 40 stepeni imali smo dobar izgovor  da se prošetamo samo donjim najjeftinijim nivoom. Ne zbog para, nego sam prošli put posle penjanja do srednjih kula još dva dana imao upalu mišića .

 

 

 

 

 

Posle đave kreće ono glavno, Dunavka. Sve je bilo sjajno, čak se dosta vozi u senci, popodne .

 

 

 

 

 

Zbog tog popodnenog sunca, ostali smo uskraćeni za dobar pogled i fotkanje Decibela, tačno je iz tog pravca tuklo sunce, pa se nismo ni zaustavili.  A i sutradan smo se vraćali tim pravcem, pa se nismo sekirali. 

 

U Kladovo smo stigli dosta izmoreni zbog vrelog dana, a i tada već i gladni jer smo se samo nalivali hektolitrima tekućine. Zato ne obiđosmo i tvrđavu Fetislam kod Kladova, već je pala samo šetnjica uz Dunav i opet komentari kako nemaju sreće jer im je preko Dunava onaj ružni industrijski Drobeta-Turnu Severin.

Na kraju večera kod Tekijanjca, sve smo nadokadili . On je izbor jer retko gde imaju grilovani miročki sir .

 

 

 

Za kraj i video, mix Relive, dron, GoPro, fotke...

 

 

 

[RankoBg87 8366 Napisano juče u 17:17 (promenjeno)]

Moze se reci kratke posto je bilo po danima. 

Standardna ekipa, @drazenye @KoleD

 

Od mojih snimaka nema nista, nosac kamere drugi put otpada. 

Subota popodne do Novog Pazara i tamo spavanje, voznja Ibarskom milina, skoro pa nema nikog. 

Prvi put sam se prosetao kroz Pazar i lepo deluje, prvi put jeo i ćevape koji su bili odlicni, na sve to morala je pasti i baklava. 

 

 

 

Drugi dan, nedelja. 

Novi Pazar, SH20, Utjeha. 

Imali smo srece s granicama, sve relativno brzo prosli. 

Od kako smo usli u Albaniju i preko Sh20 put je bio los, do mesta Tamare bas los posle do sh20 i ceo spust dosta zemlje i rizle, kao da je pala dobra kisa skoro pa sve zavrsilo na putu, asfalt je ok al nije bio cist. 

Prosle god u ovo vreme kroz Skadar je bio haos, milion ljudi, sad skoro da nikog nije bilo, lagano prosli. 

 

 

 

 

 

 

Treci dan, ponedeljak, Utjeha, Peljasacki most, zbog pametnog razmišljanje Kole ostaje da odmori tako da Draza i ja idemo da to odvozamo pa se vracamo za Herceg novi gde spavamo. 

Kroz Cg guzva al sta da se radi, sezona je, kroz Hr onako, opet sreca sa granicom. 

Trebalo je da odvozamo i Korčulu ali smo bili kratki s vremenom tako da nekom drugom prilikom. 

 

 

 

 

Četvrti dan, utorak. 

Herceg novi, Beograd. 

Zbog radova na mostu Djurdjevica Tara izbacili smo i Durmitor tako da pravac kuci. 

Imali smo srece i stigli na vreme oko 13h da prodjemo most. 

Pauza kod Slanskog jezera pa kod mosta, rucak i duža pauza kod Zlatarskog jezera. 

 

 

1516km.

 

 

 

Promenio pre 23 sati član RankoBg87

[Paf 967 Napisano pre 23 sati]

Jel Kratka vožnja il nije,neznam,ali evo 4 dana slobode,da se izgubim na DURMITOR, ali sam se naspavao,predvece već ugodno svjeze,djir odradjen Zadar-Sibenik,te se uključio na auto put do Capljine...pa Stolac-Nikšić-Podgorica-Žabljak...divota od ceste i djirade...granica iz BiH,sa C.Gorom,katastrofa,3 KM kolona,i to sa obje strane...motorom sam uredno prošao sve preko reda,u oba smjera, bez problema...2 dana sam proveo u i oko Durmitora i okolice, Al sam se izvrtia, sve u krug...u povratku,dopizdikus,extrem ugrijalo,doletio do Podgorice, te ostao 1 dan,sutradan nazad.tj.danas,nakon doručka,par stajanja, samo tekucina,red-bull,radenske,somerbay...neznam koliko se toga more popit,izmijesat,gdje to ide...al popio sam čudo i dosta tekućine.,.bilo je vruće, Al može se...glavno da Strom prede ka simplon...sve prošlo super, samo da je bilo još dan-dva...

[Гоша 1474 Napisano pre 8 sati]

 

Drugi dan prvog avgustovskog vrelog vikenda trebalo je da krenemo iz Kladova preko Brze Palanke i preko Miroča, ali to će ostati za narednu vožnju. Više se uopšte ne sekiram kada nešto propustim, eto prilike da se vratim, jednom .

Prethodnog dana nam je sunce tuklo iz pravca Rumunije baš kod Decibela, pa smo se na te vidikovce vratili. A i taj deo Dunavske magistrale je možda i najlepši. Ako ne i za vožnju, pogledi svakako, pa šta fali i suprotan pravac .

 

 

 

 

Dalje po planu, preko Rudne Glave. A u njoj na 200 bandera reklame za Expo 2027. Kafić, možda jedini, u mestu Rudna Glava, zove se Matrix, na kvizu ni u snu ne bih pogodio. Mi smo prošli, ali verujem da je dobar, bio je posećen.

 

Ceo potez od polaska tog jutra do Majdanpeka "desetka" ili "petica", kako god.

 

A onda Majdanpek, sada kineski Majdanpek. Slušao sam neke stručnjake koji su objašnjavali da ako procenat korisnog kopanja rude padne ispod nekog broja, recimo neka je to 7%, rudnik se zatvara, jer kopanje nije vredno uništavanja prirode. I mi smo prestali da kopamo, Srbija. A onda je neko to za procenat/ugradnju, slavu/vlast i svoju decu predao sve kinezima i sada oni razvaljuju Srbiju. Ma neka bude i 2% rude, šta ih briga, otići će kući.

 

U gradu oprezno, to se već zna, baš veliki nagib i klizav asfalt.

 

 

 

Dalje prema Petrovcu na Mlavi opet fin put do Kučaja. Od Kučajne nov asfalt ali mnogo oštrije krivine, bolje mi je do Kučeva. Pred Petrovcem klizav asfalt, bar na 35 stepeni, onaj osećaj nelagode. Ma šta osećaj, klizao sam.

 

Nismo ni ušli u Petrovac nego skrenuli ka Ždrelu, pored one kič "banje" i stigli smo do manastira Gornjak. Na magistrali do manastira ima hotel sa baštom, hladovina, popili kafu i odmorili.

 

 

 

 

 

 

Nastavili smo ka Krupajskom vrelu. Kruže slike sa Vrela Mlave da je potpuno mutno, šta li rade u tom kraju, užas.

Bio sam nekoliko puta na Krupajskom vrelu, restoran se širi, sređuju prilaznu stazu, napravljena i druga gore/dole varijanta sa stepenicama, voda lepa, ali kao da je nekada bila još lepša. Valjda se ne muti i ona... a malo je možda i do toga da ne nosim naočare, a trebalo bi.

 

 

 

 

 

Osvežili smo se i nastavili, pola sata vožnje do Manasije, poslednje planirane tačke za drugi dan.

 

 

 

 

 

 

Od Manasije još nepunih 150km do kuće, od toga 100km autoput. Da podsetim 1-2 avgust, mislim da nema vikenda sa više prometa na autoputu. Planirali smo neki etno restoran za klopu, ali par racenzija reklo da su čekali kelnera po pola sata da naruče, te smo odabrali Mek na autoputu, da nas ne uhvati mrak. Ipak nas je uhvatio, ali kada smo več bili obasjani BGD banderama .

 

Google maps oba dana, u pisanju o suboti sam zaboravio da postavim .
Blizu 700km stvarnih .

 

 

 

Za kraj klip 6 minuta, Relive, dron, GoPro